Taj sam.

Nisi pratio na času: -opereš i odmastiš -preapciguješ i tad uočiš ima li potrebe da se negde nešto zagita ili je moguće samo da se išmirgla, što preporučujem jer mora i poseban git ili tečni metal za gitovanje, plus hoće da puca, znači samo ako mora -reaktivan premaz je boja-podlogu koja se hemijski vezuje za podlogu i neutrališe takozvanu masnoću metala, znači voš ili šo prajmer, ima jednokomponentni, bolji je uvek 2K. Špric git postoji za aluminijum al je komsikomsa, ja koristim epoxy boju Alcea, ona prianja odlično na aluminijum, dozvoljava relativno debo nanos, po potrebi i više slojeva, dobro zapunjava sitne rupice, lako se šmirgla i završno gladi i praktično mi je zamena za špric git u tom smislu. Preskačem hemijsko prajmovanje jer nije dostupno na dobar dan. -reaktivni i epoxy prajmeri imaju svoje vreme reakcije i svaki ima uputstvo u kom intervalu se nanosi sledeći sloj, tad je naj bolje prianjnje i ako je nanos nanešen fino, nema potrebe da se šmirgla, al kad istekne optimalno vreme, mora da se ohrapavi -na podlogu, bilo koje vrste, se nanosi boja po izboru, običan sintetička, 1k akrilna koja nije otporna na hemikalije i atmosferiju, bolje je 2K bilo akril, bilo sistem baza lak i može se napraviti u spreju u željenoj nijansi, znači nije neophodan pištolj i kompresor osim ako ne želiš perfekciju novog, standardni farbarski postupak je u dva tanka sloja, al ljudi ošajdare odjedared debelo. Neka od nevedinih i sličnih podloga je obavezna za čist aluminijum bez obzira na hrapavost, tu spadaju i mestimične probijene ogrebotine, za eloksirani je već pomenuto moje učenje da se ne farba elkosaža već se ona skida do golog materijala, ima drugojačijih tvrdnji, znači šmirgla i nanos neke završne boje, nemam lično iskustvo jer nisam nikad tako radio a za sitnije sanacije nemam povratnu informaciju tako da ne mogu ništa da tvrdim ni za ni protiv. Jesam pre više meseci uradio jedan obruč direktno na ne šmirglanu eloksažu, al je kratko vreme da bi verifikovao rezultat, prihvatio sam to na drugarev zahtev. Ako on pročita, možda napiše nešto o tome al tuđe i lično iskustvo ne moraju da se poklope, pogotovu ako se radi o internet kazivanjima. Ako treba još da detaljišem izvoli, ne mogu ni ja da se setim svih pojedinosti dok se ne upustim u konkretan posao, sigurno sam nešto prećutao.

Ma naravno, šalim se, fizika je uvek ista. Bez da vređam, i ja sam naučen, prvo pogrešno, pa zato i pao, pa ispravno i nadam se da više neću bar zbog kočenja, al ne kapiram oportunizam apriori, neko predubeđenje, staž, uobičajenost itd. a bez da se proba i empijirski uveri. Ovo je poligonski trening paniičnog kočenja, levo al se ne vidi, stoji jedan instruktor sa radarom, polaznik gleda u njega kao u smeru kretanja, instruktor podizanjem ruke daje znak da se ubrza do brzine od 50kmh kojom se konstantno vozi, pažljivo prati i po potrebi prekida vežbu na naj mnji znak nesigurnosti, drugi instruktor podizanjem ruke simulira pojavu prepreke i tad vozač koči što bolje po prvi put i na način kako on misli i kako je uobičajeno vozio. Kad se zaustavi tačno vidi kolki je bio zaustavni put, instruktor podučava iz prolaza u prolaz, lako uočava silu koju učenik dozira i postepeno ga koriguje, hrabri, podilazi, objašnjava, odgovara na nedoumice,...i vozač postepeno savladava tehniku o kojoj pričamo i uviđa da se kočioni put skraćuje i time polako eliminiše uvreženu prošlost. Nekom treba manje, nekom više prolaza, ali se na kraju mahom svi dovedu na granično kočinje koje dobar instrukter prepozna kao maksimalno dobro a bezbedno za datu osobu koja to kasnije mora da praksom utvrdi i pretvori u refleks. Vežba se radi bez posmatranja jer niko se ne oseća prijatno kad ga drugi gledaju kako uči, greši itd, ostali učesnici stoje u koloni na polazištu bez da vide ili čuju detalje i među njima je treći instruktor koji im uklanja tremu i sprema za start, znači nema brukanja iako nije sramota ne znati, niko se nije naučen rodio ma šta mislili o sebi. 50 kmh je dovoljna brzina za učenje i sasvim bezbedna, svi moraju da nose opremu i preko obavezne kacige, to delom smanjuje nelagodnost. Pri većim brzinama se radi na višim nivoima obuke i ne sa svima koji izraze želju, jednostavno je prevelika odgovornost na instruktorima, jednako važi i za simuliranu vlažnu podlogu. Ima kurseva počevši od BJB-a, Doktorov komentar, i umesto debate na tastaturi, na poligon, manite se uličnih podučavanja i raznoraznih pogrešnih praksi bez obzira na staž, a takođe ni GP nije umesan u drumskoj opasnoj problematici.

