Postoji azbest u vidu platna, kanapa i ispletenog gajtana, ali se vrlo teško nalazi jer je kancerogen. Kombinacija sa termo masama je u redu, al kad treba da se skine i ponovo vrati izduv muka. Svaki sastav, šrafovi, brezoni i matice treba da se očiste kolko se može i da se svuda nanese teperaturno otporna bakarna mast koja će da spreči slepljivanje i pojačanu koroziju čak i kad je ne rđajući materijal u pitanju. @Shokla, probaj da očistiš kočionim sprejom, ima šanse da se prsten odvoji, pomaže i izlaganje plamenikom ala mini brenerčić. Spoj cev u cev valja da bude takođe očišćen i namazan bakarnom mašću, tako se lako navuče kraj jedne cevke na dihtujući konus druge, a pri skidanju nema zalepljenosti i lupanja da se razdvoje: Zaptivanje cevi u cev se može rešiti šelnom od bakarnog lima ili trake u jednom ili više slojeva zavisno od zazora i debljine raspoloživog bakra, ovde je to korišćeno da popuni zazor između šelne i cevke po istom principu, može i aluminijum al tad dolazi do galvanske korozije uprkos masti :

... Hodo po drinskoj ćupriji, ne samo čitao Andrića, dandanas kad natrčim na nešto pročitam al nikad nisam naišao na ovu izreku. I sad kad se izgugla, nema je na 7 linkova. Andrić je bio uvažavan i pre nego je postao Nobelovac, Tito ga je duboko poštovao iako ga se čak i pribojavao. Iz tog doba je izmišljena reč "tehnokrata" koji nema nikakvo značenje već je čista izmišljotina kao sinonim za nešto loše iako se to ne može objasniti i nije se nikad razlagalo, dovoljno je bilo da neko ustane i kaže za nekog da je tehnokrata i taj je ugasio sveću, a govornik bi se na taj način uzdigao i napredovao u karijeri. Tako je i danas, to je postala odlika našeg mentaliteta i način za kvazi prosperitet, potisnuti drugog na dole da bi svoje mesto izgledalo višlje, zato se izgleda ova sjajna misao ne nalazi lako još uvek. A sa jajoučenjem se srećem non stop, samo što obično ispadne mućak. ............................ Što se tiče zaptivki, mogu i ove ravne šajbne, ko što je Stari Roker stavio, ne nalaze se lako u većim demenzijama, 1mm debljine je malo tanko, al mogu da se stave dve podloške, takođe ožarene malim brenerčićem na plin, na kraju krajeva, iseče se makazama od lima, malo prebrusi potom. Žicu debljine 3mm je već viklerska, od 1,5-2mm već može da se nađe u elektroinstalacionom kablu, savije se oko nečeg okruglog sličnog prečnika, iskuca čekićem da se spljošti i vidi dal paše, ožari i vozi Miško, nije za trkaći motor al ništa ne fali.

Potpisi su odlični i originalni, čije autorstvo i navodim kao i uvek kad je tako, prevideo sam čiji su, odnosno tvoji, jel su oba? ( Podavno sam letimično prelisto taj forum, ima jedna baš dobra tema o restauraciji motora.) ..................................... A bakrne podloške sam uzeo radnji auto delova, Shopinvest, kod mene u kraju, morao sam da ih poručim, mislim da je jedan ispod 1€, a ima ih i po bolje snabdevenim prodavnicama šrafova. Ovi moji su tu negde oko 40mm, debljina nije pa bitna mada u mom primeru kad se spresuju još bolje naležu nego fabrički, nema zuba u vodu na šta sam alergičan. Mogu da potražim pa nekako da ti doturim? Inače rade neki ljudi tu galanteriju u Trsteniku i Užicu, al da se traži par komada ne ide.

Može i bakarna žica, još bolje presečena ukoso da bolje zatvori procep, a žarenjem se omekne i naduje bakar pa praktično može neograničeno da se koriste u svrhu zaptivača.

Rešenje i to bolje je bakarni prsten, ima ga u raznim demnzijama, po mogućstvu "naduvan" :

ovu temu čita i Tamara Aaaaa, pa nema više mrsan gulaš i Jamakamazuzuki, vegan BMW.

