Da bi se zaključio, potrebno je više desetina hiljada kilometara pa i to ne mora da znači ništa jer figuriše mali broj "iskustava", što ne uzeste nešto pedigirano.

Čista ilustracija, i marketing svakao, al ima naveden standard koji se primenjuje i podatak o izdržavanju 344 bara pritiska. Svojevremeno sam pročitao da idu, il su bili ugrađivani u F1.

Ti si razuman i nisi nadobudan, a šta misliš kako je sa nadmenim neznalicama, nemoguća misija i izmišljanje rupe na saksiji non stop iako je već izbušena.

Nećemo naravno, al to je to, to što si ti izneto mislio ne znači da je dobro bez obzira što je iskreno i sa dobrom namerom. Jeste kao prva pomoć al nije servisno prihvatljiva, a takođe se može postaviti pitanje zašto je do toga došlo, neće sisica da ovlaži sama od sebe već zato što je tome nešto predhodilo, a to je obično olak pristup i ne činjenje kontrole po završeku rada već odma pun gas. Ja maltretiram kočnice u garaži i barem noć da prenoće pre nego zaključim da valjaju i tek nakon probe potvrdim spremnost i sigurnost. Kočnica mora da radi perfektno, samo su dozvoljene varijacije dok se pločice na ulegnu bilo nove, bilo stare, kakvo crno procurivanje sisica.

Vidiš, nisam ja spomenuo teflon traku za zaptivanje već teflonsku podlošku i to je problem pri savetovanju, obično se prevrne zbog lakoće priručnosti u fioci, svako ima traku malte ne a podloška mora da se pravi. A sisice se bruse, klješta isto, nekad pravi revitalizujuća redukcija, to je čisto za info.

Jeste, savršeno si u pravu, nisam hteo da pomenem moralni aspekt. Problem je što se saviti ne prihvataju i osporavaju ili preskoči nešto smatrajući nepotrebnim, a kod mase stvari jednostavno nije moguće toliko pojednostavljenje, ja sam se par puta opeko što recimio neko nije ispoštovao redosled 1,2,3 smatrajući ga nebitnim. I na kraju krajeva, egzistencijalno umeće ni ne treba očikivati ili se zavaravati da ga je neko do kraja izneo, zašto bi ja recimo ofirao kako radim X upleten točak. O tome niko ne razmišlja, o glavanskom spoju dva različita metala i kako se negativan efekat može umanjiti. Primedba je već bila: A savet šta učiniti kad vlaži na sisici pretežno zbog pretezanja i korozije a rezervne nema kako je to redovno. Napravi se mala podloška od nekog polimera, teflon je zgodan, ubaci se ispod sisice i ona stezanjem zatvori kanal. Sisice mogu da se revitalizuju kao i sama klješta al to nije koncizno.

То су озбиљни људи и послу приступају са великом озбиљношћу,не знаш ти Савана ,Ђунту и Страшила...и још неке...наука то и јесте синко,није то зезање " Inital bite, početno zahvatanje kočnice, žargonski, koči na pip, (lagan dodir, pipanje), znači da i na naj manji pritisak komande, kočnica počne da koči ko da lepi, činkovito uz osećaj velike rezerve snage i mogućnost prefinjenog doziranja. " Ovo je tekst iz takmičarske teme. Da se napravi nije ni lako ni kratko, ne radi se u serijskoj proizvodnji gde se gotov proizvod jako brzo sklopi, klješta koja idu na GP motor nisu iz magacina zaliha sigurno. Ništa nije problem rasklopiti i sklopiti, al kako će da radi je nešto treće, svaka kočnica će da koči kad se stegne komanda ko za cepanicu il stisne pedala ko da se gazi buba rusa, al rezultat se meri na podlozi, nekad i par santimetara znači. Malo više se olako pristupa svemu generalno, daju nesuvisli saveti, preporuke i tvrdnje, često bazirane na osnovu ličnog iskustva i sreće. Mogao bi i ja da udelim neku instrukciju al se jednostavno ne usuđujem, jednako ko Strašilo, ne bi nikog da nosim na duši.

