Kad ti prodavac ili kelner preporucuju nesto, ne veruj mnogo. Prvo se otarasavaju onog sto je lose.

Greaaat Wall h6 kinez. Touareg je prosaao tehnicki i u izvanrednom je stanju.

Taj kuvanjac kod Kuste se ne racuna. Doduse u vagonu na Oslusi sam stukao pelinkovac, kao i u Bozincu, kafani u selu Jakalj. Ah da, i u kafani u selu Varda gorki list. U Kosjeri kafu i sok. Kafanu u Seci reka sam preskocio. Ko konzumira alkohol zna koliko je ta kolicina razvucena na par sati opasna. Nego, sto ne ides na putovanja?

Ja ti brate zovem policiju. Al ne da me lociraju, vec da saznam zabacene puteve pre polaska. Postavljao sam i na forumu pitanja o takvim pravcima, ali oni sto prate forum redovno, ne poznaju te puteve . Ovi sto poznaju teren retko ulaze na forum, pa nema vajde. Onda sam poceo da se raspitujem telefonom od lokalnih policijskih stanica.

Petak 8.12.2023. Odlucujem da probam zimske gume, koje su dan ranije montirane na auto kod naseg Ivice iz Valjeva. Divcibare skoro bez snega, pa mozgam kuda, a da skoro nisam bio. Kop i Golija daleko. Ajd na Tornik, samo sam jedared tamo bio. I to pre dvadesetak godina. A da treba imati valjan razlog, treba. Pa opravdah voznju nabavkom 1 gips karton ploce. Elem prodjoh Pozegu, Sevojno, a svratih u Uzice da se opskrbim suvomesnatim poslasticama. Od Uzica zlatiborskim putem, u Bohor po gips plocu. Na Partizanske vode ni ne svracam. Odbijaju me zgradurine, a i dan je kratak. Poznavajuci sebe slutio sam da se necu vratiti istim putem. Dakle dva dana ranije kod Ivice montiramo zimske gume. Ni na kraj pameti u tom trenutku gde li cu prekosutra... Vece pred polazak Pogled na snezne vrhove u daljini iz sela Velika Jezevica Zlatiborski put. Pre cetvrt veka kada sam prolazio tuda bile su samo livade, sumarci. Sada je to uzicka industrijska zona. Partizanske vode ili centar Zlatiboraa. Put ka Torniku, Ribnicko jezero i gondola. Ski staze sa vrha Tornik Idemo gore Raskrsnica ka manastiru Uvac i Torniku s jedne strane i dole ka Jablanici... Pogled dolina Jablanice i Repuklika Srpska Gore je vozila malo, a oba restorana su krcata. Takodje i napolju ima dosta sitne celjadi sto se sankaju. Zakljucujem da su dosli gondolom. Kuca cuva auto, u znak zahvalnosti. Nahranio sam ga uzickim cvarcima. Saznajem da za Pribojsku Banju preko manastira i reke Uvac ne moze, pa se vracam nadole. Ipak nisam srecan da se vratim istim putem, te se odvajam za selo Jablanicu, nadajuci se da mogu otale u RS i dalje. Skretanje sa Tornickog puta za dolinu sela Jablanice. Smer ka crkvi. Pogled na selo Jablanica. Selo Jablanica ima prodavnicu koja radi, sa odajom koja lici i sluzi kao kafana. Od ljubazne prodavacice saznajem da ne mogu za RS i Strpce. Los je put. Ali malo po malo ipak doznajem da moze, cak i oni idu sopstvenim vozilom marke VW dvojkom tim putem. Rutu obicno koriste sverceri, jer nema GP. Izlazi se