Svaki točak će da blokira ne adekvatnoj sili, jeste veći učinak prednjeg, ili prednjih, točkova, ali zadnji ima-ju svoj udeo, a kod motora i još nešto, da opet ne debatujemo prednja zadnja...Uvek se stiska kvačilo kod paničnog kočenja ne bitno motor auto, u traktor se ne razumem. Očigledno i dalje se ne razdvaja "panično" kočenje od usporavajućeg na nizbrdici, semaforu itd.

Pa ne, bez ljutiš, nismo svi naučeni, vični itd, pitaj šta ti nije jasno, da ti prevedem, po srbski.

Za bilo koje date uslove, uvek je prejaka sila uzrok proklizavanja točka/točkova, nema direktne veze da li je kvačilo stinuto ili ne, može se blokirati točak u svakom trenutku jer lamela prokliza a i može se ugasiti agregat.

Ne može uvek kopi paste i da se očekuje naj prostij odgovor, da si pitao kako naj, lakše, brže, jeftinije,.. moj odgovor bi bio možda eloxal sprey, koji sam ti napomenuo, njemu gotovo da ništa ne treba. Dobio si pun obrazložen odgovor sa mogućnošću izbora, sad što se nedovoljno razmeš a želiš je tvoj problem prilagođenja i izbora, shodno će ti biti i rezultat.

Bila je predugačka tema o kočenju prednja zadnja i blabla... ko i uvek, nemam nameru da ponavljam a i Doktor je bio jasan i kratak. Jeste, kočinje u panici je nagonsko, refleksno i ne kontrolisano ali sve dotle dok se na sazna kako se efikasno i za naj kraće i vreme i put motor uspori ili zaustavi, neko to odmah prihvati, nekom je potrebno da mu se pokaže pre nego on sam proba, neko sam usporedi kako misli i kako mu je instruktor objasnio, tek tada počinje vežba i konstantan lični trening da bi na kraju svako kočenje bilo kontrolisano u najgorim i najtežim situacijama. Gas se svako pušta ali je odspajanje pogona kvačilom naj brži način i uz istovremenu upotrebu kočnica tad ne dolazi do povećanja brzine usled inercije kretanja i nedostatka motornog kočenja koje je skroz neifikasno naspram kočnica. Prosto, iz krajnje brizine išaltavanjem do prve zaustavni put je pitaj Boga kolko dugačak, suvim kočnicama suprotno. Motorno kočenje može da se usporedi sa silom kočenja samo kad se prebaci u niži stepen i naglo pusti kvačilo, jedino tad može da zablokira tzočak i to u deliću sekunde, nekad čak ni to, zavisi od visine obrtaja, stanja kvaćila i snažnosti motora, potom konstantno pada sila motora i smanjuje se efikasnost, dok kod kočnica je ta sila stalna ili varjabilno kontrolisana svojom šakom. Ako je sila na kočnici do granice prelaska točka iz kotrljanja u klizanje, nikakva korisnost od eventalne dodatne i kratkotrajne sile motornog kočenja nema već samo šteta, točak će da prokliza i sam pad efikasnosti motornog kočenja nije dovoljan da točak ponovo zahvati već je potrebno popustiti i samu kočnicu i ponovo izdozirati do kranje granice kotrljanja, em za to treba vreme, em treba drugim stiskom pogoditi tačnu dozu. U suštini je sve prosta fizika, da li je jača sila kočnice ili motornog kočenja, koja brže postiže svoj maksimum, koja pre stupa u dejstvo, da li kraće traje pokret odvajanje šake od gasa, povrat sajle il elektronske žice, sagorevanje inertne usisne smeše i prekid radnog takta, smirivanje radnih obrtnih inertnih masa, ili je kraće istovremeno odspajanje pogona i stiskanje kočnice i to do maksimalne, koja je konstantna ili kostantnija, odnosno bez pada i koja je kontrolisano varjabilna. Držao sam u ruci posleratni udžbenik za obuku vozača po kojoj su instruktori tada predavali, figurativno nacrtan automobilski volan, toliko o tome.