@Bokilić, ako ima nešto od mehanike što bi ja mogao da uradim, vrlo rado ću to učiniti za tebe i za tvoj račun, jedini problem je što ništa ne bi bilo za crni fond, Tamara bi naplaćivala sve.

"Gde je stida, tu je i poštenja", u našoj sadašnjosti ako se ne podvali, ne ukrade, ne uvredi,...u naj manju ruke se ispadne glup u društvu i zato hteo nehteo čovek to čini, često i nesvesno i bez ikakve potrebe ili koristi. Možda ga je blam da se javi. "Smrtna kazna je najveća sramota ljudskog roda, obesimo čoveka da bi ostali verovali u naše poštenje". Po forumu, a i uopšte, priča se stalno o moralnosti i poštenju, a drug drugu prećutkuje da motor ima mana, u lice sa osmehom, iza leđa pljuvačka.

Eee Šumadinac, kad mi neko traži preporuku odgovorim da ni sam sebe ne mogu da preporučim a kamoli nekog drugog, "Ko će kome, nego svoj svome (da uvali, podvali,...)", pa čija je to poslovica neg srbska, a jedna stara, "čuvaj se prijatelja a ne neprijatelja". Kad čovek padne, uspravi se, ne retko još više, a posrnuću nema kraja, sticanjem imetka se ne stiče duhovnost, sa 100€ se pali cigara a ne da se ne daruje stotka, ne ni jedan evro već se od drugog otima iz očiju, pojede dupe dušu, „miš je uvek miš i kad je u podnožju i kad se popne na brdo“, nikad nije do para već do čoveka. Nebitno dal se radi o jednom €, 100, 1.000 ili x miliona. Ne poznajem Jocu a i da ga znam, to nije razlog za bilo kakvo prejudiciranje pogotovu ne osuđujuće, ko zna kakvu muku možda ima, jedino Dankan ima pravo na iznošenje svojih misli.

Pogledaj malo mobile.de, i tamo ima i te kakvih raspona cena kao i svuda, ne može da bude ista cena za različito stanje bez obzira na nove gume, registraciju, kofere, što je vidno, a nevidno može da košta naknadno i preko 1.500€.

Jeste, mnogo smo nisko pali, posrnuli.

Malo ko bi prošo bez batina.

Ukusi jesu različiti al je ovo ipak odlično. Ako si radio obe boje, svaka čast, meni se sviđe, u tonu motora. Za odvajanje se koriste namenske trake koje su tanke, ne one zaštitne papirne, obično se to radi u sistemu baza lak kad se sve prelazi bezbojnim lakom tako da nema prelaza pod prstima, ima tu još finesa kako i zašto. Inače, bezbojni lak može da se nanosi i preko akrila. U predhodnom postu, ne mom, je spomenta baza u koju je umešan učvršćivač. To nije previđeno da bude samostojeći završni nanos, mahom se koristi za unutrašnje delove auto karoserija, daje mat do neki polusjaj zavisno od udela učvršćivača, 30-50%, preko toga je sloj prekrut inače, a i sami proizvođači predviđaju da se u bazu doda 10% učvršćivača da bi pratično kristalni prah bio homegeniji i čvršći i time bilo moguće blago šmirglanje radi ujednačavanja šarenila koje ume da se javi prilikom špricanja, naročito kad je u recepturi više pigmenata i veće granulacije. Baza ide bez učvršćivača i lak može posle više sati i duže, kad se ubaci učvršćivač, tad mora da se radi odmah po već pomenutom intervalu.

Da, tako je na žalost. Dao sam oglas na KP da kupujem elektronski sklop i naveo da hoću da izvršim servisnu kontrolu ispravnosti, petorica ih imaju u ponudi, niko neće a vidim da su pregledali oglas. Posredovao sam u razmeni moto delova bez ikakve koristi, ne mogu da budem 100% siguran jer nisam pregledao, ali se ispostavilo da je deo od drugara stigao oštećen. Jadni smo.

