yogibear 15440 Napisano Februar 1, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iz Osnivačke povelje manastira Dečani, 1330. godine: "Tebi se klanjam, /Hriste Spase/, tražeći tvoju veliku pomoć sa strahom i želeći svom dušom da sledim za učenjem i delima svetih roditelja i praroditelja svojih... ponajviše preosvećenog i blaženog Save, koji se više od svih potrudi oko Svetih Božijih zapovesti ... On stvori i arhiepiskopiju, i mnoge crkve iz temelja sazda i postavi u njih ljude časne... On i ovde kod mesta zvanog Dečani obrete mesto pogodno i krasno za sazidanje Božijeg doma, obeleži ga (krstom), i blagoslovi da bude svetilište... Njegovim molitvama meni se otkri ovo skriveno skrovište, sačuvano za mene i moga sina, mladoga kralja Dušana, koje na ovom mestu ukri (sakri) ovaj moj sveti gospodin..." Manastir Visoki Dečani kod Peći, zadužbina kralja Stefana Dečanskog, sina Milutinovog, započeta 1327. i dovršena trudom njegovog sina - kralja Stefana Dušana 1335, nepomerivo je vekovno utvrđenje srpskog Pravoslavlja. Stefan Uroš Treći je sazidao manastir nedaleko od sela zvanog Detčani (Dedčani) i nazvao ga Dečanskim po obližnjem predelu tako prozvanom ne samo zbog blizine mnoštva monaških ćelija u kojima su se, iz pokolenja u pokolenje, podvizavali "dobri dedovi ili starci", što izvorno i znači od Grka pozajmljena reč "kaluđeri", nego i u znak zahvalnosti prema najmilijem od svojih predaka, pradedu telesnom i "dedu" duhovnome, Svetom Savi. Epitet "visoki" Dečani su dobili ne samo zbog manastirske crkve koja je najveća i najviša (28 metara) sačuvana građevina srednjovekovne Srbije, već i zbog kvalitetetnih i skupocenih materijala od kojih je sazidana. Hram posvećen Hristu Spasu Svedržitelju, odnosno Vaznesenju Gospodnjem, je zbog dostignuća i svoje arhitekture, po mnogima, nešto najlepše što je srpska ruka stvorila za pokolenja. Kolika je lepota ovog manastira i kakav je utisak ostavljala u ono vreme, možda najbolje svedoči sačuvani iskaz jednog anonimnog putopisca iz 15. veka: "Svaku misao prevazilazi lepotom, mramorjem i veličinom i različitim likovima, za šta nije dovoljna godina da se ispriča, a izgled crkve vid i oči koje gledaju umara, od silne svetlosti mramora kao neka zvezda Danica koja iznutra sja". Osim prelepo ukrašene crkvene fasade, pažnju svakako privlači i pod glavne crkve. Pod u unutrašnjosti glavne crkve je sačinjen od pravilno klesanih ploča pravougaonog oblika i to od dve vrste kamena, istih onih od kojih je urađena i njena fasada. Dečanski živopis je tek priča za sebe... Freske i ikone koje krase manastir Dečani su najveća očuvana galerija srpskog serednjovekovnog slikarstva i predstavljaju pravu riznicu pravoslavne ikonografije. Više od hiljadu kompozicija sa više hiljada likova spadaju među najočuvanije na teritoriji Srbije. Stoga nije ni iznenađujuće što stručnjaci smatraju da je manastirski živopis predstavlja ilustrovanu Bibliju onog vremena, što freskama daje enciklopedijski karakter. Malo gde u Evropi se može videti toliki broj dobro, ili čak savršeno očuvanih fresaka iz prve polovine 14. veka. Uprkos tome što su Dečani vekovima napadani i pljačkani, uprkos tome što su razni neprijatelji iz manastira iznosili sve za šta su pomislili da ima neku vrednost; brigom i velikim trudom monaške obitelji sačuvano je dosta toga, tako da se Dečanska riznica danas po raznovrsnosti, umetničkoj obradi i bogatstvu bogoslužbenih predmeta svrstava odmah iza hilandarske. Ovaj manastir se nalazi na spisku Uneskove Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“. UNESKO je proglasio manastir Dečani za mesto svetske kulturne baštine 2004, navodeći da su njegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku. Danas, Manastir Visoki Dečani je jedan od najugroženijih lokaliteta kulture u Evropi. U februaru i junu 2000. godine na manastir je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Martovski pogrom 2004. nije zaobišao ni Visoke Dečane, pa je u noći 17. marta na manastir ispaljeno osam minobacačkih granata. Istragu je sproveo i dokumentovao italijanski KFOR. Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani s namerom da oružano napadnu manastir, ali ih je u tome sprečio komandant južnog krila NATO snaga, admiral Džonson. Džo Bajden je kao senator, 9. marta 2005. godine u Senatu govorio o ugroženosti Dečana. 30. marta 2007. godine ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu koja je ciljana. Uhapšeni počinilac, lokalni Albanac Jeton Muljaj je u Peći 25. februara 2009. godine osuđen na tri i po godine zatvora. 13. oktobra 2014, na manastirskim spoljašnjim zidovima su ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS i OVK, uz natpis na engleskom Kalifat dolazi. Počinioci nikada nisu pronađeni. U večernjim časovima 31. januara 2016. su ispred manastira uhapšena četvorica kosovskih Albanaca, kod kojih je pronađeno oružje, eksploziv u rezervnoj gumi auta i literatura koja je ukazivala na moguće veze s ISIS-om. Dvojica od četvorice uhapšenih, bili su na međunarodnoj listi lica povezanih s terorizmom. Američka ambasada u Prištini je 2013. sprečila izgradnju magistralnog puta Peć-Plav, koji je trebao prolaziti kroz zaštićenu zonu manastira. Problem je i pokušaj albanskih vlasti u vezi uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je deo od 700 hektara, koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti 1946. godine. Iako je "Ustavni sud Kosova" priznao manastiru zemljište i da to treba uneti u katastar, ni 5 godina nakon te odluke to nije učinjeno. Učestala je medijska hajka protiv manastira, koja uzrokuje povremene demonstracije i blokiranje pristupa manastiru. Postoje napadi i na kulturnom polju, pa se manastir medijski proglašava albanskim spomenikom kulture. Manastir i danas čuva italijanski kontigent KFORa. Već u neposrednoj blizini manastirske kapije ispred koje se nalazi kontrolni punkt KFORa, saobraćajni znaci i ležeći policajci vas ograničavaju na malu brzinu kretanja, dok vas jedan za drugim natpisi na velikim tablama upozoravaju da prilazite kontrolnom punktu KFORa i da je odobrena smrtonosna upotreba sile. Nakon što se parkirate, pre ulaska u manastir, potrebno je zaustaviti se pored stražare i dati ličnu kartu italijanskom vojniku. On nadležne u manastiru telefonom obaveštava o vašem dolaski i pita za dozvolu da vas pusti. Sve je bilo ok ali sam ipak morao da sačekam da omanja grupica završi obilazak i izađe (Kovid19 procedura...). Za tih pola sata čekanja, upoznah se sa ljubaznim bračnim parom koji je sa dvoje dece takođe stigao u međuvremenu. On Kanađanin ona Nemica, vidno zbunjeni i pomalo uplašeni zbog opsadnog stanja ispred manastira uputiše mi mnoštvo pitanja... počevši od: "Otkud ovoliko Švajcaraca na putevima KiM?", pa do pitanja vezanih za sam manastir i KiM. Pošto put (ulica) prolazi ispred samog manastira gde i mi čekamo ulaz, lokalni "mangupi" usporavaju zbog vojnog punkta i ležećih policajaca, i pre nego što će proći pored nas pojačavaju neku najstrašniju albansku "muziku" i glume ludilo. Naravno, prozor je spušten do kraja, lakat je izbačen napolje, mrki pogledi, brze frizure, izbledeli crveni Opel Kadet "Suza" u metastazi... sve je tu. Od svih prisutnih, zamislite, gledaju baš