"Što je babi milo, to joj se snilo."

Aluminijm i cink zahtevaju adekvatnu podlogu i pripremu da bi se prihvatio sloj završne boje, šmirglanje samo povećava fizičku adheziju, a sam špric git nije sam po sebi primenljiv za aluminijum kao što je za gvožđe. Dobićeš rezultat ali je upitno kroz vreme. Umesto špric gita, zašto ne uzmeš neki od navedenih podloga, pojedini epoxy premazi su čak vrlo slični špric gitu, obezbeđuju stabilno prihvatanje i lepo se šmirglaju kao špric git. Tražio si odgovor i dobio si validan školski, ne razumem dalji komentar.

Jednostavno, kočenje kočnicom je daleko efikasnije, konstantno, i nada sve brzo što je u kritičnim momentima naj bitnije. Recimo, u VI si brzini, tad nema skoro nikakvog motornog kočenja, dok išaltaš u sledeću nižu protiče vreme i nakon prvog efekta kompresije on se polako gubi pa je potrebno opet prebaciti u niži stepen i tako do prve. Naravno, čak i pri izrazito oštrim kočenjima se šalta u niže prenose do potrebnog, recimo kad se prilazi krivini, al sve je to kontrolisana i predvidljiva situacija, dok iznenadna i opasna, izlazi neko iz bočne ulice, je ta kritična i tad je jedini cilj što brže i efikasnije zakočiti, usporiti, bilo da se obezbedi dovoljno smanjenje brzine za "manevar izbegavanja prepreke", naglo skretanje i izlazak u nekom smeru ili vraćanje na predhodni, ili da se smanji silina udara, nije isto ako je to sa 100kmh ili sa 50kmh. Agregat ima svoj momenat inercije zbog obrtnih masa i zbog samog rada čak i na leru, zadži gas i probaj da kočiš zadnjom, osetićeš da motor i dalje vuče, pad rotacije točka je mnogo brži kočnicom nego oduzimanjem gasa u ma kojoj brzini. Vrlo je bitno ne mešati kočenje radi usporenja bez obzira koliko ono bilo snažno, kao na GP-ju, od takozvaničnog paničnog kočenja kad je glava dovedena u pitanje. Često se to brka i zato se i spominje motorno kočenje za koje se ni nema vremena nit se razmišlja o njemu već se refleksno poseže za komandama kočnica a tad je kvačilo nužno i delotvorno jer istog časa se odspoji agregat i time neutrališe pomenuta inercija vuče agregata, u kočenju je to guranje, koje praktično produžava zaustavni put i vreme koje ističe. Takođe, pri paničnom kočenju je veliki rizik nestabilnosti i vozč valja da bude skoncentrisan i miran pri upravljanju jer i mali suvišni pokreti mogu dodatno destabilisati motor i odvesti u pad. Naravno, sa 200 na 0 protiče neko vreme i ako je motor stabilisan i iskontrolisan, ima se mogućnosti na šaltanje, al sa 50 na 0 gotovo da nema. Dalje, prisutna je zamka, ako je zadnja kočnica dozirana tik do sile proklizavanja, što se stiče vežbom ali je potrebno i prepoznavanje i podloge a to na ulici nije moguće, prebacivanjem u niži stepen i pogotovu sa trzajem, pojačava se sila kočenja koja je već na ivici blokiranja i dodatnom silom točak jednostavno prokliza i gubi se efikasnost jer je kotrljanje efikasnije od trenja, odnosno klizanja, na stranu rizik od pada usled toga.

