Bila je predugačka tema o kočenju prednja zadnja i blabla... ko i uvek, nemam nameru da ponavljam a i Doktor je bio jasan i kratak. Jeste, kočinje u panici je nagonsko, refleksno i ne kontrolisano ali sve dotle dok se na sazna kako se efikasno i za naj kraće i vreme i put motor uspori ili zaustavi, neko to odmah prihvati, nekom je potrebno da mu se pokaže pre nego on sam proba, neko sam usporedi kako misli i kako mu je instruktor objasnio, tek tada počinje vežba i konstantan lični trening da bi na kraju svako kočenje bilo kontrolisano u najgorim i najtežim situacijama. Gas se svako pušta ali je odspajanje pogona kvačilom naj brži način i uz istovremenu upotrebu kočnica tad ne dolazi do povećanja brzine usled inercije kretanja i nedostatka motornog kočenja koje je skroz neifikasno naspram kočnica. Prosto, iz krajnje brizine išaltavanjem do prve zaustavni put je pitaj Boga kolko dugačak, suvim kočnicama suprotno. Motorno kočenje može da se usporedi sa silom kočenja samo kad se prebaci u niži stepen i naglo pusti kvačilo, jedino tad može da zablokira tzočak i to u deliću sekunde, nekad čak ni to, zavisi od visine obrtaja, stanja kvaćila i snažnosti motora, potom konstantno pada sila motora i smanjuje se efikasnost, dok kod kočnica je ta sila stalna ili varjabilno kontrolisana svojom šakom. Ako je sila na kočnici do granice prelaska točka iz kotrljanja u klizanje, nikakva korisnost od eventalne dodatne i kratkotrajne sile motornog kočenja nema već samo šteta, točak će da prokliza i sam pad efikasnosti motornog kočenja nije dovoljan da točak ponovo zahvati već je potrebno popustiti i samu kočnicu i ponovo izdozirati do kranje granice kotrljanja, em za to treba vreme, em treba drugim stiskom pogoditi tačnu dozu. U suštini je sve prosta fizika, da li je jača sila kočnice ili motornog kočenja, koja brže postiže svoj maksimum, koja pre stupa u dejstvo, da li kraće traje pokret odvajanje šake od gasa, povrat sajle il elektronske žice, sagorevanje inertne usisne smeše i prekid radnog takta, smirivanje radnih obrtnih inertnih masa, ili je kraće istovremeno odspajanje pogona i stiskanje kočnice i to do maksimalne, koja je konstantna ili kostantnija, odnosno bez pada i koja je kontrolisano varjabilna. Držao sam u ruci posleratni udžbenik za obuku vozača po kojoj su instruktori tada predavali, figurativno nacrtan automobilski volan, toliko o tome.

"Što je babi milo, to joj se snilo."

Aluminijm i cink zahtevaju adekvatnu podlogu i pripremu da bi se prihvatio sloj završne boje, šmirglanje samo povećava fizičku adheziju, a sam špric git nije sam po sebi primenljiv za aluminijum kao što je za gvožđe. Dobićeš rezultat ali je upitno kroz vreme. Umesto špric gita, zašto ne uzmeš neki od navedenih podloga, pojedini epoxy premazi su čak vrlo slični špric gitu, obezbeđuju stabilno prihvatanje i lepo se šmirglaju kao špric git. Tražio si odgovor i dobio si validan školski, ne razumem dalji komentar.

