L7 teski cetvorocikli. Zavisi od cene. Prosle godine 14000din bez tehnickog. Da dodam samo da kvadovi iz uvoza, treba da imaju max 15kw u stranoj saobracajnoj, inace ne mogu dobiti potvrdu od ABS i nema nista od registracije. Znaci placena i carina i porez je navlakuse bez potvrde od ABS. To je sto se tice L7 teskih cetvorocikala. NAravno nijedan nije do 15kw nego vise zavisno od kubikaze. Dosta atv vozila se registruje na zelenu tablicu kao traktor ili radna masina, jer dolaze od EU uvoznika sa T3 homologacijom. Ne znam da li je tu snaga ogranicena, kao kod L7, bar na papiru. Od nasih uvoznika zelena tablica kvadovi najcesce su blokirani na 65km/h. Tako CF moto treba dobro platiti da se odblokira, jer se menja ceo cdi. Tako je i za Odes ili druge zelenase. Ali zelena tablica je trajna, u stvari placa se polisa svake godine, koja je dzab dzabe i tehnicki pregled, koji ne znam kako naplacuju, ali ako je po traktorskom, jeftiniji je nego za druga vozila sa belim tablicama. Na atv sa zelenom tablicom nije obavezna kaciga.

Danas praznik, zove komsija da se provozamo. Krenuli muski rano, oko 13.00h. Pade mi napamet neki novo probijeni put kroz planinu. Donekle. Skoro sam peske prolazio, pa sam osmotrio teren i za kvad. Mozda. I moglo je i tu i posle gde se ipak sam ne bih usudio. Osim potrebe nuzde. Za mene uvek problematican je bocni nagib staze, uz kamenje koje strci, ili stenovite kaskade. Idemo redom. Greben iznad Tometinog Polja. Ridovi Maljena u daljini, desno ispod golog brda je ranc Orlovo Gnezdo. Ili ono sto je ostalo od njega posle skorasnjih poplava. Put podno Golesa i prvi prolaz kvadom Ovde se izlazi iznad sela Skakavci Pravo sumoviti Ravni Gaj kroz koji takodje postoji sumski put U daljini desno vrhovi Povlena. Najisturenije domacinstvo u Skakavcima ka Tometinom Polju. Tu smo sreli domacine i ispricali se sa starim domacinom. Pricao je kako je nekad isao na vasar na obliznji plato. Reka naroda iz sela je isla peske preko brezuljaka... Iza najviseg sumovitog vrha je partizanski spomenik o kojem sam vec pisao. Nizvodno. A ispod onih kuca levo je put za Ravni Gaj. Desno u iza useka je etno selo Gostoljublje. Posle smo svratili u prodavnicu, popili po sok i kafu, pa smo otisli do jezera Rosici. Kao sto vidite ovde iako je pristupacno, lepo i uredjeno za odmor i uzivanciju nije bilo nikog. Vajat preko reke je onog vlasnika informera ili nekog slicnog medija. Jos jedan mini vodozahvat od pre par godina. Odatle do cuvene kotline i mini vodopada. Tu je bilo musko drustvance sa rostiljom. Pozvali nas da se pridruzimo, lepo od njih. Sit gladnom ne veruje. Stena pala na vajat.. Otale do Gostoljublja na sok i kuci. Tri sata je otprilike trajala voznja. Trebalo je krace, ali trasiranje staze se uvek razvuce.. Na snimku se drugarov kvad nasadio nogasterom na stenu, a on nije primetio i pokusavao je da krene. Mogucnost loma na srecu primecena na vreme. Malo na oruk i prosao je...

