Ja svakako neću ništa loše da napravim u smislu ometanja drugih, sem toga, noć je za motor opasna bez obzira koliko farova se stavilo. Ni sa autom nije pa preterano bolje, da bi se jurcalo potrebno je 6 farova velike snage podešenih tako da nisu za redovan sobraćaj, ko što je Lalajko postavio sliku takmičarskog automobila. Prvenstveno je cilj da se "ružno pače" pretvori u lepši primerak a istovremeno poveća uočljivost i vidljivost. Iščito sam temu iz početka da se podsetim. Zlatna je informacija o širenju ležišta za sijalicu i odličnog rezultata koje si postigao. Projektori koje imam par su sa klapnom za dugo i oboreno svetlo ali njima ide sijalica koja i je i kod tvojih, D1S, vidi se na slici ležište za četvrtastu formu. To je predugo i ne može da stane u postojeću šolju. Samu tu četvrtku sam ošrafio i do nekog dna samog reflektora ima još oko petnaestak milimetara i kad bi sijalica legla tu, pobedio bi. Sad me zanima jeli to bilo tako i kod tebe i da li si tu širio otvor. Sutra ću da islikam tačno.

Nakon 15.300 pređenih kilometara sa BMW mislim da (bar delumično) mogu da ti odgovorim na pitanje troškova eksploatacije (u odnosu na Transalpa kojim sam prešao oko 55.000 km).Prosečna potrošnja benzina kod TA bila je oko 5,1l, a kod BMW-a je oko 5,5l/100km, (za 0,4l veća). Potrošnja ulja kod mog TA bila je oko 0,6l/1.000 km, a kod BMW-a je oko 0,4l/10.000km (oko 15 puta manja). Cene materijala za redovno servisiranjec (ulje, filteri, ... ) su neznatno veće za BMW (veća količina ulja u motoru + ulje u menjaču i finalnom prenosu), ali zato nema podmazivanje lanca i zamena lanca i lančanika. Cene potrošnih delova (pločice kočnica, .... sličnr su kao iza bilo koji drugi motor. Ja servis i sitnije popravke radim sam i smatram da je kod BMW-lakše uraditi servis. Do sada mi je jedini kvar na BMW-u bila pokidana sajla brzinomera (zamenjena za 400 din). Smateam da je ukupna cena eksploatacije BMW-a u odnosu na TA nešto veća, ali je to zanemarivo u odnosu na ono što se dobija. Za mene je i Transalp bio odličan motor i sa njim sam prošao dosta kilometara u svakojakim uslovima (sam ili sa suvozačem). Međutim, kada recimo uporedim nedavnu četvorodnevnu vožnju po Karpatima (Transalpina, Transalfgarašan, ...), na BMW-u (sa saputnicom, koferima, šatorom, dušecima, vrećama, ....) i istu takvu turu koju sam prethodno prošao Transalpom, postaje jasno da je doživljaj u vožnji neuporediv. Udobnije, brže, sigurnije, .... Ovog puta smo išli supruga i ja na BMW-u i drugar (solo) na Transalpu. Ja sam na putu potrošio 87 litara benzina, a on je potrošio 79 litara (na 1.504km). Ukratko, ono što Transalp pruža za solo vožnju, BMW pruža za vožnju u dvoje. Bacate me u dilemu da predjemo na BMW... Dileme nema osim ako neko hoće da je ima. Malo da dopunim Žiku. Trošak za ulje je gotovo jednak ko za Hondu, 4 litre po zameni al jedna litra ode na dolivanje za dva intervala. Filter ulja je za BMW 50% skuplji, ali je za vazduh kod Honde 100% skuplji, BMW ima ajnšpric filter koji se menja na 20-40K, cca 15€, Honda nema taj trošak. Ulje u menjaču i diferencijalu, litra, zamena na 20k, poželjno na 10, može od 6€. Ulje u štapovima kod BMW-a može da izdrži teoretski neograničeno, na Hondi je interval 2 godine, poželjno na jednu. BMW nema antifriz, Honda ima. Do 2002 kod BMW-a ide po jedna svećica, savršeno radi sa jeftinim svećicama, recimo jedan Šampion od 2,xx€. Kvar reglera ne postoji kod BMW-a, menja se samo kaiš alternatora od 5€ na 40k. Kod Honde remont koske zadnjeg vešanja košta oko 200€ a potroši se relativno brzo, recimo na 50k. Kod BMW-a je čest prearan kvar čuvenog velikog ležaja zadnjeg točka, kad je kako treba, izdržava 200k al crkva i na 30k ako je loše podešen, košta sa semeringom oko 100€ plus par desetina za podešavanje, nije dovoljna prosta zamena. Otprilike isto važi i za dva para pivot ležajeva kardana, preano crkavaju iz istog razloga. Potrošnja kod BMW-a je u proseku niža, silazi i ispod 5 po lokalnim putevima, ako se ne čvari, Žile to malo žustrije tera. Trošak lanca kod Honde je evidentan, bar 2 seta sa lančanicima na 100k pod uslovom da ima stalno podmazivanje kapalicom, bez toga je tek pozamašan trošak da ni ne računam sprejeve, a o zezanju da ne govorim. Na prednjem vešanju kod Honde se relativno često menjaju lageri kormana, na BMW-u to traje neograničeno, a i samo je jedan dvoredni ležaj, cca 30€, koji i kad dobije zazor ne smeta. Ima BMW kuglu na teleleveru al ona traje sve dok ne pukne zaštitna guma pa je podere prašina. Honda ima problem sa membranama karburatora, kod Gosn đure Vidika je to simboličan trošak, OEM Bogami nije. Na tu temu, kod BMW-a stradaju prebrzo TB-i, opet zbog neukog održavanja, blagovremena reparacija je simbolična, posle boli malko. Lakši je BMW za rad iako traži preciznost mada zavidno ide i radi kad se ošljari. Dobar BMW može duplo više da pređe, bolje odoleva zubu vremena i ima sve atribute od 1994 godine, perfektne kočnice, ABS i pozamašnu snagu odnosno obrtni momenat pa je vožnja u bilo kom režimu efikasnija. Sistem vešanja, telelever/paralever, je totalno druga dimenzija i to je velika prednost u bezbednosti i udobnosti iako ima i vrlo oštrih kritika sa kojima se lično ne slažem al ih uvažavam. U suštini oba motora se ističu zavidnim kvalitetom i zato jesu na glasu i ceni.

