Pogledaj malo mobile.de, i tamo ima i te kakvih raspona cena kao i svuda, ne može da bude ista cena za različito stanje bez obzira na nove gume, registraciju, kofere, što je vidno, a nevidno može da košta naknadno i preko 1.500€.

Jeste, mnogo smo nisko pali, posrnuli.

Malo ko bi prošo bez batina.

Ukusi jesu različiti al je ovo ipak odlično. Ako si radio obe boje, svaka čast, meni se sviđe, u tonu motora. Za odvajanje se koriste namenske trake koje su tanke, ne one zaštitne papirne, obično se to radi u sistemu baza lak kad se sve prelazi bezbojnim lakom tako da nema prelaza pod prstima, ima tu još finesa kako i zašto. Inače, bezbojni lak može da se nanosi i preko akrila. U predhodnom postu, ne mom, je spomenta baza u koju je umešan učvršćivač. To nije previđeno da bude samostojeći završni nanos, mahom se koristi za unutrašnje delove auto karoserija, daje mat do neki polusjaj zavisno od udela učvršćivača, 30-50%, preko toga je sloj prekrut inače, a i sami proizvođači predviđaju da se u bazu doda 10% učvršćivača da bi pratično kristalni prah bio homegeniji i čvršći i time bilo moguće blago šmirglanje radi ujednačavanja šarenila koje ume da se javi prilikom špricanja, naročito kad je u recepturi više pigmenata i veće granulacije. Baza ide bez učvršćivača i lak može posle više sati i duže, kad se ubaci učvršćivač, tad mora da se radi odmah po već pomenutom intervalu.

Da, tako je na žalost. Dao sam oglas na KP da kupujem elektronski sklop i naveo da hoću da izvršim servisnu kontrolu ispravnosti, petorica ih imaju u ponudi, niko neće a vidim da su pregledali oglas. Posredovao sam u razmeni moto delova bez ikakve koristi, ne mogu da budem 100% siguran jer nisam pregledao, ali se ispostavilo da je deo od drugara stigao oštećen. Jadni smo.