Pokrenuo sam temu pored ostalog, jer mi se cini da ce ove nase ubice iz ovakvih vesti dobiti slicne ideje. Elem danas smo se komsija i ja provozali kvadovima. Kratak krug, ali smo prosli tamo gde dosad nisu kvadovi, a ni motori, jer izgleda ne znaju za tu trasu. Tu sam peske vise puta prolazio, pa mi je to eto bila neostvarena zelja. Polomili smo par tanjih grana bora, da bi se provukli, i nekoliko puta pregazili Rosicku reku. Nadam se, da ribe nisu mnogo traumirane. Bilo je na par mesta pesaka, maksimalno usporili, ispricali se, klinci se slikali na kvadovima itd. Sve se moze dogovoriti, samo da smo zivi i zdravi, i da ovakve potencijalne ubice, sto postavljaju zamke, zatvore u kafeze.

Kaze meni svezi kolega na kvadu. Ajd da jednu nedelju stavimo kvadove na prikolice i odemo na Zlatibor. Lud covek, objasnim mu da je odavde do Sirogojna preko sela 70km. Da voznjica po kraju izadje na 50km. Imam dva kvada, jedan je zadnja, drugi je 4x4. Kazu mi zasto ne ides sa 4x4 u voznju. Ja volim duze ture tim vecim kvadom. I to sam, jer nikog nisam sreo da sa kvadom poklopimo interese. Gume se trose, skupe su, ulje na 1000km kao i ulje u difovima. Svi kineski kvadovi 4x4 oko 10.000km i ozbiljna ulaganja moraju. Kad bih vozio voznjice po kraju s tim kvadom, vec bi imao oko 10kkm a ne upola manje, iako je star 2 godine i ne vozi se cesto. Tako da jos na more planiram s njim, u CG, ako se poklope kockice... Da odem do centra Divcibara kvadom, retko. Mozda na pumpu da dospem, ako mi je usput. Gledam juce iznajmljuju turisti kvadove. I vozikaju se po centru. Zivke mozda takve vidjas i oni ti smetaju, nas ozbiljnije jedino slucajno negde na prelazu asfalta ili u gori. Tamo zalaze samo mestani ili zalaze avanturisti.

Spera nazad, samo smotas volan i pun gas.

Ima i toga, pogotovo kad se koristi alkohol. To su ljudi, koji zaista ne vole niti cene prirodu, ni ta vozila. To su ljudi koji su stekli novac i zele da se osecaju mocno. Gledaju YT sta se radi i pokusavaju da imitiraju. Generalno svi se oni narokaju alkohola, cvaraka i slanine i kad jedan krene u stetu, bude haos. Holesterolska avantura. S druge strane njiva ili vocnjak pored glavnog puta mora da se ogradi. Ne samo radi kvadova.

Ako mislite na onaj aku udarni odvijac bez cetkica, on je slabiji, a i prihvat mu je 3/8. Hoce od siline da slomi adapter na 1/2.

Dan zaljubljenih

Posto mnogo vozim po poljskim i sumskim putevima, pojasnicu ti da si u Enduro delu foruma. Svi bi da rade sto vole, ali im uvek nesto i neko smeta. Osim toga koliko od nas seta po prirodi, ali ne samo po turistickim centrima. Ja vozim kvad i ponekad setam, velike ture pravim. Sumskim putevima voze razne druge masine , po potrebi. Kada se plasti, cela gora ozivi od veselog brundanja traktora i drugih masina. I tako par dana uzastopce. Sece se suma, krci se priroda za potrebe izvlacenja iste. Ta suma i priroda je namenjena seci skoro svuda osim gde je prirodni rezervat ili je zabranjeno zbog neceg drugog. Samo se ceka da drvo poraste. I to sve legalno. I nema zabrane za voznju po tim putevima, mozes da zalis, ali tako je. Imamo mi vece probleme, recimo u zdravstvu. To je ugrozavanje celog naroda, bez kazne. Sam izraz, put, oznacava povrsinu, kojom treba da se krecu vozila. Inace vrlo brzo zaraste u sumi. U planini nema vise ljudi, dolaze u svoje porusene katune il kad se plasti, il onako iz reda radi. Da nema vozila koje redovno prolaze, terenci, kros motori, kvadovi sve bi to zaraslo. Po tudjim livadama, sumama se ne prave novi putevi. Za to postoji kazna. I da ti kazem da vlasnici, koji mrze da im neko prodje kroz imanje, iako je put ucrtan i dozvoljeno je zakonom, ne vole ni setace tkz planinare. Dizu sekire na prolaznike, bilo vozilom , ili peske. Slazem se da postoje divljaci na tockovima, ali to se moze resiti na drugi nacin, i resava se u turistickim ili naseljenim mestima. Strogo uredjene pesacke staze su zabranjene za vozila, prijavi divljake. Kroz planinu, van naselja to nije zabranjeno. Ide pesak ,zatim bicikli, motor, kvad , terenac. Zavisi od prohodnosti vozila i vozaca i naravno terena.