Ja sam na motoru dobio ova creva koja su među skupljim, možda i naj skuplja: https://spieglerusa.com/brakes/why-spiegler-brake-lines/strength.html https://spieglerusa.com/brakes/why-spiegler-brake-lines/testing-and-research.html Sigurnost gumice su dobre, koristim ih sa uspehom, međutim, kad uporedim sa Brembom, dilema. Brembo gumice potpuno drugojačije izgledaju vizuelno i pod prstom i tehnički drugojačije naležu i zaptivaju, reko bi čovek da se radi o dva različita cilindra. Naravno, Brembo je zaista skup, nije lako dostupan il uopšte nema gumica za reparaciju.

Jok, tvoje, a da je zanimljivo, jeste:

Sa neta, puklo i čovek iseko i izvuko šta je zateko unutra. Dobro crevo nije nikad skupo, to je penta, ako se štedi, to treba na nečem bezazlenom.

Znam vrlo dobro da se tako izražavam, jednostavno nije moguće sve podvesti pod pič... dim kako bi mnogi hteli i mislili da je moguće a mi smo generalno ko nacija tome skloni, nekad Srba i Germana bilo isto. Da bi se bilo šta radilo, potrebno je da se ima neko znanje, iskustvo itd. a to se stiče ceo život i ne može da stane u par reči. Pre jedno dvadesetak godina kupim par građevinskih alatki i uzmem da lopatam i kvalifikovani fizikalac mi kaže da lopata ne valja, ja ugradio držalju pa ga u sebi oterah u pm. Uze dečko mašku i uglavi, lopatanje pet puta lakše a kladim se da mnogi ne znaju o čemu se radi. Dao sam striktan savet na početku teme ko za lopatu, uz napomenu da postoje neke stvari čisto da se ima neka predstava, al kao i u većini slučajeva kreće diskusija koja može da ide u beskraj, obično osporavajuća. Tvoje spominjanje težine fluida je sasvim kako treba, specifične težine bi bilo još uputnije, ali nije bitno za metod punjenja koji navodi fabrika i koji i sam primenjujem uvek, zato sam i napravio alatić koji je po objavljivanju bio osporavan. Kao đak slušalac sam odličan za razliku od većine koja samo viče, znam, znam, čim sagovornik otvori usta a nije još ni slovo izgovorio, sa druge strane sam vrlo zadrt. Ako se obrati pažnju na dve postavljene slike, stoji na jednoj grafički simbol pritiska koji se javlja usled promene zapremine vazduha njegovim sabijanjem, tako da priča nema kraja. Ništa nije lako, kad čovek piša može da se zakaplje, dal će to nekom da smeta ili ne je drugi padež. Susreto sam se kroz život sa svim i svačim, primetno je da sve više nailazim na sve lošije i lošije čak i kad ne ne bi trebalo da se tako ili od toga očekuje. Skinem pre neki dan deklu na BMW-u da pregledam alternator kaiš, vidim da je nov, pravilno stegnut, međutim, poučen iskustvom ajd da ga svučem za svaki slučaj, kad ono presečen skroz uz ivicu jedno četvrtinu kruga. Znači, banalnu stvar ko što je zamena PK kaiša neko nije uradio kako treba, predpostavljam da je rađeno kod majstora na glasu i koji uživa moj ugled, ovo je već n-ti motor sa istom istorijom, tako ne bi trebalo da se dešava, zato i razumem potrebu da se radi sam, al ako majstor koji zna prostupak kiksne, šansa da to učini neko ko ne zna ništa i prvi put radi je enormna, zato uvek iznosim neku kompleksnost koja se ne vidi bar na prvi pogled po sistemu da je sve pd. Sa ovim se susrećem stalno, čak se i sa prijateljima od više decenija non stop imam trvenje iako ne znam da su me ikad pobili, verovatno i jesu, to je jednostavno tako i ne zameram. Malo sam više stariji nego što misle oni koji me lično ne poznaju, bio sam u sferi visokog auto sporta, delom i u motorciklizmu i veoma dobro znam graničnu dlaku između života i smrti. Nije svakodnevno voženje ekstrem ko na trkalištu gde je bukvalno svako kočenje granično do izletanja i udesa, al svi smo svedoci i doživljavamo prečesto ekscesne sitacije da tehničke performanse zahtevaju takmičarski nivo tako da bar tome treba težiti. Kad pričamo a o vešanju, reli automobil koji je pravljen za lošu podlogu se prevrne na pravcu po makadamu zbog njega. Ne, sramota je znati i izneti, a nije ne znati a praviti da se zna. Dobronamerni saveti se doživljavaju kao uvreda i uprkos njima uvek je nastojanje da se izmisli rupa na saksiji na ovaj ili onaj način. Možda je i bolje nište ne govoriti, bar sagovornik neće da se trudi po svaku cenu da iznađe šesto rešenje pa ubode ispravno. Retko ko danas hoće da pita, još manje njih da usvoji. Nisam hteo da se uključim u tvoju temu o kočnicama, vidim da su glasni pojedini koji nemaju blage veze a sole pamet. Mnogi mi skreću pažnju, i zameraju, da se previše eksponiram. Meni je velika strast mehanika i tehnika uopšte, ceo život sam u vrhunskoj mogućoj. Bavim se njome ne zato što nužno moram, posla imam više nego što mogu da obavim i to me na neki način održava vitalnim u svakom pogledu. Nemam potrebu da se nadmećem jer sam se u životu dokazivao sa vrhunskim, a ni godine nisu više za to. Imam neki osećaj životne odgovornosti i uprkos zaključku da ne treba da se mešam, jednostavno ne mogu da pustim da nešto loše figuriše, pa ko kako shvati, svoj deo obavljam al krivu Drinu niko ne ispravi.

