Kratke voznje

[Alexandra995 4582 Napisano Avgust 1, 2023]

Upravo sada, Scholesy198 je napisao:

Nije put loš, nego ti voziš pogrešan tip motora. 

Ne pitaj, celo jutro listam oglase...  

[BaneVuk58 7785 Napisano Avgust 2, 2023]

Иначе везано за седиште....дошло ми је до ушију да се нама свима познат прерађивач нашао прозван везано са мојим коментаром "да се обогатише" те понудио преко посредника да ће ми одрадити бесплатно. Овим путем му се захваљујем али као што рекох више и не правим туре од 500 км....и кад смо се једном приликом срели са @Bole37 и женче у Херцег Новом који су тада дошли мотором и на моје дивљење 500 км плус са женом.....цитирам "Банини....ми кад журимо на море то траје три дана...иначе лаганица пет дана" ЈБТ ...а ја се дивим људима по 1000 км дневно. Па где журим....наравно свима желим пуно безбедних км....

[slave74 5862 Napisano Avgust 3, 2023]

Divcibare

 

Nakon nekih 15 godina dodje na red i ovaj deo Divcibarskog kraja. Blizu mi je pa nikako da se nakanim. Uglavnom putujem dalje ali ovo je bilo usput. Morao sam do maxija u kupovinu.

 

NAmera mi je bila da odem do starog rudnika Magnezita iza Divcibarske stare deponije, koja jos uvek ne izgleda kako treba. Inace to je leva strana kanjona Crne Reke , koji je stvarno nepristupacan i divalj. Njime se uglavnom ide po koritu , peske kad je nizak vodostaj.

 

 

Mali Golubac, staza za Podbukove.

 

 

Dole je reka.

 

Rudnik.

Okolo verovatno ima jos okana. To bi najbolje bilo peske odvojiti popodne i sici do reke na njene virove.

 

 

 

Divcibare raste. Nazalost na pogresan nacin.

 

Pogled na selo Rosice, jezero je tu al se ne vidi dobro.

 

Ovaj je jos lep i prikladan objekat gore. Ka novoj stazi raste grad.

 

 

 

Gde se nalazis? Kod mecke na rupu

 

I na kraju, stara kafana Vidik, ili ono sto je ostalo od nje.

To mi je dosta puta bila poslednja stanica za osvezenje pre kuce.

Mozda ce je renovirati, cak napraviti stari izgled, ali to ce definitivno ici u temu Stvari kojih vise nema. Niti ce ih ikad vise biti.

 

 

[kaligula1 1133 Napisano Avgust 6, 2023]

Lagana voznja do moje kuce u planini,koju ne bih menjao za ceo kompleks beogradskog gulaga na vodi..lagana adaptacija mnogo stare kuce ( krecenje,brisanje prasine,lov na miseve i tako neke sitnice da ne bi kvarili starinski izgled,a i ne volim mnogo da opterecujem kičmu) To sve uglavnom radi zena ,posto tesko poslu koji mene ceka..Priprema za laganu bezaniju iz kasabe u kojoj zivotinjarim,za prelazak na selo,za pocetak sam kupio novu obucu marke Tigar-Pirot.( P.S ovi opanci su dobri za one sto su se prizetili,mogu slobodno da setaju po kuci a da ne prave buku,gumeni djon,odlicna tihotapka,nece da nerviraju tasta i tastu)



Ove godine nije falila kisa, travica je malo vise porasla,pa sam pokusao zenu da naucim da kosi,ali ipak posle konverzacije sa zenom morao sam ja teskom mukom da se latim tog posla,naravno bio sam prinudjen da stavim slusalice na usi i muzika pojacana na max





Trebalo mi je 3 dana na jedvite jade da okosim povrsinu placa ,koju moj komsija od 70+god okosi za 3 sata..

Moja stara gajbica ,par slika













I tako posle par casica domace rakije od divlje kruske oskoruše,padne mi zelja i volja za radom pa me zena na silu natera da idem da prosetam da joj ne smetam dok sredjuje ,i ja sta cu ,osedlam gvozdenog konja i krenem u obilazak moje grofovije.