Jednom sam vozeci kvad naisao na zicu u visini tela i pokidao je. Mislio sam da covek iz susednog sela cuva cobanicom volove, ali zica je bila mnogo vise postavljena, bas preko sumskog puta. Ne moze se neko ubiti, jer mrze motorna vozila u sumi. Nije suma samo njihova.. Sumski i poljski putevi su u najvecem broju uknjizeni u katastru, i kao takvi se mogu koristiti od strane raznih vozila. Sto se tice uznemiravanja divljih zivotinja, to je bezveze teorija. Mozda da imamo Risa ili Tetreba gluhana, njima smeta svasta. Neki dan dva vuka usetala u Zitoradju po danu, zaklala vezanog psa, setkala se pored policijske stanice. Lisice vec pitome, ljudi ih hrane bukvalno iz ruke. Meni je veci problem kad neko ostavlja djubre gde mu nije mesto, nego sto se vozi po prirodi. Ima i divljaka u takvim voznjama, koji ne prezaju ni turistima pesacima, deci, da ugroze bezbednost, ali to je retkost i moguce je pozvati policiju da resi problem..

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/region-besan-u-sumi-gde-voze-motoristi-neko-razvukao-zicu-u-visini-glave/cqgq0sk

Jucerasnja voznja kvadovima, preko obronaka Maljen i kroz par sela. Kasno krenuli, dan je kratak, ali uspesno odvozali poznate i nepoznate deonice. Zborno mesto skola u Tometinom Polju, zatim prema fabrici vode u istoimenom selu, preko recice Tinje u selo Druzetice... Pecurka na Stojanovic livadi, mesto gde i planinari prolaze i odmore Levo Subjel, pravo Goles, desno Crni vrh na Divcibarama Fabrika vode CRYSTAL FIELD Rior, Suvobor, RAvna Gora u daljini goli Kamalji sa rovovima iz I svetskog rata ,prvi iza Dolina i kanjon recice Tinje, koja izvire ispod vrha Rior. selo Druzetici i prodavnica Stevovic Ubrzo ulazimo u kanjon reke Kamenice i pored nje izbijamo na Brod odnosno Jancice kod drugara Ostoje sto drzi kafanu na samoj Kamenici. U daljini Ovcar i Kablar Reka KAmenicaa i crni vir Dalje smo isli zaraslim putem, gde smo morali improvizovati... A izasli smo vrlo brzo u selo Gojna Gora na putu za Cacak. Kod spomenika Velji Ilicu, koji je odgovoran za asfaltiranje pomenutog pravca. Otpadic starih Ford Escorta u Gojnoj Gori. Slikano iz ruke u voznji. Crkva u Gojnoj Gori Skola Pogled sa Gojne Gore na Tometino Polje i Mrselje, levo u daljini sumoviti vrhovi Divcibara. Spomenik nekome na putu Gojna Gora Duskovci ... https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4353561/mijodrag-bajic-podigao-sebi-spomen-piramidu

Gde se prodaje mannol?

Obratite paznju na sarplaninca koji otprilike na sredini te deonice jurca za vozilima.