Svako puštanje buve ima svrhu privikavanja na zakasnelu posledicu koja sledi nakon nekoliko meseci i zato sve prolazi kao nikom ništa. De nađe baš danas, upravo sam skinuo televizor s BMW-a i rešio tokom pre podneva da ispazarim 2 projektora ili da nađem neke kraće sijalice za neka sočiva koja već imam al koja su nešto duža nego što bi se uklopilo. Razmišljanje mi je išlo u ovom pravcu, staviti halogene sijalice ala Osram NBU u projektore ali nisam siguran dal bi snop bio pravilan. Ovo mi se namelo kao rešenje proisteklo iz potrebe da se ima rezervna sijalica ako crkne balast. Ima li neko zaključak? Mile, ako imaš sočiva mislim da nema problema sa xenonima i na tehničkom ne prave pitanje oko toga (samo proveravaju da li far ispravno "rasipa" svetlo).Takođe nema ni problema oko ugradnje halogenke u reflektor sa sočivom umesto ksenona. Ja sam upravo to uradio sa onim reflektorima koje si mi ti dao i to sada (kao dopunski farovi na BMW) radi izvanredno. Ja sam povezao i onu "klapnu", pa imam i kratko i dugo svetlo. Probao sam i sa ksenonskom sijalicom (HID, 4300 Kelvina, H7) i više mi se sviđa sa halogenkama. Vratih se od prodavca, njegova tvrdnja je da u ksenon projektore ne može da ide obična halogena sijalica zbog žižne daljine, možda iza stoji cilj da proda i set ksenonona. Sad sam malo pronetovao, obična H4 ima oko 3.370 Kelvina, Osram NBU 3.900, smatra se naj jačom legalnom sijalicom, a 4.000 imaju Osram Cool Blue i Philps Blue Vision. Praktično se svaki ksenon vrlo lako uoči jer retko ko stavi ispod 6.000 Kelvina. Ne znam da li se spolja, kroz staklo, može videti koja je sijalica unutra a sumnjam da će bilo ko da rastura far i skida naokolo plastike, kod nekih modela mora i akumulator što može dovesti do poremećaja kompjutera i nužnog odlaska u servis potom. Ako far baca pravilan snop, što je elementarni preduslov, i po boji, Kelvinima, ne odskače, mislim da neće biti problema ni na tehničkom ni u saobraćaju. (Nastavak davnašnje teme: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/69725-ugradnja-dva-fara-na-mesto-jednog/?p=1799435 )