u mene. Nije puno prošlo, eto ih ponovo. Njihov ponovni prolazak je takođe protekao u međusobnom gledanju i mrštenju, propraćen arlaukanjem iz nekih jeftinih automobilskih zvučnika. Sledeći prolazak ne znam dal' se dogodio jer je italijanski vojnik u međuvremenu dobio poziv da nam odobri ulazak. Trebao sam da snimim tih par scena, ono je bio film... Na sledeće dve fotografije, ispred oltara sa desne strane nalazi se kivot u kome je netruležno celo telo Svetog kralja Stefana Dečanskog. Nastaviće se... 10 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 1, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Putujući i obilazeći manastire imao sam prilike da u više navrata vidim freske jedinstvene u svetu koje se mogu videti samo u Srbiji. Sveta Petka golih grudi, ćelavi i mladoliki Isus, svetac sa životinjskom glavom i Bogorodica sa krilima... samo su neke od njih. Međutim, kako kažu, jedino mesto na svetu gde se Isus može videti sa mačem umesto sa knjigom u ruci je upravo manastir Visoki Dečani. Osim svega do sada nabrojanog, najveću zaslugu za globalnu slavu manastra Visoki Dečani imaju upravo... vanzemaljci! Ko je započeo priču - nije poznato, ali je poznato da su se širom planete održale razne debate na temu vanzemaljaca iz Dečana, i to sve zbog jedne mistične freske. Na čuvenoj fresci Isusovog raspeća u leveom i desnom uglu nalaze se dva "neidentifikovana leteća objekta". Reč je o dva objekta u obliku suza sa repovima (zracima) koji stvaraju utisak kretanja. Naravno, oni koji veruju u NLO su ubeđeni da se radi o vanzemaljskim letelicama naslikanim još 1350. godine. Da misterija bude još veća, bića koja se nalaze u "letelicama" su naslikana u potpuno neobičnim oblicima što je atipično sa slikarstvo 14. veka. Naučnici su se takođe upustili u debatu između onih koji tvrde da je upravo ta freska dokaz da su vanzemljci već posećivali ove prostore i onih koji to osporavaju. Oni tvrde da freska nije ni malo neobična, već su zografi tog vremena naslikali sunce i mesec na jedan specifičan način, želeći da prikažu kako su svi tužni zbog Isusovog raspeća. Šta god da je istina, činjenica je da su "vanzemaljci" omogućili da Visoki Dečani postanu planetarno popularni. Videvši manastirsku česmu poželeh da se osvežim ali samo na kratko, ono što sam već znao samo mi je potvrdio monah. Par nedelja pre mog dolaska u mestu Dečani je došlo do velikog trovanja lokalnog stanovništva vodom. Pošto je Dečan danas 100% albansko mesto, oni su naravno odmah za "sabotažu" okrivili Srbe. Međutim čak su i njihovi zvaničnici odbacili tu mogućnost smatrajući da je van pameti, već da je odgovornost isključivo na albanskim lokalnim vlastima. Koliko mi je poznato, do danas nije utvrđeno ko je odgovoran i kako je došlo do trovanja preko 1500 ljudi. Pre napuštanja manastira, ljubazni domaćini su pozvali moju grupu u manastirsku trpezariju na druženje gde nas je čekalo spemno osveženje. Nažalost, uz veliku zahvalnost morao sam da odbijem ponuđeno jer je do kraja dana trebalo preći još kilometara... 19 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
VR46 560 Napisano Februar 1, 2022 Svrati ponekad, 294 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS "13 LC Prijavi odgovor kao problematičan Хвала на овако опширном опису,дефинитивно ћу искористити смернице и на пролеће обићи све.... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