Svratim kod komsije na ranč na čašicu razgovora













Lagano suncanje sa malenom Čizmicom na planinskim suncu



Malo jasemo prostranstvima naseg kraja





I uvece kao pravi dzentlmen za zenu u polju naberem kitu cveca turskog karanfila







Послато са M2101K6G помоћу Тапатока

[Džim Džarmuš 2527 Napisano Avgust 8, 2023]

Vozi me na Paleee preko Povlena

Laku noć

[Major TOM 177 Napisano Avgust 9, 2023]

Evo još jedna vožnjica. Danas, 09. avgusta 2023. ljeta gospodnjeg odlučih se na jedan put mojom La Poderosom. Za ovu rutu koju sam izabrao znao sam da je jedna on najopasnijih u BiH, jer toliko je lijepa priroda, da samo gledate okolo, a ne gdje bi trebali - na cestu! I odlučih se krenuti sam, bez ikoga da mi pravi društvo. Nešto ne volim da se vozim sa drugim vozačima. Prvo, rutu je teško dogovoriti, pa vrijeme polaska, vrijeme i mjesta za pauze... a najviše me nervira kad gledam ispred ili iza sebe da li je ovaj drugi pretekao na vrijeme, da li sam mu ostavio dovoljno mjesta da pretekne, što se lijepi iza mene, hoće li smotati krivinu, hoće li ukočiti... Ma najljepše je ići solo (i Bane Sanšajn kaže: Idemo solo...).

Odlučio sam se za dionicu BL - Mrkonjić Grad (kroz kanjon) - Šipovo - Kupres - Livno - Glamoč - Mliništa - Zelenkovac - Sitnica - Manjača - Banja Luka. Nekih 330 km. 

Sinoć sam rekao sebi: ustaješ u 07h, piješ kafu i doručkuješ, i ima da si na cesti do 08h!!! I bi tako, ali zamalo. Pa ja sam na itekako zasluženom GO. Ustao sam kad su se začuli prvi pijetlovi tj oko 09h. Lagano kafica sa ženom, još laganiji doručak... Malo sam medio (medousti) ženi kako je lijepo pocrnila na moru i eto - dobio sam  džeparac za put  Pa stvarno lijepa riječ gvozdena vrata otvora, a lijepe rečenice izvuku novac haha Kao političari nama  

Cipele, hlače, jakna, sve top, ispod jakne majica dri fit kratki rukav, kao da ću na maraton a ne na motor.  E to je bio zajeb. Kasnije sam se smrznuo po planinama i visoravnima. Baš je bilo hladno. 

Krenuo sam u 11h. Ranije sam rekao, stvarno mi je teško stajati i fotografisati mjesta i pejzaže. Volim samo da vozim kad uđem u neki ritam vožnje. Ali s druge strane, treba podijeliti i sa drugima ljepote puta. 

Od Banja Luke do Krupe na Vrbasu je bila poprilična gužva (kroz kanjon Vrbasa) ali je tako svježe, prozračno i prelijepo da nikada mi ne predstavlja problem vožnja kroz isti, naročito motorom. Vrlo brzo sam sve pretekao, ljudi se skljanjaju, poštuju motoriste... (dolaze neka nova vremena?). Do Mrkonjića nije bilo nešto posebno saobraćaja. Odatle pun gas do Janjskih otoka. To je na nekih 90 km od Banja Luke. Tu pravim i prvu pauzu. Stvarno je prelijepo. Područje od Šipova do Janjskih otoka ima nekoliko extra restorana sa prelijepom pastrmkom. Takođe, ovaj dio je poznat i po siru. Zato ovdje na Janjskim otokama preporučujem uštipke sa kajmakom. 

 

 

 

Odatle nastavljam put Kupresa, punog stomaka a praznog mjehura  Put vodi kroz gustu šumu, krivudav, pa sve do pogleda koji stvarno oduzima dah, na Kupreško polje. Nešto najljepše što čvojek može da vidi. 

 

 

 

 

 

 

Ovo do Kupresa sam na svakih par kilometara stajao i fotkao pejzaž, toliko me dojmio, ali neću vas zatrpavati previše. Asvalt top, krivine extra, nema gužve... ma sve savršeno. 