Ovde je reč, koliko sam razumeo, o naglom kočenju. Kakvo crno motorno kočenje, za to nemaš vremena! Ovde se vraćamo na temu da li kočiti zadnjom, prednjom ili sa obe. Tako je, panično kočenje i kočenje radi usporavanja su dva različita pojma ili situacije. Kod kočenja u kriznim situacijama, panično, je stiskanje kvačila prioritetno da bi se zadnji točak oslobodio vuče ili guranja momentom agregata i tad za delić sekunde se može javiti povišen broj obrtaja. Obično se nema vremena za prebacivanje u niži stepen ili to sledi nešto kasnije nakon što motor stabilno i sigurno maksimalno koči, i ima za cilj da obezbedi dalje kretanje, vuču, u takozvani "manevar izbegavanja prepreke" koji po pravilu sledi nakon paničnog kočenja. Uvek je dilema ili stvar procene, da li kočiti do kraja i tako ostati do tačke susreta ili udara, ili u nekom trenutku otpustiti kočnice i preći u manevar izbegavanja sa ili bez dodavanja gasa što je u praksi delotvorno, odnosno spasonosno. Što se tiče blokiranja zadnjeg točka, ako je pravilno kočenje i motor tehnički ispravan i dobro podešen rebaund, zadnji kraj leluja ko zastavica levo desno što nije ništa opasno, već ako teži da pretekne prednji kraj, jeste. Ako se pri velikom otklonu zadnjeg kraja otpusti kočnica da bi se blokirani točak otpustio, velike su šanse da sledi pad, bolje je zadržati ga blokiranim i pokušati da se zadnji kraj vrati u istu pravolinijsku osu sa prednjim i tad popustiti zadnju kočnicu i odblokirati točak i odmah ponovo je stisnuti nužno manjom silom. Ono što je Mikulanac izneo je možda od naj veće važnosti, tražiti izlaz iz kritične situacije, a ne fiksirati se u tačku potencijalne prepreke, pravilno naučen i istreniran ima neuporedivo veću mogućnost da se izvuče iz kritičnosti, još ako predupredi, predvidi, bezbednost je na vrlo visokom nivou i skoro uvek u svojim rukama. Za ovo je potrebna pokazna vežba i mnogo ličnog i stalnog treninga, nije jednostavno rečima kazati i još teže usvojiti samo na osnovu priče, pogotovu kad se radi o preprekama u krivini i pod nagibom, ( tu spada i pogrešna procena krivine, prebrz ulazak). Dobro je da se postavljaju pitanja bez ustručavanja, odlično je što su odgovori sve bolji i kompletniji od mnogih.

Pa nije tako, u startu nisi dobro dijagnostikovao, ignorisao očitanu i kodnu grešku i ukazivanje na njih. To što je tebi smešan trošak, za mnoge u Srbiji je prevelik.

