yogibear 13783 Napisano Novembar 26, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Despotica Jelena Mrnjavčević (koju sam spominjao u prethodnom postu) je bila veoma obrazovana, mudra i rečita žena despota Uglješe Mrnjavčevića. Imali su jednog sina. Iako je naizgled imala sve što je potrebno za jedan srećan život, zadesile su je neverovatne tragedije koje su potpuno izmenile tok njenog života. Najpre smrt oca, zatim joj umire dete, nakon toga muževljeva pogibija u Maričkoj bici a na kraju i smrt njenog zaštitnika koji joj je pružio utočište na svom dvoru, kneza Lazara. Nakon takvog jednog tužnog niza događaja po starim običajima, Jelena se zamonašuje u manastiru Ljubostinja i postaje Jefimija. Monahinja Jefimija je bila prva srpska pesnikinja i veoma darovita vezilja. Pošto je kao dete, umro njen sin Uglješa i bio sahranjen u Hilandaru, Jefimija je napisala (između 1366. i 1371.) poetski natpis na dvostrukoj srebrnoj ikonici koju je poklonila Hilandaru. To je prvo književno delo jedne žene u staroj srpskoj književnosti. Nakon pogibije cara Lazara u Kosovskoj bici 1389. godine, Jefimija 1402. godine sačinjava svoj najpoznatiji rad - Pohvala knezu Lazaru. Radi se o pokrovu za Lazarev kivot na kome je pozlaćenom srebrnom žicom na crvenoj svili, uokvirena ornamentom, izvezena Pohvala knezu Lazaru. Veličina platna je 67 cm x 49 cm i smatra se jednim od najdirljivijih dela srpske srednjovekovne poezije i remek-delom veziljske umetnosti. Osnovni motiv za nastanak Pohvale je Jefimijino duboko poštovanje i zahvalnost koje je osećala prema knezu Lazaru, koga je opisala kao čoveka ratnika i mučenika: U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom krepkog i slavnog pokaza te. Gospodstvovao si zemljom otačastva ti i u svim dobrotama uzveselio si uručene ti hrišćane i mužastvenim srcem i željom pobožnosti izašao si na zmiju i neprijatelja božanstvenih crkava, rasudivši da je neistrpljivo za srce tvoje da gleda hrišćane otačastva ti ovladane Izmailćanima, ne bi li kako ovo postigao: da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva i da se obagriš krvlju svojom i sjediniš sa vojnicima nebeskoga cara. I tako dve želje postigao jesi: i ZMIJU ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga. Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda koja si sirota ostavio prelaskom TVOJIM, jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom, mnoge skrbi i bolezni obuzeše voljena ti čeda i u mnogim skrbima život provode, pošto su ovladani Izmailćanima. I svima nam je potrebna pomoć tvoja, te se molimo moli se zajedničkom Vladiki za voljena ti čeda i za sve koji im s ljubavlju i verom služe. Tugom su mnogom združena voljena ti čeda, jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku i tvoja dobra u zaborav staviše, o mučeniče. No ako si i prešao iz života ovoga, skrbi i bolezni čeda svojih znaš i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom, prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna vera hrišćanska neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako pomoć primimo s Bogom, tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati. Saberi zbor svojih sabesednika, svetih mučenika, i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu, izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena, knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć, dođi, dakle, U pomoć našu, ma gde da si. Na moja mala prinošenja pogledaj i u mnoga ih uračunaj, jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči, već koliko je moguće malome mi razumu, pa zato i male nagrade čekam. No nisi tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, bio malodaran u propadljivom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i velikom, što primio jesi od Boga, jer telesno stranu mene u tuđini ishranjivao jesi izobilno, te sada te molim oboje: da me ishraniš i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega. Jefimija usrdno prinosi ovo tebi sveti. Danas je ovo delo obavezna lektira u školama u Srbiji, jer predstavlja remek-delo srednjovekovne, ali i srpske književnosti uopšte. Pokrov se danas čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, a Lazarove mošti u njegovoj zadužbini, u manastiru Ravanica. Manastir Ravanica Kivot sa moštima cara Lazara vidi se na desnoj strani fotografije. Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu Delo neprocenjive vrednosti: Pohvala knezu Lazaru iz 1402. godine. Srpska pravoslavna crkva vekovima je bila glavni, a često i jedini čuvar srpske istorije i tradicije u čijim su manastirima i hramovima brižljivo čuvani predmeti od neprocenjive vrednosti, važna svedočanstva o događajima, ali i ličnostima presudnim za sudbinu ovih prostora. Iako se kulturna, istorijska i verska blaga crkve mogu naći u mnogim bogomoljama širom Srbije i okolnih zemalja, od pre nekoliko decenija jedan deo njih čuva se u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Osim Pohvale knezu Lazaru o kojoj sam pisao, u ovom muzeju se nalaze i razne druge dragocenosti, kao što je svečana odora kneza Lazara npr. (fotografija ispod). Muzej SPC se nalazi u centru Beograda u zgradi Patrijaršije, prekoputa Saborne crkve. Radi svakog radnog dana osim kada je crkveni praznik (crveno slovo). Muzej je svakako vredan posete. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 21 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Novembar 30, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Suva planina se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u neposrednoj blizini Niške banje od koje je udaljena svega nekoliko kilometara. Ukupna dužina Suve planine je 45 kilometara, a široka je oko 15 kilometara. Krečnjačke stene od kojih je planina mahom sastavljena, odgovorne su što u višim delovima planine skoro uopšte nema izvora vode, otuda i naziv Suva planina. Uzevši u obzir okruženje u kom se Suva planina nalazi, tj kotline, reke, površi i neke dosta manje planine, njena nadmorska visina joj omogućava da bude prilično jasno izdvojena i istaknuta od ostalih geografskih celina, tako da se ona može spaziti sa dosta velike razdaljine. Naš istaknuti naučnik i geograf, Jovan Cvijić, Suvoj planini je dao jedno zanimljivo ime, tj nazvao ju je "Alpi na jugu Srbije". Uspravne stene koje se nalaze sa severne strane, sa liticama koje se uzdižu i po više stotina metara, su upravo ono što je Cvijića asociralo na najveći planinski masiv Evrope. Kraški oblici reljefa su ono što karakteriše Suvu planinu. Suva planina predstavlja pravu riznicu taloga koji potiču iz različitih geoloških perioda i koji obiluju biljnim fosilima, zatim poseduje jedinstvene biljne zajednice, a takođe je bogata i šumskim ekosistemima. Retke vrste koje nastanjuju teritoriju ovog rezervata prirode su Natalijina ramonda i Srpska ramonda. Suvu planinu karakteriše i to što je stanište za 86 evidentiranih vrsta dnevnih leptira. Osim Niške banje koju sam spomenuo, Suva planina sa svojim vrhovima Trem (1810 m), Golemo Stražište (1714 m), Litica (1683 m), Sokolov kamen (1523 m) i Mosor (984 m) sve više privlači ljude koji potenciraju aktivni turizam, što mi je veoma drago. Osim popularnih, Suva planina skriva i manje poznata mesta koja su nedovoljno promovisana a koja svakako zaslužuju pažnju. Ovom prilikom ću predstaviti jedno od njih, možda se u nekome probudi avanturistički duh i želja da ga obiđe. "Ostatovački kamen" ili "Tri kamena" su malo prirodno remek-delo koje se nalazi na obroncima Suve planine, odmah iznad sela Ostatovica. Radi se o tri kamene stene koje poput nekih prirodnih skulptura dominiraju nad okolinom. Nakon što ste stigli do sela Zavidince, sa puta #134 treba skrenuti ka Ostatovici. Kod poslednje kuće u selu počinje makadamski put, koji je ok za motocikle sa nešto višim klirensom. Naravno, poželjno je birati suvo vreme za odlazak do ove lokacije. Nakon nekih 1,5 km makadama koji vodi kroz šumu, stiže se u centar Ostatovice i mesta gde treba parkirati motor. Upravo tu se račvaju putevi, a putokaz na drvetu pokazuje na zemnjani put kojim treba nastaviti peške uzbrdo. Nakon nekoliko minuta pešačenja, još dok ste na pomenutom zemnjanom putu, u daljini sa leve strane će vam se ukazati lokacija ka kojoj ste se uputili - "Tri kamena" koja izranjaju iz šume. Ostrvica i kolektivni uspon na nju se u poslednje vreme često spominjala ovde na forumu. Baš zato što je poznata nekolicini kolega, taj uspon bih uporedio sa odlaskon do "Tri kamena". Kome je polučasovni uspon na Ostrvicu nedostižan ili je vrhunac, neka se malo bolje pripremi za ovo mesto. Nema nikakvih sajli i posebnih prelazaka preko stena, ali je uspon nešto ozbiljniji i konstantan je. Oko 45-50 minuta treba fino zapeti. Srećom, dobar deo staze se proteže kroz šumu koja obezbeđuje hladovinu. Osim toga, negde na polovini puta prolazi se odmah pored izvora hladne pitke vode koju koriste i malobrojni lokalci. Osveženje koje će svakako prijati. Svako skretanje i račvanje je solidno obeleženo. Tokom prolaska kroz strmi šumski deo, treba se osloniti na planinarske znake i strelice na drveću. I nakon nekih 45-50 minuta pešačenja, nagrada za trud je pred vama. Nastaviće se... 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Novembar 30, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan ...i, prirodne skulpture "Tri kamena" su pred vama. Osim neobičnih stena, i pogled sa ovog mesta je krajnje zanimljiv. Nekoliko fotografija napravljenih dronom. Nakon opuštanja, fotkanja i uživanja u okruženju, došlo je vreme i za povratak... istim putem nazad do motocikla. Kao što sam već napisao, onome ko se vidi u ovakvoj vrsti aktivnosti, toplo preporučujem odlazak na ovo mesto. Osim prelepe prirode, plus je i to što mesto još uvek nije opterećeno posetiocima, tako da je mala verovatnoća da ćete se na malom prostoru kod "Tri kamena" sresti sa nekim. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 22 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Decembar 1, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada sam u prethodnom postu sa pisanjem o "Tri kamena" opet zašao u ovaj kraj Srbije, ajde da spomenem još jedno zanimljivo (meni bar) i malo poznato mesto. Neposredno pored starog puta Pirot - Babušnica, a iznad sela Donji Striževac, uzdiže se brdo Jeremija. Na 659 m.n.v, vrh pomenutog brda je jedno od omiljenih mesta za piknik, na koje lokalno stanovništvo rado svraća i roštilja u vreme praznika. Međutim, ono što mene interesuje i što se takođe nalazi na vrhu brda Jeremija je Srpsko vojno utvrđenje u Striževcu, ili jednostavno "Šanac", kako ga nazivaju meštani okolnih naselja. Srpsko vojno utvrđenje sa kompleksom vojnih bunkera i magacina sa kraja XIX veka kod Babušnice, prema svojim istorijskim, kulturnim i oblikovnim vrednostima predstavlja specifičan i jedinstveni fortifikacioni objekat na teritoriji Pirotskog okruga. Odbrambeni