u same Strpce. Odakle moze levo za Rudo i Priboj , desno za prisjek kod manastira Dobrun odnosno za put Mokra Gora - Visegrad. Iz Jablanice se krene prema crkvi brvnari i samo ravno uzbrdo. Nedaleko opet skretanje Zanimljivo Od crkve samo uzbrdo do visoravni okle pucaju vidici u svim pravcima. Put je asfaltni jos par km i onda pocinje makadam , koji je izvrstan sve do spusta ka Strpcima, a i tu je na par mesta eventulno problem za nize putnicke automobile. I tamo ima zivota, mada, retka su domacinstva. Put na nekim deonicama ide tik uz granicu. Konacno nailazim na GP. Tu je bila rampa. I spustam se lepim putem sa koga se vide Strpci i industrijska zona Priboja. Konacno Strpci Put prelazi tunel zeleznicke pruge Beograd-Bar. To me podseti na 1993 i strasan zlocin nad Bosnjacima, grdjanima republike Srbije, koji su vracajuci se vozom iz Beograda svojim domovima u Priboju i Prijepolju, sacekani i nasilno izvedeni iz vagona upravo u Strpcima. A zatim odvedeni vojnim vozilima ka Visegradu i skoli u selu Prelovo na Drini. Tu su muceni i ubijeni, a tela su verovatno zavrsila bacena u Drinu. Neka su mnogo godina kasnije nadjena na obalama jezera Perucac, identifikovana. A ostala nisu nadjena. Stanica je sa druge strane puta nekoliko stotina metara dalje. U Strpcima se izlazi na glavni put Prisjeka-Priboj upravo kao na slici dole. Za Visegrad desno, Priboj levo. Idem desno sa namerom da na Kotroman GP udjem u Srbiju, da svratim do Drvengrada. Travelman rece da je uz placenu putnu ekolosku taksu ulaz u Drvengrad besplatan.. Put Priboj Prisjeka je relativno dobar, sirok, ponegde sa uvalama i dosta krivina. Ali uglavnom konstantne visine, tako da nemaa goredoliranja. Pored puta ima par manastira, a na glavnom pravcu za Visegrad je i manastir Dobrun. Nekoliko slika puta i krajolika Manastir Dobrun Deo puta ka Kotromanu u kanjonu Crnog Rzava, gde ima stub radar kamera, a ogranicenje je 50. Pogledom na brzinomer u trenutku prolaza pored kamere ustanovio sam da sam vozio oko 80. Cuo sam da stizu kazne u Srbiju i da je kazna za voznju vise od 30 preko ogranicenja zajebana. Pripazite. GP Mokra Gora ulaz u Srbiju. Lepo. Od eko taksasa saznajem da placena eko taksa nikada nije vazila kao besplatan tiket u etno selo. Kosta 200din i dobija se fiskalac. Vec je dnevna svetlost na izmaku i ubrzo sam na parkingu Drvengrada Srecom nije sezona, nema skoro nikoga osim naravno Kuste i par prijatelja u restoranu, pa tako ni na ulazu nema strazara. Znaci ulaz besplatan. Ne trudim se da obilazim sve ulicice i kucerke. Vec sam tu bio nekoliko puta, sve mi je poznato, te se odlucujem da stucem nesto s nogu u restoranu. Kuvano vino, jer odlucujem da idilican put dugacak 18km preko skijalista Iver i zaseoka Sekulici do Mitrovca na Tari, zasluzuje nesto tako romanticno U kaficu je samo kelner i cetvorica za jednim astalom, od kojih je jedan naravno