Palo je čestitanje

Probao sam danas ,prvo je davao 1122,kad sam ga verglao malo i opet probao izasao je 4444 kod,da nema greske. Druze nije nikakav problem delove sto sam kupio,podigao sam" rezervu" u njemu.Motor je i trebalo da se pregleda i servisira.Delovi su ovde jeftini ali rad je skup.Meni je problem sto dosad nisam pronasao nista pohabano,potroseno i da ne valja,motor je u dobrom stanju ,a opet ne radi.Skinucu poklopce na glavama da vidim kakvi su ventili i dali je "vaga" u GMT,Ovde i mnogo novije motore rasturaju u delove,ne verujem da ce neko gubiti ovoliko vreme da ovo popravlja ha ha Meni je problem, držim do toga da moji saveti budu što tačniji a ne da ispadnu kao gledanje u pasulj pa da se kupi još jedan motor sa kog bi se skidali delovi, bez obzira imao neko novaca ili ne. Lično ne preporučujem kupovinu i ugradnju polovne benzinske pumpe, ona strada i od stajanja, a takođe ume da otkaže gotovo bez najave. Sama defektaža i kvara i pojedinih delova nije jednostavna i često se može pogrešno zavesti ako se nema dovoljno iskustva i konkretnog znanja koje i nije moguće virtuelno preneti pa čak ni setiti svega dok se na uhvati za alat. Dobro si prošo, kako se odvijalo, mogao si da kupiš još jedan motor pored za skidanje delova pa da opet ne rešiš problem. Imaš temu u kojoj je opisana zamena žica itd., nemoj biti siguran da ti se ponovo neće javiti isti problem, moje ću da svedem na minimalanu verovatnoću iz već izloženog.

Odličan predlog zaista pogotovu što je sa tolikim popustom.

Hahaha, još samo da se počne sa graviranjem cene ko što je nekad bilo na svakom artiklu u SSR-u, biće zapljuvavanja pljeskavica, ko i u svemu uostalom.

Sad gledam svoje OJ, to je vršni model, bar bio ako se ne varam, dodatno belo ojačanje od samo jednog sloja kože na dlanu sumnjam da bi izdržalo klizanje kolko i običan pvc koji se zamera kopiji na video klipu. Diskutabilno jel bolje uzeti siromašan original ili punu kopiju rukavica. Što se tiče kacige, mislim da tu ne sme da bude dvoumljenja, mada i tu može da se vrši poređenje, markirana džetovka ili no name full face, ali dobra kaciga nije ni skupa, kao što ih ima Nolan u ponudi, naročito modeli koji nemaju naočare, pin lok i to nešto što ne utiče na nivo zaštite. Zastupnik Nolana u Beogradu drži cenu na nivou bilo koje maloprodaje u svetu, pokriva punu garanciju i uvek ima potrebne rezervne delove i čak vrši popravke, što je izuzetno korisno, a takođe daje povremeno popuste, strogo sve u skladu sa poslovnom politikom Nolana, čak i više od toga. Uzgred, kroz različite modele Nolana se nalaze i različiti kalupi shodno oblicima glave i velika je verovatnoća da se nađe adekvatan model. Hoću da istaknem ono što su mi oni preneli, u ponudi imaju i prave takmičarske kacige ili tog ranga, ali naglašavaju razliku u smislu bezbednosti. Naime, pretežni padovi na takmičenjima su klizeći i pod blagim, kosim, udarnim uglom na podlogu i kacige su konstruktivno i od materijala koji je prilagođen prvenstveno trenju tako da kažem, dok u uslovima saobraćaja je obrnuto, udarci o podlogu su vertikalniji i gradske kacige su izdržljiviji pod dejstvom tih sila nego takmičarske. Kod trkaćih je bitna i težina zbog velikih inercionih sila, lepa je laka kaciga, mora zato i da košta, al nije izrazito neophodna za ulicu, lično imamo i supruga i ja flipapove koji su u startu teški, ne smeta nam oboma to ništa. Uh, sad se setih, sledi zamena zbog propisanog roka od 5 godina, može i 7 al tu se nikako ne igram, biće isto flip up i Nolan naravno. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/42125-flip-kaciga-nolan-n-90-classic-n-com/