Odatle sam se zaputio prema Livnu. Takođe nemam riječi da opišem cestu, prirodu... Nekako sam baš uhvatio dobar tempo prema Livnu pa nisam stajao da fotografišem, a imao sam šta!

Kada sam se počeo penjati prema Livnu, napravio sam par fotki. Tokom stajanja pored ceste, zamalo da mi se motor obori na stranu, u jarak. Srećom, kratke noge jazavčara su spriječile pad, i motor ostade netaknut! 

 

 

Dole negdje je Livno

 

Kroz Livno sam prošao, valjda kroz sam epiCentar grada. Nije mi se dalo stajati. Vjerovatno ima šta vidjeti, Livanjski sir je nadaleko poznat (i jako ukusan, uz crno vino, viski), ali nisam imao gdje s njim. Jedino pod guzicu - sjedište, ali mi bezveze da jedem sir koji mi je bio pod guzicom 150 km. Ma ima tog kupiti i u BL

 

Odatle se cesta odvaja za Glamoč, preko nekog prevoja. Cesta zanimljiva, na trenutke ostrugana (one linije po cesti) pa mi malo neprijatno voziti, nisam navikao, ali ništa strašno i nakon kratkog vremena sam se navikao i dodao gas. I ovdje mi je bilo hladno, naročito kroz dijelove šume. Stigao sam brzo do Glamoča, i nažalost ima neka prečica prema Banja Luci (Mrkonjiću) i tako da ja tu skrenuh i nisam ni vidio grada. A volio bih da sam vidio. Za mene je Glamoč sveto mjesto jer odatle je nastao krompir/krtola, kako hoćete. Odatle je odnesen u J. Ameriku, pa su nam ga oni vratili (u Evropu) kao njihov "proizvod"! Najskuplji je, ali i najukusniji. Baš to ističu s ponosom, kada ga prodaju "GLAMOČKI KROMPIR - ORIGINAL". Volim sve od krompira, od jela do pečata od krompira kojim sam sebi i drugarima ovjeravao neka dokumenta, ali sad ne bih o tome (a i došlo je do apsolutne zastare)! Odmah na izlasku iz Glamoča, ima velika kasarna i vojni poligon, a vezano za to ima i aerodrom - uzletište, pomoćno, napravljno za "ne daj bože" za  vrijeme Tita i JNA. Tu otprilike svi pokušavaju da "polete", pa tako i ja. Pokušao sam postići max brzinu, ali je bočni vjetar bio tako jak da nisam uspio

 

A ovo je poligon

 

Nakon Glamoča "vraćam se " u Republiku Srpsku, odnosno vozim kroz jedan od najšumovitijih dijelova. Do kad će biti ne znam, jer pokradoše sve što mogu, tako da je ova šuma sve "ćelavija" iz godine u godinu. Ali svejedno je impozantna. To je dio kroz Baraće, odnosno Mlinište, gdje ima odlično mjesto za pauzu, restoran Mali Raj, ali nisam stao tu jer sam bio u onom svom "modu" vožnje. Ubrzo stižem i do Zelenkovca, ali sam prebrzo prošao skretanje, pa mi se bilo mrsko vraćati, ali svakako trebate posjetiti. 

Ovo je okolina Zelenkovca, odnosno mjesto gdje vrlo često sretnem srnu ili lane, pa sam stao i čekao, ali ovaj put ništa. 

 

Samo šuma tj šuma šumarum oko mene!

 

 

I tako dođoh do skretanja za Mrkonjić - Ključ magistrale, a odatle na Manjaču. Ni tu nisam stajao jer sam prošli put fotografisao, a baš mi je bilo lijepo samo voziti. Međutim kad sam se počeo spuštati prema Banja Luci, na nekih 20 km, shvatih da nisam ništa jeo!!! A volim pojesti neko meso i zaliti pivom  ali ne volim da vozim kad popijem pa makar i voćno pivo. Šta ću, gdje ću, pozvah dobro poznat broj i dobru kuharicu: Ženo eto me kući za pola sata (kažu za dobar brak uvijek se najavi ženi pola sata prije dolaska kući, ne znam što, ali nekako sve ove godine funkcioniše)! Neki je problem, svi su ovi restorani zatvoreni, ne znam gdje da jedem, šta da jedem? Žena kao žena, naivna, empatična, reče: hajde kući, napraviću ti neko meso! Ja, kao hajde, jedva pristadoh, kao da je ne maltretiram i sl. haha I dodah malo jači gas niz poznate krivine.

