Jump to content

Moto Zajednica

yogibear

Članovi
  • Broj tema i poruka

    779
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

4245 Excelent

2 Pratilaca

O članu yogibear

  • Rank
    Zainteresovan

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    BMW R1200 GSA K51

Poslednji posetioci profila

2680 profile views
  1. Fotografije vezane za prethodni post...
  2. Kada smo već na Dunavskoj magistrali... ako od Lepenskog vira produžimo dalje ka Donjem Milanovcu, nailazimo na jedno (po meni) prelepo mesto za koje malo ljudi zna, a na koje ja uvek rado svratim. Iako mali po dimenzijama, Kanjon Boljetinske reke pleni svojom lepotom i prvi je zaštićeni geološki lokalitet na području Đerdapa. Kanjon je nastao duž raseda, usecanjem Boljetinske reke u okolne sedimentne stene. U kanjonu su vidljivi slojevi sedimenata, taloženi milionima godina, u periodu od pre oko 160 do pre oko 145 miliona godina, kada je ovo područje pripadalo okeanu Tetisu. Ovi tragovi sabijanja, nabiranja i ukrštanja slojeva stena različitih boja koje su ostavili tektonski poremećaji u prošlosti su retkost u Evropi, pa samim tim imaju veliki značaj u geologiji. U njemu su živeli raznovrsni predstavnici glavonožaca (amoniti i belemniti) o čemu svedoče njihovi sačuvani fosilizovani ostaci, koji se i danas mogu pronaći u stenama. Sem svog geološko - morfološkog značaja kanjon ima i vegetacijske vrednosti koje čine klimatogene zajednice Sladuna i Cera. Pored toga predstavlja bogato nalazište veoma značajne mezozojske fosilne faune. U kanjon je veoma lako sići i do njega vodi asfaltni put. Poslednjih nekoliko stotina metara kroz sam kanjon je makadam, tako da posetioci sa nižim motociklima neće imati puno da pešače.
  3. Pozdrav, odlicni su tekstovi   pa necu da kvarim tvoje putopise . Poslacu ti sliku isposnice , izvora i vodopada kod manastira Tumane pa dodaj ako  si voljan! Pozdrav i jedva cekam druge putopise.