Jednostavno, kočenje kočnicom je daleko efikasnije, konstantno, i nada sve brzo što je u kritičnim momentima naj bitnije. Recimo, u VI si brzini, tad nema skoro nikakvog motornog kočenja, dok išaltaš u sledeću nižu protiče vreme i nakon prvog efekta kompresije on se polako gubi pa je potrebno opet prebaciti u niži stepen i tako do prve. Naravno, čak i pri izrazito oštrim kočenjima se šalta u niže prenose do potrebnog, recimo kad se prilazi krivini, al sve je to kontrolisana i predvidljiva situacija, dok iznenadna i opasna, izlazi neko iz bočne ulice, je ta kritična i tad je jedini cilj što brže i efikasnije zakočiti, usporiti, bilo da se obezbedi dovoljno smanjenje brzine za "manevar izbegavanja prepreke", naglo skretanje i izlazak u nekom smeru ili vraćanje na predhodni, ili da se smanji silina udara, nije isto ako je to sa 100kmh ili sa 50kmh. Agregat ima svoj momenat inercije zbog obrtnih masa i zbog samog rada čak i na leru, zadži gas i probaj da kočiš zadnjom, osetićeš da motor i dalje vuče, pad rotacije točka je mnogo brži kočnicom nego oduzimanjem gasa u ma kojoj brzini. Vrlo je bitno ne mešati kočenje radi usporenja bez obzira koliko ono bilo snažno, kao na GP-ju, od takozvaničnog paničnog kočenja kad je glava dovedena u pitanje. Često se to brka i zato se i spominje motorno kočenje za koje se ni nema vremena nit se razmišlja o njemu već se refleksno poseže za komandama kočnica a tad je kvačilo nužno i delotvorno jer istog časa se odspoji agregat i time neutrališe pomenuta inercija vuče agregata, u kočenju je to guranje, koje praktično produžava zaustavni put i vreme koje ističe. Takođe, pri paničnom kočenju je veliki rizik nestabilnosti i vozč valja da bude skoncentrisan i miran pri upravljanju jer i mali suvišni pokreti mogu dodatno destabilisati motor i odvesti u pad. Naravno, sa 200 na 0 protiče neko vreme i ako je motor stabilisan i iskontrolisan, ima se mogućnosti na šaltanje, al sa 50 na 0 gotovo da nema. Dalje, prisutna je zamka, ako je zadnja kočnica dozirana tik do sile proklizavanja, što se stiče vežbom ali je potrebno i prepoznavanje i podloge a to na ulici nije moguće, prebacivanjem u niži stepen i pogotovu sa trzajem, pojačava se sila kočenja koja je već na ivici blokiranja i dodatnom silom točak jednostavno prokliza i gubi se efikasnost jer je kotrljanje efikasnije od trenja, odnosno klizanja, na stranu rizik od pada usled toga.

Ovde je reč, koliko sam razumeo, o naglom kočenju. Kakvo crno motorno kočenje, za to nemaš vremena! Ovde se vraćamo na temu da li kočiti zadnjom, prednjom ili sa obe. Tako je, panično kočenje i kočenje radi usporavanja su dva različita pojma ili situacije. Kod kočenja u kriznim situacijama, panično, je stiskanje kvačila prioritetno da bi se zadnji točak oslobodio vuče ili guranja momentom agregata i tad za delić sekunde se može javiti povišen broj obrtaja. Obično se nema vremena za prebacivanje u niži stepen ili to sledi nešto kasnije nakon što motor stabilno i sigurno maksimalno koči, i ima za cilj da obezbedi dalje kretanje, vuču, u takozvani "manevar izbegavanja prepreke" koji po pravilu sledi nakon paničnog kočenja. Uvek je dilema ili stvar procene, da li kočiti do kraja i tako ostati do tačke susreta ili udara, ili u nekom trenutku otpustiti kočnice i preći u manevar izbegavanja sa ili bez dodavanja gasa što je u praksi delotvorno, odnosno spasonosno. Što se tiče blokiranja zadnjeg točka, ako je pravilno kočenje i motor tehnički ispravan i dobro podešen rebaund, zadnji kraj leluja ko zastavica levo desno što nije ništa opasno, već ako teži da pretekne prednji kraj, jeste. Ako se pri velikom otklonu zadnjeg kraja otpusti kočnica da bi se blokirani točak otpustio, velike su šanse da sledi pad, bolje je zadržati ga blokiranim i pokušati da se zadnji kraj vrati u istu pravolinijsku osu sa prednjim i tad popustiti zadnju kočnicu i odblokirati točak i odmah ponovo je stisnuti nužno manjom silom. Ono što je Mikulanac izneo je možda od naj veće važnosti, tražiti izlaz iz kritične situacije, a ne fiksirati se u tačku potencijalne prepreke, pravilno naučen i istreniran ima neuporedivo veću mogućnost da se izvuče iz kritičnosti, još ako predupredi, predvidi, bezbednost je na vrlo visokom nivou i skoro uvek u svojim rukama. Za ovo je potrebna pokazna vežba i mnogo ličnog i stalnog treninga, nije jednostavno rečima kazati i još teže usvojiti samo na osnovu priče, pogotovu kad se radi o preprekama u krivini i pod nagibom, ( tu spada i pogrešna procena krivine, prebrz ulazak). Dobro je da se postavljaju pitanja bez ustručavanja, odlično je što su odgovori sve bolji i kompletniji od mnogih.