Odlično, bitno je da se bude zadovoljan, pogotovu kad sam čovek uradi, meći slike, obećo si. Da pokušam još malo zbog nedoumica. Svaka boja traži da površina na koju se nanosi bude ohrapavljenja u nekoj gruboći koja može da bude zapunjena i nevidljiva posle završnog sloja. Za pred premaze se koristi šmirgla 600-800, zavisno da li se nanosi jedan ili dva sloja, pravilo je da se ide sa 2 sa međubrušenjem. Za završnu boju se priprema sa 1.000-1.200, finije od toga ne obezbeđuje dobru mehaničku adheziju, dok sa grubljom površinom je već moguće da se vide risevi šmirglanja pa se tad šprica sa gušćom bojom u debljem nanosu što dovodi do pojave takozvane pomorandžine kore bez obzira na sjajnost. Završni slojevi se nanose u 2 nanosa mokro na mokro u predviđenom vremenskom razmaku što je varjabilno zavisno od spoljne temperature i brzine reakcije učvršćivača i razređivača, postoje više gradusanih, svaki proizvođač navodi precizne podatke. Preran nanos nosi rizik da dođe do slivanja ili do pojave "kuvanje boje", zakasneo čini da se sloj ne utopi u prvi sloj i javi se pomorandžina kora ili matnjikav prašnjav izgled. ( Ponekad se nanosi i treći sloj a može se raditi i sa međubrušenjem ali to višestruko produžava rad zbog potrebnog vremena sušenja da bi moglo da se šmirgla. ) Aluminijum i legure kao i obojeni metali gde spada i cink ili pocinkovano gvožđe su jedno, a gvožđe drugo i na njega ide bilo koji premaz.( Hrom, nikl itd. ne primaju ni jednu boju, plastifikaciju da. ) Go aluminijum i eloksirani opet pa nisu isti. Na goli ide takozvani reaktivni premaz, uobičajen naziv Voš ili Šo prajmer, on u sebi ima sastojke koji neutrališu "masnoću" i nagrizaju površinu i na taj način se vezuje a istovremeno razdvoji sledeći naneti sloj, obično ide samo jedan nanos. Sam po sebi nije neka zaštita. Postoje i namenski špric gitevi koji su na neki način kompromis, malo aktivne supstance, malo zapunjujuće. Na eloksirani aliminujum su ti reaktivni premazi malo delotvorni mada neće doći do samoljušćenja. Za elksirani aluminijum je bolji epoksidni premaz, takođe i za gvožđe, mnogo je jači i otporniji pogotovu na hemikalije, u debljem sloju je kao fini špric git, jako lepo se bori sa korozijom, usporava je ili štiti, uz sledeće dalje nanose obezbeđuje dug vek, za njega postoji takođe predviđeni intervalni način upotrebe. Sprej, koristim i ja jednoko komponentni, 1K, srebrni i crni, tek da zamažem nešto i da ne gledam ofucano, trunkom razređivača se odmah obrišu bez obzira što su akrilni. Dvokomponentni, 2K , su kako treba, u suštini, sve boje sa učvršćivačem su neuporedivo jače od onih bez njih iako mogu biti iste baze. Sprej sa dvostrukim punjenjem koji se mešaju okidanjem, po mom nekom ne proverenom saznanju, jedna komora sadrži aktivator, neki supsitut učvršćivača, a u drugom delu je boja sa razređivačem, pravilo je inače da se u boju prvo umeša ućvršćivač pa onda razređivač. Sprej jeste primamljiv i zgodan za manje površine i bez nekog zahteva za pravim kvalitetom, zbog nemogućnosti korekcije viskoziteta, pritiska i rasprskivača ne omogućava dobar rad ali u redu, postoje pomagala koja kao simuliraju pištolj al to nije to. Popravka sprejom nije moguća u farbaskom kvalitativnom smislu al ajd, stvar ličnog kriterijuma, ne smeta kad se vidi iz aviona. U sprej od tih 400-500ml ide 80-140 ml pripremljene boje, (ili bilo čega), znači učvršćivač i nešto više razređivača da bi mogao da se rasprskava i praktično i sa 3 sloja to bude tanko, nema mesa što se kaže i samim tim je otpornost diskutabilna, a i sama priprema mora da bude finija, na stranu što ode više sprejeva, doduše, može i sa jednim al ko flis papir "debelo", svaki proizvođač boja propisuje minimalne debljine da bi se to smatralo ofarbanim i zaštićenim. Cena spreja je 3-4 puta skuplja od kupovine boje na gram, 0,1 seta košta tih 10€, znači set 100€, zato ih prodavci i forsiraju jer na istom utrošku boje zarađuju višestruko više zloupotrebljavajući našu nemoć i neimanje uslova za pravi rad, a i obmanjuju nas da je to isto, a očito da nije ni po čemu. No, tako je kako je, uglavnom je bolje ili drugojačije nego što je bilo i to je naj bitnije. Cenovno je znatno jeftinije nego da se nosi kod farbara, al kolko para, tolko muzike. I da ne zaboravim, podrazumeva se da sva površina koja se farba mora da bude ohrapavljena makar malo, bez prašine i odmašćena, dlanovi i prsti se neposredno pre dodirivanja obrišu nitro razređivačem ili se koriste namenske rukavice, ko može sa njima da radi.