kompleks "Jeremija" ili "Šanac" nastao je u sklopu izgradnje i utvrđivanja fortifikacijskog odbrambenog sistema za odbranu jugoistočnih granica i zaštite državne teritorije Srbije prema Bugarskoj u periodu 1890-1895. godine. Izgradnja utvrđenja motivisana je neuspehom srpske vojske u srpsko-bugarskom ratu, o kome sam nešto više napisao u mom putopisu o putovanju po Bugarskoj. Nespremnost i ratni neuspeh Srbije uticali su da namesništvo preuzme vlast 1889. godine u ime maloletnog Aleksandra Obrenovića, odlaskom Milana Obrenovića sa kraljevskog prestola. Ubrzo je otpočeta gradnja utvrđenja na brdu Jeremija kod Babušnice 1891. godine na osnovu projekta izrađenog u Vojnom ministarstvu građevina u Beogradu. Izgradnja je završena u vreme kada je Aleksandar I proglasio sebe kraljem Srbije i ukinuo namesništvo 1893. godine, sa svojih 17 godina života. Uporedo sa ovim utvrđenjem, izgrađeno je, ili je bilo u upotrebi, više pograničnih odbrambenih utvrđenja prema Bugarskoj, poput: odbrambenog pojasa oko Zaječara sa sistemom utvrđenja, i odbrambenog pojasa oko Niša. Za izgradnju Vojnog utvrđenja u Striževcu je korićen kamen kompaktne strukture ujednačenog kvaliteta sa prostora zvanog "Modra Stena". Kamen je do lokaliteta dovlačen konjskim i volovskim zapregama, dok je klesanje kamena i sama gradnja objekta završena uz pomoć francuskih majstora. Utvrđenju se pristupa preko dva (šumom obrasla) obruča rovova, kroz ozidanu, a sada porušenu kapiju. Ulaz u utvrđenje je sa severne strane, suprotno od mogućeg pravca nadiranja neprijatelja, preko koga se pristupa glavnom odbrambenom bedemu sa međusobno povezanim kazamatima i popločanom platou. Ventilacioni kanali se nalaze u svim prostorijama odbrambenog zidnog masiva, osim na prolaznoj kapiji. U unutrašnjosti utvrđenja polukružno su raspoređena još četiri ukopana i ozidana vojna magacina. Utvrđenje "Šanac" nikada nije korišćeno u ratnim dejstvima. Pred Drugi balkanski rat bilo je naoružano sa sporometnim artiljerijskim oružjem malog dometa, male manevarske sposobnosti i nedovoljnom količinom municije, koje je zbog neizdržljivosti materijala (duge upotrebe i stajanja) povučeno u Niš 14. maja 1913. godine. Jedan od razloga zašto je objekat korišćen samo kao vojni depo i magacin je zato što ima krečnjakom zidane kazamatirane prostorije, sa zidovima debljine od 1 do 2,5 m i krovove pokrivene zemljom debljine od 2 m do 3 m. Vojno naoružanje i sredstva za napad tog vremena (posebno vojna avijacija), veoma su se ubrzano razvijala i usavršavala, te je njihova povećana razorna moć zahtevala unapređenje utvrđenih objekata i ojačanje betonom i gvožđem, što na ovom utvrđenju nije sprovedeno. Time je usamljeni fortifikacioni objekat "Šanac" ubrzo postao prevaziđen. Drugi balkanski rat i Veliki rat potvrdili su da su ovakva utvrđenja pograničnog tipa zastarela jer ne mogu da se odupru dejstvu moderne i osnažene artiljerije, niti da odgovore istom merom, s obzirom na ograničene rezerve artiljerijske municije. Srpsko vojno utvrđenje u Striževcu je do nedavno bilo u vlasništvu Vojske Srbije i proglašeno je spomenikom kulture. Iako lagano propada, utvrđenje je još i u dobrom stanju s obzirom da o njemu praktično niko ne vodi računa. Pročitah negde da postoje neki planovi da se lokalitet turistički opremi i aktivira... i to je to. Ovaj jedinstveni tip kulturne baštine i dalje stoji napušten, bez primarne funkcije i određene savremene namene. Iznad ulazne kapije nalazi se bela ploča... ...na kojoj je upisana godina izgradnje, slovo "A", simbol kralja Aleksandra. I rimsko "I", što ukazuje na prvog kralja sa tim imenom u dinastiji Obrenović. Sa glavnog odbrambenog bedema pruža se veoma zanimljiv pogled. Nastaviće se... 15 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Decembar 1, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Do utvrđenja se stiže makadamskim putem od nabijene zemlje. Pomenuti put spaja utvrđenje sa starim putem Pirot-Babušnica. Napomenuo bih da Gugl navigacija "ne vidi" pomenuti makadamski put. Morate kartu da prebacite na satelitski snimak da bi videli put do utvrđenja, odnosno da bi videli gde je skretanje. Plavom putanjom sa isprekidanim tačkicama bi vas Gugl vodio do lokacije... ignorišite to. Vodite se žutom putanjom koja označava makadamski put koji vodi do utvrđenja. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 17 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ПИпезос 7931 Napisano Decembar 1, 2022 Drug član, 537 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: HONDA Africa Twin CRF1000 DCT (2016), BMW C 400 GT (2020) Prijavi odgovor kao problematičan Ово има лепе шансе да се туристички активира јер је баш добро очувано, баш ме чуди како локално становништво није развукло спољне камене блокове са ових свих пролаза 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djolji 1266 Napisano Decembar 3, 2022 Drug član, 1064 postova Lokacija: Beograd- Cerak Motocikl: Tracer MT09 Prijavi odgovor kao problematičan Evo i ovde u ovoj temi da predlažim @yogibear za BJB viteza Kolega je dao toliki doprinos ovom forumu da je prevazišao svet motociklizma i uneo svima nama koji volimo da putujemo po Srbiji, njene prirodne i istorijske lepote. Nema takvog istoričara, turističkog vodiča koji eto voli ovaj naš hobi i nesebično to deli sa nama. 11 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivchaNB 420 Napisano Decembar 3, 2022 Svrati ponekad, 123 postova Lokacija: Niš Motocikl: Honda Pantheon Prijavi odgovor kao problematičan Odličan predlog. Podržavam! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Ognjen_Nbg 186 Napisano Februar 6, 2023 U prolazu, 61 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Harley Davidson Street Glide, Ducati Supersport S Prijavi odgovor kao problematičan Evo još jednog predloga, biću slobodan da ga iznesem, pa ako se autor složi i da pomognem u realizaciji - @yogibear šta misliš o tome da se napravi jedna ilustrovana knjiga koja bi sve skupila sve ovde napisano, a da mi sa foruma pomognemo finansijski da se to izda i pripremi? Fotografije i materijal imaš, treba se pozabaviti operativnim detaljima, ako postoji intersovanje sa tvoje strane i volja. Sent from my iPad using Tapatalk 4 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4607 Napisano Februar 6, 2023 Ne silazi, 5495 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Ja bih najradije da bude u digitalnom formatu, uvek pri ruci na telefonu... 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djolji 1266 Napisano Februar 8, 2023 (promenjeno) Drug član, 1064 postova Lokacija: Beograd- Cerak Motocikl: Tracer MT09 Prijavi odgovor kao problematičan On 6.2.2023. at 20:22, doktor je napisao: Ja bih najradije da bude u digitalnom formatu, uvek pri ruci na telefonu... A tek u video formatu sa naratorom u pozadini. Matrijala ima za neki novi kanal sa nacionalnom frekvencijom Promenio Februar 8, 2023 član djolji 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Vanja_022 32 Napisano Februar 8, 2023 U prolazu, 47 postova Lokacija: Irig Motocikl: R1200RS Prijavi odgovor kao problematičan Sjajno je videti sve ovo, nadam se da ce se ovaj sadrzaj sacuvati dugo. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Februar 26, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon tromesečne pauze uslovljene raznim obavezama vreme je da ova tema ponovo živne. Pre nego što nastavim sa pisanjem, osvrnuo bih se na par postova iznad. @djolji hvala najlepše na predlogu, kao što znaš tvoj post je bio preloman da se upustim u ovako nešto, o čemu sam pisao na prvom postu ove teme. Što se same "titule" tiče, najmanje je bitno šta će i da li će neki "čvarak" biti prikačen uz moju profilnu sliku. Kako god, tebi i SVIMA! koji dele tvoje mišljenje iskreno hvala, i o tome sam već pisao na TEMI. Meni lično, najveći dokaz da smo uspeli i da radimo pravu stvar je moj inboks pun najrazličitijih poruka, počevši od podrške, pa sve do pitanja i interesovanja za lokacije po Srbiji. Pišem u množini jer, kao što sam takođe već rekao, ja bih se svakako vozio, obilazio i fotografisao sve po Srbiji što je u sferi mog interesovanja, ali da nije vaše podrške ova tema ne bi ni postojala. Još jedan pokazatelj da smo uspeli je i preko 230000 pregleda, što je za jednu temu i to na moto forumu, koja postoji tek nešto više od dve godine... rekao bih, zaista uspeh. @Ognjen_Nbg hvala i tebi. U više navrata je do sada bilo predloga o objavljivanju knjige, otvaranju neke internet stranice, Instagram profila... I kako vreme prolazi, sve je više takvih predloga dobijam iz svog okruženja. Iskreno, veoma mi je drago kada vidim da je neko svoja putovanja i vožnju motociklom uspeo da unovči, da nađe sponzore, podršku... jednom rečju, da spoji lepo i korisno. Nažalost, ja kao i velika većina vas radim neke najrazličitije stvari u životu, a zarađeni novac (imeđu ostalog) trošim i na nešto što od kada znam za sebe neizmerno volim, a to su motocikli i vožnja (putovanja) sa njima. Za sada, još uvek bih sve zadržao u okvirima ovog foruma. Jer ako se upustim u bilo šta ozbiljnije, onda bi sve ovo što je pokretano dobrom voljom i što je apsolutno na dobrovoljnoj bazi, preraslo u obavezu. Sa druge strane, i da se upustim u izradu neke knjige koja bi sadržala samo po par iole kvalitetnijih fotografija sa malo teksta, i to sa svake lokacije o kojoj sam pisao i o kojima ću tek pisati... to bi bila preozbiljna "knjižurina" ili više njih, koja bi verovatno zahtevala pozamašnu proizvodnu a samim tim i prodajnu cenu. Nisam pametan. Ujedno da odgovorim i svima koji su se interesovali na razne načine... ne, nisam završio sa pisanjem. Kao što napisah, jedino je manjak slobodnog vremena bio u pitanju. Samo sa materijalom koga već imam, mogao bih mesecima svakodnevno da pišem... a nova sezona samo što nije. Dakle, nisam ni blizu kraja. Idemo dalje... 11 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivchaNB 420 Napisano Februar 26, 2023 Svrati ponekad, 123 postova Lokacija: Niš Motocikl: Honda Pantheon Prijavi odgovor kao problematičan u iščekivanju novog materijala Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Februar 26, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan "Zelena vrata Kopaonika" samo je još jedan naziv za mesto sa kojim ću započeti ovu priču. U opštini Raška, na nekih 20 km od našeg prelepog Kopaonika, u dolini reke Jošanice po kojoj je i dobila ime, smeštena je Jošanička banja. Zbog nadmorske visine od čak 550 m svrstana je među najviše u našoj zemlji, i ne bez razloga, dobila je epitet planinske, odnosno vazdušne banje, sa klimom koja pogoduje svima. Govori se da su lekovita svojstva izvorskih voda koje poseduje ova banja bila poznata još u doba starih Rimljana. Međutim, prvi ozbiljni podaci dobijeni su 1834. godine kada je knez Miloš, inače veliki ljubitelj srpskih banja, naložio da