Odlično, bitno je da se bude zadovoljan, pogotovu kad sam čovek uradi, meći slike, obećo si. Da pokušam još malo zbog nedoumica. Svaka boja traži da površina na koju se nanosi bude ohrapavljenja u nekoj gruboći koja može da bude zapunjena i nevidljiva posle završnog sloja. Za pred premaze se koristi šmirgla 600-800, zavisno da li se nanosi jedan ili dva sloja, pravilo je da se ide sa 2 sa međubrušenjem. Za završnu boju se priprema sa 1.000-1.200, finije od toga ne obezbeđuje dobru mehaničku adheziju, dok sa grubljom površinom je već moguće da se vide risevi šmirglanja pa se tad šprica sa gušćom bojom u debljem nanosu što dovodi do pojave takozvane pomorandžine kore bez obzira na sjajnost. Završni slojevi se nanose u 2 nanosa mokro na mokro u predviđenom vremenskom razmaku što je varjabilno zavisno od spoljne temperature i brzine reakcije učvršćivača i razređivača, postoje više gradusanih, svaki proizvođač navodi precizne podatke. Preran nanos nosi rizik da dođe do slivanja ili do pojave "kuvanje boje", zakasneo čini da se sloj ne utopi u prvi sloj i javi se pomorandžina kora ili matnjikav prašnjav izgled. ( Ponekad se nanosi i treći sloj a može se raditi i sa međubrušenjem ali to višestruko produžava rad zbog potrebnog vremena sušenja da bi moglo da se šmirgla. ) Aluminijum i legure kao i obojeni metali gde spada i cink ili pocinkovano gvožđe su jedno, a gvožđe drugo i na njega ide bilo koji premaz.( Hrom, nikl itd. ne primaju ni jednu boju, plastifikaciju da. ) Go aluminijum i eloksirani opet pa nisu isti. Na goli ide takozvani reaktivni premaz, uobičajen naziv Voš ili Šo prajmer, on u sebi ima sastojke koji neutrališu "masnoću" i nagrizaju površinu i na taj način se vezuje a istovremeno razdvoji sledeći naneti sloj, obično ide samo jedan nanos. Sam po sebi nije neka zaštita. Postoje i namenski špric gitevi koji su na neki način kompromis, malo aktivne supstance, malo zapunjujuće. Na eloksirani aliminujum su ti reaktivni premazi malo delotvorni mada neće doći do samoljušćenja. Za elksirani aluminijum je bolji epoksidni premaz, takođe i za gvožđe, mnogo je jači i otporniji pogotovu na hemikalije, u debljem sloju je kao fini špric git, jako lepo se bori sa korozijom, usporava je ili štiti, uz sledeće dalje nanose obezbeđuje dug vek, za njega postoji takođe predviđeni intervalni način upotrebe. Sprej, koristim i ja jednoko komponentni, 1K, srebrni i crni, tek da zamažem nešto i da ne gledam ofucano, trunkom razređivača se odmah obrišu bez obzira što su akrilni. Dvokomponentni, 2K , su kako treba, u suštini, sve boje sa učvršćivačem su neuporedivo jače od onih bez njih iako mogu biti iste baze. Sprej sa dvostrukim punjenjem koji se mešaju okidanjem, po mom nekom ne proverenom saznanju, jedna komora sadrži aktivator, neki supsitut učvršćivača, a u drugom delu je boja sa razređivačem, pravilo je inače da se u boju prvo umeša ućvršćivač pa onda razređivač. Sprej jeste primamljiv i zgodan za manje površine i bez nekog zahteva za pravim kvalitetom, zbog nemogućnosti korekcije viskoziteta, pritiska i rasprskivača ne omogućava dobar rad ali u redu, postoje pomagala koja kao simuliraju pištolj al to nije to. Popravka sprejom nije moguća u farbaskom kvalitativnom smislu al ajd, stvar ličnog kriterijuma, ne smeta kad se vidi iz aviona. U sprej od tih 400-500ml ide 80-140 ml pripremljene boje, (ili bilo čega), znači učvršćivač i nešto više razređivača da bi mogao da se rasprskava i praktično i sa 3 sloja to bude tanko, nema mesa što se kaže i samim tim je otpornost diskutabilna, a i sama priprema mora da bude finija, na stranu što ode više sprejeva, doduše, može i sa jednim al ko flis papir "debelo", svaki proizvođač boja propisuje minimalne debljine da bi se to smatralo ofarbanim i zaštićenim. Cena spreja je 3-4 puta skuplja od kupovine boje na gram, 0,1 seta košta tih 10€, znači set 100€, zato ih prodavci i forsiraju jer na istom utrošku boje zarađuju višestruko više zloupotrebljavajući našu nemoć i neimanje uslova za pravi rad, a i obmanjuju nas da je to isto, a očito da nije ni po čemu. No, tako je kako je, uglavnom je bolje ili drugojačije nego što je bilo i to je naj bitnije. Cenovno je znatno jeftinije nego da se nosi kod farbara, al kolko para, tolko muzike. I da ne zaboravim, podrazumeva se da sva površina koja se farba mora da bude ohrapavljena makar malo, bez prašine i odmašćena, dlanovi i prsti se neposredno pre dodirivanja obrišu nitro razređivačem ili se koriste namenske rukavice, ko može sa njima da radi.

Ionako si se zadužio pa taman da razdužiš nedolaske.

Nedavno sam obrukan, džaba škola, odnosno popravni po ko zna koji put. Ako ćeš da variš, postoji sistem gde se spojno mesto dodatno armira utiskivanjem klamfe pa se preko nalije var, pregita i dotera vizuelno, bude to jako kako treba. Može i dno da se reparira, a u krajnjoj liniji sve se ofarba da se ne razlikuje od originalnog izgleda ali ne sprejom mada ništa ne fali da se njime špricne neka sitna popravka, čisto da znaš.