    20210105_150638.jpg

    20210105_145350.jpg

    20210105_145308.jpg

  4. Fotografije vezane za prethodni post...
  5. Ako nastavimo dalje ovim divnim putem, nakon kraće vožnje nailazimo na još jedan zanimljivi lokalitet. Aheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno 1965. godine, na samoj obali Dunava, i udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih otkrića ove vrste na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena. Nekoliko ključnih stvari izdvaja Lepenski Vir od drugih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno oko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi. Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere, a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere. Đerdap - najveća klisura Evrope - predstavljala je izolovani svet, posebno u ranom holocenu kad su opustela sva okolna ravničarska područja. Velika reka se neposredno vezuje za planinski reljef zbog čega se na malim rastojanjima naglo menjaju nadmorske visine (od 50 do 800 m) i otuda na ograničenim prostorima sučeljava i po nekoliko ekoloških zona. Veliki broj mikroekoloških staništa, raspoređenih u „spratove“ između reke i obližnjih planinskih površina, omogućava da se brzo, na kratkom putu nađe sve što je potrebno za život: u vodi - obilje ribe, na obali - najraznovrsnije stene i minerali, a u šumi - divljač, plodonosno drveće i gorivo. Ova prirodna bogatstva još više su se uvećala u prvim vekovima 7. milenijuma stare ere, kad je otopljenje opšte klime (početak boreala) izazvalo novo bujanje vegetacije, a čoveku omogućilo stalni boravak pod vedrim nebom. Naselja su podignuta na najnižim dunavskim terasama, grupisana su 2-3 u zoni u radijusu od 10 km. Staništa Lepenskog Vira su u obliku kružnog isečka, elipse, trougla zaobljenih uglova, sa ukošenim zidovima i krovovima koji naležu na osnovu. Naselja imaju potkovičastu formu sa nekom vrstom potkovičastog trga u sredini. Naselja su orijentisana ka reci, grupisana u dva krila. Jedno usmereno uz vodu, a drugo niz vodu. Između ova dva krila se nalazi „trg“. Prostor je raščlanjen stazama i rampama. Monumentalna skulptura se javlja kad i prva svetilišta, kao element enterijera. Javlja se samo na onim lokalitetima gde su postojala svetilišta, u Lepenskom Viru, Hajdučkoj vodenici, Padini. Skulpture se postavljaju iza ognjišta i žrtvenika i učvršćuju se u pod. Veličina skulpture zavisi takođe od veličine svetilišta. Najveća je 62 cm, pronađena u svetilištu najprostranijeg staništa od 42m2, a najmanja 16 cm u staništu od 8m2. Najčešći predmeti za svakodnevnu upotrebu izrađivani su od kamena i roga jelena, sileksa (koji dominira u starijim fazama), kvarca (karakterističan za mlađe faze) i silikatne stene. Oko 5300. p. n. e. stanovnici Lepenskog Vira doživeli su tzv. neolitsku revoluciju. Ovo je period koji obeležava početak boreala, kada nivo vode opada, reke ustaljuju tokove, stvara se „crnica“, a tople šume se rasprostiru do srednje Evrope. Stanovnici Lepenskog Vira u ovom periodu pripitomljavaju prve životinje i počinju da se bave zemljoradnjom. Ova najmlađa faza na Lepenskom Viru pripada kulturi Starčeva. Život na Lepenskom Viru zamro je oko 4500. p. n. e., kada su stanovnici krenuli u potragu za većim obradivim površinama.
  6. @x-man - hvala! Jesi mislio na Golubac sa vodičem ili baš Viminacijum? A što se manastira tiče... Nisam pametan, baš mnogo sveta sa nekom svojom mukom dolazi, nadaju se nekom čudu. Razne priče sam čuo i pročitao, kažu da su se ljudi budili iz kome, da su onima sa ograničenim pokretima ekstremiteti profunkcionisali... Dok sam pravio ovih nekoliko fotki crkve, prolaze čovek i žena pored mene i zastadoše, pa sam na nekoliko trenutaka čuo njihovi razgovor. Pita ga ona: "I?", on dogovara da je bio veoma umoran i slomljen od malo spavanja i duge vožnje, a da se sada oseća kao da se tek probudio i da bi mogao da vozi ko zna još koliko... Inače, i ja sa uvek bio iste sreće i uvek sam nailazio na vašar. Poslednji put kada sam bio, sretnem ispred manastira @Tumbe sa suprugom, haos je bio, mislim da je i on odustao... @Deki Katana - hvala na dopuni.