Mozda ja to imam negde, tj imam u selu od crklih brusilica. Ako ti nije hitno, pogledacu kad odem tamo, pa ti javim. Dobijes za dz ako imam. Ili pogledaj po servisima zaaa te alate ili woby haus.

Isao sam skoro u ns carinu pri posti. Zaustavili mi jednu posiljku par mesecije tamo bila. Srecom da su pozvali MUP da je pregleda, te ovi nisu dolazili jer ih mrzi. Inace bi je vratili posiljaocu.Onda sam im objasnio sta je to i zasta mi treba. Kazu ne vredi, pokusaj da ako imas veze u Mupu, inace ce je zapleniti ili vratiti. I dok sam ja otisao do Mupa i saznao da nista ne moze da se ucini, zvoni mobilni i kaze devojka s carine da je sefica pregledala i da ne treba Mup i da mogu da je preuzmem u posti iza. Odneo sam im cast, potrudili se. Komunikacija dobra sve zavrsava.

InterceptorBP? Stekao sam utisak da se bavi autolakiranjem.

Lepili meni oni u Zemunu cini mi se za neki Micubisi turbo. To kocilo nije. Vec tada kao mlad deran sam naucio planirati kocenje. Desilo se jednom da me zaustavljao policajac u ulici Bulevar Nikole Tesle, tada Edvarda Karelja, ka Kineskoj ambasadi. Nisam ga odmah primetio i stiskaj, stiskaj onu pedalu... Zaustavio se 100m dalje. Vratim se nazad, a on poceo da mi mrsi kako sam zeleo da pobegnem te sam ovo, ono. Rekoh mu , evo gospodine , sedite, i istom brzinom kao sto sam vozio , probajte da stanete bolje. Kaze ajde bezi Bil je u Mladenovcu neka manufaktura, proizvodili plocice tipske i lamele. Dobro su kocile, ali mi je od njihove plocice opalo meso tek onako.

Znaci prima uplate hehe.

Paa da ti kaaazem, Kablar nije laka staza.

Hvala. Da poznajem dosta dobro, ali ne dovoljno. Nekad sam samo koristio noge, al mi se voznja kvadom osladila. Moram se potruditi da cesce hodam po planini. Al uvek neko zove, mogli bi u voznju... Niko nece da hoda. I kad hoce ,to je 3/4km max. Malo je to.

Hteo sam , bilo bas bogojavljanje i plivanje za casni krst. Al ne smem bas, nisam spreman. Ima izreka, upoznaj svoju zemlju da bi je vise voleo. Nekad je to bila deviza u SFRJ.

Jednom ce stvarno postati setopis. Sa S bez kvacice.

Bas lep i sadrzajan putopis. Obradovao me je i rastuzio , pogotovo onaj deo o Drvaru i propaloj sredini. Takodje o Jasenovcu. Inace ja sam na neki nacin emotivno povezan sa Bos Petrovcem i Martin Brodom.Kao da jedan deo mene tamo pripada. Posle 2.svetskog rata otac mi je pos luzbenoj duznosti radio kao ucitelj u selu Skakavac kod Petrovca. Dve godine je stanovao u skoli, koja je sad rusevina. Bezbroj puta je putovao cirom do Ostrelja a odatle ne malo kilometara ka Petrovcu i jos 12 do Skakavca. Cesto peske, jer niko kolskim kolima da naidje. Pricao mi je price, al ja sam bio dete i mlad , pa me mnogo nije interesovalo. Sada kad bi svaku rec upijao, nazalost ne ide. Otac je odavno preminuo. A mama vrlo malo zna o tom periodu njegovog zivota. . Majka je kao uciteljica, doduse nesto krace, i u drugom periodu radila bas u Martin Brodu. Pricala je price kako je tada sve bilo prosto, a opet bolje funkcionisalo nego sad. Zivot je bio u skladu sa prirodom. Nit je prirodi falilo bez tkz zastitara, nit su ljudi bili ograniceni njihovim izmisljotinama zarade na magli. Inace Ostrelj je imao u jednom periodu jaku drvnu industriju. Tu gde sad ne zivi par dusa, zivelo je preko 2000 drvoseca u sumskim barakama, cije se ruine mogu nazreti. Citao sam da nema drveta, koje su posekli a obradili,da nije bilo u njem gelera ili metka. Sve su to srpski krajevi. A federaciji je pripalo. I mozda je to razlog za zapustenost. Srbima je nesigurno da se vrate i ulazu, a ostali takodje nece na tudjem da pocinju.