Comandatore, Đunta more. Svaka ti čast, ja kreno prvi al izgleda ću bidnem zadnji. Divim ti se na domišljatosti, pozicija kao položaj za jedan far, nikad mi ne bi palo na pamet, valjda se to s godinama stiče . Od početka, preliminarno rešenje od onog što je bilo u radionici. Tema: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/92081-xenoni-u-eu/page-8#entry1799355 Svako puštanje buve ima svrhu privikavanja na zakasnelu posledicu koja sledi nakon nekoliko meseci i zato sve prolazi kao nikom ništa. De nađe baš danas, upravo sam skinuo televizor s BMW-a i rešio tokom pre podneva da ispazarim 2 projektora ili da nađem neke kraće sijalice za neka sočiva koja već imam al koja su nešto duža nego što bi se uklopilo. Razmišljanje mi je išlo u ovom pravcu, staviti halogene sijalice ala Osram NBU u projektore ali nisam siguran dal bi snop bio pravilan. Ovo mi se namelo kao rešenje proisteklo iz potrebe da se ima rezervna sijalica ako crkne balast. Ima li neko zaključak? Mile, ako imaš sočiva mislim da nema problema sa xenonima i na tehničkom ne prave pitanje oko toga (samo proveravaju da li far ispravno "rasipa" svetlo).Takođe nema ni problema oko ugradnje halogenke u reflektor sa sočivom umesto ksenona. Ja sam upravo to uradio sa onim reflektorima koje si mi ti dao i to sada (kao dopunski farovi na BMW) radi izvanredno. Ja sam povezao i onu "klapnu", pa imam i kratko i dugo svetlo. Probao sam i sa ksenonskom sijalicom (HID, 4300 Kelvina, H7) i više mi se sviđa sa halogenkama. Vratih se od prodavca, njegova tvrdnja je da u ksenon projektore ne može da ide obična halogena sijalica zbog žižne daljine, možda iza stoji cilj da proda i set ksenonona. Sad sam malo pronetovao, obična H4 ima oko 3.370 Kelvina, Osram NBU 3.900, smatra se naj jačom legalnom sijalicom, a 4.000 imaju Osram Cool Blue i Philps Blue Vision. Praktično se svaki ksenon vrlo lako uoči jer retko ko stavi ispod 6.000 Kelvina. Ne znam da li se spolja, kroz staklo, može videti koja je sijalica unutra a sumnjam da će bilo ko da rastura far i skida naokolo plastike, kod nekih modela mora i akumulator što može dovesti do poremećaja kompjutera i nužnog odlaska u servis potom. Ako far baca pravilan snop, što je elementarni preduslov, i po boji, Kelvinima, ne odskače, mislim da neće biti problema ni na tehničkom ni u saobraćaju.