Pa nije tako, u startu nisi dobro dijagnostikovao, ignorisao očitanu i kodnu grešku i ukazivanje na njih. To što je tebi smešan trošak, za mnoge u Srbiji je prevelik.

Palo je čestitanje

Probao sam danas ,prvo je davao 1122,kad sam ga verglao malo i opet probao izasao je 4444 kod,da nema greske. Druze nije nikakav problem delove sto sam kupio,podigao sam" rezervu" u njemu.Motor je i trebalo da se pregleda i servisira.Delovi su ovde jeftini ali rad je skup.Meni je problem sto dosad nisam pronasao nista pohabano,potroseno i da ne valja,motor je u dobrom stanju ,a opet ne radi.Skinucu poklopce na glavama da vidim kakvi su ventili i dali je "vaga" u GMT,Ovde i mnogo novije motore rasturaju u delove,ne verujem da ce neko gubiti ovoliko vreme da ovo popravlja ha ha Meni je problem, držim do toga da moji saveti budu što tačniji a ne da ispadnu kao gledanje u pasulj pa da se kupi još jedan motor sa kog bi se skidali delovi, bez obzira imao neko novaca ili ne. Lično ne preporučujem kupovinu i ugradnju polovne benzinske pumpe, ona strada i od stajanja, a takođe ume da otkaže gotovo bez najave. Sama defektaža i kvara i pojedinih delova nije jednostavna i često se može pogrešno zavesti ako se nema dovoljno iskustva i konkretnog znanja koje i nije moguće virtuelno preneti pa čak ni setiti svega dok se na uhvati za alat. Dobro si prošo, kako se odvijalo, mogao si da kupiš još jedan motor pored za skidanje delova pa da opet ne rešiš problem. Imaš temu u kojoj je opisana zamena žica itd., nemoj biti siguran da ti se ponovo neće javiti isti problem, moje ću da svedem na minimalanu verovatnoću iz već izloženog.

Odličan predlog zaista pogotovu što je sa tolikim popustom.

Hahaha, još samo da se počne sa graviranjem cene ko što je nekad bilo na svakom artiklu u SSR-u, biće zapljuvavanja pljeskavica, ko i u svemu uostalom.