Nije auto ,nije motocikl, nije ni kvad. Obicne noge, osnovno prevozno sredstvo vecine zivih bica. Malo smo zaboravili na koriscenje istih. A nekada je to bio glavni prevoz. I nista mu ne fali. Cak je i zdrav... Ustao sam rano, dan je obecavao. Doduse za poslepodnevne casove su najavili kisu i sneg, al ne mari. Ta nisam u dzungli da se zagubim. Ukljucim aplikaciju da merim duzinu puta, a otprilike sam planirao da idem od magistralnog puta Pozega -Valjevo, sto ide preko Divcibara do partizanskog spomenika na grebenu, pa dole u etno selo Milogosce il Gostoljublje u Skakavcima. Odande nazad al preko drugog brda, ili planine. Medjutim vec posle 1,2 km napada me komsijin pas. Mlad vucjak il mesanac, vec veliki. Nekako ga pridobih, i on krenu ispred mene. Misljah sad ce on da odustane, al jok, morao sam da ga vratim vlasniku i da planiranu rutu, koja inace nikada nije striktna, izmenim zarad tog psa. A nisam mogao zbog njega ni u etno sela da svratim na sok. Otprilike pri povratku me zove , komsija komsije ciji sam mislio da je pas , koji me inace sreo na polasku, pita da li je neki pas sa mnom. To je u stvari njegov pas, bio je ispred komsijine kuce kad sam naisao. Komsinica videla da je pas otisao za nekim covekom. Cuj covekom?! Mladicem. Moli me da ga vratim. I bez problema je bilo, isao je za mnom. Ali kod Gostoljublja, izlete iz nekog domacinstva tkz loveci trobojac, te se njih dvojica omirisase, upoznase i stadose trkati po livadama, a sve iduci za mnom. Upravo je taj trobojac bio problematican. Cesto je odvlacio ovog mog psa u borove sume, jendeke da sam jedva uspeo da dozovem svog Medu. Odnosno Vukija, kako ga komsija zove. Loveci pas je cudo , gubio se u dolinama i sumama, peo se na bregove, kevtao kad prati trag divljaci i nepogresivo nas je pronalazio uvek. Iako smo isli u tisini. Dok ovaj mladi vucjak nema pojma gde se nalazi, ni kad sam ga doveo do kuce. Da vam napomenem, bice fotografija vise neg teksta, a ni njega nece faliti. Novi put usecen u Goles, nizu omanju planinu u Tometnom Polju, ali gusto obraslu borom i bez kolskih puteva. Zaseok Divnici. Meda Put je napravljen zbog novog vlasnika i seta brvnara, koje ce se ovde graditi. Vec u podnozju Golesa na grebenu. Prirodnoj medji Pozeske i Kosjerske opstine. Pogled puca na sela Skakavce, Rosice i kosjersku Mionicu. Kao i na kosjerski kamenolom od cementare i valjevske planine. Povlen, Jablanik i Medvednik. Goles pocinje odmah desno. Kroz taj prevoj sam se neplanirano vratio. Ima vise kolskih puteva, sto zaraslih sto prohodnih uglavnom samo za kros i kvad izmedju sela Tometno Polje i Skakavci, a zanimljivo je da je razdaljina izmedju dve susedne kuce ovih sela oko 3 km. A ovo na slici ispod su Divcibarski vrhovi. Crni vrh, Velika Plec i Kraljev sto. Pogled na jug prema Pozegi Velika i Mala Zajcica iznad sela Duskovci. Pogled k Cacku. Repetitor na Gojnoj Gori. Ispod je sva velicina i lepota Tometnog Polja. A u onim golim ridovima u senci se smestio ranc Orlovo