Plastifikacija aluminijuma i legura nije dobra jer grejanjem od tih 180°C - 210°C dolazi do trajnog omekšivanja materijala, za obruč od žičanog točka ne preporučujem nikako, za liveni ne tako eksplicitno. Fabrička plastifikacija se radi u procesu izrade ili se radi kod legura koje su termički postojane. Da li je plastifikovan lako možeš da vidiš po mestima gde je oštećen po debljini tog završnog sloja a i po njegovom izgledu, plastifikacije obično na nekim mestima bude kao pomarndžina kora. Ako je zasigurno fabrički plastifikovan, sa dobrom sigurnošću možeš da ga preplastifikujš bez da skidaš stari sloj, dovoljno je da blago prešmirglaš i zagladiš neka oštećenja, i pravilno odmastoš površinu, naravno, ležajevi moraju da se izvade jer neće izdržati toliku temperaturu. Ako je eloksiran, što je naj verovatnije, površina je glatka iako možda mat izgleda, šmirglom 400-600 se vrlo lako skine sloj jer je baš tanka da ne bi pucala, a nekom namenskom pastom joj se lako povrati sjajnost, kod plastifikacije to nije moguće, mada postoje paste i za tu površinu. Mnogi tvrde da je eloksaža odlična podloga za farbanje, moje učenje je drugojačije, za plastifikaciju jeste, za boju ne. Postoji 1K sprej koji u sebi sadrži neku količinu prajmera i ima izgled eloksiranog aluminijuma u bojama srebra, zlatna i tamno braon, ovde se zove Eloksal, nije postojan na rastvarače, neće sam od sebe da se ljušti ali nije ništa naročito otporan, za neke brze popravke da, kao trajno ne, opet zavisi šta se hoće, koristim ga tek tu i tamo čisto da neka ogrebotina ne bode oči i to baš vrlo, vrlo retko. Po istom učenju od Profe koji je doktorirao na aluminijumu i koji ima pogon za plastifikaciju, ne postoji dovoljan prajmer za eloksiranu površinu bez obzira i na pripremu finom šmirglom. Nemam iskustva sa farbanjem eloksaže i ne mogu da potkrepim lično a verovatno ni neću, jer osim nekih popravki sitnih ogrebotina i za koje nemam povratnu informaciju o trajnosti, primenjujem školsku tehniku. Eloksaža se skine hemijski, peskiranje samo ako mora zbog uklanjanja dubinske piting korozije koja se samo mehanički može ukloniti, potom dobro pranje vodom i acetonom i šmirglanje da bi se uklonile granule peska koje hoće da se zalepe za aluminijum i posle otpadnu zajedno sa bojom. Umesto takozvane reaktivne boje, uobičajeno Voš ,Šo prajmer, ili neki epoksi, primenjujem dvostepeni hemijski tretman za avio primenu, pošto toga nema u slobodnoj prodaji da ne dužim. Nakon nanosa tankog sloja prajmera sledi farbanje 2K bojom, bilo u sistemu akrila ili baza laka, nije neophodan elastin aditiv za liveni točak, za žičani je preporučljiv, lično idem uvek na bazu i poliuretanski lak koji je bolji od akrilnog, jači plus elastičan i ne dodaje mu se fleksi agent, i naravno, podrazumeva se lakirerska tehnika rada u svemu, nivo sjajnosti po želji, previše mat se teže održava. U svakoj boljoj prodavnici boja se može napuniti 2K sprej ,( i prajmer), koji ima ograničen rok upotrebe, ponegde se može i izabrati veličina i oblik rasprskivača, sitna "dizna" i lepezasti rasprskivač, no pištoljem je puno sigurnije, lepše i lakše.