Sad gledam svoje OJ, to je vršni model, bar bio ako se ne varam, dodatno belo ojačanje od samo jednog sloja kože na dlanu sumnjam da bi izdržalo klizanje kolko i običan pvc koji se zamera kopiji na video klipu. Diskutabilno jel bolje uzeti siromašan original ili punu kopiju rukavica. Što se tiče kacige, mislim da tu ne sme da bude dvoumljenja, mada i tu može da se vrši poređenje, markirana džetovka ili no name full face, ali dobra kaciga nije ni skupa, kao što ih ima Nolan u ponudi, naročito modeli koji nemaju naočare, pin lok i to nešto što ne utiče na nivo zaštite. Zastupnik Nolana u Beogradu drži cenu na nivou bilo koje maloprodaje u svetu, pokriva punu garanciju i uvek ima potrebne rezervne delove i čak vrši popravke, što je izuzetno korisno, a takođe daje povremeno popuste, strogo sve u skladu sa poslovnom politikom Nolana, čak i više od toga. Uzgred, kroz različite modele Nolana se nalaze i različiti kalupi shodno oblicima glave i velika je verovatnoća da se nađe adekvatan model. Hoću da istaknem ono što su mi oni preneli, u ponudi imaju i prave takmičarske kacige ili tog ranga, ali naglašavaju razliku u smislu bezbednosti. Naime, pretežni padovi na takmičenjima su klizeći i pod blagim, kosim, udarnim uglom na podlogu i kacige su konstruktivno i od materijala koji je prilagođen prvenstveno trenju tako da kažem, dok u uslovima saobraćaja je obrnuto, udarci o podlogu su vertikalniji i gradske kacige su izdržljiviji pod dejstvom tih sila nego takmičarske. Kod trkaćih je bitna i težina zbog velikih inercionih sila, lepa je laka kaciga, mora zato i da košta, al nije izrazito neophodna za ulicu, lično imamo i supruga i ja flipapove koji su u startu teški, ne smeta nam oboma to ništa. Uh, sad se setih, sledi zamena zbog propisanog roka od 5 godina, može i 7 al tu se nikako ne igram, biće isto flip up i Nolan naravno. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/42125-flip-kaciga-nolan-n-90-classic-n-com/

Plastifikacija aluminijuma i legura nije dobra jer grejanjem od tih 180°C - 210°C dolazi do trajnog omekšivanja materijala, za obruč od žičanog točka ne preporučujem nikako, za liveni ne tako eksplicitno. Fabrička plastifikacija se radi u procesu izrade ili se radi kod legura koje su termički postojane. Da li je plastifikovan lako možeš da vidiš po mestima gde je oštećen po debljini tog završnog sloja a i po njegovom izgledu, plastifikacije obično na nekim mestima bude kao pomarndžina kora. Ako je zasigurno fabrički plastifikovan, sa dobrom sigurnošću možeš da ga preplastifikujš bez da skidaš stari sloj, dovoljno je da blago prešmirglaš i zagladiš neka oštećenja, i pravilno odmastoš površinu, naravno, ležajevi moraju da se izvade jer neće izdržati toliku temperaturu. Ako je eloksiran, što je naj verovatnije, površina je glatka iako možda mat izgleda, šmirglom 400-600 se vrlo lako skine sloj jer je baš tanka da ne bi pucala, a nekom namenskom pastom joj se lako povrati sjajnost, kod plastifikacije to nije moguće, mada postoje paste i za tu površinu. Mnogi tvrde da je eloksaža odlična podloga za farbanje, moje učenje je drugojačije, za plastifikaciju jeste, za boju ne. Postoji 1K sprej koji u sebi sadrži neku količinu prajmera i ima izgled eloksiranog aluminijuma u bojama srebra, zlatna i tamno braon, ovde se zove Eloksal, nije postojan na rastvarače, neće sam od sebe da se ljušti ali nije ništa naročito otporan, za neke brze popravke da, kao trajno ne, opet zavisi šta se hoće, koristim ga tek tu i tamo čisto da neka ogrebotina ne bode oči i to baš vrlo, vrlo retko. Po istom učenju od Profe koji je doktorirao na aluminijumu i koji ima pogon za plastifikaciju, ne postoji dovoljan prajmer za eloksiranu površinu bez obzira i na pripremu finom šmirglom. Nemam iskustva sa farbanjem eloksaže i ne mogu da potkrepim lično a verovatno ni neću, jer osim nekih popravki sitnih ogrebotina i za koje nemam povratnu informaciju o trajnosti, primenjujem školsku tehniku. Eloksaža se skine hemijski, peskiranje samo ako mora zbog uklanjanja dubinske piting korozije koja se samo mehanički može ukloniti, potom dobro pranje vodom i acetonom i šmirglanje da bi se uklonile granule peska koje hoće da se zalepe za aluminijum i posle otpadnu zajedno sa bojom. Umesto takozvane reaktivne boje, uobičajeno Voš ,Šo prajmer, ili neki epoksi, primenjujem dvostepeni hemijski tretman za avio primenu, pošto toga nema u slobodnoj prodaji da ne dužim. Nakon nanosa tankog sloja prajmera sledi farbanje 2K bojom, bilo u sistemu akrila ili baza laka, nije neophodan elastin aditiv za liveni točak, za žičani je preporučljiv, lično idem uvek na bazu i poliuretanski lak koji je bolji od akrilnog, jači plus elastičan i ne dodaje mu se fleksi agent, i naravno, podrazumeva se lakirerska tehnika rada u svemu, nivo sjajnosti po želji, previše mat se teže održava. U svakoj boljoj prodavnici boja se može napuniti 2K sprej ,( i prajmer), koji ima ograničen rok upotrebe, ponegde se može i izabrati veličina i oblik rasprskivača, sitna "dizna" i lepezasti rasprskivač, no pištoljem je puno sigurnije, lepše i lakše.