Gnezdo. Grebenski put, medja, ka Okolistima i partizanskom spomeniku. Odmah kad se u dnu grebena, zadje putom u sumu 400m,nailazi se na prirodnu zaravan tepsiju, medj borovima. Sad vec zarasta u borje. A nekada su se tu momadija iz susedna dva sela ispinjala i igrala fudbal. Cak su se i vasari tu odrzavali. Slabo ko to od mladjih i zna. Stari mahom otisli na vecni put, pa nemas od koga nista vise ni saznati. A mene bas to interesuje... Greben. Pravo vrsak Subjel sa repetitorima. Meda na tepsiji Ovi iz gostoljublja ili neko planinarsko drustvo je obelezilo stazu do partizanskog spomenika i etno sela. Moze se lako zalutati, ovde na sredini fotografije ispod je ulaz na put za Skakavce, preko Ravnog Gaja. Nije to bas put, ali moze pogotovo s ove strane, jer je nizbrdo. Veliki nagib. Deo puta prolazi kroz potok sa kamenim kaskadama, tako ili hard terenci, kvadovi, kroseri ili noge. Ne bi ni valjalo da je drukcije. Do skora je tu domacin iz Skakavca u samom potoku pustao volove i netucane mlade bikove. A joj, spustis se dole, naletis na njih. A oni se samo precaju, saginju glave do zemlje i namestaju rogovlje. Volovi su ok. Preko tonu i nesto svaki, a mirni. Ovi netucani, a zatucani su problem. Jednom smo morali da ih gadjamo kamenjem ne bi li odustali od napada. Uzbrdo smo se strmo, jedva vratili. Nisu nas pustili. Sad ih nema, al zapatice to domacin opet. Jednom su napali pecurkase. Srecom bili sumari, pa ih obranili. I posle 5 km dolazim do spomenika. Nize dole, u vododerini, su ih pobili cetnici. Tu ima dva grebena , rta, na kojima postoje kanali. Ja bih rekao da su to grudobrani iz I sv. rata. Okrenuti su ka severozapadu i stite pozdinu srpskim jedinicama u Kolubarskoj bitci. Pretpostavljam da ovde borbi nije ni bilo, ali svakako grudobrani iskopani u kamenu i veoma dugi govore o moci zajednistva ljudi pod komandom. Tu je i jedan stecak, ali nisam mogao razaznati sta na njem pise. Cak ni stari ne znaju sta su ti kanali. Sramota za srpski rod, ta nije to tako davno bilo. Inace ispod vrha Maljen 10km dalje postoji spomenik srpskim junacima iz Kolubarske bitke. Sta je 10km za toliku vojsku... Retka fotografije Mede, jer ne voli da miruje. Mislim da su tu dole, u vododerini, cetnici pobili partizane, cija su imena na spomeniku. Cinjenica je da su pomenuti partizani odasvuda osim iz tog kraja. Uglavnom CG i Bosna, dok su cetnici uglavnom iz okolnih sela. Dobro je za odmazdu. Kad ubiju Nemca, nece njihovu rodbinu i prijatelje, neduzne, skupljati sa ognjista i njiva... Iza je vrh Subjel iznad Kosjerica. Ispod u selu Skakavci je etno selo Gostoljublje, a malo zatim i Milogosce. Najstarija etno sela u Srbiji.Uglavnom rekreativne nastave ih posecuju. Imju i bazene za vrela leta. Daleko u podnozju brda je kamenolom cementare Titan. Onim grebenom nad brezama sam isao i spustio se u Skakavce. I tamo je grudobran celom duzinom. Do dole. Stecak pored grudobrana. Zanimljivo je da je Meda piskao pored svakog kamena , mislim da je posle samo dizao