Ma može kako god, zavisi od potrebe. Ovo na ovu temu se meni čini predugo, radije sam da se napravi šešir debljine 20mm i prećnika većeg od naj debljeg štapa pa da se na njega nabacuju šeširasti diskovi sa prečnikom prema potrebi, znači da se prave kad se za to ukaže potreba. Ja ih imam par komada za svoj raspon potreba i svi su urađeni na knap meru. Veći je problem možda naći dobru cevku, tanku i sa relativno malim unutrašnjim prečnikom a jaku, moja je čelična i prava kao da je brušena i ima razdel na njoj al uvek šublerom merim koliko da izvučem.

Ovo je preskupo:

Može od bilo kog jeftinog polimera, konkretan je od poliamida koji je dosta tvrd što se ispostavilo kao dobro jer sam tokom vremena uradio dodatne adaptere za različite prečnike kod strugara. Ne košta ništa a tačan i elegantno praktičan.

Tako je, bitno je da se zna da postoji zapremina kao aktivna komponenta u sistemu, za podešavanje nije potrebno da se zna kolika je u zapreminskim izražajnim merama već je to u dužinskoj meri. Zamisli da ti u navodu stoji 98 ml vazduha ili kubnih milemetara umesto visine stuba u zadatom sudu. Kad bi hteli da znamo koji se kompresioni odnos javlja unutar sistema, onda bi moralo da se računa u zapreminskim merama, za serivisiranje ko što jeste, je kroz prost i praktičan šubler izraženo. A što se tiče tolerancije, uvek je na mogućem minimumu, na nivou merne greške, fala na komplimentu. Zato sam i napravio sebi alatić da bi štapovi bili ujednačeni ko na apotekarskim terazijama, zato sam i ne tolerantan kako me što me je Satelis doživeo.

Da, to se sve radi sa otvorenim vremenom. Naprotiv, al kad bi hodove izrazili kao zapremine,...., šalio sam se mori.

A kilo vina?

Načinom sa linka što je Caca postavio se odavno bira dobro odlivena glava, sa što manjim zapreminama kompresione komore a potom one dovode u istoventnu zapreminu radi uravnoteženja stepena i praktično jednakomerne snage cilindara. Analogno temi o hidrauličnim vilama. Sad, nemoj da pitaš kako se radne zapremine cilindara uravnotežuju i svi stepeni sabijanja.