Ionako si se zadužio pa taman da razdužiš nedolaske.

Nedavno sam obrukan, džaba škola, odnosno popravni po ko zna koji put. Ako ćeš da variš, postoji sistem gde se spojno mesto dodatno armira utiskivanjem klamfe pa se preko nalije var, pregita i dotera vizuelno, bude to jako kako treba. Može i dno da se reparira, a u krajnjoj liniji sve se ofarba da se ne razlikuje od originalnog izgleda ali ne sprejom mada ništa ne fali da se njime špricne neka sitna popravka, čisto da znaš.

Seba prevashodno gleda funkcionalnost kreš bara, znači zaštitu vozača i motora, a mnogima je primaran izgled koji često sputava i remeti osnovnu namenu, a sem toga ukusi su različiti i da bi eliminisao što više neodumice on insistira na što preciznijem zahtevu naručioca da posle ne bude ala nisam tako mislio itd. Proizvođača krešova ima pitaj Boga koliko, svaki od njih ima neki svoj tip i to uglavnom po jedan jedini za dati motor i nema mogućnosti ovako ili onako, to je što je, dok Seba radi po želji do granice ugrožavanja funkcije. Kreš koji sam linkovao je po uzoru na vodenjak i zaista pruža nešto bolju zaštitu od raznoraznih. Seba može da uradi skoro sve, ali ako ti nisi uspeo na osnovu desetak slika da definišeš, kako to da učini on ili bilo ko samo na osnovu vizije u glavi. Što se tiče završnog izgleda, uobičajeno za krešove uopšte je da su plastifikovani, Seba daje na uslužnu plastifikaciju kod plastičara koji to radi školski uz predhodni hemijski tretman što primenjuje svega par radionica u Beogradu, prah se uzima najkvalitetniji mogući u ponudi u Beogradu, nudi finalno ne pokriven tako da svako može da zadovoljiti svoj specifičan zahtev. Uobičajene boje koje se rade po uslužnim radionicama svaki dan su crna u semi glos varijanti, crna sjajna i siva su česte, bela sledeća. Sve druge boje koje postoje se čekaju jer niko od radionica ih nema na stanju već se uzima po potrebi od svega nekoliko snabdevača, promena boje u komori zahteva totalno čišćenje a punjenje pištolja mislim da ne može da bude manje od kilo praha, a za kreš ide recimo stotinak grama, što diže cenu, doduše ne drastično. Otiđite u bilo koji pogon, pored uobičajenih, ponudiće vam neku boju koja im je aktuelna, za posebnu ili će odbiti ili uputiti na neka dva snabdevača pa da lično izaberete i donesete jer niko neće da snosi rizik odstupanja nijanse od kataloga pa čak i zbog različitosti od šarže do šarže što je kod prahova dozvoljeno, ista crna može da se razlikuje kad se uporede dva komada. Kod dva snabdevača se prah može birati po katalogu i uzorku na pločicama, pun izbor nijansi je moguć samo klasičnim farbanjem miksovanjem boja.