I tako stigoh kući ili doma, jer kaže ona pjesma "nemaš dom, ako nema kome doći" i slažem se. Svuda prođi, ali svojoj kući dođi. Sve me poslužilo, La Poderosa, vrijeme, saobraćaj, raspoloženje...i na kraju žena!

evo za kraj potrošnja. I veliki pozdrav od mene. Do slijedećeg putopisa...

[Džim Džarmuš 2527 Napisano Avgust 9, 2023]

Naracija+deskripcija+ slike=lepo

[slave74 5862 Napisano Avgust 10, 2023 (promenjeno)]

 Krenuh oko podne u Delmax Cacak da kupim ulje za quad.

 

Pogled sa Mrselja.

 

Pecenjara kod Brana. Pecenje nije bas...

 

Put za Gucu, pa prekim putevima ka podovcarkom selu Ducalovici.

 

 

Rtari, gradi se autoput ka Pozezi.

 

 

 

 

Kod druga na kafu.

 

Banjski potok i njegove lepote. Nazalost seljaci su ga dosta zaprljali pvc smecem.

 

 

 

 

Spustanje  u Ovcar Banju i nastavak ka vrhu Kablara, gde se odvajam za G. Dobrinju.

 

 

Crkva u G. Dobrinji

 

Crkva u Duskovcima.

 

Pred mrak zamenih i ulje i filter, sav se umazah.

 

 

 

Promenio Avgust 10, 2023 član slave74

[živke 5400 Napisano Avgust 10, 2023 (promenjeno)]

E tako se kupuje ulje!
Jbg ko mi kriv što mi je Delmax na 500 metara

Promenio Avgust 10, 2023 član Živke

[travelman 14037 Napisano Avgust 10, 2023]

On 9.8.2023. at 22:33, Major TOM je napisao:

Tu otprilike svi pokušavaju da "polete", pa tako i ja. Pokušao sam postići max brzinu, ali je bočni vjetar bio tako jak da nisam uspio

Pre 15ak godina me bas na toj pisti nahvatao radar, livanjski saobracajci istureno odeljenje.

 

Njih dvojca, jedan me pitao gde zurim a ja rekao nigde nego da vidim kolko moze da ide ...

 

Secam se kao juce da je bilo, dao 10e za cevape i cao zdravo.

[Влајко 1512 Napisano Avgust 11, 2023 (promenjeno)]

Прошле недеље моја кратка вожња је кренула из села ка Наталинцима а одатле ка Тополи. Први пит стоп је код Дуљаја на бурек (иако сам звездаш)

Одатле, наравно, на Рудник, уживанција. Затим иде досаднији део преко Г.Милановца и Чачка али, од Чачка идем преко Јелице ка Гучи и касније ка Ивањици. Фини пут.


Код Ивањице заломим десно ка Приликама (Прилици, Прилики?) а онда лево и узбрдо...

Е сад, ту нестаде асфалт али није Јаворка баш тако фина да не зна шта је туцаник Ајд полако...


И најзад, стигосмо на дестинацију...

У повратку су ме пратили неки другари којима се свидела танк торба те остадоше са мном

Сент фром мај Шајоми..

Promenio Avgust 11, 2023 član Влајко

[Rider000 1241 Napisano Avgust 12, 2023 (promenjeno)]

Konačno Subota da se naspavam i nadonkadim nedostatak sna tokom radnih dana, 08h telefon se oglasava, pomislih alarm, zar vec, kad ono drugar zove.

"Pali motor idemo do Bijeljine na rucak."

Meni to naravno tesko paloUstaj, obavljaj sta imas, dorucak pa polazak.  