Pa evo Djunta je slikao njegove OJ. Isto se meni desilo sa Oxford rukavicama. Rekao bih da ipak postoji razlog zasto nesto kosta 200+ eur a nesto 100- Jasno je meni i da se svi nadamo da necemo nikad probati rukavice za onu svrhu za koju su napravljene ali ja se rukovodim logikom da je bolje original losijeg brenda nego kopija top brenda a onda me demantuju moje, Djuntine i Secerove rukavice. Geslo u Srbiji je " ma valjda neće" i po njemu se tako ponašamo, lično se uvek rukovodim suprotno jer " đavo nikad ne spava ", pored ostalog i rukvice koroistim i pri kratkoj vožnjici zarad ponekad nužne probe nekog motora. Jako dobar poznanik još iz mladosti je poginuo pre godinu ipo bukvalno u ulici ispred svoje garaže vršeći test vožnju bez ikakve opreme i to ne vozeći ništa brzo tuda gde je prolazio barem deset puta dnevno. Prikazom svojih rukavica, samo sam sebi napravio medveđu uslugu, upravo ih gledam da se ne ogrešim, ajd što su šavovi popustili, premala veličina, al habanje na dlanovima je čista posledica normalne upotrebe i to bez nekog čvrstog držanja kormana i sa gotovo uvek mirnim šakama u, ili na, istom položaju uz komande. Problem virtuelne stvarnosti, gugle, vikipedija, youtube, forumi i internet je što se gube reperi i realnost, jednostavno je nemoguće ili u najmanju ruku jako teško doći do validnog saznanja. Ja sam mogao da napišem da su moje rukavice prešle 100.000 km po suncu i kiši, mnogi bi poverovali verovatno. Klip o poređenu originala sa kopijom je takođe bez pokrića u krajnjoj liniji, iako je logičan, al šta ako je namešten, sašivene rukavice da izgledaju kako su prikazane ili uzete naj gore sa Alija, tvrde da nisu od prirodne kože po mirisu dok SeceR navodi upravo suprotno a i po slikama se vidi da su od kože, od koje životinje manje bitno, što uostalom potvrđuje i stanje mojih koje su milon posto originalne i od kengura. Trenutno glasno razmišljam u nemogućnosti da zaključim baš pravilno već samo logično, original bi trebao da bude bolji. Takođe i mnogi imaju poduplan problem, jes da sa suprugom mirnije i manje vozim, al to ne znači da njoj ne trebaju rukavice ili pak da su joj dovoljne bilo kakve, moram dvostruko da platim da bi ona bila zaštićena koliko i ja a to mi je nemoguće ovog časa, pa se kineka kopija nameće kao jedini mogući izbor. ...................................... Pokretanjem teme nisam očekivao ovako dobar i kvalitetan odziv i to još bez ofovanja bez koga ne može da prođe bilo šta da je u pitanju, no ne sumnjam da dežurni ne vrebaju.

"Služim forumu". Cena Handroida i to u Beogradu je po srednjem kursu 178€, dok na proizvođačlom sajtu stiji kad se prečuna, 160€, ne znam da li je sa ili bez VAT, al ima neka poštarina i bankarina, plus rizik da rukavice dobiju noge, a sem toga kupovina na neviđeno, bez probe, nije razumna. Kod nas je moguća kupovina putem beskamtnih čekove na 12 rata, ko ih nema, verovatno može da vrši otplatu al da kupljena stvar stoji u prodavnici dok se u celosti ne otplati, pa je i to velika pogodnost. Gledajući klip original vs kopija, nije moguće znati kakvi su protektori ispod uz rizik da dođe skaj umusto kravlje ili ovčije kože itd. Original je trenutno na popustu za 170€, opet bez probe, a ovako površno, Alpinestar manje je štiti od Handroida, i da ima bolju neposrednost, što bar ja ne znam, sumnjam da je velikoj većini od ikakvog značaja, pre će biti da je važnije ono, GP etiketa.

To je tačno, nekad i džabe može da vredi još manje.

Izvinjavam se za dan zakašnjenja, juče sam "gostovao" kod Marka Stošića, školovanog moto trkača čija bi karijera danas bila verovatno u nekoj od GP klasa da se porodica nije vratila u Srbiju. Od početka bavljenja motorciklizmom uvek je imao vrhunsku takmičarsku opremu i ima istančan ukus i oštar kriterijum. Lično je koristio Berik rukavice više godina, Knox Handroid ima tek od letos i nema iskustvo sa trka jer se više ne takmiči. Handroid mu se dopao na oko i ostvario je želju. Naveo je da mu kalup odgovara, rukavice pružaju skroz neposredan osećaj što mu je kao šampionu naj bitnije, nema nigde osećaj pritiska, krutosti ili bilo kakve smetnje na šta su vrhunski vozači naročito osetljivi. Zaštita iznad zgloba je praktično skroz u krug: levo desno odozdole i odozgo gde je odličan i vrlo praktičan i fin podešavač stezanja štitnika, zavija se okretanjem a otpušta povlačenjem ka gore Dva slajdera na dlanu su kevlar,( il karbon), nisu običan pvc u dezenu, ispočetka mu se činilo da mogu da mu smetaju ali se vrlo brzo adaptirao i čak mu odgovaraju: Keder na kažiprstu je brisač vizira pri kiši, to i Knox navodi, mada postoji da se kupi univerzalni gumeni naprstak sa brišićom gumom. Na pitanje da nema možda osećaj napinjanja prstiju zbog gibljivih protektora, Čempi kaže da nema, ali za to bi verovatno trebalo duže voženje, Njegova klinceza i reiser bi mogli možda verodostojnije da iznesu zaključak jer dugo koriste ove rukavice. Moje zapažanje bez probe rukavica, mnogo veća šaka od Afrikančeve, je da uprkos zakrivljenju prstiju samim krojenjem, oni stoje više pravo i krive se tek pri kraju jagodica : Sami štitnici prstiju ne pokrivaju vrhove i to je upravo zbog nesmetane pokretljivosti i obezbeđenja istančane kontrole komadi na kormanu, postoje ojačanja ali ne znam šta sadrže. Handroid je jednako dubok ko moj OJ koji ima tvdro ojačanje sa spoljne strane: dok sa unutrašnje ima samo pojačnu kožu umesto slajdera : OJ ima po par tvrdih protektora na 3 prsta i na korenu: a na palcu oba od pojačane kože za razliku od Knox-a: na malom prstu samo jedno kožno ojačanje: Već vidljivi tragovi upotrebe na OJ-u, leva rukavica više potrošena zbog veće sili pri stiskanju kvačila: Celokupna unutrašnjost je obložena prijatnom postavom koja je čini ni toplom nit hladnom i sprečava znojenje, sa druge strane onemogućava da se rukavice "razgaze" i kakve su prvog dana, takve su i danas, iako tanka i rukavice knap, ipak meni čini posredni odziv na kormanu: Desni kažiprst na mestu savijanja je vrlo brzo pukao i vremenom rasparao još više: a na levoj šaci usled kvačilanja sa dva prsta je šav popustio između srednjeg i domalog: OJ je od kengurove kože, pruža to što jeste za stotinak evra. Konox je po svemu iznad, tu nema zbora iako košta osetno više. Međutim, po svemu je Held Titan klasa za sebe al tek on košta. Jeste GP rukavica ali i sa punom zaštitom, po net analizi jeste uspešan spoj oprečnih zahteva i zato je svrstavaju na prvo mesto ko što je izneo dvlns. Rade neke modele sa pola broja a moguća je i narudžbina po meri uz doplatu. Konx-a bi mogao da dobacim, postoji i mogućnost na ček-poček, ima da se proba što je jako bitno, jednom rečju odlično ali svrbi Held. Kako stvari stoje i zbog svoje isključivosti polovičnih rešenja, mislim da će izbor biti kineka kopija, hvala ŠećeR-u na iznetom iskustvu, na žalst zbog svojih padova, to je dovoljno za opredeljenje zbog očigledno dobre zaštite umesto izbora brendova al sa nižiom pkrivenošću zaštita. Doduše Knox ću morati da probam u nekom narednom periodu a konačna odluka za trajnu i skupu rukavicu odlažem za dogodine, odnosno do prilike da probam Held i da se malko oparim.