De nađe baš danas, upravo sam skinuo televizor s BMW-a i rešio tokom pre podneva da ispazarim 2 projektora ili da nađem neke kraće sijalice za neka sočiva koja već imam al koja su nešto duža nego što bi se uklopilo. Razmišljanje mi je išlo u ovom pravcu, staviti halogene sijalice ala Osram NBU u projektore ali nisam siguran dal bi snop bio pravilan. Ovo mi se namelo kao rešenje proisteklo iz potrebe da se ima rezervna sijalica ako crkne balast. Ima li neko zaključak?

Ako se primiš na BMW, teško da ćeš ga menjati. Svakom polovnjaku nešto mora da fali, često je to možda i stvar ličnog kriterijuma ali jednostavno nije nov. Nek je sa srećom

Kumin otac se zvao Puniša, ne zovu se svi po Luki i Mateji. Ako se primiš na BMW, teško da ćeš poželeti išta drugo, RT je prilično teži od GS serija al uprkos tome se vozi neverovatno lako, svi policajci iako imaju na raspolaganju i skoro stotinak kila lakše motore, kad mogu da biraju, grabe se za njega. Sigurno si kupio dobar primerak ali ne gubi iz vida da je ipak polovan. Pogledaj pažljivo agregat i odozdo, čini mi se da sam negde pročitao da je bio slučaj sa brojem na drugom mestu.

Većina dobrih i skupljih automobila koji se uvezu kod nas dolaze mahom od firmi, odličnog stanja uprkos većoj kilometraži. BMW ima za svaki model propisanu obaveznu servisnu listu plus se dosta toga van nje proverava i održava i sasvim sigurno je policijski motor još ozbiljnije održavan jer se oni voze svih 365 dana u godini i ne smeju da zataje ni slučajno. Održavanje se vrši kod servisera koji su ovlašćeni od BMW-a za razliku od nas gde taj posao obavljaju SZR ala Đunte i moroni ko što je Denkovski itd., bitno je da je jeftino a što je loše nema veze. Ako ne može da se uzme zbog cene primerak sa pedigreom, ovo je odlična i sigurna kupovina. O kupovini kod nas, čas izuzecima, pojedinim primercima ne da nije odlažući dupliran ili tripliran pojedini servisni interval nego nije nikad ni taknuto bez obzira na kilometražu i godine. Kod nas je sramota reći a kamoli održavati, jedini adut i obrazloženje "perfeknog" stanja je, ništa nije pipano, nije problem u novcu već u mentaitetu. Ovaj primerak je sigurno dobar, BMW se ne kupuje da bi se prodao već dugo i lepo vozao, samo polako i temeljno, vratiće ti se tokom eksploatacije višestruko i kroz zadovoljstvo i kroz novac, nisi pogrešio Puniša.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/75499-crash-bars-servis-seba/page-69 Tu je radio Markone, imaš nekoliko primera za BMW, al mora prelistaš temu.