Ne stigoh popiti kafu, pa stadosmo na Iriškom vencu, pit stop... Zuje okolo V-Twinovi, Boxeri, piči i ekipa na kroserima u ful motocross opremi. Lepo videti.

XY preticanja do destinacije, par mamlaza za volanom auta kao i uvek... Prelaz Sremska Rača, gužvanjac, biti na dva točka u takvim situacijama-neprocenjivo... Žmigavac i dobar dan na gosn carinika. U povratku drugom stranom Fruške Gore na Ilok, nešto manja gužva i stigosmo doma... Oči umorne kao da sam vario bez maske, to mi se često dešava kod dugih vožnji, vid dobar, razlog nepoznat... Skuterče juri VStroma 650 i ne stidi se svojih 38ks i 230+kg.

 

Promenio Avgust 12, 2023 član Rider000

[slave74 5862 Napisano Avgust 13, 2023]

 

Jedan maljensko/povlenski  krug od 160km, iako je planirano 100km.

 

Put Divcibare - Podbukovi, krci se suma.

 

 

Stari most i vir u selu Podbukovi preciznije Bacevci. Inace Bukovska i Crna reka se spustaju sa divcibarskog platoa i par km uzvodno se sastaju, a par km nizvodno  poniru, pa kad ponovo izadju na povrsinu zovu se reka Gradac. Inace sve vode sa Maljena su ovakve boje, a vec dalje kad ih propusti kroz sebe povlenski krecnjak, postaju hladne, bistre i zelene. Bas onakve kakve najvise volem.

Inace je i sam putni pravac Valjevo-Kosjeric otprilike razdelnica planina Maljen i Povlen.

 

 

 

 

 

 

Putem za Valjevo vozim jos oko 3km, pa se izdvajam za sela Zabava i Leskovice, te odlazim za Leskovice, gde sa lokalcima ispijam pice i nastavljam do puta za Lelic. Odatle prekim putem za selo Stubo i  jezero Rovni kod Valjeva.Put ide kroz selo Stubo, silazi se tacno na branu.

 

Donje Leskovice, Osnovna skola i kafana.

 

 

 

 

Na fotografiji dole u desnom gornjem uglu se vidi infrastruktura brane. Pre same brane , devedesetih je kroz to brdo prokopan tunel, kroz koji je upravljena reka Jablanica. Iznad je  bila je metalna ustava, koja je bila potrebna da bi se zatvorio protok i omogucilo punjenje jezera. E bas kroz gornji  otvor te ustave sam mogao da se otisnem jedared kad sam bio neoprezan. A otvor nije bio obezbedjen ogradom.

 

 

 

 

 

 

 

 

Druga strana brane, gde bih  verovatno upokojen isplivao da me bog nije pogledao.

 

 

Sa jezera odlazim u restoran Duga u Balinovicima gde je usluga kelnera spora. Vidi se da je zaposlena baba komsinica, koja nema pojma o osnovama tog posla. Inace blizu tog restorana je drugi, koji se zove Predah i sluze specijalitete od puzeva.

Zatim hvatam glavni put za Bajinu Bastu te svracam kod kolege kvadiste, koji drzi kafanu Kruna u Pocuti.

 

 

 

Nakon casice razgovora odlazim u manastir Pustinju. Tim putem moze se izaci na Bebica Luku a zatim i na planinu Jablanik. Odatle moze za Debelo Brdo i Povlen gde sam se zaputio. Posto sam okasnio ostavljam Jablanik za posebnu pricu i vracam se na glavni put za BB.

 

Pogled sa puta za manastir Pustinju na jezero. Ne znam zasto, ali sam bio ubedjen da je manastir potopljen jezerom. Potopljena je u stvari druga crkva.

 

 

Raskrsnica sa glavnog puta ka manastiru. Okolo je par zatvorenih kafana, vidi se da se u Pocuti nekad odvijao zivot.

 

 

 

 

Posle brojnih serpentnina dolazim do Zarozja  i Pasne Ravni gde dolivam gorivo.

Odatle preko prelepog Povlena do Belih Voda i sela Taor i Radanovci.