Seba prevashodno gleda funkcionalnost kreš bara, znači zaštitu vozača i motora, a mnogima je primaran izgled koji često sputava i remeti osnovnu namenu, a sem toga ukusi su različiti i da bi eliminisao što više neodumice on insistira na što preciznijem zahtevu naručioca da posle ne bude ala nisam tako mislio itd. Proizvođača krešova ima pitaj Boga koliko, svaki od njih ima neki svoj tip i to uglavnom po jedan jedini za dati motor i nema mogućnosti ovako ili onako, to je što je, dok Seba radi po želji do granice ugrožavanja funkcije. Kreš koji sam linkovao je po uzoru na vodenjak i zaista pruža nešto bolju zaštitu od raznoraznih. Seba može da uradi skoro sve, ali ako ti nisi uspeo na osnovu desetak slika da definišeš, kako to da učini on ili bilo ko samo na osnovu vizije u glavi. Što se tiče završnog izgleda, uobičajeno za krešove uopšte je da su plastifikovani, Seba daje na uslužnu plastifikaciju kod plastičara koji to radi školski uz predhodni hemijski tretman što primenjuje svega par radionica u Beogradu, prah se uzima najkvalitetniji mogući u ponudi u Beogradu, nudi finalno ne pokriven tako da svako može da zadovoljiti svoj specifičan zahtev. Uobičajene boje koje se rade po uslužnim radionicama svaki dan su crna u semi glos varijanti, crna sjajna i siva su česte, bela sledeća. Sve druge boje koje postoje se čekaju jer niko od radionica ih nema na stanju već se uzima po potrebi od svega nekoliko snabdevača, promena boje u komori zahteva totalno čišćenje a punjenje pištolja mislim da ne može da bude manje od kilo praha, a za kreš ide recimo stotinak grama, što diže cenu, doduše ne drastično. Otiđite u bilo koji pogon, pored uobičajenih, ponudiće vam neku boju koja im je aktuelna, za posebnu ili će odbiti ili uputiti na neka dva snabdevača pa da lično izaberete i donesete jer niko neće da snosi rizik odstupanja nijanse od kataloga pa čak i zbog različitosti od šarže do šarže što je kod prahova dozvoljeno, ista crna može da se razlikuje kad se uporede dva komada. Kod dva snabdevača se prah može birati po katalogu i uzorku na pločicama, pun izbor nijansi je moguć samo klasičnim farbanjem miksovanjem boja.

Završno farbanje, odnosno špricanje je naj manje važno, sa standardnom bojom iole lakirer će da uradi da budu sjajni, a kao i u svakom poslu, priprema je sve, ona se ne vidi a obezbeđuje trajnost. Da li će majststor da prihvati i uradi sve što se traži je stvar savesti odnosno poštenja i znanja, a obično svaki od njih tvrdi da ima neku foru koja ne često odstupa od propisanog tehnološkog postupka, tj. školskog. Radio sam reparaciju par točkova kako je navedeno s početka teme, pripremu je uradio vlasnik Mrva i to nema cenu, istina, vraćeni su iz mrtvih. Ponovo možda same sebi i to iz čistog estetskog hira, dunulo mi da budu crni, izgledaju kao novi i nije potrebna nikakva sanacija ali je i dalje jako veliki posao koji nije isplativ, praktično od uslužnih majstora se moro očekivati i tražiti nešto manje zahtevno. Kako je bilo i kako je sad, bez celog postupka: Ova hrapavost potiče od očišćene pting korozije, pošto je unutrašnja strana, nije dodatno brušena i zapunjavana, dok spoljna vidljiva jeste, crvenkasto u niplovima je mast, da ne ispadne da sam ostavio koroziju nege: Završen točak, brojčane oznake su geometrijske mere aksijalnog odstupanja izražene u stotim, AT posle 23 godine:

Čelične felne mogu da se plastificiraju bez problema, čak se prepokrije gruboća od srednjeg do grubog peskiranja, deblji sloj ili u dva nanosa. Autu točkovi Al legura jesu deblji i jači, ali trpe poslično opterećenje ko na motoru, tako da i tu važi isto pravilo. Aluminijum je osetljiviji, fina granulacija peska ili sa starim, ne mora kvarcni, a naj bolje sodom bikarbonom, em je fina površina em nema rizika lepljenja čestica peska koje vremenom otpadnu. Plastifikacija preko već plastifikovanog je moguća sve dok predhodna debljina omogućava provodljivost i uspostavljanje elektrostatskog polja. Parcijalne popravke su takođe moguće, rastvaranjem praha u rastvaraču, postoje i gitovi za zapunjavanje, a može se prefarbati bojom kao bilo koja plastika ali uz korišćenje kvalitetnog prajmera u obilnom dvostrukom nanosu i predviđenom intervalu za ceo pstupak. Bez obzira što je uobičajeno da se plastifikacija nanosi na metal tek mehanički pripremljen, bolje je hemijski prajmer, postoje i sredstva za istovremeno odmašćivanje, pranje i tanku pasivizaciju ali ih retko ko od majstora koristi. Takođe postoji i prajmer u vidu praha za plastifikaciju, ali tek dvojica hoće da rade, bar na rečima i koliko sam uspeo da iznađem, po ceni celokupnog posla sumnjam. Po mom saznanju, kod nas, sva ponuda praha za plastifikaciju je isključivo za unutrašnju dekorativnu upotrebu, znači nije otporna na atmosferiju, pre svega na UV zračenje, cena takvih materijala je oko 30€ kilo u nabavci, standardni su oko 5-6€. Nešto je kvalitetniji postupak sa bezbojnim prahom ali je problem što svetlim bojama menja nijansu. Uobičajeno i masovnost nečega u tehničko tehnološkoj primeni je često zabluda bez obzira što jedan ili više mogu da tvrde pozitivan rezultat.

Uh, to će da prođe, opusti se, bez nerviranja i upinjanja, budi dobar pacijent.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/75499-crash-bars-servis-seba/?p=1917493

Odlične su, ne razlikuju se od originala po dimenziji, čak bolje gripuju i leže u šaci od originalnih, zamenio sam ih sebi.

Ima, ko zec po minskom polju a naokolo lovci.

Pre II rata je bilo mislim dva PIO fonda koji su se bavili i špekulacijama i time uvećavali novčanu masu, 45 su nacionalizovani i mislim da su svi korisnici ostali kratkih rukava. 90-tih je isto ispražnjen i obezvređen inflacijom PIO fond i teško da će se oporaviti bez nekog drugojačijeg razdela, pogotovu što je trend zarada sve manji pa samim tim i masa koja se mesečno uplaćuje i praktično se ne pokriva stečeno pravo penzionerima i nadoknada za zdravstvene usluge, otuda uvođenje participacije za preglede i dobijanje lekova. Neuplaćivanjem PIO doprinosa se gubi pravo na staž a za zdravstvene usluge ne znam kako je regulisano, dugoročno gledano ne uplatioci ne utiču jer neće ni ostvariti ništa. Drugim rečima, da je zarada u realnom sektoru viša, veći bi bio prilv u fondove, sa minimalcem je to računski neodrživo osim da se podignu procenti zahvatanja ili da se smanje troškovi države a u to sumnjam.

PIO, penziono i zdravstveno, jeste direktna usluga koja je pod moranje, al ajd, za suvi porez se dobija država i uređenje kao usluga, kakva je i kakva bi trebala da bude, može da se priča, za privrednike je to rashodna strana bez obzira šta se za to dobije i uopšte već ko zna koliko godina je rashodna strana veća naspram prihodne, rezultat je konstantan rast zaduženosti, odnosno izraženi deficit.