@Žile-da probaš i 30-87a. Po podacima koje sam iznašao, pin 87 drži u kolu lambda sondu a 87 ne. Po ovome što si izneo, očigledno je veza 30-87 obogatila smešu ali je moguće da Motronic to očitava kao grešku i vraća u neki servisni mod i ograničava rad motora. Spoj 30-87a bi trebao da ignoriše lambda sondu, plus taj spoj pogoduje usisnoj cevi GS-a pa zato se možda drugojačije ponaša ta mapa na RS-u. Danšnji Grkov raport se poklapa sa mojom predpstavkom, veza 30-87a sa ubačenim CO2 potom. Uz njegov čip i poboljšanja, navodi i nus pojavu u potrošnji goriva, umesto 330km sad prelazi 280 što je praktično povećanje potrošnje za 18%, sa 22 litre i pređenih 330km, sad pređe 280km što je neminovna poslesdica povećanja performanse kroz više goriva koje se na taj načun nesrazmerno troši, odnosno baca. Očigledno ta priča da ide bolje a troši manje ne drži vodu, tj gorivo. Snaga ulazi na usta i bez podizanja podbijanja nema pravog napretka. Motronic stalno gura u siromašanu smešu ko što već izneh ranije. Koliko sam iščitao, još uvek niko nije obelodanio algoritme koje on sadrži. Zaključak je da se stalno vraća u "zatvorenu petlju", 14,7:1, osim kod modela 1100, veza 30-87a, i što je naj teže za modifikovati, ima takozvanu "dugoročnu stabilnost", drugim rečima, sabira podatke ko da je živ, nakon nekog vremena tolerisanja prisustva ne tipičnih podataka on jednostavno izbaci grešku i primeni neki svoj mod, ala servisni. To praktično znači da obmana temperature vazduha može da pruži neko prvo vreme poboljšanje ali iza toga sledi lošiji rad nego što je bio pre ugradnje varalice. Očigledno ima ugrađen neki referentni algoritam i nakon nekog n puta protumačenih podataka prostim upoređivanjem izbaci grešku. Ne bakćem se time ali je moguće da je neko od tih eksternih bustera napravio neki algoritam koji na odeđeni broj svojih lažiranih parametara ubaci povremeno i tačne i na taj način vrati Motronik ponovo na početak i tako u krug.

kome bre to oni ? mi siromasni ... moreeeeee Ma kakvi, osiromašile nam samo misli, sve nam potaman pa nemamo šta više da izmišljamo pa se bavimo BMW-ima. @Lalajko- 7. Pin 86 bi trebao da bude, mada nisko oktansko gorivo je oko 90 ili ispod...

Predpostavljam da ti je TPS na pravilnom naponu i da je sinhronizacija TB-a dobra na tih 4.000 RPM barem, valja da bude kroz sve obrtaje. Da ne ispadne da sam izmislio rupu na sksiji :

Ja se uopšte nisam igrao, čak šta više imam udžekanu pogrešnu mapu, za katalizator a nemam ga. Takođe mi je paljenje bilo pomereno, u kasnije za 2°30", zato što je motor za američko tržište predpostavljam, nakon vraćanja u položaj po dati nema više praskanja iz izduva. I ja sam skeptik takođe za fabričku al ajd, nije zgore da se proba. Čitajući John-ove navode koje je Lalajko postavio, odmah mi je zapala za oko konstatacija o maksimalnoj brzini. Zaključio sam da moj primerak pod punim teretom i nas dvoje, po satu sa 180 do 200 ubrzava ravnomerno i tu stane nekako ne očekivano, pa mi se nameolo ko da može još i da mi liči na nameran prekid, odnosno ograničenje, a nisam ga raspleo nakon moje modifikacije još. Bez obzira na rezervisanost, prvu kintu koju mogu da izdvojim, kupiću Grkov čip, ne mora po Žikinom predlogu, mada i tako može. @Lalajko-hoćeš ti da posreduješ il da mi daš "preporuku" pošto ste virtuelni prijatelji?

Ili 30-87a bez katalizatora.

Dijagrami izgledaju kako izgledaju, obećavajuće, al ima li iko da je prehodno probao fabričku mapu od 90 konja ili sam Grk, premerio pa uporedio? To bi bilo merodavno il merodavnije.