 

Prelepi Povlen odise spokojom.

 

Novi put ka Malom Povlenu je prolomila voda odmah na pocetku, pa je tu i obilaznica. Ali za nas i motoriste dovoljno je siroko da se provucemo.

 

Lepo je obelezeno. Svuda putokazi.

 

 

 

 

Centar ??? Taora. DA ne bude zabune to jeste Taor, ali sta se sve zove centrom?!

 

Put od Taora do Radanovaca se bas otegao, verovatno 10km. A sve su to Radanovci.

U Radanovcima srecem pesaka, dugokosog kineza, koji mi je smesno objasnjavao gde sam...

 

Planirao sam da obidjem imanje i vajat gde sam 90ih odlazio sa drustvom, nadajuci se da cu da zateknem druga cije je imanje i koji obitava preko. Jedva uz pomoc mestana nadjoh. Medjutim prazno i zapusteno.

Stoji vajat  koji nam je sluzio za prenociste posle skitnje po Kosjericu. U drugoj sobi bile su kace sa domacom ljutom, ali otvoriti ta vrata je bilo teze nego li obiti najjacu bravu.

 

 

Crkva prodavnica i kafana na Borku u Radanovcima.

 

Silazak u grad i pranje masine. Jos jedno osvezenje pred polazak na Maljen kuci.

 

Pozz do sledece voznje. Imam u planu nesto veliko idobro, ali...

 

 

 

 

 

[miljanvasic 380 Napisano Avgust 13, 2023]

Današnja vožnjica, nekih 503 km do Divčibara i nazad, čisto da se malo razrade nove pločice i diskovi..

 

Ruta: Jaša Tomić - Kovilj - Auto put do Lajkovca - Divčibare - Valjevo - Šabac - NS - ZR - Jaša Tomić

 

Bilo je i autoputa, magistrale, lošijih deonica, guzve, lepih predela, mnogo kolega na motorima, sve u svemu ispunjen dan 

 

 

Neka salatica u povratku, u Zrenjaninu

 

I na kraju da se lepse spava 

 

[QmBGD 4002 Napisano Avgust 13, 2023 (promenjeno)]

Planirao sam za ovaj vikend dve vožnje, jedna je otpala juče zbog umora i danas se napokon uputih prema dunavskoj magistrali. Ruta (kao) definisana, važno je da nema autoputa.

Poranio sam da izbegnem potencijalnu gužvu. Plan je bio "na dole" do Donjeg Milanovca pa preko Rudne glave, Majdanpeka i Kučeva lagano nazad. Očekujući da veća gužva bude uz Dunav, odlučio sam da to prvo "odradim".

Krenuo sam pre 8h iz BG, i osim "pijačnog dana" u Vinči, na putu manje-više nije bilo saobraćaja. Vinča, pa do pred Smederevo, uživancija za vožnju - super asfalt uglavnom, nigde nikoga. Sledeća lepa vožnja kreće nakon Požarevca - put je srednjeg kvaliteta, ali lep za vožnju.  Prava uživancija kreće kada se izbije na Dunav - asfalt savršen, prizori još lepši.

Negde iza Golupca sa spuštam do obale gde pravim pauzu da odmorim dupe malo.

Produžavam dalje do D. Milanovca i nakon njega odvajam se za Rudnu glavu, odakle kreće prelepa vožnja do pred Majdanpek. Dobar asfalt i mnoooogoo prelepih krivina kroz šume i planine.

U Majdanpeku pijem kafu i skapiram da mi se ne ide kući, rano je. Čujem se sa bivšom gđom gde mi daje sina na telefon koji me "doziva" na ručak - u Sokobanju. Bez mnogo premišljanja, odlučim da promenim plan, ionako sam uvek hteo motorom da prođem tim putevima oko Rtnja i posle ka BG - vraćam se nazad do Rudne glave prelepom deonicom i odatle se odvajam prema Boru. 