Dzej tj Kusta. Brzinski ispijam vreo kuvanjac i nastavljam put. Dalje je uglavnom noc i sneg. Put dopire do 1400mnv i tu je bilo oko 15cm snega. Ceo je od asfalta. Pogled sa parkinga ka Zlatiboru. Skijaliste Iver. Prazno. Posle Ivera, turisticki objekat Carobni breg Blizu Mitrovca. Inace u Sekulicima ima restoran, koji je otvoren, ali nema gostiju. Uglavnom su vikendice od drveta i nabudzene su, a posto je petak uglavnom su domacini tu. Prelepo izgleda osvetljenje tih objekta uz sneznu dekoraciju. Tu je Mitrovac, ali ga samo prolazim, iako radi restoran. Odlucujem da ne idem preko Kaludjerskih Bara za B. Bastu ili sa Mitrovca na Perucac. Iz prethodnih voznji sam od lokalaca po kafanama saznao da je moguce odozdo se spustiti preko Osluse na glavni put kraj Drine. Naravno tu na Oslusi postoje i dve kafane, al to je fenseraj. Svracam u prvu. To je vagon restoran, i od vlasnice saznajem da mogu na dole, ali da mi zbog poledjenog puta nikako ne preporucuje. Ipak ja bas tuda hocu. Iako retko morao sam ukljuciti navigaciju na telefonu, ali za pesake. Jer redovna navigacija za putnicka vozila usmerava na glavne pravce. Ispostavlja se da ponovo dolazim do zakljucka , da nema divljije planine sa toliko puteva i zaseoka od Tare. Splet puteva i raskrsnica me zbunjuje i nervira, a put postaje sve losiji. Navigacija pokazuje najblize, ali i losije deonice. Led i malo snega je tu najmanji problem. Ipak malo po malo, pojma nemam kuda, ali otprilike za radoznale, negde oko reke Race se spustam direktno u Bajinu Bastu. A trebalo je nekoliko km pre BB izaci na put Perucac-BB. To znaci ima vise mogucnosti , samo treba imati vremena i saznati. Oslusa na Tari Od Bajine Baste vise nisam imao snage da istrazujem, pa sam regularnim putevima Rogacica- Kostojevici- Jakalj-Varda- Seca Reka krenuo ka Kosjericima usput svracajuci u seoske kafane. U Kosjericu pranje auta i picence pre kuce. Naravno bezalkoholno. I eto kako se zbog nabavke 1 gips karton ploce moze zalutati i preci oko 270km u jednom cugu. Gume su drzale jako dobro. S te strane nije bilo problema, ali testiranje nije jos kompletno. Ne znam dal sam bas normalan, ali ja uopste nemam strah od tih rizicnih puteva ma koje vozilo da koristim. A bilo je rizicnih situacija za ovih par decenija. Mnogo. A volem da se vozim najvise sam. Eto i to je u neku ruku cudno. Prosto uzivam. * A sinoc smo drugar i ja bili na Divcibarama trazeci sneg. I bilo je snega mrvicu negde negde. Bas smo komentarisali kako nema vise onih krupnih pahulja snega, kao nekad. Danas krenuo za NS preko Divcibara, kad ono medjutim. Dole kisa, gore sneg, i to bas krupne pahulje. Trebam se cesce jadati da nema krupnih pahulja snega . Samo sam preleteo visoravan, ali ako je potrajalo moglo je brzo da napada par desetina cm snega. Kraljev sto danas oko 15h . Oko1080mnv Km nize kisa. Izvinite na mnogo fotografija.