se uzorci voda iz naših banja podrobno ispitaju. Uzorci vode iz Jošaničke banje su tako završili čak i na Bečkom medicinskom univerzitetu. Nakon tih analiza kvalitet njenih voda bio je zvanično izjednačen sa kvalitetom voda iz Ribarske i Brestovačke banje. S obzirom da se banja nalazi na vulkanskom području, i da su izvori ove banje nastali usled tektonskih promena, vode Jošaničke banje su izuzetno tople. Za sada je 5 izvora tople vode otkriveno na prostoru Jošaničke banje. Iako po svojim karakteristikama spadaju u najtoplije izvore u čitavoj Evropi, u njih nažalost još uvek nije uloženo dovoljno sredstava. Zadivljujući visoke temperature ovih voda se kreću od 36°C do čak 78°C! Najznačajniji izvor koji je uravo i najtopliji u banji (78°C), izbacuje sedam litara vrele vode u sekundi. Pored toplih, banja obiluje i sa hladnim izvorima na kojima se temperatura mineralne vode kreće oko 14°C. Stoga lekoviti izvori Jošaničke banje imaju dvostruku primenu, neke vode sa njih se piju, a u nekima se kupa i sprovodi takozvana hidro-kineziterapija. Blagodet toplih izvora su prepoznali i Turci koji su sagradili jedno od kupatila. Tursko kupatilo postoji i koristi se i dan danas. Osim stanja nakon povreda kostiju, i raznih oblika reumatizma koji se najčešće leče, boravak u banji se preporučuje i za lečenje: lumbaga, išijasa, raznih oboljenja mišića, gastritisa, kožnih oboljenja, ginekoloških problema, neuralgije... Iako Jošanička banja ima sve karakteristike najboljih banja na svetu, potrebno je, pretpostavljate, još ulaganja. Ovaj zeleni raj preporučujem svima, pogotovo što se nalazi pored samog puta za Kopaonik koji je posećen cele godine. Međutim, iako banje zaista volim da posetim, one još uvek nisu u mojoj primarnoj sferi interesovanja. Pu pu, da ne ureknem. Ovaj put, u Jošaniču banju sam svratio jer sam imao neke druge planove. NASTAVIĆE SE... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
punisa 16 3330 Napisano Februar 26, 2023 Astro Puki krsi sva pravila!, 856 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200 RS , Kymco Agility 50 Prijavi odgovor kao problematičan Upravo sam se vratio iz Lukovske Banje u podnozju Kopaonika . Od Brzeca iz pravca Brusa za Josanicku Banju desno a za Lukovsku Banju levo. Vec 2 put idem od letos . Banja se nalazi na 700 mnv. Termalni izvori vode od blizu 80c koja se rashladjuje u bazenima, nov i dobar hotel "bela Jela" prelepa priroda i staze za pesacenje. Asfalt relativno dobar za normalnu voznju. Meni dovoljno. Ali ... Lukovska reka koja je donela nakon obilnih kisa u Toplickom i Raskom okrugu tone i tone plastike je u okolnoj prirodi napravila smetliste koje se proteze kilometrima. Nisam slikao jer sam okretao glavu,coveka dusa zaboli. Letos kada sam bio ,par puta sam ulazio u reku i vadio najlone i flase,ali ovo sada zahteva ozbiljnu mehanizaciju... Kako kaze pevac grupe Elemental u pesmi "priroda i drustvo" "...priroda je ljepa al zajebano drustvo..." 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Februar 28, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Da li vam je poznato ko je najodlikovaniji vojnik Prvog svetskog rata, Velikog rata u kome je učestvovalo preko sedamdeset miliona ljudi? Da li biste bili iznenađeni ako bih vam rekao da je to bio Srbin? A koliko bi tek iznenađenje bilo ako biste saznali da je to zapravo bila Srpkinja? I ne samo to, ona je najodlikovanija žena-ratnik u istoriji ratovanja ikada, ta žena je svrstana među deset najvećih žena ratnika svih vremena... ta žena je Milunka Savić. Milunka Savić je rođena 1889. godine u selu Koprivnica, u neposrednoj blizini Raške i Jošaničke banje (o kojoj sam pisao u mom prethodnom postu). Da bi zaštitila brata od mobilizacije tokom Balkanskih ratova, u vojsku je stupila 1912. godine pod imenom Milun Savić, pretvarajući se da je muško. "Samo da me ne rane, mislila sam. A ako me već rane, neka to bude u nogu, ili u ruku. Može, mislim, i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Kad ono, kao za inat, metak udari u grudi!" - pričala je Milunka. Od tog 30. juna 1913. godine, dva dana posle svog 20-tog rođendana, kada je ranjena u napadu Bugara na srpske položaje u dolini Bregalničke i Zletovske reke, Milunka Savić više nije mogla da krije svoj identitet. Kada se previjena osvestila u vojnoj bolnici, pored nje je stajao lekar zabezeknut činjenicom da se pred njim nalazi žena -vojnik. Zbog svoje hrabrosti, smelosti i stečenog poštovanja od svojih starešina i saboraca, Milunku nisu vratili kući. U svoju Koprivnicu, iz balkanskih ratova Milunka se vratila sa medaljom za hrabrost kao prekaljeni kaplar srpske vojske. Nakon pobede Srbije u oba balkanska rata, mir nažalost nije dugo potrajao. Već 1914. godine započeo je Prvi svetski (Veliki) rat do tada neviđenih razmera. Početak rata Milunka je dočekala u svojoj rodnoj Koprivnici. Ne oklevajući, odmah se uputila ka svojoj najbližoj komandi tražeći svoj dobrovoljački ratni raspored. Gde god da se obratila, kao žensko bila bi odbijena, pa je tako došla i do generala Stepe Stepanovića. Ne želevši ni da je sasluša, čuveni general joj je samo odbrusio: "Kući!". Međutim, nije se pokolebala, pa je tako otišla u Kragujevac, ni manje ni više nego kod načelnika Vrhovne komande, vojvode Radomira Putnika. Vojvoda je mislio da će devojka biti zadovoljna ponudom da bude bolničarka. Probao je da bude blag govoreći joj i kako je šteta da pogine tako mlada: "Mislio