Pa evo Djunta je slikao njegove OJ. Isto se meni desilo sa Oxford rukavicama. Rekao bih da ipak postoji razlog zasto nesto kosta 200+ eur a nesto 100- Jasno je meni i da se svi nadamo da necemo nikad probati rukavice za onu svrhu za koju su napravljene ali ja se rukovodim logikom da je bolje original losijeg brenda nego kopija top brenda a onda me demantuju moje, Djuntine i Secerove rukavice. Geslo u Srbiji je " ma valjda neće" i po njemu se tako ponašamo, lično se uvek rukovodim suprotno jer " đavo nikad ne spava ", pored ostalog i rukvice koroistim i pri kratkoj vožnjici zarad ponekad nužne probe nekog motora. Jako dobar poznanik još iz mladosti je poginuo pre godinu ipo bukvalno u ulici ispred svoje garaže vršeći test vožnju bez ikakve opreme i to ne vozeći ništa brzo tuda gde je prolazio barem deset puta dnevno. Prikazom svojih rukavica, samo sam sebi napravio medveđu uslugu, upravo ih gledam da se ne ogrešim, ajd što su šavovi popustili, premala veličina, al habanje na dlanovima je čista posledica normalne upotrebe i to bez nekog čvrstog držanja kormana i sa gotovo uvek mirnim šakama u, ili na, istom položaju uz komande. Problem virtuelne stvarnosti, gugle, vikipedija, youtube, forumi i internet je što se gube reperi i realnost, jednostavno je nemoguće ili u najmanju ruku jako teško doći do validnog saznanja. Ja sam mogao da napišem da su moje rukavice prešle 100.000 km po suncu i kiši, mnogi bi poverovali verovatno. Klip o poređenu originala sa kopijom je takođe bez pokrića u krajnjoj liniji, iako je logičan, al šta ako je namešten, sašivene rukavice da izgledaju kako su prikazane ili uzete naj gore sa Alija, tvrde da nisu od prirodne kože po mirisu dok SeceR navodi upravo suprotno a i po slikama se vidi da su od kože, od koje životinje manje bitno, što uostalom potvrđuje i stanje mojih koje su milon posto originalne i od kengura. Trenutno glasno razmišljam u nemogućnosti da zaključim baš pravilno već samo logično, original bi trebao da bude bolji. Takođe i mnogi imaju poduplan problem, jes da sa suprugom mirnije i manje vozim, al to ne znači da njoj ne trebaju rukavice ili pak da su joj dovoljne bilo kakve, moram dvostruko da platim da bi ona bila zaštićena koliko i ja a to mi je nemoguće ovog časa, pa se kineka kopija nameće kao jedini mogući izbor. ...................................... Pokretanjem teme nisam očekivao ovako dobar i kvalitetan odziv i to još bez ofovanja bez koga ne može da prođe bilo šta da je u pitanju, no ne sumnjam da dežurni ne vrebaju.

"Služim forumu". Cena Handroida i to u Beogradu je po srednjem kursu 178€, dok na proizvođačlom sajtu stiji kad se prečuna, 160€, ne znam da li je sa ili bez VAT, al ima neka poštarina i bankarina, plus rizik da rukavice dobiju noge, a sem toga kupovina na neviđeno, bez probe, nije razumna. Kod nas je moguća kupovina putem beskamtnih čekove na 12 rata, ko ih nema, verovatno može da vrši otplatu al da kupljena stvar stoji u prodavnici dok se u celosti ne otplati, pa je i to velika pogodnost. Gledajući klip original vs kopija, nije moguće znati kakvi su protektori ispod uz rizik da dođe skaj umusto kravlje ili ovčije kože itd. Original je trenutno na popustu za 170€, opet bez probe, a ovako površno, Alpinestar manje je štiti od Handroida, i da ima bolju neposrednost, što bar ja ne znam, sumnjam da je velikoj većini od ikakvog značaja, pre će biti da je važnije ono, GP etiketa.

To je tačno, nekad i džabe može da vredi još manje.