Kad bi se primenio realan a ne branjen kurs Dinara drugojačije bi bile realacije po pitanju uvoznih cena al bi i dosta toga bilo dotaknuto. Svojebanovao se. Jeste, ne vole svi ljudi mirođiju, naročito ne u svojoj čorbi. Nije problem u porezu ma kako visoka stopa bila, problem je što je glavnica mala pa kad se uzme ma kako malo, opet je mnogo, na stranu šta se dobije za uzvrat kroz porez.

Povišivači kormana mogu da se kupe na Aliju, okretni su oko 27€, vrlo dobro su urađeni, jedino što je osni razmak oko 5cm, a ima i fiksnih al ih nisam držao u ruci. Zaptivka nosača benzinske pumpe ima ovde od vitona, oko 10€, može da se stavi nešto deblji i onda ne mora da dođe do direktnog kontakta sa rezervoarom, manja buka, pogotovu ako se dodaju mali gumeni o-ringovi oko šrafova. A kočiono crevo bi možda mogao da sprovedeš sa unutrašnje strane kormana, odnosno trougla.

Ne, moje pitanje je: kako je za isti posao, po nižoj ceni proizvoda, a većim troškovima, veća plata nego kod nas?! Paradoksalno ali istinito. Prosto je, moj Miško. Švaba proda dnevno 1000 jedinica vode, čista zarada bude mnogo veća od ovog našeg koji jedva proda 50 jedinica dnevno. Nemam predstavu koliko kod nas košta balon vode, koliko napolju, ali je prosto, veći obrt, veća zarada. I to nije malo veći obrt, sigurno. Bar ja tako vidim odgovor na tvoje pitanje. Tamo ljudi više jedu pa piju više vode, ne moš na prazan stomak. Nije nego beda. Mmoj drugar je ploveći na brodu gledao u luci na Talnandu il Tajvanu, lučki radnici rade za 1$ dnevno i uveče kad završe posao postroje se i daju brigadiru po 20 centi da bi ih za sutra zaposlio, verovatno neko da i pola dnevnice kad je prekobrojan. Gledajući tako, crvena je 8 ipo puta veća dnevnica, pa jel to razlog za usrećivanje, zadovoljština u poređenju sa lošijim, ako je tako, onda nužno nema dno. Nema ovo veze sa oglasom, jasno je kakva je situacija i kakva su moranja, al kolko ovakvih plata treba da se kupi nov motor, pedesetak i to pod uslovom da se ništa ne jede i ne troši ni na šta, naravno, može i za 3-4 plate za koliko se gore uzima ganc u radnji. I nisu svi poslodavci alavi, većina se održava na ivici i delom zahvaljujući niskoj ceni rada, masa firmi je sa svega nekoliko zaposlenih ili je samo gazda ujedno i direktor i radnik. Uvek se može postaviti pitanje, što radnik 200€ a gazda 500 il 5.000+, odgovor je uglavnom isti, otvori pa budi gazda, ako se već prihvati da se radi za tu siću, pa nema se prava da se pita oko gazdine zarade, kapija je dvosmerna. Uopšte ne razumem ili žalim ljude koji rade i žale se ko u pomenutoj juri ili u firmama gde nisu primili platu više godina.

Pa 3 puta teško, a možda ni 2 x, Bobanova sedišta su od 80-120€ zavisno od završnog matrijala, turski ili evropski, dal sa gelom il ne itd. Svako Bobanovo sedište koje sam video, uključujući i u njegovoj radionici, su ko nacrtana, dobro zategnuta i možda deluju tvrdo zato što su anatomski urađena, odnosno, svako sedište se radi za datog vozača. Kad se nasedne, nema utanjanja ko u fotelju a istovremeno ništa ne žulja niti se oseća negde neki pojačan pritisak, ko da se čovek zalepi i sklopi sa motorom, fiksiran a ne sputan, kao da je deo njega, nekako neki neposredni osećaj, svako ponašanje motora se odmah oseti bez zadrške. Ne znam kvalitet materijala, meni sve to isto, tj. verujem preporuci, niško sedište je korektno i jeftnije, ali ja nikad ne rezonujem "za te pare". Kod Bobana cena mislim da raste osetno sa posebnim zahtevima, kederi, štepovi, vez i slično, možda je to sve efektnije i na oko lepše ali je manje trajno. Inače, naj bolja investicija koju čovek može da učini za sebe je upravo dobro sedište, to nisam verovao dok prvi put nisam seo baš na Bobanovo sedište, možda bi se dvomio za Kahedo. Kupio sam sebi golu školjku, stoji kod Bobana već 6 meseci, hteo sam da povučem al sam odustao, kad mi uradi, tj. kad mu skočim za vrat, ništa nije ni bilo nužno ni potrebno ni hitno. Na ovu temu, vozač od 178 cm uz korigovano Bobanovo sedište bez problema dohvata 1150 ADV koji je baš visok motor. Ovo je krajnje subjektivno, svega jedno niško sedište sam video i tek zaseo, nije baš merodavan zaključak ni malo, al je za sad takav.