je", govorila je Milunka, "da sam u rat krenula za nekim momkom, a mene je vodio čist patriotizam!". Kad je video da devojka nema nameru da odustane rekao joj je da dođe sutra, a ona njemu da će ostati da sačeka odluku. Istog popodneva, na ratnom savetovanju, vojvoda Putnik izneo je pred saborce problem sa devojkom koja mu se, kako je rekao, "navrzla" zbog želje da ratuje. Nije im rekao njeno ime, pa je ta priča izazvala smeh starijih komandanata, ali je major Vojislav Tankosić pitao nije li slučajno reč o Milunki Savić koja se proslavila u ratu sa Bugarima. "Ta devojka je okretna, hrabra, brza, snalažljiva, pronicljiva, odličan bombaš i treba je primiti u neku našu jedinicu", izneo je svoje mišljenje. "Pa gde bi sa njom?" upitao je vojvoda Putnik. "Ako već hoće da ide, onda je vojvodo pošaljite u Gvozdeni puk, sa najboljima!" odgovori Tankosić. Tako i bi. Milunka je raspoređena u čuveni "Gvozdeni puk", najelitniji Drugi puk srpske vojske "Knjaz Mihailo". Borila se u mnogim bitkama, a za junaštvo demonstrirano u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić". U jesen 1915. godine u Makedoniji, Milunka je zadobila teške povrede glave i tako povređena povlačila se preko Albanije. Nakon Krfa bila je prebačena u Bizertu na lečenje i oporavak. "Kako su me ranjenu negovali u Bizerti! U mojoj sobi nije se moglo okrenuti od cveća, pomorandži i čokolada, koje su mi donosile francuske gospođe i oficiri. Često me je obilazio i sedi francuski general admiral Geprat. Bilo mi je stalo i do života, i do bojišta. Bojala sam se da će naši probiti front, krenuće u Srbiju, slomiće nemačke i bugarske pukove, smrviće ih, a ja neću biti među njima. Uzimala sam lekove, tražila da mi stalno previjaju ranu, a hranu gutala kako bih što pre stala na noge“, prepričavala je Milunka svoje bolesničke dane. Odatle se vratila na Solunski front gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine. Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a ubrzo potom stiglo je i priznanje francuske vojske – Legija časti V stepena. Kasnije je dobila i francuski Ratni krst sa palminim granama i oficirsku Legiju časti. Milunka Savić je prva žena ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa palminim granama. Nosilac je i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Takođe je ponela britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca. Odlikovanja nedostižna mnogim vojnicima dobila je jer je bila izuzetno precizan bombaš i uspešan jurišnik – a kasnije i komandant. U ratnim knjigama sa Solunskog fronta postoje podaci da je u jednom prepadu „kaplar Milunka Savić zarobila 43, a u drugom 60 bugarskih vojnika“. Zarobljavala ih je, razoružavala i sprovodila do štaba – sama. Ne treba opisivati iznenađenost zarobljenika kad bi saznali da ih je pokorila jedna žena. Posle sedam godina iscrpljujućeg bojovanja i nošenja muškog vojničkog odela, Milunka Savić je demobilisana u Sarajevu 1919. godine... NASTAVIĆE SE 17 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Februar 28, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U Jošaničkoj banji se nalazi memorijalni kompleks podignut 1995. godine u čast Milunki Savić. U centralnom delu kompleksa dominira spomenik srpske heroine sačinjen u prirodnoj veličini. Odmah pored spomenika nalaze se i memorijalne ploče sa imenima učesnika Balkanskih i Velikog rata iz mesnih zajednica Jošanička banja i Kovači, koji se nažalost sa bojnog polja nisu vratili svojim kućama. Međutim, ono što do tog trenutka nisam imao prilike da vidim je memorijalna soba koja je sada sastavni deo kompleksa. Memorijalna soba je otvorena oktobra 2020. i njena unutrašnjost je sačinjena iz nekoliko segmenata. Centralni deo postavke čini interaktivni mozaik sa brojnim Milunkinim fotografijama. Uz pomoć dostupnog tableta potrebno je samo skenirati kod sa jedne od fotografija. Skeniranjem koda aktiviraćete autentične filmove iz Prvog svetskog rata. Drugi deo postavke su dva improvizovana vojna rova, srpski i austrougarski, kojima je za cilj da dočaraju uslove u kojima je Milunka ratovala. Treći deo postavke su autentični predmeti iz perioda Velikog rata: puške, bajoneti, delovi opreme, fotografije, dokumenti, naslovnice... Možda sam ranije napisao, možda i nisam... iskreno, posebno sam "bolećiv" i poprilično emotivno doživljavam sve vezano za taj period naše istorije. Svaka moja poseta nekoj spomen kosturnici, spomen obeležju... kod mene je propraćena posebnim emotivnim nabojem, uvek pristupam sa velikim, slobodno mogu da kažem, strahopoštovanjem. Tako je bilo i ovaj put... Na ulazu me dočekuje ljubazna radnica, domaćin, koja se do mog dolaska očigledno dosađivala. Razmenjujem sa njom nekoliko rečenica, i nakon što saslušah šta je imala da mi ispriča, pravim prve korake u prostor koji je osvetljen samo ambijentalnim svetlima. Ali muzika... moj boravak u memorijalnoj sobi je bio propraćen (po meni) najdirljivijom verzijiom pesme "Tamo daleko". Pomenutu verziju sam odmah prepoznao, na klaviru je izvodi Japanac Masaši Jamanaka. To je bio prvi put da sam je čuo na nekom javnom mestu, i to kakvom! Kakva kombinacija. Kako mi je bilo, ne mogu da vam opišem. Uostalom, poslušajte melodiju, pogledajte fotografije i procenite sami... 13 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Februar 28, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 15 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Mart 1, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Osim posete memorijalne sobe posvećene Milunki Savić, u planu mi je bila i poseta njene rodne kuće koja se nalazi u selu Koprivnica, u neposrednoj blizini Jošaničke banje. Znam da je kuća bila u očajnom stanju, pregledao sam sve fotografije i priloge dostupne na internetu. Međutim, čuo sam da je tokom 2015 godine počela obnova kuće sa okućnicom (pekara, vajat za drva, salaš), sve na autentičnoj poziciji i istim temeljima. U kući se, kažu, nalazi etnološka postavka sa predmetima koji datiraju iz vremena kada je Milunka živela u Koprivnici. Iako mi je bilo izuzetno drago, čuo sam da je prilaz do kuće katastrofalan i da se dobar deo mora ići poške. Ja ne bi bio ja da bar ne pokušam... Izlazim iz Jošaničke banje i čini mi se da samo što sam se razmahao po kvalitetnom asfaltu sa lepim krivinama, nailazim na skretanje odakle uzbrdo počinje da vodi makadamski put. Iako je uzbrdica bila sve veća a put sve lošiji, taman pomislih da ću uspeti, samo da ostane tako. Baš na mestu sa fotografije ispod, stadoh skroz desno da bih napravio mesto Ladi Nivi koja se spuštala nizbrdo. Stade Niva u kojoj su tri lokalca, pozdravismo se... i nakon kraćeg razgovora dobih informaciju i savet da ne nastavljam dalje jer je put očajan. Rekoše mi da je taj put pravila vojska i da je nakon svake zime sve gori i gori, treba mu obnova jer jedva i sa Ladom Nivom prolaze. Iako uvažavam svaki savet od lokalaca, obično volim da probam i da se uverim sam. Ne zato što im ne verujem, već zato što ljudi uglavnom nemaju osećaja šta mogu a šta ne mogu. Mnogo puta sam dobio savet da ne pokušavam negde da prođem, a prošao sam ili lagano ili uz malo truda. Takođe, dosta puta mi je rečeno da prolazim garant, a ono... peške da idem, zglobove bi iščašio. Ovaj put međutim poslušah ljude, ne samo zbog saveta vezanog za put, već i zbog toga što mi rekoše da gore nema nikoga ko bi me dočekao. Kuća je kažu zaključana, otvore je "tek ponekad". Tako da je moj pokušaj posete rodne kuće Milunke Savić ostao bez uspeha. Ali... biće još prilika. NASTAVIĆE SE... 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djpesic 170 Napisano Mart 1, 2023 Svrati ponekad, 166 postova Lokacija: Novi Beograd, blok 45 Motocikl: SYM CRUiSYM α 300 Prijavi odgovor kao problematičan Zena i ja smo dosli do Milunkine rodne kuce 2020te godine, kada smo bili na odmoru na Kopaoniku. Kola smo ostavili odmah nakon prve krivine tog makadama i zapucali pesaka. Mogu ti reci da je to bilo najduze i najteze pesacenje u mom zivotu. Put je bio ocajan, prepun kolotraga i rupa i dosta ide uzbrdo sa jakim usponima. Meni su rekli lokalci da je to 7km u jednom pravcu od magistrale do kuce. U jednom momentu, sa "glavnog" makadama se skrece na neki zarasli sporedni put, koji se tada jedva video. Da nije bilo neke neugledne tablice, garant bi smo se vratili, jer smo bili preumorni. Ali ipak stigosmo do kuce Kuca je obnovljena, ali je i tad bila zakljucana. Kroz prozor se delimicno moze videti unutrasnjost, a pored kuce je uredjen posljuncan parking, samo ne znam za koja vozila. Sto se tice voznje na 2 tocka do tamo, pretpostavljam da bi neki offroad motocikl prosao do tamo. Kvad verovatno Sve u svemu, veoma mi je bilo drago sto nismo odustali iako smo bili na ivici. Na srecu, vreme je bilo prohladno, tako da smo tu imali podrsku prirode 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Mart 1, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pošto sam pre par postova pisao o memorijalnom kompleksu i spomeniku Milunke Savić u prirodnoj veličini u Jošaničkoj banji, spomenuo bih još jedan, tačnije drugi od UKUPNO DVA spomenika u Srbiji podignuta našem najodlikovanijem vitezu. Na stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata, opština Inđija je svečano otkrila spomenik Milunki Savić u omanjem uređenom parku. Spomenik je visine 2 metra i 35 centimetara, izliven u bronzi na postamentu visine 170 centimetara. Osim informativnih panoa koji okružuju spomenik, na samom postamentu su uklesane Milunkine reči: "Meni je najviše pomagalo što sam imala urođeni osećaj da bacim bombu tamo gde sam naumila i to jako daleko, jer sam bila vrlo snažna. Svi su se tome čudili, a ja, u stvari, nisam ni učila kako se baca bomba. Mi čobani smo se igrali raznih igara, a jedna od omiljenih mi je bila gađanje u biljeg. Uzeli bi smo neki predmet, kamen ili šta… zaboli u livadu i gađali kamenom sa neke daljine. Skoro uvek sam pobeđivala. Eto odakle moja veština bacanja bombe. A bila sam mlada i snažna.” Spomenik se nalazi odmah pored regionalnog puta Beograd - Inđija i veoma ga je lako naći. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji NASTAVIĆE SE... 22 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13783 Napisano Mart 8, 2023 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon sedam godina ratovanja Milunka Savić je demobilisana u Sarajevu 1919. godine. U Bosni i Hercegovini Milunka je radila različite poslove – bila je kuvarica, zatim spoljna bolničarka, a radila je i kao kontrolor u fabrici za šivenje uniformi. 