Put je prelep za vožnju, kao i prizori, ali je sam kvalitet puta loš do očajan sa dosta iznenađenja u krivinama u vidu šljunka. Nema opuštanja i prepušanja uživanju. Krivinu kod ogromne table sa dobrodošlicom u grad Bor (teritoriju) sam čak uspeo da ispravim i izletim na proširenje, bez posledica po zdravlje, srećom.

Nakon Šarbanovca se uključujem na magistralu PN-ZA koja je savršenog asfalta, ali dosadna za vožnju vozilom mojih mogućnosti.

Srećom, brzo se isključujem za Boljevac i dalje za Sokobanju vrlo dobro poznatom deonicom, sa dovoljno dobrim asfaltom, ali poprilično klizavim (svetlo sivi asfalt) koji je znao da me iznenadi i sa autom. U jednoj baš sporoj krivini na nizbrdici zamalo dupe da me pretekne   

Pred Sokobanju su skinuli asfalt i proširuju put, tako da sam se malo našmrkao prašine.

U banji smo se tradicionalno oždrali u Zelengori (Vidikovac bio pretrpan).

Radovao sam se vožnji oko Bovanskog jezera i kroz klisuru u nastavku, gde sam autom "proleteo" xx puta. Odličan asfalt oko jezera, malo klizav u klisuri.  Uživao sam kao nikad autom, uz slične brzine (ipak je ovo skuter).

Isključujem se prema Mozgovu, gde je napokon obnovljen asfalt. Posle, prema Rutevcu je i dalje zakrpa preko zakrpe, ali me nije bolelo na motoru kao autom.

Od Rutevca do Ražnja je put super, ali opet, siguran sam da je zanimljivije sa jačim motorom.

Nastavljam starim putem za BG gde se kvalitet puta kvari, ređaju se Pojate, Paraćin, Ćuprija, Majur, Jagodina, Brzan, Markovac, gde negde sustižem i prestižem voz  (teretni, ali ne pričajte nikome):

Posle idu Velika plana, Lozovik, Mala krsna i obilaznicom oko SD prema BG istim putem kojim sa prošao jutros. Put oko železare pun dubokih kolotraga i sa dva nevidljiva ležeća (obeležena znakom) gde uvek preletim prvi jer zaboravim na njih...

 

Uglavnom, ovo nije putopis, iskreno me mrzi da stajem da bih slikao. Napravih skoro duplo više km od planiranih ali osim utrnutog dupeta ceo dan imam kez na licu. Meni je uživancija da se vozim iznad svega, uživam u prizorima i mirisima...

DEFINITIVNO za ovakve puteve (ovakvog kvaliteta)  je potreban neki ADV motor i ozbiljno razmišljam u tom pravcu.

 

Promenio Avgust 13, 2023 član QmBGD

[dranik 134 Napisano Avgust 14, 2023]

I žena napokon napravila mali krug

Послато са 21081111RG помоћу Тапатока

[zaludan 8461 Napisano Avgust 14, 2023]

On 12. 8. 2023. at 19:15, Rider000 je napisao:

Oči umorne kao da sam vario bez maske, to mi se često dešava kod dugih vožnji, vid dobar, razlog nepoznat...

 

Ne znam da li koristiš tamne naočare/vizir, ali ja sam imao slične probleme dok nisam počeo da koristim naočare za sunce.

Inače ih ne volim, nikad ih nisam koristio, ali poslednjih godina (imam 50, a to je počelo pre dve-tri) mi se dešavalo baš to. Imam naočare koje sam vrlo malo koristio (da ne gnjavim sad pričom), slučajno su mi ostale na licu jednom, i taj dan mi se nije javio taj problem.

Od tad, redovno ih koristim kad vozim, i sve OK. 

[Rider000 1241 Napisano Avgust 14, 2023]

@zaludan Koristim naocare u kacigi non stop. Isto mi se desi i kad vozim auto sa suncanim naocarima... Enigma... 

[John159 132 Napisano Avgust 14, 2023]

Postoji mogućnost da ti ne odgovara ugao kroz koji gledaš kroz naočare, pa da se oči zamore... 
 