Subjektivni osećaj je posebna priča, mora da bude odraz empirije, znači štoperice, repera itd. Obično glasniji izduv čini da se pričinjava da ide bolje a može da bude lošije i redovno je tako. Znam majstora koji podešava TPS na BMW-u na uvo, slično kako se nekad podešavao razvodnik, gde slušno radi bolje, a u vuči je skroz kontra. Recimo, ja imam dug pravac uz brdo i po obrtajima do tamo neke bandere lako uočim razliku, nekad bude lošije na vr brda iako je početno ubrzanje subjektivno i objektivno bolje. Mora se imati dobro ikustvo da bi se subjektivno poklopilo sa objektivnim. Ne sporim ništa Oldajmer, sigurno je tako kako si naveo al je pitanje šta se dešava gore ili skroz nisko dole. Inženjerski pristup je uvek kompromisni optimum bez obzira na ukus korisnika jer se ne zna kad će doći do izražaja, recimo kad se uđe u makaze pa je potrebno da se zađe dobro u crveno polje bez obzira što ni Lalajko ni ja, kao i većina ne ispucavamo motore. Jednako je i u obrnutom pravcu, desi se potreba za ubrzanjem a nema se vremena za šaltanje u niži prenos i onda panika ako je agregat utrimovan za špic režim. Ne kažem da nije moguće prevazići fabrički inženjerski optimum, al 3/90 konja je zaista na nivou odstupanja u ukviru klasiranja delova. Doduše, ne razumem se previše u softver i oslanjam se na realan izvor snage koji leži u hardveru ipak, al ko što rekoh, u nekom trenutku ću kupiti Grkov čip, čim ubacim druge grane.

Imaš u temi već linkovano; "recondition" mod je desulfatizator, čini posao svakako. Možeš da držiš na Ctek punjaču stalno, kad se upali i poslednja, druga zelena lampica, sa jednom zelenom se zadržava 10 dana i taj period nije baš naj povoljniji i zato ne valja da se kopčanje ponavlja, tj svaki čas. Napuniš ga i skineš čim upali prvu zelenu, pa kroz 3 nedelje opet, ili se ostavi celu zimu da stoji u režimu sa dve lampice. Takođe pri dužem stajanu na punjaču, više meseci, valja pogledati nivo tečnosti.

Nisam hteo da stavim link da ne pravim reklamu čoveku,a gledaš na pogrešnom mestu(radnje)gde verovatno deru,a ja imam baš ovaj već 3 g.i on mi radi posao samo tako.Evo ti link pa reši svoj problem ako ga imaš.Samo treba malopo pronjuškati na googlu http://www.kupujemprodajem.com/Ctek-multi-XS-3-6-12V-27659313-oglas.htm?filter_id=431537 Ovaj model nema "recon" režim.