Ja jesam tupadžija, al ti si me ušio. Lepo sam spomenuo da je zapremina vazduha kao takva u aktivnom radnom učinku hidraulčnog sistema kao što je amortizer, čisto radi razumevanja problematike, a iz praktičnih razloga se izražava kao visina stuba a koga zanima kolika je informativno u zapreminskim mernim jedinicama lako može da je izračuna. Za super podešavanje vešanja, uključujući i zadnji amortizer, izračunava se i zapremina i visina i radni hodovi svega što je unutar da bi se preračunom dobili određeni koficijenti koji određuju efikasnost, za prosto punjenje je potreban kličinski, ulje, i visinski, vazduh, podatak. A šta je molim te unutar te visine vazdušnog prostora izraženog u mm nego zapremina tog istog vazduha. I šta te briga i ko si ti, ili ja ili svi mi, da solimo pamet inženjerima iz Rejsteka koji su napravili sklop koji mnogi ne da ne razumeju nego ni ne znaju da postoji, sad smeta što je b a nije c, ajd molim te, tehničko si lice i trebo bi da uvažavaš pojmovnik bez obzira na gutanje.

Ovo je vrlo napredan Rejstekov štap, pročitaj šta piše: A ovde se vidi kako se taj "air volume" komprimuje i ulazi u radni takt: Geometrija i ogibljenje vozila su načelno pod velom, tako da je bolje da se ne razbija glava. Jeste, praktična i efikasna, "glupi" Nemci, ne znaju za pivsku čašu. Kako sam već napomenuo, zato što injektor ne bode u sredinu ose štapa, valja da se on postavi vodoravno, ako budeš radio na motoru, nastoj da iglu uranjaš na isto mesto kaod oba štapa i uzmi u obzir da rastojanje, visina, nisu isti po ravni košenja pod 180°, jedna tačka je u plusu a druga u minusu, a sredina je uvek tačna. Tako je, uzeli su u preračun i opružnu karakteristiku vazduha. Sad imaš da se igraš, ja bi krenuo od njihove postavke pa onda na fabričku i onda od dva, da kažem, ekstrema je lakše osetiti razliku i zaključiti u kom pravcu težiti. Ne znam kako ti izgledaju vile, ako imaju podešavače, oni moraju takođe da se trimuju za svaku promenu, vrlo je složeno i istančano. Bitno je da dobiješ što bolji osećaj sigurnosti, nemoj da se povodiš po činjenju da je nešto dobro a prožima nelagoda i da ćes se navići i prevazići. Kad se čovek oseća sigurnim i bezbednim , ostalo se nadogradi.

Vazduh u štapu se ponaša analogno opruzi, moguće je da je Wilbers izvršio ukupan preračun i zaključio da sa njihovom oprugom umesto originalne treba više vazduha koji ima progresivnu karakteristiku promene sabijanjem, a moguće je i da istisnina bude veća, možda ne cele opruge već dela koji je uronjen u ulje u nekom datom položaju, ne poznajem štapove pa čisto teorestski. Preporučio bi ti da postupiš po njihovom uputstvu, ali bi valjalo da probaš i sa manje vazduha, odnosno praznog prostora, malo zezanja nije na odmet, mani čitanje.