Od uvek, al baš tako bukvalno, svi moji prevozi su morali da budu tehnički savršeni, jesam molio da prođem kad je auto imao neka spoljna oštećenja ili polepljen nalepnicama, ali da mi ne radi ručna ko što je ranije bio uobičajen kvar na Fiatima, to nikako. Jeste retorički, al, viđam ja kamaru motora i na oko bar 50% nije za vožnju, kad bi se pridržavao strogo ne tehničkog pravilnika nego fabričkog manuala, ni jedan stariji od 5 godina ne zadovoljava, jednostavno stoji da se svako kočiono crevo menja posle 5 godina. Za mnogo tehničkih pregleda sam znao, prolazi i ono što se upšte nije pokretno, beš azot monoksid na dizelu i očitavanje broja svaki put. Mi nismo savesni ljudi, koliko od nas vozi kineske xenone na primer, (ja ne naravno,), to je problem. Povećanjem cene sumnjam da će se išta rešiti osim punjenja kasa.

Lorde, ako si čitao moj prvi post, video si šta mislim o povećanju cene kao i o gratis varijantama, naj bolje bi bilo da je tehnički besplatan, odnosno na neki način pokrivan. To što sam ja sirmah ne znači da su nečija i moja glava jeftine kalkulišući kroz plate.

Sve druze Od kiseline u akumulatru pa do toga koliko ti je disk kriv. Zatim merenje gasova na odredjenim obrtajima... generalno na motoru nema toliko posla...ali zamisli da onaj sto meri gasove mora da skida oklope sa nekog velikog turera da bi prikacaio uredjaj na akumulator... problem je sto i sada tehnicki da radis po pravilu ne moze biti kraci od 30 minuta...jedino ako je ekipa bas bas uigrana i zna vec na vozilu gde je sta. e sad, zakon te ne obavezuje da imas bilo kakav pipani trag ili sliku sem dijagrama kocenja...zato se na tehnickom koriste mozda 2 uredjaja max i to je to...a zamisli kada budes morao da slikas svaki broj motora i sasije..pa dodje neki novi sa 5 slojeva plastike iznad broja motora koje prvo moras skinuti jer vise nema vrdanja da br motora ni ne pogledas:) Tehnički pregled za registraciju nije samo trenutno stanje već se on odnosi za naredni period, od godine il dve, kako u kojoj, zemlji, da li je vozilo sposobno da bude ispravno i bezbedno u budoćnosti. Recimo, traže se mesta od korozije, da nije vareno po nekim vitalnim mestima ili preko fabričkog spoja, da kočione cevi nemaju trunku rđe, itd. kod motorcikla Englezi mere klaćenje točkova i gore-dole i levo-desno, kontrolišu žuce i niplove i sa naročitom pažnjom žice od nerđajućeg čelika, najmanji je problem i utrošak vremena na kočione valjke, izduvne gasove i farove.

