yogibear 13787 Napisano Mart 15, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post. Sa vrha stene se lepo vidi viseći most i mesto za kupanje. Napomenuo bih da je ova fotografija nastala usred vrelog i sušnog avgusta, kada je nivo vode bio zaista mali. Ima puno mesta u okolini gde se može postaviti i šator. Na satelitskom snimku se vidi i makadamski put kojim se može stići do vrha. Po rečima lokalca koga sretoh, samo džipovi mogu da izađu tim putem gore... tako da nisam hteo da testiram njegovu tvrdnju zarad 6-7 minuta pešačenja. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 17 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 16, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Manastir Sveti Prohor Pčinjski je jedan od najstarijih pravoslavnih srpskih manastira, koji je nedavno proslavio 950 godina postojanja. Na nekih 30 km južno od Vranja, nalazi se na samoj granici sa Republikom Severnom Makedonijom, u zaista fenomenalnom prirodnom okruženju - na šumovitim obroncima planine Kozjak i na levoj obali prelepe reke Pčinje. Po predanju: početkom 10. veka, Roman Diogen, vizantijski vojskovođa tokom lova gonio je ranjenu srnu koja svoje utočište nađe u Prohoru. Tako u jednom trenutku naleti na starog isposnika od koga se prepade i počne bežati. Međutim, vidoviti starac ga pozva i reče mu da ide u Carigrad, gde će biti izabran za cara. Diogen zaista ubrzo postade car (Roman IV Diogen, 1068 - 1071.), ali zaboravi na proroka Prohora, zbog čega ga mu se ovaj javi u snu prekorivši ga. Car potraži pustinjaka u pećini isposnici ispred koje ga je i sreo, ali kako ga ne nađe, u blizini podiže hram i posveti ga Svetom Đorđu. Manastir je bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja područja oko Vranja između 1180. i 1190. godine. Tokom svoje burne i duge istorije, manastir je u više navrata rušen i spaljivan od strane Osmanlija i Arnanuta, naročito nakon Kosovske Bitke. Srpski kralj Milutin angažuje svoje najbolje dvorske (solunske) slikare Mihajla Astrapu i Eutihija i u 14. veku obnavlja manastir. Slede nova skrnavljenja od Turaka i Arnauta, dok u Prvom svetskom ratu manastir pustoše i Bugari. Manastir Prohor Pčinjski je 1950. godine stavljen pod zaštitu države kao spomenik kulture, dok je 1979. godine proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Manastir je i kulturno-prosvetni centar, u kojem su bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a uči se i ikonopisački zanat. Manastir poseduje i velike, slobodno mogu da kažem monumentalne, lepo uređene konake koji gostima omogućuju višednevni boravak. U maloj pokloničkoj kapeli u unutrašnjosti manastira, nalaze se i mošti Svetog Prohora iz kojih evo skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro, zbog kojeg vernici iz celog sveta posećuju ovo mesto. Po (meni poznatim) podacima, Sveti Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji. Nastaviće se... 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 16, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na nekih 2,5 km od manastira, na obroncima planine Kozjak nalazi se čuvena isposnica Svetog Prohora, mesto njegovog podvizavanja i smrti, kao i "otisci njegovih stopala u steni". Do isposnice vodi poprilično strma pešačka staza kroz šumu kojom nisam išao. Takođe, od manastira pa do neposredne blizine isposnice vodi i planinski makadamski put kojeg zaista ne preporučujem motociklima koji ne pripadaju enduro kategoriji. Na jednom mestu pre nego što put nastavi uzbrdo dalje u planinu, postoji malo proširenje - zaravan, na kojem se jasno vidi tabla koja vas upućuje prema isposnici. Odatle nizbrdo treba nastaviti peške. Spustih se do isposnice... a onda je usledilo i razočaranje. Drvena kućica koja se nalazi ispred isposnice je bila zaključana! Stvarno nisam mogao da verujem. Eto, videh mesto gde se nalazi pećina, bacih pogled na šumoviti planinski krajolik, i džombavim makadamom se spustih nazad do manastira. Tu zatim uđoh u priču sa ljudima iz manastira. Skrenuh im pažnju kako zaista nije u redu da nigde ništa ne piše vezano za zaključavanje ili neko "radno vreme" isposnice. Sve je obeleženo, postoje putokazi (svaka čast), ali nigde ni pomena da se pećina usred radnog dana zaključava. Takođe im rekoh da nisam ja problem ili neko ko će se terenskim vozilom izverati do vrha i razočaran vratiti nazad. Problem su ljudi, neretko stari i sa decom koji će zapucati par kilometara pešice uzbrdo kroz šumu, i onda bukvalno poljubiti zaključana vrata. To već nije u redu... Šta je tu je... ovo napisah čisto da skrenem pažnju onima koji reše da odu do isposnice Sv. Prohora, da se prvo informišu u manastiru da li je pećina otključana ili ne. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 19 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 19, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pre početka Drugog svetskog rata na mestu nekadašnjeg strelišta u Kruševcu započeta je izgradnja Kazneno popravnog zavoda. Izgradnju je prekinula okupacija a Nemci su nedovršenu zgradu pretvorili u logor za političke zatvorenike. Uobičajna kažnjavanja i odmazde od strane nemačkih okupatora bila su streljanja, koja su vršena iza zgrade logora na bagdalskoj padini. Početak nemačkog terora u Kruševcu obeležilo je vešanje oca barjaktara majora Dragutina Keserovića, a zatim i streljanje 25 Keserovićevih četnika na strelištu 23. septembra 1941. koji su nakon napada na Kruševac uhvaćeni i osuđeni na smrt. Najveće streljanje u Kruševcu izvršeno je 29. juna 1943. kada je na Bagdali izvedeno 324 lica i streljano kao mera odmazde zbog nekoliko ubijenih nemačkih vojnika od strane partizana. Streljanje je lično naredio i time se hvalio SS general August Majsner. Prema raspoloživoj dokumentaciji i nemačkim objavama, u Kruševcu je za vreme okupacije streljano 1642 lica. Ono što se dosta dugo skrivalo od javnosti je to da je nakon oslobođenja Kruševca Prva jugoslovenska brigada, na čijem čelu je bio Marko Mesić, streljala oko 1200 pripadnika četničkog pokreta. Logor je srušen 1949. godine, a na njegovom mestu izgrađen je spomen-park Slobodište. Spomen-park (memorijalni kompleks) Slobodište se smatra i za muzej na otvorenom. Odluku o izgradnji spomeničkog kompleksa doneo je Sabor opštine Kruševac 1964. godine. Osnovni elementi spomenika su: humke, "kapija smrti", "dolina pošte" sa 12 kamenih ptica i "dolina živih", amfiteatar sa pozornicom i gledalištem. Glavni element i povod Kompleksa predstavlja "Stratište". Kažu da je Slobodište bilo jedan od najposećenijih spomenika bivše jugoslavije, kroz koji je prolazilo preko 100.000 ljudi godišnje. Danas ovo mesto povremeno obilaze domaći i strani turisti, dok ga lokalno stanovništvo koristi za razne oblike aktivnosti na otvorenom. Pristup spomen-kompleksu je veoma jednostavan, nalazi se odmah pored glavnog puta. "Kapija sunca" Nastaviće se... 11 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 20, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kažu da je voziti tenk pod usponom veoma teško. Voziti ga uzbrdo noću i pod konstantnom pretnjom neprijateljske avijacije još teže. A voziti ga noću uzbrdo pod konstantnom pretnjom neprijateljske avijacije, i izvesti ga na vrh planine terenom gotovo neprohodnim za tenkove... spada u domen naučne fantastike. E, upravo je to pošlo za rukom našim hrabrim vojnicima iz 125. Oklopne motorizovane brigade. Tog 10. maja 1999. prema vrhu Rasa košares kao podrška našim herojima koji su vodili borbe sa "OVK" teroristima, krenula su dva tenka T-55 poljske proizvodnje sa svojim tročlanim posadama. Prvim tenkom komandovao je vodnik Ivica Miladinović, a drugim desetar Branislav Fingerhut. U nekoliko navrata je posada zaustavljala tenkove i napuštala ih dok se neprijateljski NATO avioni ne bi udaljili. U kontraofanzivu na vrh Rasa košares naša vojska je krenula iz svih pravaca. U napadu su učestvovali gotovo svi vojnici koji su bili na Košarama: 125. motorizovana, padobranci, dobrovoljci… I niko od njih nije znao da im u pomoć stižu i tenkisti! Odmah po dolasku tenkovi stupaju u borbu. Dok su sa jedne strane davali vetar u leđa našoj vojci, sa druge strane su priredili pravi pakao zaprepašćenim pripadnicima "OVK". Po mnogima, upravo ova kontraofanziva potpomognuta tenkovima je bila presudna u zaustavljanju NATO operacije "Strela". Podvig ovih tenkova ostaje zabeležen i u istoriji vojnih manevara kao jedini u kome su se tenkovi popeli i izveli borbena dejstva na visinama preko 1.000 metara. Ujedno, bio je to prvi i poslednji put da je u rejonu Rasa košares upotrebljena tehnika. Oba tenka su demontirana i remontovana u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku. Nakon uklanjanja motora i opreme njihova težina je smanjena sa 36 na 30 tona ponaosob. Krajem 2020. godine odlučeno je da tenkovi trajno budu postavljeni kao značajni vojno-istorijski eksponati. Prvi je postavljen u kompleksu kasarne "Car Lazar", dok je drugi postavljen na postamentu upravo u kruševačkom memorijalnom kompleksu "Slobodište", o kome sam pisao u prethodnom postu. MRTVE NE ZABORAVIMO, ŽIVE POŠTUJMO! Ovaj stari top je samo bio izložen u blizini, nisam saznao ništa o njemu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 22 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 29, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način." Upravo ovim citatom Lav Nikolajevič Tolstoj započinje svoje planetarno remek-delo. Roman "Ana Karenjina" svrstavaju u top 10 knjiga svih vremena, smatraju ga za najlepšu ljubavnu priču ikad napisanu, a isto tako kažu da je "Ana Karenjina" nakon Biblije delo koje je prevedeno na najveći broj svetskih jezika. Tolstoj pripoveda Aninu skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom Ane iz društva i konačnim samoubistvom. Ana Arkadjevna Karenjina je prelepa žena u kasnim dvadesetim koja je udata za muškarca koji je dvadeset godina stariji od nje. Iako je dobar i odgovoran muž, nedostaje mu strast. Ana dolazi u Moskvu da bi pomogla svom bratu da spasi brak, tu upoznaje grofa Vronskog nakon čega se zaljubljuju. Nakon nekoliko meseci njegovog neumoljivog progona, ona postaje njegova ljubavnica i, na kraju, napušta svog muža. Iako želi preći granice