[ПИпезос 8235 Napisano Avgust 14, 2023 (promenjeno)]

После три недеље ја опет на Церу, Ноћни вукови Србија - филијала Нови Сад су организовали на Церу обележавање 109 година Церске битке и 217 година од битке на Мишару, предивна атмосфера, где год ти крене поглед ту је неки мотор

негде мало после 13:30 по програму смо у колони кренули пут Текериша до спомен комплекса, да се положи венац и за групну фотку

након грпне фотке опет формирасмо колону у којој је било преко сто мотора и кренусмо ка Шапцу т.ј. ка Мишару а успут налетесмо на велику колону учесника Церског марша који су од Шапца кренули ка Текеришу пешке, на моју жалост не сликах их али смо се са великом радушћу сви међусобно у мимоилажењу поздравили дигнутом руком са спојена три прста

Стигосмо у Мишар, након паркирања да се мало сви окрепимо и освежимо од вожње па су организатори положили венац и на споменик палим борцима на Мишару а одатле свако својим путем даље






Пут од Шапца до Цера је општа катастрофа, стање се нагло поправља пред саму раскрсницу код крста на Церу, код табле где пише "Општина Лозница", Лозничани су направили пут који је ко писта, колико знам нема ни неког скоријег изгледа да се уради реконструкција тог пута а могли би Лозничани асфалтирати цео гребенски пут на Церу, ја сам га прошао мтб бициклом јер само тако се може туда возити или са неким крос мотором а ако би се то направило то би био пун погодак.
Мислим да сам за ову годину завршио са овим правцем, правац је предиван али пут не.
...
Искочи ми на фејсу, уфатише и менеи тамо неки папараци

Promenio Avgust 14, 2023 član ПИпезос

[MrD 1538 Napisano Avgust 14, 2023]

Odlične su fotke. 

Jedino što ti tu i tamo uskoči jedan glavonja u kadar  

[cezarpa 11047 Napisano Avgust 14, 2023]

I zauzme veci deo slike.

[tuitamomotorom 171 Napisano Avgust 14, 2023]

Evo isto to, samo sa druge strane

 

 

 

 

[djpesic 205 Napisano Avgust 15, 2023]

Odvozah u subotu svoju prvu vanbeogradsku turu. Skoknuo sam do Novog Sada i nazad na brzaka. Nema slika, svi znamo taj kraj  Utisak je da motor nije predvidjen za brze od 100kmh, da bi se vozilo opusteno.

[VLAD81 1582 Napisano Avgust 15, 2023]

Kakva godina, užas. Što zbog posla, što zbog drugih obaveza, jedva uspesmo možda dva puta da odemo na vožnju do Zvorničkog jezera. Preskromnih šezdesetak kilometara. 

I taman kada smo planirali nešto malo konkretnije, i mene i suprugu ukočiše leđa. Injekcije, fizikalna, sto nekih lekova i opet ništa od užitka. Popusti to malo i rešimo u nedelju da proverimo kakvo je stvarno stanje. Gde ćemo? Pa opet tu negde, i ne smemo daleko. Ajmo do Krupnja.Put preko Korenite i Kostajnika dobar za vožnju. Mi polako, bogami, osećaju se neravnine na putu, leđa detektuju svaku. Na ulasku u Krupanj tabla za odmorište Zmajevac, nije daleko. Skrećemo desno. Bilo je podnošljivo dok je bilo asfalta. Kad je počeo makadam počele i veće muke. 

Usput nailazimo na

Ne, ne peče se roštilj, miris dima vara. Ipak, odavde stiže ćumur za roštilj tako da ipak ima neke veze. Još malo napred i prelazimo rečicu koja prati put kojim idemo

Nastavljamo dalje. Priroda je prelepa ali ne vredi, ne može se. Nailazimo na jednu kućicu sa izvorom pored i tu stajemo. 

Malo da se predahne, kao da smo prešli trista a ne deset puta manje kilometara. Ništa, da se popije kafa     

pospremimo za sobom i polako istim putem nazad. Zmajevac ostaje za neki drugi put. 

Povratak kao i u dolasku, nije baš prijatno. Uveče, opet malo bolovi ali i zadovoljstvo je tu. Sve u svemu, moraće još da pričekaju vožnje i potpuno uživanje.