Očito ne.

O strogoj primeni tehničkog pregleda se pričalo pre x godina, mislim prvenstveno na onlajn povezivanje sa Mup-om, ali ništa od toga. Dosta tehničkih preglada je sa skrivenim vlasništvom zaposlenih u državnoj upravi, mnoga preduzeća uključujući i javna registruju vozila prečicom i to mahom kod istih. Bojim se da svako poskupljenje iz dušebrižnosti u stvari proističe iz brige malo za svoj, malo za državni džep. Ne naplaćeni tehnički pregled je stvar poslovne politike i ekonomske računice, registrovao sam motor krajem septembra kod drugara, odbio sam gratis upravo zato što smo drugari i što ne znam koliko kafa i kokakola sam ispio kod njega, a i da nisam, a motorcikl je zaposleni uredno pregledao uprkos znanju da smo gazda i ja dugogodišnji prijatelji. Nego nešto drugo na ovu temu. Registrujem kod njega inače, prošle godine smo diskutovali zašto je skuplji, ove godine sam baš insistirao na objašnjenju kako se toliko mnogo razlikuju cene neovisno o tehničkom pregledu. Odgovor je sažeto, da se radi o lažnim registracijama i verovatno Nplikatima polisa i sumnjivom obeštećenju i prilkom plaćanja čekom na poček. Pre dvadesetak dana je drugarica dala papire i auto nekoj drugoj agenciji jer se na telefon od prošlog registrovanja niko nije javljao. U toku dana je dobila poziv da se javi u centralni Mup u Ljermontovoj u Beogradu, ukratko, ona je jedna od 1.500 vlasnika pronađenih, već sada, u poslednja 3 mesca čija vozila uopšte nisu bila registrovana i vožena tih godunu dana iako je dobila urednu nalepnicu i imala neku uobičajanu kontrolu u saobraćaju. Ovo je praktično objašnjenja zašto cene variraju poprilično.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/115869-bmw-r1200gs-adv/page-6#entry1913016

Peco, odlične su ti fotke, moje su informativne i telefonske, (kineskog). Baš se dobro vidi razlika po danu, a to što je plavičast sat, pa mora negde da probije arijevsko. Branko, T5 je grlo, ko za običnu bajonet sijalicu, kupljene kod nas, trenutno 490 kinti.

Bogami, jeste prava koža od raže, "stingray" kod Held-a. Ovde je dobra recenzija i na par velikih slika se vide ipak neka ojačanja na malom i domalom prstu tako da ispunjava "moj" standard: https://ohioriders.net/index.php?/topic/85842-held-titan-gloves/ @Alekre-hladnoća odmah negetaivno utiče na motoriku šaka, "ukočili mi se prsti", nekad čovek nije ni svestan toga, kad se prisetim, čak i banalno navijanje male matice ne ide sa podhlađenim rukama. Dobri protektori na kormanu i grejači ručica prilično odlažu ovaj problem, tako da uz njih do neke mere nema potrebe za zimskom rukavicom. Ima sad jeftinih folijskih grejača iz Kine, a i gotovi višstepeni ne koštaju ne znam koliko, za svaki motor koji serijski nema zaštitu šaka postoji neki aftermarket protektor a može se i improvizovati lako.

http://www.dragbike.com/the-flying-tiger-land-speed-motorcycle-safety-gear/