živke 5264 Napisano Februar 1, 2022 Drug član, 1872 postova Lokacija: Niš Motocikl: CF Motor 450MT; ex: Yamaha XT660Z Tenere Prijavi odgovor kao problematičan @yogibear hvala po ko zna koji put! Ne mogu da se setim da li je nekad pominjano ovde - imaš li možda nekih planova da izdaš knjigu ? Veliki pozdrav! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zaludan 8407 Napisano Februar 1, 2022 4_tocka_i_karoserija, 1868 postova Lokacija: N44 37.451 E20 22.527 Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan Ja imam jedan predlog, mada, ako nemas sačuvane i sredjene track-logove, trebalo bi mašala vremena. U "mymaps.google.com" napravi mapu kojekude sa svim mestima, i eventualno trackovima. Na taj način, vrlo lakim pregledom mape svako može tačno da vidi gde su opisana mesta, da se lako organizuje. i u kombinaciji sa pisanijem ovde...fantazija P.S. Ja bih dao i neke novce za to 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Uglješa B. 63 Napisano Februar 1, 2022 U prolazu, 18 postova Lokacija: Feketić/Studenica Motocikl: Versys650 Prijavi odgovor kao problematičan Ako mogu admini da izbrišu moj prethodni post,totalni višak u temi. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Forsberg 4490 Napisano Februar 1, 2022 Drug član, 968 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000. Prijavi odgovor kao problematičan Kad si krenuo sa KiM serijalom, nadao sam se da će Dečani doći na red, jer već neko vreme želim da posetim ovaj manastir. Jako mi je drago da si bio i da si nam preneo svoje iskustvo. Zbog situacije kakva jeste, bilo bi super kada bi uključio i malo tehničkih detalja o tome koliko si vremena (dana) proveo obilazeći Kosovo, kao i o tome koja si mesta posetio u danu, kako si se organizovao za smeštaj i sl. što misliš da bi bilo dobro da imamo u vidu kod planiranja. Znam da su ovo tehnikalije koje imaju mnogo manju vrednost u odnosu na sadržaj putopisa, ali verujem da bi nama koji bismo išli dole značilo da čujemo i taj deo priče, makar kad su KiM u pitaju. Hvala na svim dosadašnjim postovima Jogi 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 2, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @VR46 nema na čemu, uživaj! Tu sam za bilo koju dodatnu informaciju (ako zatreba). @antir3ality jeste, predlagana je i knjiga, blog... ipak bi se još uvek držao u okviru foruma. Možda jednog dana... @zaludan planirao sam da uradim to. Pinovaću sva već opisana mesta i nastaviću da dodajem nova. Odradiću to čim mi iskoči malo više slobodnog vremena. @Forsberg što se tiče lokacija po centralnoj Srbiji i Vojvodini, mislim da bi bilo bezveze da sam pisao koje sam obišao u danu a koje povezano... Kada se već bilo dopalo ljudima, ideja mi je bila da predstavim potencijalno zanimljiva mesta koja sam (bih) i inače obilazio i fotografisao. Na ljudima je dalje da li će, kako će ili neće obići jedno ili više mesta. Za Kosovo i Metohiju se slažem da bi još informacija pomoglo ljudima koji planiraju odlazak dole. U poslednjem postu vezanom za KiM, pre nego što se sa pisanjem ponovo vratim u centralnu Srbiju, napisaću nešto i o tome. 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dl minak 182 Napisano Februar 3, 2022 Svrati ponekad, 337 postova Lokacija: Aleksandrovac Motocikl: V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Divna putovanja.Nazalost na Kosovu sam prvi i poslednji put bio 1999. i tako ce i ostati.I za Albaniju idem preko Makedonije. Volim da obilazim manastire i dosta sam ih obisao u nasoj lepoj Srbiji. Skoro sam na netu trazio Mapu manastira uze Srbije(makar oni znacajniji) u verziji za stampu ali nisam pronasao. Ima li neko tako nesto,ili da je video da se prodaje u nekom nasem manastiru? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 3, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @dl minak ovakvu kartu sam imao u rukama, probaj ovde: Manastiri i crkve Srbije - turistička karta | Delfi knjižare | Sve dobre knjige na jednom mestu WWW.DELFI.RS Vrlo zanimljiva i edukativna auto-turistička karta Srbije sa vinjetama manastira i indeksom svih manastira i crkvi. Na poleđini se nalaze mini-mape Fruške Gore... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mali_zmaj 1216 Napisano Februar 3, 2022 prisutan, 1119 postova Lokacija: Banja Luka Motocikl: keeway cruiser 250,KLE 500,BMW K75, ZEPHYR 750,CBF 1000 BENELLI TRK 702 Prijavi odgovor kao problematičan Hvala!!! Jednostavno hvala!!!! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 6, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Napustivši Dečane dolazim tako i do skretanja za Junik. Prokletije su mi takođe sa desne strane a ja pogledom mahinalno tražim Košare, kao da postoji mogućnost da ću ih videti. Misli ponovo lutaju, nastavih dalje... Iako sam u Đakovici samo bio u tranzitu, rekoše mi da "obratim pažnju" dok budem prolazio kroz taj grad. Grad u kome je po detaljnom turskom popisu iz 1485. godine osim jednog popa zavedeno i 67 domaćinstava, "od kojih su dva prezimena moguće albanska dok su ostala bila srpska". I grad u kome se od 06. juna 2021. godine uz pretnje i šikaniranja za opstanak bori jedna jedina srpkinja, Dragica Gašić, prvi povratnik nakon sukoba 1999. I ovaj put bez problema iza sebe ostavljam albanske zastave koje se vijore, spomenike "herojima OVK"... i nastavljam dalje prema "carskom gradu". Pošto je dan bio zaista vruć, pored puta pravim jednu kraću pauzu da bih popio malo vode. Tek kada sam stao na proširenje pored puta, primetih da sam zapravo stao na nekadašnji ulaz u fabriku, zapravo u zapušteno zdanje koje danas stoji kao nemi svedok nekadašnjeg "bratstva i jedinstva SFRJ". Šar planina je bivala sve veća i bliža. Široki put se polako sužavao da bi se nakon nekoliko raskrsnica stopio u gradske ulice opterećene saobraćajem. Početak gradske vreve je označavala i tabla pored puta sa natpisom - Prizren. Prizren je grad sa izuzetno dugom i bogatom istorijom. Prizren se pominje još tokom 6. veka kada počinje i njegov razvoj. U vreme Vizantije (Romejsko carstvo) Prizren je bio regionalni centar u kome su se nalazile dve tvrđave: Drvengrad i Višegrad, kao i Prizrenska episkopija. 1072. godine u gradu izbija kratkotrajni ustanak protiv vizantijske vlasti. Vođa ustanka je bio knez Bodin a sam ustanak je krvavo ugušen. Tokom vladavine dinastije Nemanjić, Prizren postaje jedan od centara srpske srednjovekovne države. Za vreme srpskih careva Dušana i Uroša ovde se privremeno nalazila srpska prestonica. Putopisci tog vremena Prizren nazivaju "carski grad" ili "carska prestonica". Nakon Dušana, Prizrenom je vladao kralj Vukašin, a njega je na kratko zamenio sin, kralj Marko. Potom grad zauzimaju Balšići, koje zatim potiskuje Vuk Branković. Srpski vladari su od njega napravili varoš poznatu po lepoti i trgovini. Tokom poslednje turske vojne kampanje protiv srpske Despotovine pao je i grad Prizren. Stare građevine dobijale su novi, modifikovani izgled. Srpske crkve su uništavane i pretvarane u turske džamije. Sa ciljem ostvarenja Velike Albanije u Prizrenu je 1878. obrazovana Prizreska liga. Kasniji neuspeh i rasformiranje Prizrenske lige nije umanjio zločine koje je albansko stanovništvo sprovodilo nad hrišćanima. Iako je tokom Balkanskih ratova grad konačno oslobođen, već tokom Prvog svetskog rata, grad se našao pod bugarskom okupaciom. Nakon pada Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, Prizren ulazi u sastav italijanske Velike