Hoces da kazes sto vise prekrsaja to bolje napreduju u sluzbi. Il sam pobrkao drzave.

Verovatno hoce dodatno da naterju vozace da koriste placaanje putarine na autoputu, jer bi jos debilnije bilo uvesti putarine na ostalim putevima.

U Holandiji je najbolji sistem za registraciju vozila. Tablice nisu po gradovima, vec prve dve slovne oznake oznacavaju godinu i mesec prve registracije. Ostaju zanavek na vozilu i oko njih nema vise troskova, osim kad se izgube ili jako ostete. Svaki gradjanin koji se interesuje za vozila zna napamet koje je godiste vozilo, ali ne zna da li si iz pickovca ili pariguza. Sto je bolje nego da zna. Mala auto prikolica do 750kg se ne registruje posebno, vec se uplati nova tablica po tablici automobila koji je vuce. Ako je vuce vozilo sa drugom registracijom naruci se za njega treca tablica, a vec je svako vozilo sa kukom i ima, pa se samo nakaci na prikolicu. Osiguranje vozila pokriva i prikolicu. Nova tablica se moze naruciti na svakoj benzinskoj i stize ili danas za danas ili za sutra, a kosta 10eur. Ranije je bio svake godine tehnicki za starija vozila tkz APK, ne znam kako je sad . Rigorozan je ali nije stresan ko ovaj nas, jer te tamo ne vacare za mito. Kosta otprilike isto. Osiguranje i putni porez stizu na adresu prijavljenu u vozackoj dozvoli a uz prvi racun dolazi i odsecak kojim mozes zahtevati skidanje sa tekuceg racuna na mesecnom nivou. Inace se placa kvartalno. Osiguranje se prenosi sa prodatog vozila, a razlika se obracunava dodatno i sve stize naa kucnu adresu. Primera radi kad se proda vozilo ostatak placenog osiguranja ostaje kod OZ i pri kupovini sledeceg vozila se odbija od nove premije. Ili se vraca na racun po zelji korisnika. Sve se to obavi telefonskim pozivom od minut. E putni porez je malo papren, obracunava po tezini i vrsti goriva, pa teza i vozila na gas , naftu imaju i do tri puta skuplji porez u odnosu na iste modele sa benzinskim motorom. Elektricna vozila posebne olaksice. I to je sve. U vezi prevoda polovnih vozila samo se ode sa saobracajnom do poste i tamo se izda nova saobracajna ali samo vlasnicki list, dok deo o podacima vozila ostaje nepromenjen do unistenja ili izvoza vozila. To kosta 10eur i traje 5 minuta. To je po meni najbolji sistem i najlaksi za gradjanina. Ali Srbija se ugleda na bolje i jos dodatno usavrsuje citaj komplikuje njihove sisteme zarad...

Meni treba za auto optika da se uradi. Moze li tamo ili ne.

Da li neko ima saznanja gde dobro rade optiku trapa za automobile.

Itekako utice u slucaju saobracajne nesrece ukoliko neko nije privezan sig. pojasom. Recimo da je tvoja krivica u udesu i da je osoba iz drugog vozila smrtno stradala ili je nastao invaliditet. Vezivanjem sig pojasa bi posledice u najvecem broju slucaja bile povoljnije za obe strane. Takodje i u pravnom postupku nakon toga. O psiholoskim posledicama da ne govorim.

Pa to je izazivanje sudbine tom brzinom. Sig. pojas u autu nekada zna da pokida aortu , odnosno aorta stomacna se od pritiska iscupa ili prsne i osoba posle nekog kratkog vremena moze preminuti. A da spolja nema nikakve povrede. Uglavnom starije osobe sa pridruzenim hronicnim kardiovaskularnim problemima, masnocama u krvi itd. su u velikom riziku, cak i pri manjim udesima. Tako je poginuo ocev prijatelj, i mnogi drugi od kojih je i pevac Saban.

Jesi li vratio u istu prodavnicu? Pisao sam uglavnom radi clanova koji preko ove teme zele da nabave nesto iz LIdla, a iz prodavnica iz drugih i udaljenih gradova. Uglavnom alate. Pa je problem posle vratiti ukoliko je reklamacija potrebna. JA sam napravio prijavu onlajn, jer se inace mora otici u radnju gde je proizvod kupljen, i popuniti formular. A onda cekati. Kazu ne ceka se dugo mozda je isti dan odobre, ali opet se mora doci za refundaciju ili zamenu. Pise lepo kad reklamaciju odobre, da se mora otici po refundaciju u prodavnicu gde je kupljen proizvod.

Okace crvene tablice na kiper i pretovaruju, dozvoljeno je. Obicno pretovaruju za drzavne poslove ili kad im kontrolisu tovar. Kad prevoznici voze privatno nit blok racuna, a ako uspes da zaviris u prikolicu videces coskove prazne. Meni je skoro dovezao postenjacina 10m3 sljunka, a u stvari je merenjem bilo 7,5m3. A provereno je tako sto je na tovar odozgo prikacio i narucene armaturne mreze, tako da sam pri odvezivanju istih otkrio prevaru. I jos kaze , meni to nikad ranije nije radio. Pa ne bih ni ja da si debelu trbusinu mrdnuo i sam odvezao mreze. Kad se istovari , kasno je meriti na gomili. Bi kriv onaj sto cu, ne onaj sto prde. Nadam se da nisam izvan teme, jer i ovaj je bahati mamlaz na putu. Sto se tice kamencica u soferku pri mimolazenju ili voznji iza, ne znam da li je moguce traziti obestecenje od firme koja odrzava put na kome se dogodio incident.Nije mesto rizli na putu, pogotovo posle topljena snega. Verovatno bi kamera i snimak mogli sluziti kao dokaz. Ili se varam.