Osnovni problem kod punjenja agregata je vazduh a ne gorivo čiji količinski deo zavisi proporcionalno usisanom vazduhu. Dodavanje više goriva pri istoj količini vazduha je moguće vrlo malo, uglavnom pri potrebi ubrzanja gde za račun što bolje performanse se deo goriva zarad obogaćivanja smeše nužno baca, odnosno ostaje ne sagoren. Jednako je i sa pomeranjem paljenja varnice. Oba podešavanja daju vrlo malo rezultata uz obično nešto višlju potrošnju. BMW GS je projektovan težnjom ka što ekonomičnijem radu i potrošnji pri putovanju, drugim rečima, imperativ je osiromašiti smešu čim pre. Konstruktivno je bokser sa praktično dva nezavisna punjenja vrlo osetljiv i podložan asimetričnosti pa mu prija višak goriva kojim prepokrije neku nepravilnost i razlika je uočljiva. Ako jedan cilindar nema dobro punjenje, višak goriva će ga popraviti dok drugom cilindru koji radi kako treba, isti višak jednostavno prođe kroz njega neiskorišćen bez neke veće promene. Kako se vremenom habaju sklopivi, plus se aljkavo ili nepravilno simetriraju cilindri sve ukupno, minimalno poboljšanje kroz elektroniku bude primetnije nego što u stvari jeste, po mom mišljenju to govori i dayno grafikon od dodatnih 3 konja što može biti i okvir fabričke tolerancije +/-. Moment se uglavnom doživljava pri nižim obrtajima kad agregat proizvodi manje snage pa je tu tek svako poboljšanje, ispravljanje, zapaženije. Moment je direktno uzrokovan usisavanjem vazduha i neizbežnim otporima kroz talasovod. Obično je izraženen u režimu kad je leptir još uvek relativno zatvoren, njegov zaslon. Povećanjem prečnika difuzora se stvar delimično popravlja sa nus pojavama, ali zaslon ostaje i dalje isti i to je problem. Boš je svojevremeno napravio sistem gde se uticaj tog zaslona minimizira, mislim da je Alfa u 2.0 JTS benzinskom agregatu imala prva primenjeno to rešenje. Današnji BMW agregat 1.5 sa 3 cilindra dostiže 220 konja pored ostalog smanjenjem uticaja zaslona i poboljšanjem punjenja vazduha sa dve turbine, malom za brzo podbijanje na niskim obrtajima i većom za vršne režime. Praktično je čitav koncept zasnovan na što većoj sposobnosti napajanja cilindara vazduhom, jer gorivo nikad nije problem, tj. uvek ga je lako ubaciti. Nov BMW 1.2 WC ima modifikovan usis u odnosu na ranije modele. Pored ostalog, ima protok vazduha i mimo leptira što mu omogućava bolje vrtloženje i stabilanu, trenutnu,... količinu vazduha pri malim obrtajima što se projektuje ravnim obrtnim momentom do granične mogućnosti usisavanja i to je to što vlasnike oduševljava. Sledeća evolucija će verovatno da bude sa direktnim ubrizgavanjem i nekim rešenjem koje je primenjeno u trocilindričnom 1.5 agregatu, uostalom i F1 ima isti princip. Možda i turbina, ko zna. Da, GS 1150 ima simetričane i ravnijie izduvne grane koje su i nešto većeg prečnika i sa poprečnim spojnikom za stabilizaciju podpritiska u odnosu na GS- 1100, što takođe čini nešto boljim pražnjenje cilindara a samim tim i omogućava bolje punjenje. Obrni okreni, sve se svodi na vazdu koji dišemo a kod SUS motora je jednako, nema magije iz čipovanja il bar ne tolike koliko se čini.

Pravi Ctek je koji ima "recondition" mod i ispod osamdesetak € teško da ima, a model bez toga verovatno za tih pedesetak.

http://www.mynetmoto.com/motorradreifen_news_details.cfm/moto_news/951/enduro_motorradreifen_test_2015.html

I ljudski vek se skraćuje uprkos stastistici. Znam da nije ni tema ni forum za ovo ali kako si dosao do ovog zakljucka??? Podiže se statistički prosek, ali je sve manje dugovečnih, drugim rečima, sve se manje umire u mlađim-radnim godinama, ali isto tako je sve manje deada u pravom smislu reči. To sam zaključio onako, slušajući raznorazne priče koje kuda.

I ljudski vek se skraćuje uprkos stastistici. Nemam interesovanje za dešavanja sa drugim markama pa ne mogu da poredim, pokušao sam da nađem podatke za jedan drugi motor u klasi, međutim toliko je mala brojčanost da ne može biti relavantna. Nemački Getrag pravi menjače za mnogo marki uključujući i Poršea, izrada BMW menjača je ultra kvalitetna u zanatskom smislu, poredio sam nove i izvozane delove, nema razlike, al kad se pogleda inženjersko rešenje, tu se vidi propust i sa elementarnim znanjem. Što se tiče ležajeva, na tržištu se omasovila kineska proizvodnja zvučnih firmi, jesu originali, precizne izrade ali daleko manje trajnosti zbog umanjene tvrdoće. Razgovarao sam sa momokom koji je izvozao ganc nove sve modele GS-a počevši od modela 1100, sabio je ukupno jedno 250k. Sa prehodhodnog GSA 1.2, opčinjen je bio vodenjakom i ne želevši da čeka nekoliko meseci na nov, kupio je sa par hiljada, kaže, druga dimenzija, nisam imao prilike da probam, al očigledno je tehnološki i vozno naj napredniji ko što reče Lalajko. Inače je prednji točak morao da se izervisira jer je fabrički bio ispod dozvoljene crte, a daleko ispod moje. Poredivši kvalitet banalnog točka jednostavno, isti je već dvadeset i kusur godina, al kvalitet je graduisano niži na otprilike svakih 5. Neku su nam žicu pogodili sve obuhvatno i to je tako.