1923. godine udala se u Beogradu za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara, sa kojim je 1924. godine dobila ćerku Milenu. Pored Milene, imala je još tri ćerke: Višnju, Radmilu i Zorku – koje je usvojila i sama ih podigla, s obzirom da je brak sa Gligorovićem bio kratkog veka. Novoformirana Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca Milunki i njenim saborcima ništa dobro nije donela. Osim paradoksalne situacije, da su se srpski vojnici sada našli u istoj vojsci sa dojučerašnjim (poraženim) neprijateljem, zasluženih vojnih unapređenja takođe nije bilo. Državna kasa je bila preopterećena i ne bi mogla da izdrži povećanje plata usled povećanja činovnog ranga. Zabeleženo je da je zbog doživljene nepravde došlo do masovnog odliva srpskih (pogotovo viših) oficira iz te nove vojske SHS. Takođe, sve velike pobede i uspesi slavne srpske vojske zarad "mira u kući" nisu mogli biti proslavljani i obeležavani kako to valja i dolikuje. Hrvati su čak tokom skupštinskih zasedanja često potencirali i neretko govorili: "Koliko košta ta vaša krv sa Cera, Kolubare, Kajmakčalana..? Dajte da platimo, pa da konačno budemo jednaki." Milunka je sa jednom čitavom plejadom proslavljenih saboraca bukvalno bila kolateralna šteta novonastale situacije. Milunka će doživeti nešto što najteže pada svakom heroju, a to je zaborav. Možda je najporažavajuće to da će Milunka Savić raditi kao čistačica u Hipotekarnoj banci od 1929. do 1945. godine kada će biti penzionisana. Nakon osam godina čišćenja banke biva UNAPREĐENA – postala je čistačica kancelarije direktora banke. Osim što je odgajala svoje tri ćerke, Milunka je pomogla na ovaj ili onaj način još preko tridesetoro dece iz svog rodnog kraja. Neke je poudavala i pooženila, neke je odškolovala, neki su kod nje živeli za vreme studija... Zanimljivo je da je na njena vrata jednog dana pokucao i sin njenog dojučerašnjeg neprijatelja, pukovnika bugarske vojske. Prihvatila ga je, pomogla mu oko školovanja u Beogradu... a on će se kasnije oženiti sa njenom ćerkom i iz tog braka Milunka će dobiti unuka. Da bi sve to postigla, ta ljudska gromada nije kukala, nikada se nije žalila, već je pored redovnog pomenutog posla u banci čistila i beogradske kafane i toalete, radila kao švalja... Za razliku od nas, Milunka je mnogo bolje stajala kod saveznika. Srpska Jovanka Orleanka, kako su je zvali, bila je pozivana od državnog vrha Francuske da prisustvuje svečanom obeležavanju "Dana primirja". Stajala je rame uz rame sa francuskim državnicima, generalima... dobijala zaslužene pohvale, samo tada je živela svoje istinske dane slave. Na pomenuta okupljanja, u Pariz bi odlazila ne u uniformi, poput ostalih zvanica, već u šumadijskoj narodnoj nošnji sa ordenjem na grudima. Nuđena joj je Francuska nacionalna penzija, mogućnost da se preseli u Francusku... Svaki put Milunka bi to uz veliku zahvalnost odbila, navodeći kako ima samo jednu zemlju za koju živi, a to je Srbija. U Francuskom nacionalnom muzeju koji se bavi isključivo Prvim svetskim ratom, postoji jedan deo koji se bavi ženama, učesnicama Velikog rata. Tu su spomenute poznate kuvarice, spomenuta je medicinska misija škotskih bolničarki... ali samo jedna, jedna jedina žena-ratnik koja ima svoj kutak sa biografijom i fotografijama u pomenutom muzeju je naša Milunka Savić. U našem vojnom muzeju u Beogradu, nalazi se samo JEDNA izložena fotografija najodlikovanijeg vojnika Prvog svetskog rata. Milunka je penziju dočekala u zakupljenoj trošnoj kući sa poljskim WC-om na Voždovcu u Beogradu. Doživela je i da joj, zbog neplaćanja na koje je, zbog male penzije bila primorana, "iseku struju“. I tada se tešila da je "važniji hleb, nego svetlost". Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka jedna novinarka posetila Milunku, ova ju je dočekala u ledenoj kući obučena u tri debela džempera. Nije imala ni za ogrev... "Nikada za jelo nisam mnogo marila. Nekad pretekne, a nekad ne dostigne. Imamo za krompir i pasulj, ali moja usvojena kćerka Zorka i ja jedemo uglavnom suvu hranu, jabuke i hleb, jednog dana, a onda drugog promenimo, pa to budu – šljive i hleb. Ali, nemojte napisati da gladujem, to se samo ponekad desi. Slučajno je tako baš danas i zato oprostite što nemam čime da vas poslužim“, govorila je Milunka. Nekadašnja ulica "Osme nove" na Voždovcu, danas se zove "Milunke Savić". Čak i danas, uličica je tiha, uzana i zabačena. Na broju 25 nalazim kuću u kojoj je naša heroina provela dobar deo svog života. Trošna kućica je zaključana, a na spoljnom zidu koji gleda ka ulici primećujem dve omanje table. Jedna je sa Milunkinim likom, a druga je sa natpisom. Negde pročitah da niko nije obavešten kada su pomenute table postavljene, kao i da vlasnik kuće hoće da imanje proda investitorima. Takođe, dok sa pomešanim osećanjima stojim ispred Milunkine kuće, kroz misli mi provejava podatak da je uličica asfaltirana tek 2000. godine. To bi otprilike značilo da je naš Vitez Karađorđeve zvezde i Vitez legije časti, proleće i leto provodio u prašini, a jesen i zimu... u blatu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji NASTAVIĆE SE... 19 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
DraganNS 7177 Napisano Mart 8, 2023 Drug član, 1551 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Kawasaki Versys 1000 Grand Tourer Prijavi odgovor kao problematičan Mene je stid nas samih. Eto, šta reći.... 3 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 771 Napisano Mart 8, 2023 Zainteresovan, 436 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan @yogibearhvala jos jednom za sve sto pises,obilazis,slikas i tako mnoge stvari cuvas od zaborava .....a osecam se isto kao sto je @DraganNS napisao iznad.... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