Svudaa podji, kuci dodji. A usput i zaradi. Ima li sta lepse od posla kojeg volis i koji te ispunjava.

Samo da napomenem daa nema u lidlu vise vracanja pokvarenog proizvoda i povratka novca u roku od odmah. I mora se reklamacija izvrsiti u objektu gde se desila kupovina. Imao sam priliku da u NS ne mogu ostvariti povrat novca u drugoj lidlovoj obliznjoj radnji.

Za zmije sam cuo da su ukusne, kad se dobro spreme.

Za par dana ce biti zreli za odvajanje od majke. Samo crno beli. Izuzetno jaka loza, prvi okot. Nijedno nije uginulo. Jako pametna i razumna vrsta hrcka. Licno preuzimanje u NS. Stop onima , koji bi da njima hrane svoje ljubimce. 0641248606

U NS nikako.

Malo se usedeo. Ali proradice i njemu crv. Citao sam ovu temu tada, prodje vreme.. @zaludan , jesi li otvorio novu 4x4 temu, sta se desilo?

Znas li koliko se ja nerviram, vozim celestonke, a nove gume u garazi vec 15 dana. Potrebni su mi vijci za stelovanje ugla tocka. Naruceni pre dva meseca, came negde u posti. Hvala. Moras se boriti za svoje igracke

Nije bas taj put , taj je malo duzi, preko Crnokose. Ovaj je preko klupa, a iz grada se ide od kruznog toka pravo uzbrdo. Google Maps WWW.GOOGLE.COM