Lalajko, zaboravio si Henka koji sa 1100 GS-om ima sada preko 800.000 km sa samo redovnim održavanjem. On je prešao naj više po svetskim bogazama a koliko sam čitao njegovu listu održavanja, nema ni jedan kvar već samo redovno servisiranje gde spada i zamena ležajeva na određenoj kilometraži recimo. @Caparin, ja sam u svog GS-a 1100 uložio poprilično vremena i para što sumnjam da bi uradio za bilo koji motorcikl osim da nije old tajmer pa da zato vredi. Motor je mehanički i estetski bukvalno kao nov, sa podignutom performansom malo.Ne znam koliko sam para dao, nije sigurno 3 soma i mislim da toliko ne iziskuje da se AT ponovi, doduše, točkovi su kod Hondi loši i to je dobar trošak. Nesporno je da je AT jako kvalitetan motor kakvih nema više, zato sam se i odlučio daj svoj primerak dovedem u perfekciju jer jednostavno opšti kvalitet pada i skraćuje se upotrebni rok. Mislim da su AT i GS 1100 poslednji motorcikli koji su pravljeni da traju jako dugo, sve kasnije postaje sve više šminkana bižuterija. Gledano po godištu i poredivši svoj primerak iz 95-te, BMW izgleda bolje i bez znakova zuba vremena, samo je imao sitna oštećenja koja su posledica upotrebe i ne pažnje korisnika. BMW boksera od serije 1100 do danas ima otprilike jedno 800.000, samo GS-a 1.2 pre vodenjaka ima preko 300.000. Svi GS-ovi se maksimalno izlažu opterećenju bilo da se teraju po kamenjaru, bilo da se tovare ko mazge, na auto putu se uglavnom vozaju preko 160kmh, ne retko i konstantno 200. Teško je to izdržati pa samim tim i nije ništa neobično što se javljaju defekti koji delom potiču od ne brige vlasnika a i zbog nestručnog prčkanja po njima. Čak i kad se desi neki peh, vrlo retko da motor nije u stanju da doveze do nekog civilizovanog odredište i to ga čini izuzetno pouzdanim što je i razlog izbora ljudi koji vole da putuju. Nedavno sam pričao sa Severianom, motor pokriva i Navak stazu i pustinju, a pride i sve između. Naravno da se ne sviđa svima, ne paše im kako se motor ponaša zbog drugojačijeg vešanja i kardana, zvuka itd. Računajući i vlasnike starijih serija koje tek retko ko hoće da proda, ima sigurno 1M, pa nismo valjda svi buzdovani i podlegli marketingu, filmovima i ostalim medijskim magijama. Verovatno mnogi od nas ažurno pratimo vodeće BMW forume što je dodatno uživanje, niko od nas se ne usteže da ofira svoj kvar ili da popljuje i svoj motorcikl, ja sam veliki kritičar BMW-a i potpuno svestan činjenica i slabih tačaka na pojedinim modelima koje su po mojoj oceni namerne iz već navedenog nužnog trenda skraćivanja roka trajanja što je prisutno u svim oblastima. I ja smatram da jer nov vodenjak nižeg kvaliteta u odnosu na moj recimo, al pruža verovatno nešto drugo. Da imam para, verovatno bi ga kupio, al to što nemam nije razlog da ga pljujem preko mere, mada smatram nedopustivim uočene propuste.