društvenih ograničenja, ona za to nema snage. Na kraju, Ana se baca pod voz jer ne vidi izlaz iz svoje situacije. Grof Aleksije Kirilovič Vronski je mladi zgodni oficir u dvadesetim koji dobija odlično obrazovanje i započinje karijeru koja je obećavala. Vronski nema nameru da se ženi i živi promiskuitetni život tipičnog oficira. U Moskvi prvi put sreće Anu i doživljava "ljubav na prvi pogled". Njegovo saletanje ne prestaje sve dok Ana nije popustila i na kraju ostala u drugom stanju. Njih dvoje započinju zajednički život ali ne mogu postati zakoniti par jer Anin muž ne želi da se razvede od nje. Nakon Aninog samoubistva, u naletu očaja besa i prezira, Vronski postaje ruina od nekada izuzetnog čoveka. Ono što je široj javnosti (uglavnom) poznato je to da su Ana i Vronski likovi koji su zaista postojali. Kao inspiracija za lik Ane Karenjine Tolstoju je poslužila priča o stvarnoj ženi koja se zvala Ana Stepanovna Pirogova. Sa druge strane, Grof Vronski je u stvarnom životu zapravo bio pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski. E sad... sledi deo priče koji je nažalost potpuno neopravdano zapostavljen i o kome se malo zna, a nalazi se van korica Tolstojevog romana. Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski potiče iz veoma ugledne porodice. Njegov deda je bio proslavljeni general (istog imena) Nikolaj Rajevski, heroj otadžbinskog rata 1812. protiv Napoleona. Ratnički podvig njegovog dede ovekovečio je takođe Lav Tolstoj u čuvenom romanu "Rat i mir". Njegov otac je takođe bio poznati general oženjen lepom, uglednom i obrazovanom ženom koji je nažalost umro mlad, ostavivši iza sebe dva maloletna sina. Nakon studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku. Čin pukovnika Rajevski dobija sa trideset godina. Rajevski takođe učestvuje u ratnim operacijama u Taškentu (Uzbekistan) gde biva i ranjen. Prvi dolazak Rajevskog u Srbiju i Balkan je bio 1867. godine, kada ga za specijalnu misiju bira ni manje ni više nego ruski car Aleksandar Drugi lično. U Srbiji ga je prihvatio srpski ministar Blaznavac. Devet godina kasnije pukovnik Rajevski ponovo dolazi u Srbiju, ovog puta kao dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu. Nikolaj sa sobom dovodi i popriličan broj dobrovoljaca, njih oko 5000. Došavši iz Odese u Beograd, odmah se javlja u štab generala Černjajeva na Deligradu. Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu. Uprkos tome što su svi žestoki napadi turske vojske bili odbijeni, gubici su bili ogromni na obe strane. Na moravskom ratištu je tih dana izginulo oko 9.000 srpskih (kao i bar 31 ruski oficir) i više od 15.000 turskih vojnika. Turska vojska je započela odlučujuću bitku za Adrovac 20. avgusta (1. septembra po novom) koja je trajala od 8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa teškom artiljerijom napadali srpske položaje sa ciljem da preuzmu adrovačke visove. U ranim popodnevnim časovima videvši da srpski položaju popuštaju, general Černjajev šalje pouzdanog i hrabrog Rajevskog da koliko toliko organizuje srpske redove dok ne stigne pojačanje. Rajevski je veoma spretno zaustavio dalje povlačenje, pomažući pri tome srpskim oficirima. Pošlo mu je za rukom da okupi jedinice, reorganizuje odbranu, pa i da pripremi protivnapad. Dok su dobošari i trubači davali znak za juriš, po njegovom naređenju, on je odabrao Šamanovićevu bateriju za svoje komandno mesto zato što je odatle imao dobar pregled, i zato što se nalazila i sasvim blizu neprijateljskog rasporeda. Odatle je komandovao napadom svojih jedinica. Nažalost, oko četiri sata po podne, Rajevskog pogađa neprijateljski kuršum u glavu i on pada mrtav bez izgovorene reči. Na mestu pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog u Gornjem Adrovcu njegovi ratni drugovi su prvobitno podigli skroman kameni spomenik koji se i danas nalazi na istom mestu. U neposrednoj blizini kamenog spomenika, odnosno mesta gde je poginuo Rajevski podignuta je crkva Svete Trojice, u narodu poznata i kao Ruska crkva, Crkva Rajevskog, Šarena crkva ili Crkva ljubavi. Mesto za gradnju crkve je od seljaka otkupila srpska kraljica Natalija Obrenović, a arhitektonsko rešenje i novac za izgradnju je obezbedila grofica Marija, snaha pukovnika Nikolaja Rajevskog, žena njegovog mlađeg brata Mihaila. Crkva je građena po uzoru na onu u Rusiji u kojoj se ruski heroj krstio. Kako stoji na zidu hrama, crkva je podignuta i osveštana 2. septembra 1903. godine. Od kapije (puta) pa do crkve ističu se drvoredi svetog slovenskog drveta - lipe. Lipa je donesena iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa Rajevskih. Nastaviće se... 14 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 29, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Meštani Gornjeg Adrovca još uvek od zaborava čuvaju i sa kolena na koleno prenose priču, kako je čuvena britanska književnica Agata Kristi tridesetih godina prošlog veka posetila njihovo mesto. Poznata spisateljica kriminalističkih romana je vozom "Orijent ekspres" bila na proputovanju do Istanbula, kada je rešila da svrati u Gornji Adrovac da bi