Da se nadovezem na prethodne postove o temperaturi ovih dana. Vremenska prognoza je tako gresila. Mozda samo za zapadnu Srbiju, ali greske su isle u moju korist. Upravo ce ovo biti osnov za jos jednu kratku voznju, koja se dogodila u subotu. Iako sam isao kolima, mislim da je bio pun pogodak. Vremenska prognoza je za subotu obecavala sneg na planinama preko 1500mnv,a Divcibare su daleko nize. Ja volem jako sneg, pa su mi se pocele javljati ideje gde videti prvi sneg. Moralo se spojiti sneg sa kupanjem, pa sam petak vece posle zavrsenog celodnevnog posla guglao... Tornik mozda, pa u Pribojsku Banju na termalne bazene. Preko manastira Uvac. Od policije Zlatibor telefonom saznajem ne moze preko Uvca. Bar ne bez dobrog terenca. Odustajem. Setim se Golije i Odvracenice na istoj. Nedaleko od kruznog toka kod Jankovog kamena je prevoj puta, na 1757mnv. Tamo mora padati. Kec na deset ili slag na tortu, u hotelu Park u Ivanjici postoji bazen. Pakujem sorc, peskir, sampon u gepek, krecem ka Pozegi. Kisica. Medjutim , ne znam zasto okrecem iz Tometinog Polja ka Kosjericu, i Uzicu. Prekim putem. Da li ste znali da od Kosjere do Uzica ima samo 22km tim putem. Asfalt i 1,2km dobrog makadama. U Uzicu svracam na pijac da pazarim suvomesnate proizvode sa Mackata i beli mrs. Tu je kisa stala, a sunce je nestidljivo pocelo greje. Zanimljivo. Tu shvatam da necu bas za dana stici na Jankov Kamen, pa se predomisljam i odlucujem za Mucanj. I on je preko 1500mnv, a odatle za Katice na kafu. Medjutim preko sela. U Uzicu cak ni taksista mi nije znao objasniti za te puteve, vec me ubedjivao da ne moze kud hocu. Dokazano je da moze, i to u nekoliko pravaca. Ima tu i makadama i lutanja. Jer ljudi je gore malo , pa ne vazi ona, mapu citaj, a seljaka pitaj. Od Uzica za selo LJubanje, bukvalno od Krcagova se predje Djetinja pa na vislje.. Plan Skrzuti-Ravni-Ravansko Polje- Kruscica-Bjelusa pa Katici. Ravansko Polje, okle je rodom pok general Ojdanic. U Ravnima nesto nize postoji prodavnica i kafana, koje rade. Kanjon Orlovaca Rzav. Tu mi vec sinu ideja. Ne moram u Ivanjicu na bazen Napolju je prijatnih 12c, a utisak je da je mnogo toplije. Moram malo samokritike uz opravdanje da poste strajkuju. Nisam dobio narucene vijke za podesavanje ugla tocka, a vidim da je razdesen trap. Prednje gume su celave po unutrasnjosti. Mislim strasne su cele, propale. A jos su i letnje. A ja ocu u sneg... A zimske came u garazi. Selo Bjelusa U ovom kraju su karakteristicne kuce sa pokrovom od kamenih ploca. Zaseok Pajovici, gde se moze nastaviti preko carevog polja na put Visoka- Arilje i sici u Visocku Banju ili odvojiti prekim putem za Katice. Tu ima pecina na litici ispod careva polja, a dole iz druge pecine izvire rek Zijaca i uliva se odmah u Mali Rzav. Skretanje za planinu Kukutnicu, koja je poznata po bitci protiv Turaka na Petrovdan 1809. Prvi srpski ustanak. Ostavicu to za drugi put, jer tu treba izdvojiti vise vremena , malo i pesaciti, ispostovati zrtve. Krst na Kukutnici. 1328mnv. Put odakle je slikano je na preko 1100mnv. Mucanj je tu, nadomak, ali nista od snega. Tako da i njega ostavljam za neka druga putovanja. Konacno Katici. Hotel Logos ne radi, ostao mi je u lepom secanju. Iznutra. Mucanj. Sokic u kafani i brzo ka Prilikama. Kazu ima restoran dole na raskrsnici. Da rucam. Medjutim od kuvanog imaju samo musaku . Ja sam dotada mislio da musaka nije kuvano jelo, al covek se uci dok mrda. Ako vec mora rostilj, onda pecenje. Kaze konobar , nemas to u Ivanjici. E pa ima. Samo sto me je baka kelnerica malo cepnula racunom, ali bilo je eksra ukusno. Elem, izadjoh iz pecenjare osecanja da sam opljackan i odlucih da idem preko Guce za Cacak i direktno autoputem za NS. Put za Gucu pored Hadzi Prodanove pecine. I ovo za neki drugi put ostaavljam, jer vec zamice dan. A puno km me ceka. Inace ovaj put prolazi pored jezera Vuckovica. Ima i legenda da je tu pre samog rata devedesetih neko nas, uzeo velike pare da u jezeru uskladisti otrovni ili radioaktivni otpad iz Slovenije. Uopste me ne bi cudilo da je ta prica istinita. I danas imamo tako svetle primere nase politicke i kriminalne elite. Guca iz tranzita. Odlucujem direkt za Cacak preko Jelice i fotografija ne moze da docara kako Cacak lepo i mocno izgleda iz tog ugla. Izlazim na auto put u Preljini i polako po mokrom kolovozu, uz povremenu kisicu, stizem bez problema kuci. Obradovavsi decu proizvodima nabavljenim na uzickoj pijaci. Supruga nije bila tako skromna , pa sam posle 380km puta stradao nacisto ...

Bio je i povratak. Od Rajca do Divcibara porasla mi kara. Mislim od toplote. Salu na stranu, jutro je bilo bas bezveze, ali do devetke je izbilo sunce i raasteralo maglu. Mislim da je temperatura isla oko 15c. Obukao sam se potaman, nista nisam morao dooblaciti, ili svlaciti.