  7. Manastir Tumane je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi u Golubačkoj dolini na samoj obali istoimenog potoka, 12 Km udaljen od Golupca. Zahvaljujući verskom turizmu manastir je postao najposećeniji manastir na prostoru Srbije s početka 21. veka kroz koji godišnje prođe i preko milion ljudi. Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu reče Tu mani tj. Nema leka - pusti da tu umrem. Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu - manastir u koji položi Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da dođe u boj. Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani manastir dobija ime Tuman. Ne zna se tačno vreme izgradnje manastira. Prvi put se pojavljuje u popisu 1572/3. godine. Popis iz vremena sultana Murata III određuje lokaciju manastira kod sela Tuman. U manastiru su (1891) redovno održavani "naročiti parastosi" Milošu Obiliću - kao zadužbinaru. Ka­ko je iz­gle­da­la cr­kva i kom­pleks ma­na­sti­ra Tu­ma­na pri svo­me na­stan­ku ni­je mo­gu­će utvr­di­ti. Zna se da je kroz či­tav sred­nji vek i tur­sko rop­stvo ma­na­stir no­sio bre­me strada­nja sa svo­jim na­ro­dom, bi­vao je pljač­kan, ru­šen i pa­ljen, ali je kao i na­rod uvek ob­na­vljan jer je nje­gov du­hov­ni zna­čaj u tom raz­do­blju bio ne­sa­gle­di­vo ve­li­ki. U Tumanu su se pred Prvu veliku seobu Srba (1690. Godina) u želju da podunavske Srbe podignu na ustanak protiv Turaka, sastali patrijarh Arsenije III Čarnojević i grof Đorđe Branković. Na udaljenosti od oko 1 km od manastira Tumama, duboko u gustoj šumi, nalazi se na daleko čuvena isposnica Svetog Zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pećine, povezane uskim prolazom. U jednoj od njih živeo je, dok se u drugoj molio prepodobni Zosim. U pećinama je sačuvan nakit i one su gotovo nedirnute ljudskom rukom. Pokraj isposnice nalazi se čudotvorni izvor, a iza njega prelep šumski vodopad. Manastir Tumane je daleko poznat zbog svojih, kako kažu, isceliteljskih i čudotvornih moći. Priča se da su posete manastiru i molitve pomogle mnogima. Već u XIX ve­ku puto­pi­sci i is­tra­ži­va­či sta­ri­na ko­ji su se ob­re­li u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu, za­be­le­ži­li su da je narod sa ve­li­kim usr­đem pri­stu­pao ču­do­tvor­nom gro­bu Zo­si­mo­vom, mo­le­ći blagodatnu po­moć sve­to­ga. Manastir sam posetio nekoliko puta u nadi da ću moći detaljnije da ga upoznam, međutim, gužve su bile fantastične. Fotografije gore pomenute isposnice nemam, jer do nje nisam uspeo ni da priđem, odustao sam zbog gužve.
  8. Fotografije vezane za prethodnih par postova...
  9. Fotografije vezane za prethodni post... I na ovoj fotografiji se vidi "pokaj se" stena koja štrči iz vode, o kojoj sam pisao pre par postova.
  10. U sledećih nekoliko postova pokušaću fotografijama da vam dočaram, kako je izgledala moja poseta obnovljenoj Golubačkoj tvrđavi. Pošto je tvrđava podeljena na obične i ekstremne (penjačke) zone, o ponudi i cenama karata je najbolje informistai se na njihovom zvaničnom sajtu. Ja sam obišao celu tvrđavu, uključujući i najekstremniju Crnu zonu u koju vas ne puštaju bez vodiča. Uspon jeste malo zahtevan ali ništa previše strašno, teba samo imati adekvatnu obuću je se zapravo penjete po stenama. Kao što rekoh, nije strašno ali nije za one koji se plaše visine. Na pojedinim mestima, jedina pomoć prilikom uspona je lanac prikovan za stene. U Crnoj zoni se nalazi najviša i najatraktivnija "Šešir kula" sa koje se pruža fantastičan pogled.