Nemoj da pretežeš kaiš, bolje labavije da ne napinje ležajeve alternatora pa kad se pojavi zazor oće da kači rotor o stator, dovoljna je sila da se lako kaiš zaokrene za 90° na sredini. A filter si mogao da izbaciš van retervoara. Valja da se prekontroliše gumeno koleno na vodu kao i oba rasteretna creva unutar tanka, ako se otkačinju, postoji šansa da puste na šelni, tu i popocaju od starosti. Da, relativno skoro sam gledao neko niško sedište, sve lepo al...

Problem je što je kod nas jedna črvena postala etalon banknota, svi bi za nju nešto da dobiju ili da daju za nešto iako njena realna vrednost nije ista, vredela je 16,66 €, danas oko 8€. Drugar je razvozio vodu pre neku godinu isto za crvenu al je tad to bilo oko 12,5€. I tako je za sve i za sva poređenja, realno osiromašenje.

Dobar je mrtav hod, može i više, inače zavisi pored nužnih zazora u vodu i od zubljena diferencijala. O-ringovi su skloni pucanju, namaži ih nekom hidro, "gumenom", mašću ili vazelinom pri montaži da se ne oštete, zgužvaju i slično, obrati pažnju na oznake samih cevi usisa pri montiranju. Kvačilo je moglo da se iskuca više al u redu je i ovako. Šrafovi koji su predviđeni za + stezanje na ugao više ne mogu tako da se koriste, ako se iz nužde koriste, stežu se samo na moment silu, eventualno tek nešto jače, što zavisi koliko su izduženi, pod rukom se oseti kad je dosta, (nije preporučljivo).

Supruga i ja nosimo iste gladijatore sa punom zaštitom, cela leđa, grudi, ramena i laktovi, meš sa elastičnim i podešavajućim zatezačima samih protektora, napaše se fest a da ne steže, i nikakav neki osećaj sputanosti ili stešnjenosti nije prisutan, a moto zaštita inače treba da bude tesno uz telo. Nema naprstke i zakopčava se spreda na rajsfešlus, oblači se ko svaki odevni predmet, nema tu nikakvog smaranja osim možda dvostrukog pojasa koji je integrisan, zato ne mora da se nosi zasebni. Nosim ga preko obične majce ili termo veša, zavisno od klime, preko žuti prsluk, kad podladi, duks na kopčanje a za ekstreme i moto jakna sa izvađenim protektorima, pokriven pun temperaturni raspon. Jeste kompletnija zaštita na udarac i klizanje od većinu jakni, doduše, unutrašnji delovi ruku su bez zaštite i mali delovi pod i nadlaktice, između tvrdih protektora. Jeftiniji je izbor u odnosu na jaknu, nije fensi al deluje opasnije i lično daje utisak sigurnosti, ne bih ga menjao za jaknu. Postoji i donji deo na tu temu, al nisam našao veličinu za moju stražnjicu, obično ima zaštitu trtične kosti, kukova i spoljne strane butine što sumnjam da pantole imaju, uz kolenice i cevanice je to isto dobra zaštićenost.