Albanije. Tokom rata došlo je do masovnog iseljavanja Srba koji se nikada više nisu vratili. Oslobođen je 17. novembra 1944. Nakon rata Prizren postaje sedište autonomne oblasti KiM koje je kasnije prebačeno u Prištinu. Pod komunističkom vlašću dolazi do velikog porasta broja Albanskog stanovništva. Krajem devedesetih godina prošlog veka i tokom 2004. godine, za vreme organizovanih napada, dolazi do pogroma nealbanskog stanovništva i velikog uništenja kulturno-istorijskog nasleđa. Danas u prizrenu živi tek negde oko tridesetak Srba. Nastaviće se... 14 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 6, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kroz Prizren teče reka Bistrica koja deli grad na dva skoro jednaka dela. Tokom istorije, preko Prizrenske Bistrice sagrađeno je mnogo mostova, ali svakako najpoznatiji koji je ujedno i simbola grada je Stari kameni most koji je 1948. godine stavljen pod zaštitu države. Most se nalazi u starom gradskom jezgru i povezuje trg "Šadrvan" (na levoj strani reke) i "Saračanu" (na desnoj strani reke). Nema tačnih podataka o vremenu izgradnje mosta. Međutim na osnovu materijala, stila i tehnike gradnje, pretpostavlja se da je most podignut negde s kraja 15. ili početkom 16. veka. Most je u više navrata pretrpeo velika oštećenja. Prvo šezdesetih godina prilikom izgradnje korita reke Bistrice, a zatim i tokom poplave 17. i 18. novembra 1979. kada se ceo most i urušio. Prema projektu koji je izradio inženjer M. Gojković, dana 5. juna 1982. godine započeti su radovi na njegovoj obnovi koje je izvodila forma "Elan". Obnovljeni most svečano je otvoren dana 17. novembra 1982. godine. "suveniri" Na fotografiji ispod se dosta toga vidi. U gornjem levom uglu, na vrhu brda je čuvena tvrđava Kaljaja. Ispod tvrđave je Podkaljaja, staro jezgro grada gde su nekada živeli uglavnom samo Srbi. Tu je i Sinan-Pašina džamija, a odmah levo pored nje u brdu, osvetljena plavičastom svetlošću je crkva Svetog Spasa. Oko džamije je trg Šadrvan, a u prvom planu je naravno, stari kameni most. Prizren je grad u koji uvek rado svratim. Da se niko ne uvredi, ali po šmeku, lepoti, zanimljivosti... on mi je na prvom mestu, ispred svih ostalih gradova na KiM. Uvek i u svakoj situaciji sam započinjao komunikaciju na srpskom jeziku, nikada problem nisam imao. Čak šta više, lokalci (Albanci, Goranci, Turci...) su rado ulazili u priču i zapitkivali me sve i svašta vezano za Beograd i Srbiju... Nekoliko njih mi je baš kroz pomenutu priču i reklo, onako diskretno uz pogled preko ramena, da je grad super al je bilo bolje dok je bilo i Srba... Upravo ta činjenica je (bar meni) uvek lebdela u vazduhu i davala dozu gorčine tokom svakog mog boravka u ovom prelepom gradu. Nastaviće se... 25 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dl minak 182 Napisano Februar 7, 2022 Svrati ponekad, 337 postova Lokacija: Aleksandrovac Motocikl: V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast.Prelepo. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Uglješa B. 63 Napisano Februar 7, 2022 U prolazu, 18 postova Lokacija: Feketić/Studenica Motocikl: Versys650 Prijavi odgovor kao problematičan Inače Sinan Pašina džamija je komplet napravljena od kamena od porušenih Arhangela. Slažem se,za mene bez konkurencije najljepši grad od svih kod nas. Nisu stari vladari bili ludi đe su pravili prestonice. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marek1987 800 Napisano Februar 8, 2022 Zainteresovan, 523 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki SV 650N, TDM900 Prijavi odgovor kao problematičan Malo je reći da sam oduševljen i iznenađen kako simpatičan i topao gradić, kakvi trgovi, kakva atmosfera... Nikad se do sad nisam zainteresovao za Prizren. Razmatrao sam letos da odem na Goru al ipak mi nešto nije bilo prijatno ići sam. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 8, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok ne nastavim pisanje evo jednog kratkog videa koga sklepah od prošlogodišnjih snimaka napravljenih dronom. Ima lepih kadrova, a i Kaljaja se vidi kao na dlanu. Mislim da će se svideti i onima koji su već bili na ovom mestu... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Februar 8, 2022 Drug član, 2103 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Boki tebi po ko zna koji put, mnogo hvala na tvom trudu za kulturoloskim aktivnostima. Ne zaustavljaj se. Barem na mene si uticao prilicno, mislim prosvetno. Nije da nevolim titule ali sam misljena da bi morali da ti dodelimo titulu "viteza kulture" ili kavu vec imamo. Sta vi kolege mislite? Nadam se da nemate nista protiv? 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Februar 8, 2022 Drug član, 2103 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Mislim, udarili bi ti jednu "dangu". Pitaju me ljudi ko je taj. Ima da te obelezimo i tebe i tvoj motor, pa ti vidi sta ces. 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Februar 8, 2022 Drug član, 2103 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Koje taj Evlija Celebija? 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
slave74 5832 Napisano Februar 8, 2022 Drug član, 1370 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: SMC 300 Prijavi odgovor kao problematičan Ko se seca kafica Vozd u Prizrenu. Tamo su dosta izlazili vojnici JNA. Pored crkve ako me secanje ne vara, davno je bilo. A i nisam bio pri sebi svaki dan se udaralo verovatno pecko pivo.. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 9, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan On 8.2.2022. at 12:47, Bruno 68 je napisao: Boki tebi po ko zna koji put, mnogo hvala na tvom trudu za kulturoloskim aktivnostima. Ne zaustavljaj se. Barem na mene si uticao prilicno, mislim prosvetno. Nije da nevolim titule ali sam misljena da bi morali da ti dodelimo titulu "viteza kulture" ili kavu vec imamo. Sta vi kolege mislite? Nadam se da nemate nista protiv? Hvala druže na lepim rečima! Drago mi je da ti se tema sviđa, taman da sam samo par ljudi zainteresovao za neku lokaciju ili da je njih par saznalo nešto novo, pa je opet dobro. Ima još dosta toga, biće, samo treba slobodnog vremena za pisanje... Lepa nam je ova naša Srbija PS. Gde se Čelebije seti? 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 9, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Jusuf Džibo, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Prizrenu u razgovoru za "Anadolu Agency" kaže: "Ne zna se tačno kada je i ko sagradio ovu tvrđavu, ali se na osnovu arheološkog materijala može zaključiti da je to bilo u 4. ili 5. veku. Nakon dolaska Vizantije na ovim prostorima oni su Kaljaju adaptirali za svoje potrebe. Isto su to uradile i Osmanlije nakon što su 1445. zauzle Prizren. Kaljaja je, dakle, stalno dograđivana. Deli se na takozvani donji i gornji grad. Gornji je stariji dok je donji izgrađen i adaptiran tokom Osmanskog perioda i to od 15. do 19. veka...”. Ne sumnjam ja i ne dovodim u pitanje znanje gosn Džiba, znanje koje je gotovo sigurno sticao na nekom od univerziteta u centralnoj Srbiji. Gosn Džibo samo neće ili ne sme da kaže ono što je poodavno dokumentovano i poznato zvaničnoj istoriji. Zbog mogućnosti da je gosn Jusuf Džibo možda i slučajno, usled neke amnezije, zaboravio tih nekolicinu vekova pa prezentuje nebuloze, evo zvaničnih podataka i kratkog podsetnika za gosn Džiba: Tvrđava Kaljaja je prelepi utvrđeni grad na brdu iznad reke Bistrice oko koje se grad Prizren i razvijao. Prvo utvrđenje su podigli Vizantinci da bi ga car Dušan Silni dodatno proširio. Kasnije su ga Osmanlije prepravljale tokom svojih četiri i po veka vladavine, tako da je utvrđenje taj izgled zadržalo do danas. Sam Prizren se razvio na temeljima antičkog Teranda, dok je svoj rani srednjovekovni oblik dobio između 6. i 9. veka. Od vremena Stefana Prvovenčanog (1196-1223.) nalazi se u sastavu Srbije, a njegov značaj se naročito povećava tokom vladavina kralja Milutina (1282-1321.) i srpskih careva Dušana (1331-1355.) i Uroša (1355-1371.). Dušan je proširio utvrđenje, a u njegovoj blizini je podigao svoju zadužbinu Svete Arhangele zaštitivši ih podizanjem Višegrada. Tokom postojanja srpske carevine Prizren je jedno vreme bio carska prestonica zbog čega se često naziva srpski Carigrad. Tokom raspada srpskog carstva grad se od 1362. do 1372. godine nalazio u posedu Mrnjavčevića (Vukašina 1366-1371. i Marka 1371-1395.), posle čega ga preuzimaju Balšići do 1376. godine. Potom se našao u sastavu države Vuka Brankovića (?-1398.), ali je tada već počeo da gubi svoj trgovački značaj, jer se već 1433. godine pominje kao napušteni trg. Postoji nesuglasica oko toga kada su ga konačno zauzele Osmanlije, tako da je on najverovatnije pao 21.06.1455, iako ima onih koji na osnovu nekih osmanlijskih izvora njegov pad smeštaju u 1459. godinu. Tokom nekoliko vekova turske okupacije tvrđava je doživela dograđivanja u skladu sa razvojem vatrenog oružja. Nakon što je u Prvom balkanskom ratu 1912. godine srpska vojska oslobodila Prizren, utvrđenje je trajno napušteno. Do Kaljaje se stiže iz samog starog jezgra grada Šadrvana. Prvo se prolazi uzanim sokacima Podkaljaje, zaštićenom delu grada u kome je novogradnja (nekada) bila strogo zabranjena. Danas u Podkaljaji izgleda zida ko šta stigne... Kako se napreduje prema tvrđavi uspon je sve veći, a prvi put se u brdu ukazuje i crkva Svetog Spasa pored koje treba proći. U nekada srpskom naselju danas jedva da ima Srba, dok je napuštene srpske kuće uglavnom lako prepoznati. Poput Kaljaje i crkva Svetog Spasa takođe dominira nad celim Prizrenom. Ulaz u tvrđavu se ne naplaćuje. Nastaviće se... 13 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 9, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Pogled sa Kaljaje na Prizren. Neću daviti fotografijama sa drona jer sam par postova unazad postvio video klip sa zaista lepim kadrovima. U pomenutom kratkom videu se Kaljaja može videti iz raznih uglova. Tvrđava je restaurirana donacijom američke ambasade. Danas, čuvenu Kaljaju (kažu) poseti preko 200.000 turista godišnje, i ko zna koliki broj tih posetilaca sluša prezentaciju gosn Džiba. A na velike srpske prazike ispod tvrđave niotkuda izvire voda iz drevnog kamena. Takođe, neki kažu da su to neutešne suze carice Jelene... Posetite Kaljaju ako vas put donese u Prizren. Nastaviće se... 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 966 Napisano Februar 9, 2022 Zainteresovan, 488 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan @yogibeartvoji tekstovi,slike i pisanje su pravo zlato za ovaj forum kao i za nas tj.clanove foruma.Ne sumnjam da ce biti jos mnogo dobrih destinacija,slika,prica i detalja ali ovaj deo gde si u poseti KiM u ovim zeznutim vremenima je za veliko postovanje i pohvalu. 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