(Izvini što sam bio nepristojan, znaš da te uvažavam inače.) Ovim sam valjda pojasnio poentu nebitnog. Ne znam koji je koificijent širenja ulja usled temperature ali je minoran, uzfred, u štapu može temperatura pri ekstremnoj vožnji da dovati i preko 90°C. Đunta druže, ja se nekako nebih mogao složiti s ovom usporedbom ... Za razliku od zadnjih amortizera (onih sa rezervarom) koji su "zatvoreni" hidraulični sistem, prednji amortizeri (vilice) spadaju u "otvoreni" hidraulički sistem i količina praznog prostora (air gap) nema direktnog uticaja na način koji ti spominješ ... Ali kao što već rekoh negdje ovdje... u ovim zimskim danima ljudi nemaju pametnija posla, pa krenu misliti ... a nije to za svakoga ... Nema veze da li je gas razdvojen fizički klipom ili membranom ko što je kod rezervoarskih amortizera, to je prevashodno zbog smanjivanja penušanja, ili nije, u oba slučaja se radi o zatvoreno graničnom sistemu. Ulje se posmatra kao konstantno telo, znači ne menja ukupnu zapreminu pod dejstvom pritiska, ne sabija se. ( Postoji doduše određene oscilacije koje se zanemaruju kod amortizera, bitne su u nekoj meri u kočionoj hidraulici, kod ekstremne takmičarske upotrebe.) Uranjanja štapa, jednako kao i kod amortizera, mora negde da istisne ulje, istisnina, a pošto se radi o ograničenom prostoru, zapremini, ulje se istiskuje u slobodan prostor, tj vazdušnu komoru koja mora da postoji inače bi hidraulični cilindar, štap pukao il izbilo ulje. Praktično dolazi do sabijanja vazduha i pojave nekog pritiska koji je neuporedivo manji u odnosu na amortizer, ali ga ima i čini neko dejstvo. Zapremina ulja je jednaka bilo monolitna, bilo razbijena i pomešana sa gasom, buni ta slika, ulje se gleda kao krut klip. Ne, ja se samo držim teorije koju je neko već odavno uspostavio i primenio, ništa ja tu ne izmišljam, pogotovu ne rupu na saksiji. U manualu postoji mera vazdušnog prostora i ja samo iznosim svoj način određivanja koji smatram kvalitetnim u svakom pogledu. Vazdušna mera je primarna i bitna da bude jednaka u oba štapa, ili težiti ka tome bar. Litarski izražena količina može da se prevede isto ko vazdušna, sipati ulje na rastojanju od dna, ili od vrha na tih 78 mm kolko je navedeno. Tih 78 mm je primarno, nebitno dal je >/< 589 ml, ne mora da se zna koliko je uopšte, sipa se do crte, a naravno da je lakše kad se zna inicijalna vrednost, prema tome se i kupuje. Naravno da idealne količine sipanog ulja ne garantuju ni ideln ni nivo ni idealnu jednakost, takođe pomenuto. Nisu ni bitne idealne težine, bitan je nivo na 78 mm. U sud, štap, može da se stavi na dno olovni teg istisnine 100ml, dolije 489 ml ulja, a u drugi štap 589 ml, nivoi jednaki a količine ulja različite. Sve te metode su ofrlje, sipaj 10 puta po razmerenih 100ml pa da vidiš kolku litru ćeš da dobiješ, pogotovu kuhinjskim mericama za mleko, brašno, so. Ne vidim šta je ovde nejasno i problematično, kao ni pojašnjenje šta je u svemu bitno, il bitnije i kako se projektuje posledično. Ako zameraš na tome, na ignore listu pa ne čitaš. Kolko je zapremina prazne staklene flaše Coca Cole, jel vaduh u njoj, jel onda zapremina vazduha 2 litre? Vazduh i njegova zapremina je pomenuta kao dejstvujući elemenat u hidrauličnom sistemu koji kao takav valja da bude jednak u oba štapa. Nije potrebno znati kolika mu je zapremina brojčano, već samo njegova granica u komori mereno od vrha štapa i postupajući po manualu, 78mm, ne stoji ništa drugo do navod iz njega, ustalom, teško da će se naći negde suprotan moj stav generalno. Prednja viljuška spada u amortizer i važe svi principi iako se radi o drugim vrednostima, primerice, u pojedine štapove se dodaje malo pritiska, mislim da stara Afrika ima priključni ventil na vrhu, kod BMW-a je recimo suprotno, štapovi se ozračuju, ali valja da se ostavi neki ravnotežni vazduh. Usput, BMW je prvi napravio hidraulični štap i ugradio u motorcikl. Kako god i kakve konstrukcije štapova bile, rukovoditi se manualom i visinom vazdušnog stuba prevashodno.