Završno farbanje, odnosno špricanje je naj manje važno, sa standardnom bojom iole lakirer će da uradi da budu sjajni, a kao i u svakom poslu, priprema je sve, ona se ne vidi a obezbeđuje trajnost. Da li će majststor da prihvati i uradi sve što se traži je stvar savesti odnosno poštenja i znanja, a obično svaki od njih tvrdi da ima neku foru koja ne često odstupa od propisanog tehnološkog postupka, tj. školskog. Radio sam reparaciju par točkova kako je navedeno s početka teme, pripremu je uradio vlasnik Mrva i to nema cenu, istina, vraćeni su iz mrtvih. Ponovo možda same sebi i to iz čistog estetskog hira, dunulo mi da budu crni, izgledaju kao novi i nije potrebna nikakva sanacija ali je i dalje jako veliki posao koji nije isplativ, praktično od uslužnih majstora se moro očekivati i tražiti nešto manje zahtevno. Kako je bilo i kako je sad, bez celog postupka: Ova hrapavost potiče od očišćene pting korozije, pošto je unutrašnja strana, nije dodatno brušena i zapunjavana, dok spoljna vidljiva jeste, crvenkasto u niplovima je mast, da ne ispadne da sam ostavio koroziju nege: Završen točak, brojčane oznake su geometrijske mere aksijalnog odstupanja izražene u stotim, AT posle 23 godine:

Čelične felne mogu da se plastificiraju bez problema, čak se prepokrije gruboća od srednjeg do grubog peskiranja, deblji sloj ili u dva nanosa. Autu točkovi Al legura jesu deblji i jači, ali trpe poslično opterećenje ko na motoru, tako da i tu važi isto pravilo. Aluminijum je osetljiviji, fina granulacija peska ili sa starim, ne mora kvarcni, a naj bolje sodom bikarbonom, em je fina površina em nema rizika lepljenja čestica peska koje vremenom otpadnu. Plastifikacija preko već plastifikovanog je moguća sve dok predhodna debljina omogućava provodljivost i uspostavljanje elektrostatskog polja. Parcijalne popravke su takođe moguće, rastvaranjem praha u rastvaraču, postoje i gitovi za zapunjavanje, a može se prefarbati bojom kao bilo koja plastika ali uz korišćenje kvalitetnog prajmera u obilnom dvostrukom nanosu i predviđenom intervalu za ceo pstupak. Bez obzira što je uobičajeno da se plastifikacija nanosi na metal tek mehanički pripremljen, bolje je hemijski prajmer, postoje i sredstva za istovremeno odmašćivanje, pranje i tanku pasivizaciju ali ih retko ko od majstora koristi. Takođe postoji i prajmer u vidu praha za plastifikaciju, ali tek dvojica hoće da rade, bar na rečima i koliko sam uspeo da iznađem, po ceni celokupnog posla sumnjam. Po mom saznanju, kod nas, sva ponuda praha za plastifikaciju je isključivo za unutrašnju dekorativnu upotrebu, znači nije otporna na atmosferiju, pre svega na UV zračenje, cena takvih materijala je oko 30€ kilo u nabavci, standardni su oko 5-6€. Nešto je kvalitetniji postupak sa bezbojnim prahom ali je problem što svetlim bojama menja nijansu. Uobičajeno i masovnost nečega u tehničko tehnološkoj primeni je često zabluda bez obzira što jedan ili više mogu da tvrde pozitivan rezultat.

Uh, to će da prođe, opusti se, bez nerviranja i upinjanja, budi dobar pacijent.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/75499-crash-bars-servis-seba/?p=1917493

Odlične su, ne razlikuju se od originala po dimenziji, čak bolje gripuju i leže u šaci od originalnih, zamenio sam ih sebi.

Ima, ko zec po minskom polju a naokolo lovci.

Pre II rata je bilo mislim dva PIO fonda koji su se bavili i špekulacijama i time uvećavali novčanu masu, 45 su nacionalizovani i mislim da su svi korisnici ostali kratkih rukava. 90-tih je isto ispražnjen i obezvređen inflacijom PIO fond i teško da će se oporaviti bez nekog drugojačijeg razdela, pogotovu što je trend zarada sve manji pa samim tim i masa koja se mesečno uplaćuje i praktično se ne pokriva stečeno pravo penzionerima i nadoknada za zdravstvene usluge, otuda uvođenje participacije za preglede i dobijanje lekova. Neuplaćivanjem PIO doprinosa se gubi pravo na staž a za zdravstvene usluge ne znam kako je regulisano, dugoročno gledano ne uplatioci ne utiču jer neće ni ostvariti ništa. Drugim rečima, da je zarada u realnom sektoru viša, veći bi bio prilv u fondove, sa minimalcem je to računski neodrživo osim da se podignu procenti zahvatanja ili da se smanje troškovi države a u to sumnjam.