posetila mesto gde je poginuo pukovnik Rajevski, koji je inspirisao Tolstoja da stvori lik Vronskog. Upravo iz tog putovanja je nastao jedan od najpoznatijih detektivskih romana "Ubistvo u Orijent ekspresu". Uporedo sa izgradnjom spomen-crkve građena je i memorijalna škola koje se nalazila u neposrednoj blizini. Nažalost, škola je vremenom toliko propala da su morali da je sruše zbog bezbednosti posetilaca. Nemojte me držati za reč, ali sam svojevremeno negde našao podatak da je to bila prva škola u Srbiji u kojoj se učio strani (ili ruski) jezik. Danas su na zemlji vidljivi samo obrisi temelja na kojima se nekada nalazila škola. Do crkve se lako stiže. Kako se prilazi ovom mestu put postaje sve lošiji ali se može prići bilo kojim motorom. Boraveći na ovom mestu, na poprištu bitke u vreme srpsko-turkog rata, kao da sam mogao da osetim miris baruta. Kao da sam jasno mogao da vidim dve vojske koje besomučno jurišaju jedna na drugu, vojske od kojih je jedna znatno brojčano jača, dok je druga srčanija i željna slobode. Ovo mesto natkriveno krošnjama prelepih lipa definitivno spaja legendu i stvarnost iz 1876. u kome je bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno ovim lepim hramom. Italijani su recimo od potpuno izmišljenih likova napravili turističko čudo (ko je bio u Veroni zna o čemu pričam). Ceo grad je u znaku Šekspirovih junaka Romea i Julije. Čak postoji i Julijina kuća (Casa di Giulietta) sa balkonom na kojem su se njih dvoje zaklinjali na večnu ljubav... Naravno, ulazak u kuću će vam uredno naplatiti. A mi? Ne samo da ne promovišemo ovo mesto, već zubu vremena prepuštamo samu spomen-crkvu, a zaboravu istorijske i herojske događaje iz 1876. Nastaviće se... 12 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 30, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon pogibije pukovnika Rajevskog, njegovi saborci su telo preneli i privremeno ga sahranili nedaleko od bojnog polja - u porti manastira Svetog Romana. O tragičnoj pogibiji pukovnika Rajevskog i njegovoj junačkoj smrti na bojnom polju detaljno su izveštavale sve ruske i sve naše novine. Po predanju, pukovnikova molba je bila da ukoliko pogine u Srbiji želi da mu srce tu i ostane, a da mu se telo sahrani u Rusiji. Želja mu je kažu i ispunjena. Nakon samo nekoliko dana, posmrtni ostaci Rajevskog su iz manastira preneti u Sabornu crkvu u Beogradu. Na opelu u Beogradu, 5. septembra 1876. za dušu pukovnika Rajevskog pored mnoštva građana pomolili su se kralj Milan Obrenović i najveći dvorski i crkveni velikodostojnici. Nakon opela, uz velike vojne počasti njegova majka Ana Mihajlova preuzela je posmrtne ostatke i prenela ih u Rusiju. Legendarni pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski je sahranjen pored svojih slavnih predaka u porodičnoj grobnici u selu Razumovska, u Kijevskoj oblasti, u Ukrajini. Njegovo srce je ostalo večno da kuca za Srbiju u porti manastira Sveti Roman. Pošto sam priču započeo sa citatom sa kojim je Tolstoj započeo pisanje "Ane Karenjine", možda je red da i završim sa citatom sa kraja dela: "I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! A ko je objavio rat Turcima? Niko nije objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu". NEKA IM JE VEČNA SLAVA I HVALA! -------------- Manastir Sveti Roman inače spada među najstarije manastire na teritoriji Srbije. Osim što je podignut, u 9. veku, pripada malobrojnoj grupi manastira koji su podignuti pre Nemanjića. Manastir je poznat po tome što je tu kao monah živeo Roman Sinait, koji je kasnije proglašen za svetitelja, pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob poštovanog čudotvorca i iscelitelja Svetog Romana Sinaita sa moštima se i danas nalazi u manastirskoj crkvi. Danas, manastir predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Manastir Sveti Roman je veoma lako naći, do manastirskog parkinga vodi dobar asfaltni put, a odmah do parkinga se nalazi i izvor, kako kažu, lekovite svete vode. Nastaviće se... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano Mart 30, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 15 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Predator016 966 Napisano Mart 30, 2022 Zainteresovan, 714 postova Lokacija: Leskovac Motocikl: Suzuki V Strom DL650 Prijavi odgovor kao problematičan Kolega, tebi treba uručiti medalju... 