Divcibare -Rajac Jutro je obecavalo, ali ostatak dana je bio pun pogodak. Na sedistu je ledena pokorica. U daljini vrhovi Divcibara. S leva na desno , Kozomor, Paljba, Crni Vrh, Velika Plec, Kraljev Sto, ... Tometino Polje, Okrugle Breze , stari tenkovski poligon, iza Rior. Desno Ravna gora i stidljivo vire dva vrha Suvobora. Tamo cu.. Okrecem desno ispod brda Kamalji, u dolinu recice Tinje, da bih izbio na gorski put Druzetici -Rior, sa kog se odvaja los deo puta za Ravnu goru. Dakle spustam se. Inace okolo je puno katuna, ali kolibe su mahom zapustene ili urusene. Mogu misliti kako je nekad vrvelo od zivota. Na putu Druzetici-Rior . Najdivljija jaruga od mnostva istih u ovom kraju. Sumovitom jarugom pravo do brdasaca iznad samih Kostunica. Rior je tu nadohvat , ali necu sad preko njega. Inace po vrhu ili grebenu Riora moze do Divcibara. Ona strana Riora je sva pod gustom sumom. Tu ispod Riora je izvor sumporovite vode u selu Planinica... Spomenik partizanima. Iza se nazire Ravna Gora. Spust sa Riora ka Ravnoj Gori. Los deo. Psovao sam se sto ne odoh drugim putem. Kratak je dan,a tuda je najblize. Dalje se prelazi preko jos usranijeg vrha Riorak, koga nisam slikao. Sumovit vrh Babina Glava na Ravnoj Gori. Na njoj je i poveci krst. Pokusao sam da nadjem prilaz preko reke Grab da pokusam uzbrdo po tragovima. Nisam nasao, a i bolje je. Jako je strmo. Grab blizu izvora. Jos malo uzbrdo do R.G. Postoje dva puta uzbrdo. Bolji je levi kroz sumu. Blazi je i nema rastresitog stenja ni kaskada. Ja sam isao direktno gore, desnim. Jedva savladah kaskadu. Tu sam i 4x4 vozilom zapinjao. Mislim da sam imao srece, jer iako vozilo poseduje vitlo, u blizini nema zasta zakaciti. Sumska kuca obnovljenja. Od izlaska na putni pravac Struganik-Brajici, skrene se jedno 2km ka Struganiku, pa desno pored ceke. Ispod samih vrhova Suvobora. Za mene najdivljiji deo Suvobora, mada i strane sa Mujovca konkurisu za tu titulu. Iza je vrh Suvobora. Dalje ka Rajcu ima vise puteva ili moze po livadama. Planinarski dom Dobra Voda je odmah blizu , mozda 1km od ceke, ali ovaj put nisam fotografisao. Necija kuca sa spomen plocom. Takve od kamena su karakteristicne za ovaj kraj. Hranilica za svinje i srne ispod divljeg kamenoloma crvenog kamena sa Rajca. Pogled na mirniju Srbiju. Dole Slavkovica... Pogled na urbanizovani deo Rajca. Onamo gde je gro kuca je granica opstina Ljig i G. MIlanovac. Kolubarsko odmaraliste i restoran na Rajcu. Samo rostilj, pih. Zanimljivo. Dozreli, mmm Kafana u G. Banjanima. Malo sam popricao sa gazdom. Nisam ga nikada pre video, samo gazdaricu. Mislio sam da je ona udovica. Inace njegovom dedi su uzeli komunisti posle II rata, 18 hektara oko Dobrih Voda, a ti objekti planinarskog doma su upravo bili njegovog dede. Nikada nisu nista vratili. Na pitanje zasto, on kaze da je bio dete tada i da je to tako.?! Inace do skora u kafani bila je okacena Titova slika... Domaca kafa, sok u casi 140din. Preko ulicice je jos jedna kafana radi. Radi al iz hobija. A nekada su bile tri krcate narodom. Sve do pocetkaa 2000ih. Dalje nisam fotografisao. Svratio sam u Kostunice kod prijatelja, i nastavio preko aerodroma u Pranjanima, Druzetica za Tometino polje. Rekordnom brzinom. Jedino su me blatnjave barustinice usporavale.