nogu, jer nije bilo vise moce. Ali na spomenik se nije... Mislio sam da hoce, onjusio ga je i mislio sam da hoce da izvrsi taj necivilizovani cin, ali pre no sto sam podviknuo, on je samostalno odustao. Dal nesto i on sluti... Zanimljivo je to. Desno iznad zadnjeg domcinstva u Skakavcima cudna livada, ispod samog sumovitog Golesa. Odozdo sam posle prosao, vracajuci se u Tometno polje. To je i najblizi put, ali tesko da i kvad moze tu jer je bocni nagib i imaju stenovite kaskade u bocnom nagibu. Te je rizicno. Ali nesumnjivo je da su tu nekad volovskim kolima i peske seljaci isli na posela i posete jedni drugima. Mnogo je i rodbine i tazbine u oba sela. Ta sta je par kilometara kad si mlad i pun elana. A tamo devojka ceka. Da je ne vide njeni. U tajnosti je najlepse. Odnosno u mladosti. Kroz sumicu sa pesmom da oteras strah od vukova do devojane iz susedna sela. Nazire se gudobran. Kozomor i vrh Paljba u oblacima. Gostoljublje se siri i s druge strane puta. Tu je i Meda nasao svog druga. Koliko ih se ovde izrodilo, odraslo , odskolovalo, pozenilo, poudavalo. Sad niko da je sacuva od zuba vremena. Lepa je zar ne? A malo fali. Druge ruine nisam fotografisao. Mnogo ih je vise, neg onih iz cijih se odzaka dim vije. Tu je udario severac, zabacujuci ostre kapi najavljene kise, u lice. Bas je duvalo i namrcilo se. Srecom sumoviti Goles me ubrzo iz livade prihvati medj borove. Ovu kravlju glavu okacenu o stenu pamtim vec skoro 20 godina. Po prici, krava je tu nekako skoncala, a neko se poigrao sa lobanjom. Uspon da izbijem iznad Tometinog Polja, a pored Golesa me je bas umorio, jer sam jurio za Medom. Onaj loveci ga je stalno vabio da odu. Ne bi se Medo vise ni vratio. Ali pametan je bio. Par puta ga pozovom i on zastane, okrene se i saceka me. U nekim momentima mi se pleo ispred nogu, ko da ga je macka rodila. Psovao sam ga,kao kocijas. I odgurivao nogom. Al on to oseca kao da ga mazim. Vec sam se i umorio, povratak istim putem odatle nije zahtevao novo fotografisanje. Zvao sam Medinog vlasnika da izadje ispred kuce i da prihvati Medu. Izasao mu je sin i dozvao ga. Meda je poleteo ka njemu. Ali se okrenuo i kad me je video da odlazim, on za mnom. Nije hteo vise kod vlasnika. Morao sam da se vratim skroz do coveka,a on ga je uhvatio za ogrlicu i odvukao. Mogu misliti kako je Medi bilo lepo. Da ume da pise kkvu bi on pricu napisao. On bi sigurno imao vise da kaze od mene. Pobegao je prvi put od kuce. Obisao 15km kroz najlepsu prirodu. Pio vodu iz potoka, igrao se sa granama noseci ih u ustima. Na kraju krajeva, on je upoznao dva druga. A ja samo jednog. E da. Onaj loveci pas je dosao 200m iznad Medine kuce, i nestao u sumi. Verovatno se vratio cak 10km u svoje domacinstvo. Tu se videlo koliko lovacki pas ima bolju orijentaciju, samostalnost od ovog velikog mesanca. Iako je i on mlad... Dodjoh kuci, nalozih vatru i smlati me umor. Legoh u krevet i vise kroz polusan docekah prvi mrak. Takodje i sneg... Sutradan je ovako izgledalo. Pozdrav.