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 2, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan "Skriveni biser (dragulj) istočne srbije", "Kladovski smaragd"... samo su neki od naziva kojim se opisuje prirodna atrakcija koju rado preporučujem za obilazak svim prijateljima i poznanicima. Kao veliki obožavalac istoka naše zemlje često nateram sebe da iznova posetim ovo mesto, jer još uvek nije opterećeno ljudima, vozilima... Mnogi se iznenade podatkom da se trećina vodopada u Srbiji nalazi upravo u njenom istočnom delu. Među njima se nalazi i usamnjeni vodopad Blederije. Pre nego što se osvrnem na sam vodopad, moj prijateljski savet bi bio da (ukoliko možete) do njega dođete ili od njega odete (po meni) veoma zanimljivim putem #396 koji vodi preko planine Miroč. Asfalt je veoma dobar, put nije opterećen saobraćajem, dok zanimljive krivine koje se smenjuju skoro pa jedna za drugom dozvoljavaju nešto dinamičniju vožnju. Kad već spomenuh dinamičniju vožnju... nemojte ignorisati znak za lovište pokraj koga ćete proći. Puka sreća, anđeo čuvar, Bog... šta god da je bilo, tog dana me je sačuvalo od bliskog kontakta sa srnom. Na upravo pomenutom putu, na jednom od preglednih pravaca i pri opuštenih sedamdesetak km/h, iskoči mi uplašena živuljka iz rastinja sa desne strane, direktno ispred motora. Kada sam je spazio, mislio sam da će me udariti sa boka. Desilo se toliko brzo i tako blizu da su santimetri (ne preterujem) odlučivali o kontaktu. Da vas ne lažem, svrsishodne reakcije sa moje strane nije ni bilo. Jer dok sam ja u deliću sekunde odreagovao sa kočnicom, srna je već pravila svoj drugi dugi skok nestajući u šumi sa leve strne puta. Osim ove nezgodne situacije, često sam na tom putu sretao i kornjače ipred kojih sam se zaustavljao i prenosio ih u šumu, zmije (njih nisam prenosio) , zečeve... treba biti oprezan. I još nešto. Sam pristup ovom putu sa strane Donjeg Milanovca je krajnje čudan i ne treba da vas obeshrabri. Osim što se pod izuzetno oštrim uglom put #396 sreće sa glavnim #34, na samom sastavu pomenutih puteva se verovali ili ne nalazi ivičnjak! Dakle iz bilo kog pravca da dolazite potrebno je potpuno usporiti i nakon penjanja na ivičnjak (kao da se penjete na trotoar) nastaviti dalje. Na fotografijama ispod je put #396 Nažalost, mnogi zanati u Srbiji su se ugasili. Međutim, zanat za koga kažu da "baš prlja ruke ali je zato obraz čist" i dalje opstaje uglavnom u istočnoj Srbiji. Ćumurana je danas sve manje i manje, i ovaj težak posao se uglavnom prenosi sa kolena na koleno. Dok su se nekada ćumurane pravile od blata, danas se prave od cigle. Ćumurane se pune drvima do vrha a zatim se pali vatra. Usled male prisutnosti kiseonika vatra konstantno tinja, i tokom tog procesa za nekih sedam dana drvo se pretvara u ćumur. Po završetku procesa u svaku ćumuranu se ulije 100 litara vode i tada dolazi do kaljenja. Nakon višesatnog kaljenja ćumur se kupi, pakuje i distribuira... Dim koji izbija iz ćumurana štipa i guši za medalju. Kada god da sam prošao kroz pomenuti dim, trebalo mi je da vozim kilometrima sa podignutim vizirom kako bi oštar miris dima iščezao. Kod Brze Palanke treba skrenuti prema selu Reka. Asfaltnog puta ima otprilike do zadnje kuće u selu. Selo je mahom raseljeno, na mnogim kućama su spuštene roletne i sve je zatvoreno jer su se žitelji sela raštrkali po inostranstvu. Znam da velika većina kolega vodi računa i ima obzira prema okolini. Al ajde da napomenem zarad ono malo starih koji su ostali... treba pažljivije proći kroz selo jer uzani seoski put vodi pored samih kuća (prozra) ispred kojih neretko preostali žitelji sede na klupicama. Ranijih godina po izlasku iz sela Reka na asfaltni put se nastavljao zemljani koji je bio katastrofalan, naročito nakon padavina. Srećom, vodopad Blederije je sve popularniji među turistima tako da su lokalne vlasti prepoznavši potencijal vodopada, zemljani put izravnali i prekrili ga grebanom asfaltnom masom. Naravno, ne može se meriti sa pravim asfaltom ali bolje išta nego ništa. Sada je bez problema moguće prići vodopadu bilo kojim motociklom. Nastaviće se... 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 2, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Da bi se prišlo vodopadu potrebno je preći dva (za automobile) veoma uzana mostića. Neposredno pre i jednog i drugog mostića nailazi se na račvanje puta. U principu bilo koju opciju na račvanju da izaberete doćićete do vodopada. Jedino što jedna opcija vodi preko pomenutog mostića... ⇩ ... a u drugoj varijanti morate pregaziti rečicu. ⇩ Izbor je na vama. Na ovom mestu možete parkirati i nastaviti desno pešaka, ili produžiti još par desetina metara desno uzbrdo i prakirati do mesta gde počinje spuštanje do vodopada. Strelica na ovom prvom putokazu usmerava na put ka pećini "Sokolovica", koja je odatle udaljena nekih 2,5 km. U toj pećini još nikada nisam bio. Ukoliko je neko bio ili će je tek posetiti, voleo bih da nakon obilaska ovde ili na nekoj drugoj temi podeli utiske sa nama. Ovako je izgledao prilaz vodopadu. Kažem izgledao jer su mi prijatelji koji su u obilasku vodopada bili samo par meseci nakon mene rekli da se tu sada nalaze lepo urađene stepenice. Zaista za pohvalu jer je stari prilaz bio izuzetno klizav i strm. Nasataviće se... 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 2, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nagrada za vaš trud što ste uopšte došli na ovo mesto će stići veoma brzo. Oči će uživati u prelepom bajkovitom ambijentu, nozdrve će vam biti ispunjene svežim mirisom vlažne prirode, dok će do ušiju dopirati cvrkut ptica i huk vode koja se stropoštava sa visine. Vodopad Blederije nalazi se na planini Miroč, na 190 m.n.v. Zajedno sa svojim pritokama Sokolovicom i Suvajom uliva se u Ravnu reku, pritoku Dunava. Sa visine od oko 7 m voda se u obliku zavese obrušava u bigrenu kadu u podnožju koja je formirala malo jezero tirkizno zelene boje. Upravo zahvaljujući toj boji, ovo mesto je i dobilo popuarni naziv "Kladovski smaragd". Iako je poprilično hladna, u vrelim letnjim danima ovde je moguće sresti one najhrabrije koji su u jezercetu potražili osveženje. Sledeći set fotografija je napravljen sa gornje strane vodopada. ⇩ Na oko dva kilometra uzvodno od vodopada Blederije nalazi se izvor istoimene reke (tamo nisam išao). A ko želi da pruži korak više nekih 100 - 200 metara uzvodno, može videti zanimljive bigrene kaskade preko kojih se preliva voda koja je na putu ka vodopadu. ⇩ Nađoh podatak da je ovo mesto bilo na putu, odnosno da je upravo ovde bila prečica rimskog puta iz Poreča (porečkog zaliva), preko Miroča ka Dunavu, koja se koristila sve dok Trajan nije probio put kroz kazane. 2019. godine vodopad Blederije je proglašen za zaštićeno područje II kategorije – kao spomenik prirode. U poslednjih par godina, iako skriveno, ovo mesto zahvaljujući Kovid19 postaje sve popularnije među domaćim turistima. Iskreno se nadam da će "Kladovski smaragd" i ostati smaragd. Ja ga preporučujem svim ljubiteljima prirode. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 21 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Scholesy198 2166 Napisano April 2, 2022 Svrati ponekad, 250 postova Lokacija: Čačak Motocikl: Honda CB500 XA Prijavi odgovor kao problematičan Hvala @yogibear, mene si ubedio da posetim ovo prelepo mesto. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 2, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Scholesy198 nećeš pogrešiti. Jedino bih te posavetovao da sačekaš još malo. Znam da si nestrpljiv i da jedva čekaš svaki vikend kako bi poterao svoj novi lepi motor, ali za lokacije poput ove daj prirodi još malo fore da ozeleni. Ovakva mesta su mnogo lepša kada je vegetacija bujnija, a i topljenje poslednjeg snega usled viših temperatura će vodopad učiniti izdašnijim. Ako tome dodaš lep i sunčan dan eto eksplozije boja i senki, potpuni ugođaj je zagarantovan. 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 5, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan O "najvećem sinu svih naroda i narodnosti SFRJ" se (uglavnom) sve zna. Širom bivše SFRJ i dalje postoje i opstaju razni spomenici podignuti u čast Josipa Broza Tita. Pored jednog takvog spomen-obeležja sam prošao baš mnogo puta ali ga nikada nisam video. Znam da postoji, vidi se na snimcima iz satelita, video sam ga iz Rumunije, ali ga je kod nas skoro nemoguće uočiti. Iako je velikih dimenzija, spomen-obeležje "Tito" je kod nas moguće videti samo sa reke, iz vazduha, ili sa zemlje ukoliko se neko popne baš do njega. Spomen-obeležje se nalazi na brdu pored Dunava, odmah iznad brodske prevodnice HE Đerdap 1. Radi se o povelikom platou koji je u bojama zastave SFRJ sa petokrakom iznad kojeg dominira veliki natpis "Tito". Osim znatiželjnih kako domaćih tako i stranih turista, danas ovo mesto već nekoliko godina posećuju i članovi SUBNOR-a Kladovo, članovi sindikalnih organizacija, đaci, bivši akcijaši... koji plato i okolinu čiste od korova, pešačku stazu održavaju prohodnom... Kažu da njihove akcije imaju za cilj negovanje tradicija, ali i oživljavanje brigadirskih i akcijaških vrednosti. Kao i mnoga druga mesta, ja iz puke radoznalosti reših da zadovoljim svoju znatiželju i obiđem ovaj specifični spomen-plato. Mesto gde je moguće parkirati nalazi se nedaleko od početka staze. Mesto gde počinje uzana pešačka staza ka spomen-obeležju "Tito" nije obeleženo nikakvom tablom Dalje samo treba pratiti znake, sve je zaista dobro markirano. Nastaviće se... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 5, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Neko ovo mesto obilazi ili će ga obići iz možda nekih ideoloških razloga, dok neko iz istih razloga neće ni razmišljati o njemu. Činjenica je da je na ovom mestu vreme stalo i da ovaj spomen-plato predstavlja neka vremena kojih više nema. Ali isto tako je činjenica da se sa ovog mesta pruža krajnje zanimljiv i lep pogled, i da je na postojećim piknik klupama i stolovima moguće napraviti lepu pauzu i uživati u panorami. Izbor je na vama. Postoji i anegdota vezana za ovo mesto. Kažu da je ovo mesto Tito veoma često posećivao i sa njega nadgledao napredak izgradnje brane. Sa druge strane, prekoputa u Rumuniji za Čaušeskua je bila sagrađena cela vila, iz koje bi on nadgledao kako napreduju radovi. Kažu da je jednom prilikom dok je boravio ovde, Tito pozvao Čaušeskua da svrati na kafu. Čaušeskovu vilu sam obeležio na fotografiji iznad. Na jednoj od mojih vožnji po Rumuniji sam je i posetio. Vila je pozamašna i više liči na omanji hotel. Fotografije tog zdanja nažalost nemam, jer čuvar koji me je pustio da bacim pogled me je ujedno i zamolio da ne fotografišem, pa sam to i poštovao. Osim iz neposredne blizine, sa reke ili sa teritorije Rumunije, ovo mesto se najbolje može videti iz vazduha. Zato sam i podigao dron... A u povratku... kako po ko zna koji put ne stati na ovom mestu i ne uživati u pogledu na "kazane". Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivchaNB 423 Napisano April 5, 2022 (promenjeno) Svrati ponekad, 123 postova Lokacija: Niš Motocikl: Honda Pantheon Prijavi odgovor kao problematičan Drugarska se pesma ori.... Bravo majstore! Hvala još jednom! Promenio April 5, 2022 član ivchaNB 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 7, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U zlatiborskom selu Rožanstvo 1919. godine rođen je Toša Lazović. Toša je kažu bio vizionar koji je veoma voleo svoj rodni kraj. Poslednju deceniju svog života Toša je proveo u naporima da napravi banjsko lečilište kojim će se ponositi ceo Zlatibor. Svoju viziju Toša je započeo probijanjem puta (prilaza) koji će spajati glavni put sa budućom banjom. Na izvorima lekovite vode je zatim počela da niče banja. Zaklonjen gustom šumom, sa širokim balkonima nalik na viseće vrtove, smeštajni objekat na pet nivoa od crvene fasadne cigle je sa svojim kulama koje se izdižu sa krova počeo da dobija obrise bajkovitog dvorca iz "Trnove ružice". Ispred dvorca osvanuše kupatila, bazen sa banjskom vodom, lepi negovani travnjak, klupice... Odmah tu su i mostovi sa slapovima kao i temelji crkve koju je Toša planirao da izgradi. Sedamdesetih godina prošlog veka Tošina banja je bila vizija koja je kažu bila ispred svog vremena. Mnoge bajke i vizije imaju srećan kraj, ali nažalost ne i ova. Ceo projekat je nažalost obustavljen nakon smrti Toše Lazovića. Usledio je spor oko zemljišta, nasledstva... projekat je prepušten zubu vremena i sve što se moglo odneti i ukrasti je odneto i ukradeno. Tošina banja, Banja Vapa ili Banja duhova kako je još zovu, danas je jedno potpuno zabačeno, napušteno i usnulo mesto. Vreme je na ovom mestu definitivno stalo, ali ne i lekovita termalna voda od nekih 17°C koja i dalje izvire iz nekoliko izvedenih cevi. Iako kažu da je lekovita voda pitka i da nije slana za razliku od ostalih, ja je nisam probao. Ispred jednog od bazena i dalje stoji poruka posetiocima: "Banjska voda, glavno i drevno izvorište, banja Vapa, po pričama meštana, ova voda leči devet bolesti i to kožne bolesti, ekceme, ranice, lišajeve, perut u kosi, znojenje nogu, organe za varenje i nerve. Leči - sve." Gugl mapa ne vidi makadamski put koji spaja glavni #195 sa Tošinom banjom. Makadamski put počinje upravo sa ovog mesta, od ove velike flaše, a moguće ga je videti samo na satelitskom snimku. Nastaviće se... 11 2 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 7, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Na fotografiji ispod se vide dve od tri cevi iz kojih i dalje izvire lekovita voda. U blizini Tošine banje se nalazi i Stopića pećina o kojoj sam već pisao, tako da ako je nekoga zainteresovala ova priča a nađe se na Zlatiboru, obe lokacije može obići u istom cugu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 11, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Malo je ljudi koji bi mogli da vam pomognu i da vam tačno objasne gde se nalazi i koje su granice Murtenice. Ako bi negde u zlatiborskom okrugu probali da kupite kartu do Murtenice, ili bi vas ismejali ili bi se možda i naljutili jer bi pomislili da se sprdate. Ako biste i znali gde je Murtenica otprilike, i seli na autobus koji vodi u njenom pravcu, nema tog vozača ili konduktera koji bi vam rekao gde bi tačno trebalo da siđete. Ali evo, pokušaću ja da vam pomognem. Ukoliko od Borove glave ili Draglice skrenete na neki makadamski put koji vodi uzbrdo, i dalje nastavite njime sve dok ne stignete - nigde, znajte da ste tamo! Inače, kažu da je Murtenica najveći zlatiborski masiv koji sa sa svojim borovim i brezovim šumama predstavlja najšumovitiji deo planine Zlatibor. Mom tumaranju po bespućima Murtenice (bar mislim da sam bio tamo) kumovala je rešenost da pronađem jednu jedinstvenu crkvu brvnaru. Malo ljudi je čulo za nju, a tek od nedavno je poneki internet portal i objavio članak u vezi male crkvice. Crkva brvnara je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice i nalazi se u Kućanskom zaseoku Peta. Podignuta pre dva i po veka, u decenijama ropstva pod Turcima bila je središte duhovnog života lokalnog stanovništva. Nakon što su 1766. godine utihnula zvona Pećke Patrijaršije, obično na skrivenim mestima počele su da se grade crkve brvnare. U to vreme ih nije bilo lako sagraditi a još teže sačuvati. Po predanju, da bi je sačuvali od Turaka meštani su tokom noći crkvicu sa jednog preneli baš na ovo mesto. Kako je ovo mesto nekada bilo imanje lokalnog age, on u čudu pomisli kako su vile donele crkvu i spustile je baš na njegovo imanje. U strahu on nije dozvoljavao da se crkva uništi, tako da je to jedina bogomolja u okruženju koju Turci nisu palili i jedina u kojoj bogosluženja nikada nisu prestajala. Zahvaljujući lokalnim sveštenicima sačuvane su sinđelije raškog mitropilita, razne turske dozvole i letopisi kao svedočanstvo postojanja i upornosti srpskog naroda da sačuva pravoslavlje u Kućanima. U tu svrhu, lokalno stanovništvo se pomoglo i prirodom, tako što je ušuškalo crkvicu među borove. Nastaviće se... 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 11, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Obilazeći Srbiju na mnogim objektima sam nailazio na ovu tablu - što je ok. Ali ako iko od nadležnih ikada vidi ovo... bar ubuduće ispravite grešku, ne blamirajte se. U crkvu nažalost nisam uspeo da uđem jer je bila zaključana. Kažu da je crkvica u Peti najmanja i najstarija crkva brvnara u Srbiji. Od 1948. godine je pod zaštitom države i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Fotografijama sam pokušao da dočaram, ali mislim da one ipak ne mogu verno da prenesu svu lepotu prirode ovog kraja. Tako da, ako sam bio u Murtenici, zaista je sjajna. Nažalost, ovo mesto ne mogu da preporučim kolegama sa niskim motorima. Do crkve brvnare vodi nekoliko kilometara makadamskog puta. Na fotografijama se vidi deo puta koji je van šume. Međutim deo makadamskog puta koji prolazi kroz gustu šumu je očajan. Nagib je pristojan a sam put zemlja/kamen je izrovan radnim mašinama i traktorima koji izvlače drva iz šume. Kako sam saznao od meštana, ovo je jedini "kršteni" prilaz crkvi, onaj sa druge strane je gotovo neupotrebljiv za vozila koja nisu terenska. I još jedna stvar za one koji se odluče da posete ovo sjajno mesto. Gugl navigacija ne vidi makadamske puteve pa neće biti u mogućnosti da vas dovede do crkve. Morate se voditi satelitskim snimkom kao na slici ispod, Murtenica je to. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 25 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2576 Napisano April 19, 2022 Drug član, 2071 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Kad se kao dete dovucem kuci iz neke avanture onako rascupan sa tragovima trnja i sume sto na garderobi sto na kozi, moja baba (iz Gostilja) znala je da me nazove "kao da sam iz Murtenice izasao". Podivljao i daleko od civilizacije. 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 20, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ovčar Banja ima svakako dugu tradiciju i ime. Na osnovu arheoloških pronalazaka utvrđeno je da su se njeni termalni izvori koristili još u praistoriji. Iako je i starim Rimljanima i Turcima takođe bila poznata blagodet termalne vode, Ovčar Banja je za banju zvanično priznata tek 2011. godine. O samoj banji i njenim blagodetima svakako ima puno toga da se kaže, međutim ovaj put je spominjem jer mi je Ovčar Banja poslužila samo kao polazna tačka. U banjskom okruženju toliko toga ima za videti i obići, o nekim mestima sam već pisao dok ću neka tek predstaviti. Kada smo već kod banje podsetio bih na fenomenalni Banjski potok, o kome sam pisao i koga toplo preporučujem za obilazak. Iz banje krenuh starim putem ka obližnjoj brani gde ću parkirati, i starom železničkom mostu koga ću preći pešice. Kada sam kod mosta odmah da napomenem. Ovaj put (prilaz) i most za prelazak sam ja odabrao na svoju odgovornost i ne preporučujem ga nikome! Kao što vidite, morate ići preko uzane čelične konstrukcije da biste ga prešli. Nedaleko odatle postoji još jedan stari železnički most koji je koliko-toliko prilagođen pešacima i koga koriste normalni ljudi. Po prelasku mosta vidljiva pešačka staza nastavlja dalje ka mom cilju... Nastaviće se... 18 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 13787 Napisano April 20, 2022 Drug član, 1567 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nekoliko stotina metara dalje nailazi se na ovo mesto. Na desnoj strani fotografije se vidi stari železnički most koji preko Zapadne Morave vodi do magistralnog puta #E-761. Upravo ovaj most trebate koristiti za prelazak preko reke. Mesto pored magistrale gde treba parkirati, odnosno mesto gde započinje ovaj most (kao i sam most) se ne vidi na Gugl mapi, moguće ga je videti samo na satelitskom snimku. Na levoj strani fotografije se vidi put koji nastavlja dalje ka lokaciji koju želim da obiđem, a tu je i tabla (putokaz) sa opisom lokaliteta. Negde između, sakriven u rastinju nazire se nemački bunker iz Drugog svetskog rata. Nemi svedoci nemačke okupacije rasuti su po čitavoj Srbiji. Na strateškim mestima nekadašnjih ali i sadašnjih pruga još uvek se mogu videti nemački bunkeri iz perioda 1941-1944. Od oko 350 koliko ih je sagrađeno pored pruga, zubu vremena još uvek odoleva oko 250 bunkera. Kako građevinski stručnjaci objašnjavaju, bunkeri su građeni od "staroplanskih" pečenih cigli donošenih uglavnom iz bombardovajem razrušenog Beograda. Kada se od pomenutih cigli naprave dupli zidovi, pa se tome pridoda kamen i armirani beton, dobija se građevina sposobna da istrpi dosta toga. Iako se mnogi bunkeri danas nalaze na privatnim imanjima, vlasnici imanja nisu i vlasnici bunkera, tako da ne smeju menjati njihov spoljašnji izgled. Ali... ko će sa Srbinom izaći na kraj? (fotografiju ispod sam preuzeo sa interneta, nije moja) Nakon obilaska i fotkanja bunkera, nastavih dalje ka mom primarnom cilju uživajući u fantastičnom prirodnom okruženju. Nastaviće se... 22 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.gif.3afda113dc924a8797ddc7ad7d8352e2.gif)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