  11. @lord_oblivion biće još dosta toga... Da bih pisao o nekom mestu, uslov je da odatle imam i svoje adekvatne fotografije. Nažalost, bio sam na dosta mesta odakle nemam valjane ili nemam nikakve fotografije. Tako da sam trenutno u fazi prekopavanja foldera... ------------------------------------- Svako od vas verovatno ima neke svoje favorite kada su putevi u Srbiji u pitanju. U mom slučaju evo, skoro tri decenije kako aktivno vozim motocikle i ništa se promenilo nije. Po meni, najpoželjniji put za "otkačiti se" je #22 (E-761, Kraljevo - Raška) ili "Dolina jorgovana". Ambijent, kvalitet asfalta, krivine, trajanje (dužina)... po meni su bez premca u Srbiji. Moj drugi favorit nema takve krivine, još manje takav kvalitet asfalta... međutim, na njemu se ubedljivo najlepše osećam. Radi se o putu #34 (Veliko Gradište - Kladovo), poznatom i kao "Dunavska magistrala". To je put na kome je najveća verovatnoća da ćete me sresti u toku sezone. Ako ga u sezoni ne išpartam po nekoliko puta, ništa nisam uradio. Osim fenomenalnog ambijenta, na #34 i njegovom okruženju nalaze se lokacije koje svakako zaslužuju da budu posećene. Jedno od tih mesta je svakako i Golubac sa svojom tvrđavom. Golubačka tvrđava podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde Dunav najširi u svom toku (6,5 Km) prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvrđava je predstavljala važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta. Odavde se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad, a strme i nepristupačne Ridanske litice, na kojima je izgrađena Tvrđava, i sama reka, bili su joj prirodna zaštita. Zbog ovakvog položaja, tokom XIV i XV veka, pogranične sile, Ugarska i Srbija, a potom i Otomanska imperija, borile su se da osvoje Golubačku tvrđavu jer su time sticali kontrolu i moć nad državnom granicom. Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Iako je osnovana pre pomenute godine, ne zna se ko ju je i kada tačno podigao. Njeno ime na srednjovekovnim kartama ispisano je na različitim jezicima: Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… i u svakom osnovu čini reč -golub. Misteriju imena objašnjavaju srednjovekovne legende, a jedna od najpoznatijih govori o osmanskom zapovedniku grada koji se zaljubio u lepu meštanku Golubanu. Odbijajući da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je okovana za stenu da bi se pokajala. Njeno odbijanje pokornosti turskom komandantu odvelo ju je u smrt. Po njoj, Tvrđava je dobila ime Golubac, a stena, koja i danas viri iz Dunava (na slici ispod), nosi ime ”Baba-kaj” ( tur.” pokaj se”). Srednjovekovni Golubac nastao je na ostacima starijeg rimskog utvređenja. Od 803. godine, do 1018. godine, područje je pripadalo Prvom Bugarskom carstvu, Vizantijskom carstvu od tada do 1193. godine, a Drugom Bugarskom carstvu do 1257. godine. Dobar strateški položaj prepoznali su i srednjovekovni graditelji, te su iskoristili osnove starijih utvrđenja za izgradnju novih tvrđava. Sagrađen je na obali Dunava na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na liticama uzvišenja Radana. Na ovom mestu nalazila se rimska tvrđava Vico Cuppae, a u srednjem veku ovde je podignuto novo utvrđenje kao vojna tvrđava za borbu hladnim oružjem i važno strateško uporište. Na osnovu istorijskih, arhitektonskih i arheoloških podataka smatra se da je grad nastao u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka i da su ga gradili Srbi. Vremenom je osnovni izgled tvrđave menjan, pošto je mnogo puta dograđivana i prilagođavana potrebama artiljerije, ali svoj današnji izgled dobila je krajem 15. veka. Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolske kapije u utvrđenju. Glavna ulazna kapija je srušena bez prethodno urađene dokumentacije. Ovaj put je najkraća veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da su se neretko kroz tvrđavu provlačili šleperi, koji su jedva da mogu proći kroz kapije. Neposredno pred obnovu tvrđave, napravljen je novi tunel 20-30 metara dalje i izvan tvrđave, dok je postojeći zatvoren za korišćenje u saobraćajne svrhe. Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golupca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. Zbog svog istorijskog značaja i izuzetne arhitektonske vrednosti, Golubačka tvrđava je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja 1979. godine. Kao što sam napisao, ovuda sam prošao nebrojano puta... danju, noću, tokom svih godišnjih doba... i uvek sam našao vremena da se zaustavim makar na nekoliko trenutaka. Iako se dosta promenilo, iako više nije dostupno i divlje kao pre (ograde, ulaznice, radno vreme...) ovo mesto me i dalje jako privlači. Samo neke od uspomena... Godina 1995. Stojim u sredini ispred svog Suzukija GSX-R 750, tada sam imao dvadeset i jednu godinu. Godine 2011. tvrđava je i dalje bila u izvornom stanju... Koliko je "napeto" bilo za šlepere koji su prolazili kroz tvrđavu, svedoči i detalj sa moje fotografije koju sam "kropovao". Redovno sam nailazio na šlepere zaglavljene u kapiji tvrđave. Mnogi od njih su morali da ispuštaju i pritisak u gumama da bi prošli... Golubačka tvđava kao moj nepresušni izvor inspiracije na svakom proputovanju. Nastaviće se...
  12. NAŠA PUTOVANJA U 2021: Pandemija donosi nova pravila i nove cene, a umesto vize sada bi prvi uslov mogla da bude vakcina WWW.BLIC.RS Kada ćemo ponovo putovati bezbedno i kako će nam izgledati odmori u ovoj godini? Iako početak vakcinacije obećava i liči...
  13. Kad' smo već kod tvrđave Ram, evo još par zanimljivosti. - U podnožju tvrđave nalazi se parcela na kojoj su ostaci turskog hamama. U planu je kupovina te parcele od strane opštine i obnova pomenutog turskog kupatila. - Takođe, odmah iznad tvrđave, u seoskoj kući je i škola koju pohađa samo dva đaka i čiji deo će uskoro biti preuređen u muzej. - Nije samo turski sultan bio očaran ovim dunavskim krajem, već i dvoje Tajlanđana, koji su se nakratko odrekli svog ostrvskog raja, iznajmili kuću u selu i puna dva meseca život delili sa Ramljanima. - U neposrednoj blizini Ramske tvrđave nalazi se jedan od najočuvanijih karavan-saraja* na Balkanu, gde su bile 24 zanatske radnje i 24 jedinice za prenoćište. Većina karavan saraja na teritoriji Srbije, nakon odlaska Turaka, je porušena, pre svega kao izvor kvalitetnog građevinskog materijala. Karavan saraj u Ramu će poslužiti kao porta crkve koja se gradi 1839. godine, a posvećena je arhangelu Mihajlu. Crkvu će u to vreme oslikati Živko Pavlović, poznatiji kao Moler iz Požarevca, čija će unuka Milena Pavlović Barili kasnije steći svetsku slavu kao umetnica. Izgradnjnom crkve u dvorištu karavan saraja nastaće jedinstven spoj, na prvi pogled dve nespojive celine. Jedan komercijalni, islamski objekat spojiće se sa religioznim, hrišćanskim objektom, čineći skladnu celinu. Crkva koja se sada nalazi unutar karavan saraja građena je krajem prošlog veka na temeljima originalne oronule crkve. *Karavansaraj ili karavan-stanica je mesto gde su se nalazila konačišta za učesnike karavana (povorka, grupa putnika, trgovaca) na njihovom dužem putu.
  14. Na 20 kilometara od nedavno otvorenog Golubačkog grada i 30 kilometara od arheološkog parka Viminacijum, na rubu sela Ram, na steni iznad Dunava, nalazi se Ramska tvrđava, koju je 1483. godine podigao sultan Bajazit Drugi, kao jednu od svega tri originalne turske tvrđave u Srbiji, dok ostale Turci preuzimaju od suparnika ili prethodnika. Po predanju koje je i danas aktuelno, sultan Bajazit Drugi kada je došao na ovo područje, toliko bio oduševljen da je tu spustio svoj ćilim, pomolio se Bogu i rekao: „Ovde mi podignite tvrđavu”. Tako i bi... Pre njega u Ramu su bili Rimljani koji su tu podigli mauzolej, objekat kružnog oblika, 13 metara u prečniku i tri metra debljine bedema, što govori o njegovoj važnosti, a na rimskoj tabli na steni ispod tvrđave na latinskom piše: "Jupiteru, najvećem i najmoćnijem od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinius Rufin". Ipak, ostalo je nepoznato da li je to ujedno i Rufinov mauzolej ili hram posvećen Jupiteru. Turci nisu srušili mauzolej, već su oko njega podigli svoju tvrđavu koja je bila izuzetno značajna za njihove osvajačke pretenzije ka Austriji, a otkriće ogromnog broja skupocenih predmeta svedoči da tu nije bila samo vojska. To je prva tvrđava u Srbiji