Izvinjavam se za dan zakašnjenja, juče sam "gostovao" kod Marka Stošića, školovanog moto trkača čija bi karijera danas bila verovatno u nekoj od GP klasa da se porodica nije vratila u Srbiju. Od početka bavljenja motorciklizmom uvek je imao vrhunsku takmičarsku opremu i ima istančan ukus i oštar kriterijum. Lično je koristio Berik rukavice više godina, Knox Handroid ima tek od letos i nema iskustvo sa trka jer se više ne takmiči. Handroid mu se dopao na oko i ostvario je želju. Naveo je da mu kalup odgovara, rukavice pružaju skroz neposredan osećaj što mu je kao šampionu naj bitnije, nema nigde osećaj pritiska, krutosti ili bilo kakve smetnje na šta su vrhunski vozači naročito osetljivi. Zaštita iznad zgloba je praktično skroz u krug: levo desno odozdole i odozgo gde je odličan i vrlo praktičan i fin podešavač stezanja štitnika, zavija se okretanjem a otpušta povlačenjem ka gore Dva slajdera na dlanu su kevlar,( il karbon), nisu običan pvc u dezenu, ispočetka mu se činilo da mogu da mu smetaju ali se vrlo brzo adaptirao i čak mu odgovaraju: Keder na kažiprstu je brisač vizira pri kiši, to i Knox navodi, mada postoji da se kupi univerzalni gumeni naprstak sa brišićom gumom. Na pitanje da nema možda osećaj napinjanja prstiju zbog gibljivih protektora, Čempi kaže da nema, ali za to bi verovatno trebalo duže voženje, Njegova klinceza i reiser bi mogli možda verodostojnije da iznesu zaključak jer dugo koriste ove rukavice. Moje zapažanje bez probe rukavica, mnogo veća šaka od Afrikančeve, je da uprkos zakrivljenju prstiju samim krojenjem, oni stoje više pravo i krive se tek pri kraju jagodica : Sami štitnici prstiju ne pokrivaju vrhove i to je upravo zbog nesmetane pokretljivosti i obezbeđenja istančane kontrole komadi na kormanu, postoje ojačanja ali ne znam šta sadrže. Handroid je jednako dubok ko moj OJ koji ima tvdro ojačanje sa spoljne strane: dok sa unutrašnje ima samo pojačnu kožu umesto slajdera : OJ ima po par tvrdih protektora na 3 prsta i na korenu: a na palcu oba od pojačane kože za razliku od Knox-a: na malom prstu samo jedno kožno ojačanje: Već vidljivi tragovi upotrebe na OJ-u, leva rukavica više potrošena zbog veće sili pri stiskanju kvačila: Celokupna unutrašnjost je obložena prijatnom postavom koja je čini ni toplom nit hladnom i sprečava znojenje, sa druge strane onemogućava da se rukavice "razgaze" i kakve su prvog dana, takve su i danas, iako tanka i rukavice knap, ipak meni čini posredni odziv na kormanu: Desni kažiprst na mestu savijanja je vrlo brzo pukao i vremenom rasparao još više: a na levoj šaci usled kvačilanja sa dva prsta je šav popustio između srednjeg i domalog: OJ je od kengurove kože, pruža to što jeste za stotinak evra. Konox je po svemu iznad, tu nema zbora iako košta osetno više. Međutim, po svemu je Held Titan klasa za sebe al tek on košta. Jeste GP rukavica ali i sa punom zaštitom, po net analizi jeste uspešan spoj oprečnih zahteva i zato je svrstavaju na prvo mesto ko što je izneo dvlns. Rade neke modele sa pola broja a moguća je i narudžbina po meri uz doplatu. Konx-a bi mogao da dobacim, postoji i mogućnost na ček-poček, ima da se proba što je jako bitno, jednom rečju odlično ali svrbi Held. Kako stvari stoje i zbog svoje isključivosti polovičnih rešenja, mislim da će izbor biti kineka kopija, hvala ŠećeR-u na iznetom iskustvu, na žalst zbog svojih padova, to je dovoljno za opredeljenje zbog očigledno dobre zaštite umesto izbora brendova al sa nižiom pkrivenošću zaštita. Doduše Knox ću morati da probam u nekom narednom periodu a konačna odluka za trajnu i skupu rukavicu odlažem za dogodine, odnosno do prilike da probam Held i da se malko oparim.

Od uvek, al baš tako bukvalno, svi moji prevozi su morali da budu tehnički savršeni, jesam molio da prođem kad je auto imao neka spoljna oštećenja ili polepljen nalepnicama, ali da mi ne radi ručna ko što je ranije bio uobičajen kvar na Fiatima, to nikako. Jeste retorički, al, viđam ja kamaru motora i na oko bar 50% nije za vožnju, kad bi se pridržavao strogo ne tehničkog pravilnika nego fabričkog manuala, ni jedan stariji od 5 godina ne zadovoljava, jednostavno stoji da se svako kočiono crevo menja posle 5 godina. Za mnogo tehničkih pregleda sam znao, prolazi i ono što se upšte nije pokretno, beš azot monoksid na dizelu i očitavanje broja svaki put. Mi nismo savesni ljudi, koliko od nas vozi kineske xenone na primer, (ja ne naravno,), to je problem. Povećanjem cene sumnjam da će se išta rešiti osim punjenja kasa.