građena za borbu vatrenim oružjem, pa poseduje čak 36 topovskih mesta. Kolika je ta vatrena moć, pokazuje i podatak da mnogo veća Beogradska tvrđava ima svega 22 topovska mesta, uz "opravdanje" da je potonja građena za potrebu borbe hladnim oružjem, i da je tek kasnije pretrpela promene. Zamislite samo tvrđavu na osnovi od 25 puta 35 metara i na njoj 36 topovskim mesta! Postoje antički zapisi da su se baš kod Rama susreli Aleksandar Makedonski i Kelti. Iako ne piše da je to bio Ram, na osnovu opisa obale, arheolozi su došli do zaključka da bi trebalo da to bude to mesto, a kao podrška toj tezi jeste i keltsko utvrđenje Opidum na par kilometara od Rama i keltsko svetilište. Dunav je kod Rama širok pet kilometara, ali je i najmirniji pošto ga presecaju četiri reke - Karaš, Nera, Morava i Mlava, nanoseći neverovatnu količnu zemlje, peska i kamena. Tako presecaju maticu na četiri dela, pa Dunav od moćne evropske reke, ovde postaje miran i pitom, zbog čega je tu najpogodniji za prelazak. Na Trajanovom stubu u Rimu je opisan prvi prelazak rimskih legija preko pontonskog mosta kod Rama, a postoje dokazi da je Karađorđe kod Rama prešao u Srbiju zbog manastira koji je Sveti Sava zidao u 13. veku i preko koga je vršena sva komunikacija. Tvrđava građena na Dunavu, prirodnoj granici Turske i Ugarske, izgubila je svoju primarnu funkciju nakon Mohačke bitke, kada ona nastavlja da živi kao trgovački sedište. Granica se i u narednom periodu pomerala, a tvrđava prelazila iz poseda u posed, iz ruku Ugara u ruke Turaka, i obrnuto. Poslednji put je napuštena pred Prvi srpski ustanak, kad postaje prirodno sklonište. Posmatrajući stare mape iz 15, 16. i 17. veka, kako austrijske, mađarske, tako i Turske, uočeno je da svi oni mesto zovu Hram, a ne Ram. A "hram" je stara keltska reč za svetilište, uvrežena u mnoge, pa i u naš jezik. U vekovnoj igri "gluvih telefona", kada se prenosilo ime sa generacije na generaciju "h" se izgubilo. Usred stalnih ratnih dejstava i seoba stanovništva, zaboravljeno je gde je hram bio i kome posvećen, a zapravo je plavo-zelena magmatska stena mnoge privlačila da baš na tom mestu podižu svoje hramove. Turska Agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA) uložila je preko 1,5 miliona evra u obnovu devastirane Ramske tvrđave, koja je nakon dve godine obnove otvorena za posetioce. Do tvđave Ram je moguće stići sa više strana, jedna od njih je i skelom preko Dunava koja polazi iz Banatske (Stare) Palanke:
  15. Svima dobro poznato, ali hajde da ga spomenem. Nekada sam veoma rado dolazio na ovo mesto, dok danas gledam da to bude uglavnom neki radni dan i to ne u špicu sezone. Poput Zlatibora i Srebrno jezero je zahvaćeno pojavom masovne posete i sulude gradnje. Protekle sezone je bilo posećenije nego ikad, pa je (bar meni) izgubilo onu nekadašnju draž. Srebrno jezero je veštačko jezero na desnoj obali Dunava i predstavlja njen nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama. Nalazi se na području Braničevskog okruga u istočnoj Srbiji, na dva kilometra od Velikog Gradišta. Prosečne je širine od 300 m, a prosečne dužine od 14 km. Samo jezero je u širokoj maloj dolini Dunava, ali je okruženo brdima od 282 metara ka severu (Gorica brdo), 362 metara ka jugu (Lipovača brdo), dok je ceo zapadni deo doline zatvoren od strane Velikog brda i njegovog najvišeg vrha (324 metara Anatema). Ušće reke Pek u Dunav, poznato po svom obrnutom toku tokom visokog vodostaja, nalazi se južno od jezera. Istorijska nalazišta srednjovekovnog grada-tvrđave u Golupcu i Ramu takođe su u blizini jezera, kao izvor Hajdučka voda. Srebrno jezero ima nepravilan oblik luka, i zauzima površinu od 4 km². Nalazi se na nadmorskoj visini od 70 metara i duboko je 8 metara. Voda je bistra zbog nedostatka zagađenja i prirodne filtracije vode kroz mnogo peščanih dina. Jezero je bogato ribom, uključujući amura, šarana, soma, štuke, smuđa i ostalih slatkovodnih riba.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja