Kad je jedan na popravci, da im čim da se vozi, (da podiđem malo ostaloj braći)

Nisam izrazio sumnju u tebe već izneo opštu ličnu konstataciju da dosta kvačila ne radi kako bi trebalo iz raznoraznih razloga a većinom što manual ne sadrži uvek decidirano sve, nije Nasa tehnologija ali je školska i u tome je problem. Kad se javi problem koji ne bi trebao inače, predpostavka je da ga je iniciralo nešto drugo a ne retka greška u odlivku i zato BMW i nalaže da se izvrši dodatno rasklapanje i prekontroliše naokolo a usput izservisira sve što se time učini dostupnim, konkretno ceo kardanski sklop koji zahteva održavanje ponekad. Inače mi je u glavi podatak, ne znam odakle, da na 100K treba zameniti lamelu i tom prilkom se uradi ceo servis od korpe do diferencijala, znači otprilike na maksimum 10 godina. A putomer se ne može vraćati na "normalan" način, mora da se raspertla rozetna stakla i nema šanse da se to ne vidi, za milion kilometara se dobija posebna plaketa i BMW značka, ne znam da li još koja marka ima nešto slično.

Elboriraj!

Ozbiljno? Daj molim te nabroji mi te "mehaničke i elektronske/električne bugove" koje imaju noviji modeli....... Ozbiljno. Lista je podugačka, nešto od toga sam naveo u acim-ovoj temi: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103733-sta-kupiti-k1300r-ili-k1600gt/ Za punu listu, koristi google pretragu. BTW, što se mene tiče, pa evo, npr. samo ova lalajko-va tema mi je sasvim dovoljna, da nikada ne poželim, da kupim BMW. Pukne aktuator kvačila (najobičnija polugica), jer nije dobro projektovan, a nov rezervni deo košta skoro 18k RSD i potrebno je rasklopiti pola motocikla, da bi se zamenio. Van svake pameti. Slika instrument table sa cca 800K je od modela koji ima Lalajko, Žika56, ja...i argument je koji objašnjava mnogo o kvalitetu i opštem trendu skraćivanja upotrebne vrednosti bilo čega danas. Inače je tih 500K milja čovek okrenuo na putovanju kroz Ekvador još prošle ili preprošle godine. Konkretna potisna poluga je sasvim dobro projektovana što pokazuje slika Lalajkve drugarice, sa nekom sitnom modifikacijom je još bolja, no problem je što slike iz manuala ne sadrže decidirano sve potrebne parametre ili pojašnjenja i ako se ne zna kako funkcioniše principijelno spojka, pri podešavanju lako može doći do preopterećenja koje osim loma poluge može izazvati još nepotrebnih habanja. Takođe zbog zuba vremena posle toliko godina i bez obzira na kilometražu, sva mesta koje su podmazana fabrički jednostavno se presuše. Ja imam "budženo" kvačilo koje je mekše od hidrauličnog i mogla bi ajvar varjača da odvaja spojku. Nisam bio siguran dal može poluga da se zameni bez svlačenja kardana ali sam mu predložio da iskoristi priliku i uradi servis jer je posle toliko godina to neophodno da bi i dalje trajao bar koliko i do sada, no dva šrafa na amortizeru, 4 na točku i lako odrađeno, a kardan će da čeka zimu i nov ajvar. Sva mehanika na BMW-u je vrlo logična, bar meni, ali ima jednostavno svoju analogiju koje se mora spoznati ko za konkretnu zamenu poluge i tako je uglavnom sa svim sklopivima, školski. Trećina tržišta je BMW, ukupna kilometraža je ko zna kolika u odnosu na ostale jer osim BMW-a jako malo ima drugih marki na putuvanjima a da ne poredim ekstremna putešestvja naspram kafe rejser vožnji, tako da broj kvarova je mali shodno upotrebi, mada se slažem da zaista ima nedopuštenih propusta koji bi mogli da budu anulirani u startu bez ikakvog koštanja ali iz nekog razloga nisu, verovatno da ne bi trajalo večno. Recimo, kugla na ramenu ne treba tako da izgleda i da nije nova prepravio bi je pošto sam već "budžio" rame. Dalje, nema mazalicu a valjlo bi da ima, može da se ugradi, sama manžetna bukvalno naopako napakovana, sa gornje strane koja je ne pristupačna stavljen gumeni oring a dole, gde bi se moglo vršiti podmazivanje zgloba, stavljena karika koja se baš nezgodno svalači i to kad se odvoji od ramena, a da je obratno, očas posla bi se mogla servisirati bez skidanja sa motora. Stavio sam o-ring i dole i niko me ne može ubediti da nije u pitanju namerno naopaka izrada i bojim se da se takva rešenja sve više sreću u bilo čemu. Inače mi je Zool ukazao da vlasnici na 1.2 GS-u ostavljaju manžetnu bez donje šelne da bi ona mogla da rotira bez upredanja, mislim da tad postoji rizik da spadne pa sam zmozgao sa gumenim oringom. Zanimljivo je da kad se skupe vlasnici BMW-a, mi se ne ustručavamo da iznosimo svoju problematiku, "da pričaju šta su radili i šta treba da rade", kako me dira drugar, dok se kod ostalih družba uglavnom svodi na razmenu mišljenja i planova koji će sledeći motor kupiti ili bi hteli da ga imaju. Ja ne čitam teme o ostalim markama, još manje da diskutujem il ne daj Bože kudim, ne znam kako ostala braća, i nikako ne kapiram uglavnom pogrdne komentare većinom od ljudi koji nisu imali BMW niti će ga imati iz nekog razloga, bez ikakvog ili tek površnog iskustva, meni je trebalo petnaestak dana intenzivne vožnje da tek ukapiram šta sam kupio, sada sumnjam da bi ga se odrekao, neću da kažem da nema bolje kao ni gore, ali ne dajem sebi pravo da komentarišem bez neke neposrednije predstave.

MILJA:

Komentar ti je malo nesuvisao, niko ne sedi pored kompa ko zapeta puška za hitne slučajeve, pogotovo ne po lepom neradnom danu za početak vikenda i godišnjeg odmora, a možda i neki od nas rade, konkretno sam peglao obruč do pre sat vremena, a takođe ima dosta štiva o problematici BMW-ovog ABS-a. No, pokušaću logički, ako je radio sa starom baterijom a sa novom neće, nameće se da nov akumulator možda nema dovoljan kapacitet i dolazi do pada napona ispod nivoa potrebnog za inicijalizaciju što je naj češći razlog i reset ne pomaže, čak ni posle kratke vožnje opet može da se desi isto, probajte sa drugim potvrđenim akumulatorom. Ako je i dalje isto, čekirajte senzore na točkovima, potom pokušajte sa zamenom kočionog ulja i tu se priča uglavnom završava. Naravno pri svakom neuspelom pokušaju resetujte sistem da se izgubi pamćenje greške. I naravno, Davidoffov savet,u dosta slučajeva gubitak bilo kod spoljneg svetla uzrokuje redukovanu upotrebljivost prevoza.

Ko što sam i predpostavio, došlo je do samo zaglavljivanja jer su verovatno postojale predispozicije. Ako nije geknula sama ploča, verovatno bi kvar mogao da se otkloni. Ne znam detaljno kako izgleda taj modul, ali u principu servo kočnica funkcioniše jednostavno, postoji uslovno kompresiona zapremina koji se podbija bilo elektro motorom ko ovde, bilo nekim drugim načinom, po aktivaciji komande kočnice se otvara put akumilarnoj snazi i pritsak se ekspandira u pravcu klješta, zato se i zove pojačivač snage kočenja. Postoji regulator pritiska ili sklopić koji održava snagu kočenje teoretski istom. ABS radi suprotno, rasterećenjem pritiska po impulsu očitanom sa senzora točka i ponovnim uspostavljanjem u kratkim vremenskim intervalima. Kod motora je i dvo kanalni nezavisni sistem, sve na skučenom prostoru i lako dolazi do poremećaja. Upravo sam juče razgovarao sa drugarom, Suzuku Bandit 1.200, ima šestoklipna klješta i slabo koči, isti je problem i na Hayabusi sa istim klještima. Ugradio je radijalni cilindar fi 18 mm i opet je nedovoljno, klješta su presložena i navodno sve radi besprekorno, mada rad na kočionom sistemu nije ni blizu jednostavnosti ko što bi se zaključilo i rezultat može da izostane iako na oko sve radi lepo i nema vlaženja. Ne znam kolikog su prečnika radni klipovi ali mi 6 zvuči mngo i moguće je da radni cilindar nema dovoljno kapaciteta da ih efikasno gura, smatram da ni sa pancir crevima neće dobiti željeno poboljšanje već da ide na veći prečnik cilindra, pod predpostavkom da je sve dobro sa klještima zašta imam rezervisanost za tvrdnju. Ne znam kod servo sistema koji je prečnik glavnog cilindra, moguće da je manji nego kad je bez, analogno seriji 1.1xx sa Brembovim 4 klipnim bez serva, taj prečnik odlično gura i nek ti to bude vodilja pri eventalnom izboru.

Kvar ABS sistema može da bude iz mnogo razloga, najgori po meni je crkavanje samog servo modula, ploča, jer se jako teško rastura i reparira dok je sve ostalo znatno lakše mada ja lično ne uspevam sa sigurnošću da lokalizujem uzrok već sve predrljam za svaki slučaj. Sama ploča je impregnirana i teško da dođe direktno voda na nju, koliko sam iščito po netu, dolazi do pucanja i pregorevanja iako ne vidim neki razlog za to osim lošeg projktovanja ili izrade. Inače je jako bitno da se ulje menja u ABS-u što se često izbegava ili čini nedovoljno i ne adekvatno jer i najmanja trunkica ili emulzija usled vode ga može onesposobiti. Takođe je dobro da se povremeno iskoči oštro pri malim brzinama i razmrdaju untrašnji sklopvi da ne dođe do zaglavljivanja. Po netu se mnogo ljudi odlučuje za eliminaciju ovog servo ABS sistema zbog problema koji čini a i zbog iznenadnih oscilacija u samoj snazi kočenja.

Bilo ga u prodavnici u kraju kod mene.

Ja sam veliki zagovornik učenja pogotovu kad se ima šta i od koga. Prošao sam BJB kurs odmah po sedanju na skuter, da ne linkujem sad, i zahvaljujući naučenom sačuvao glavu, kasnije uznapredaovao daljim obukama i ako bude prilike nastaviću i dalje. Bez obzira na svoje dugogodišnje automobilističko iskustvo bez udesa čak i na trkalištima i ličnog ubeđenja da sam perfektan vozač, nakon kursa sam tek zaključio da nisam imao pojma ne samo sa tehnikom vožnje na dva točka nego čak i neke segmente specifične za motorcikl verovatno nikad nebi skapirao kao nakrivo samouk i kako su me pogrešno učili ulični učitelji.. Jednostavno, upaliti,krenuti i zaustaviti se bez gašenja motora ne znači ama baš ništa odnosno to nije nikakav odraz znanja. Zabluda je takođe da se dugogodišnje vozačko iskustvo na dva točka smatra više nego dovoljnim a potpuno je suprotno. Na osnovu učešća u sličnom projektu tvrdim da jer neznanje stopostotno čak i u osnovnim pojmovima a kamoli u zahtevnijim, ali je očigledno problem suočiti se sa činjenicom da niko nije sveznajući i spustiti svoju sujetu. Neprijatno sam iznenađen malim odzivom čak i među početnicima kojima je sigurno naj potrebnija edukacija čak i ako ima besplatno učešće pokriveno sa moje strane. Iznos kotizacije je simboličan i uz besplatno angažovanje svih ljudi, kurs bi inače trebao da košta višestruko a dobijeno je ne merljivo, odnosno nema cenu kad je glava u pitanju, svi bi je platili al tad kad bude kasno na žalost.

Poštovani (vama najveće izvinjenje za (ovo) kašnjenje), Na papiru bi 10W-50 sintetička ulja trebala da budu idealna ali ne mogu da se složim sa kolegama (hemičarima) iz laboratorije. Eventualno bi Silkolene V-Twin 10W-50 moglo da bude idealno ulje, ali ako do sada niste koristili sintetička ulja, onda i nemojte sada). Po meni bi "teška" mineralna 20W-50 ulja bila idealna (API SG ili više). V-Twin 20W-50 na primer. Ili Comp 4 20W-50 (PS). Da ne bude "čista" reklama za Đuntu, Motul 3000 20W-50 je takođe dobro rešenje. Elf Moto 4 PRO 20W-50 (novija verzija, API SG/JASO MA) bi bilo neko dobro "ekonomično" rešenje. Naravno i druga 20W-50 ulja poznatijih proizvođača. 20W-50 je dovoljno dobro za temp. iznad -5 (u principu, oštrije gledano do prvih mrazeva ali mali minus neće smetati), pa je 10/15W-50 (Sint./PS) verovatno bolje za niske temp. (koliko sam shvatio ovde to nije slučaj). Pozdrav! Džaba reklama ako roba ne valja, iako lično zaintersovan objektivno se rukovodim, nemam dirktno lično iskustvo, jedno pa drugo ulje, ali sam probao tuđ BMW-a sa Motulom 20-50 i lepo radi, već sam to izneo u nekim od predhodnih postova.

Ja sam obećao da ću donirati kotizaciju za jednog polaznika, uslov je da ima vozačku dozvolu za motor,(skuter), do godinu dana, znači baš početnik, ko hoće i ispunjava uslov nek se stavi na spisak i nek mi samo javi na pp da uplatim novac.

Predpstavljanje ko i mašta nemaju granice u svakom pogledu, a činjenice su te. Ne znam sa koliko je išao, tek će ekspertiza da pokaže, sigurno nije tih 30-40 al nije ni ne znam kolko, moj je zaključak da ponašanje tog motora nije bilo kako je očekivao jer se vlasnik nije žalio ni na šta osim na dotok goriva, nije okrenuo slavinu dobro i zbog toga došao na reklamaciju. Ulica je tu suva, široka, ravna, nema ni jednu negativnu anomaliju, mada je sve moguće, očevici navode da je jednostavno ispravio krivinu. Agresivna vožnja može da bude i pri malim brzinama sa kojih se isto pada i može izginuti, rizik se povećava sa porastom i samim tim su tehničke performanse zahtevnije al to ne znači da nisu potrebne pri malim, i pri 50 na sat postoji zaustavni put a i 10 cm kraći može spasiti glavu. Da li će pokretač teme da oseti razliku ili neće ili ma ko drugi je manje bitno, činjenično se menja geometrija motora, možda na bolje a možda i na lošije, što uz lošu gumu osetno poveća promenu performanse u iznenadnim sitacijama. Od dva zla naravno da je izbor manjeg, al postoji i pravi. Drugar je izašo na par stotina metara probne vožnje gde je inače isprobavao posle servisa, nikad ga nisam video bez kacige al tad mu se tako sćefilo, da ju je imao, sad bi cirkao pivo i primao potpise na gips.

Naravno, besmislenost je prisutna u nagovoru da se vozi bajata guma a da se novac umesto kupovine nove potroši u kafani simbolično. Mene baš briga ko će da vozi šta i kako al je nedopustivo da se i drugima savetuje isto. Moj prijatelj po mom nedovoljnom saznanju nije mogao da skrene il mu je motor isklizo, za obe predpostavke je moguć uzrok ili bajata guma koja nije držala kako bi trebalo, a može da bude i niža zadnja koja pomeranjem predtraga smanjuje upravljivost što sam naglasio u prvom učešću u ovoj termi, ali da se korekcijom prednjeg vešanja može dovesti ukupna geometrija u fabrički projektovanu ili približno njoj, znači nisam apriori protiv takve montaže već samo dodajem. Drugar je bio skroz svestan dok je ležao na trotoaru i do dolaska u bolnicu, nalz lekara ne kazuje da je imao srčani udar tako da je tvoja predpostavka malo verovatna. I zadnji točak koči, nek je i metar na 20m kraći zaustavni trag pa to može da sačuva glavu. Ja razumem želju i ponekad nužan izbor između dva zla manjim, tačno je to sve što si naveo, terao sam i sam automobile na platnu al nikako to neću drugom da preporučim iako sam činio bez posledica imajući sreću koju drugi možda neće imati. Slažem se da neko nešto neće da oseti, da uz svesnost nedostataka će oprez biti pojačan, da neće jurcati itd, ali ko što rekoh, đavo nikad ne miruje i samim tim predostavke, valjda neće, nisu prihvatljive. Sedanje na motor je rizik svakao, ali nije isto svesno povećati il ga smanjiti bilo kojim načinom, ja predlažem da se suzdrži neki period i novac za gorivo, kafanu itd. prištedi i ostatak sezone odvoza u punoj tehničkoj bezbednosti.

Dakle, teraju nas da tablice skidamo i stavljamo u kofer i da nalepnice nosimo u novcaniku... Ja sam splavar i nekad su nam pisali kazne za automobile pored svojih splavova a taj deo priobalja je plavan i smatra se koritom Save, naravno nije cele godine pod vodom, leti ga mi održavamo, sejemo travu, šišamo, ..., skidao sam tablice nebrojeno puta, to je bila prva radnja po dolasku.

Treći dan mi drugar leži u komi, seo je na motor radi probnog kruga posle servisa urađenog pre nekoliko dana i bukvalno na ulici ispred svoje garaže doževio strašan udes svojm krivicom, iz nepoznatog razloga je ispravio put i udario u automobil iz suprotnog pravca u desni far a nije imao kacigu, kao, par stotina metara, prva,druga,treća,... Vozi motore bar 40 godina perfektno, prepun iskustva, tuda prolazi svaki dan po tridest puta al đavo ne da mira bez obzira koliko čovek znao il bio svestan. Subjektivno nikako ne može biti ispred objektivnog, zapažanje je jedno a činjenice sasvim drugo. Nova guma košta 100-150€ predpostavljam, spominje se kolektivno piće, pa koliko vredi tih kafana naspram glave. Koliko li sam puta video da se ima za roštilj vožnju i više tura pića za društvo a šatro nema za ono bitno i što se ne vidi. Ne dešavaju se nesreće svaki dan, postradali drugar ne znam da je ikad imao nezgodu, čak ni čuo da je prošao kroz iglene uši, moj zaključak je da probani motor nije bio sasvim tehnički ispravan, pošto je bio kompletno servisiran , nužno se nameće da pneumatici nisu bili adekvatni a on je to prenabrego, serviser je nižeg cenovnog ranga i uglavnom mu nisu dolazili top motori. Lokalni očevici navode da nije čak ni išao brzo, odnosno sporije nego što uobičajeno prolazi svojim motorom, nije bio alkoholisan. Nesreće iz čista mira nisu baš bez razloga. Neću više da se mešam i protivurečim, svako svoju glavu na kraju sam pazi.

Bome lepo cepanje.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/109099-%C4%91unta-prodaja-ulja-maziva-itd/#entry1745120

Naravno, pre neki dan sam balansirao nekoliko točkova za trku na Tari, jedan je zahtevao teg od 22,5 grama a raspodela je na 5, imam olovni ali nije lep, i uprkos tolerantnosti vlasnika nalepli smo jedan od 5 na nekom potirućem mestu i dobili savršen balans. Nedavno sam radio animciju balans/debalansa sa tegićem od 5 grama, postaviću je valjda na Youtube, pri istoj inicijalnoj sili, 5 grama, tačno balansiran točak se okrene skoro 3 rotacije i zaustavi meko, a sa debalansom od 5 grama do nekih 240° i onda počne da se klati levo desno dok se ne smiri što plastično dokazuje negativnost ne uravnoteženosti.

Subjektivni osećaj je samo to, neko nešto ne oseća, gluv ko top što se kaže i džabe 4 različita muzičara. Ne postoje džabe test vozači u trkaćim timovima a mislim da niko nikad nije bio šampion, nasuprot, poznato je da Kimi Rajkonen ima najbrži refleks, bar je imao, al ne pravi razliku subjektivno između mekih i tvrdih guma iako vidi da brže ide sa jednim. Imam i ja anegdote iz trkaćih štala a i sam sam bio podložan ko momak,( nova đunta, a nije), požali se šampion da nešto nije naj naj, a pošto naravno jeste, gurne se motor iza cirade i popuši cigara, "evo, sad je kako hoćeš, i šampion opet šampionski odvoza. Subjektivno predubeđenje jeste moćno ali se previše vrednuje kad su negativnosti u pitanju, tj. toleriše se isuviše. Moj stav je da ako nešto treba da bude tačno da to i bude bez obzira osećo neko to ili ne i vrlo sam arogantan kad neko "ne osećajnost" koristi kao argument.

I sta je tvoje misljenje ? valja li ili ne da se stavi ? Motor se ne ponaša isto u smislu upravljanja, sa i bez suvozača i valja se podešavati bar za duže ture a kad se to ne učini, biti svestan različitosti. Možeš da meteš nižu gumu pozadi ali bi valjalo da nekako spustiš prednji kraj analogno tome, ne mora toliko jer zbog krakova nije jednak uticaj promene iste visine napred i pozadi, ne mogu iz glave bliže da pojasnim, ima po netu programčića koji simuliraju svaku promenu. Takođe sam radijus balona nije isti što ne znači ništa apriori, može biti da bolje leži al može i suprotno, merodavno iskustvo bi bilo poželjno imati. Guma iz 2007 više nije za bezbednu vožnju i bez stručnog atesta na zapadu nije dozvoljena za upotrebu, kod nas nije moguće uraditi ekspertizu, lično je ne bih vozio.

Visina guma utiče direktno na geometriju prednjeg vešanja i samim tim se projektuje na upravljivost.

Funkcija oslonca nije bitna već alat, odnosno osovina, a koliko sam pročito nemaš je. Rizik greške ne postoji ko kod elektronske mašine a popravnog nema, više puta sam auto gume vraćao odmah vulkanizeru zbog vibracija iako je na moje oči bilo u redu, očitana vrednost tega stavljena na tačno mesto, ponovo zavrćena i debalans 0-0, očigledno postoji nepredvidiva falinka, ne znam smislenije objašnjenje. Analogno tome je sinhronizator, nema tačnijeg od diferencijalnog, vagres creva, pa tako i dobar statički balanser. Sa mojim alatićem u cugu postižem osetljivost ispod 0,24 grama kolko se sećam, a kad hoću da ispicanim, 0,1 gram, mada nakon već neke prakse po praćenju rotiranja prepoznajem gde sam unutar te dve granične vrednosti, naravno težim apsolutnoj što je zbog izbora tegića često vrlo mukotrpno napraviti jer mora tegić ručno da se brusi i premerava. I da dodam ponovo, postoji pojam u gumarstvu, uniformnost, koji podrazumeva pravilnost oblika gume, primarno okruglost koja u praksi gotovo ne postoji, tj. svaka guma je manje ili više ekscentrična, takđe ni točak nije savršeno okrugao, pogotovo žičani, i nekad su te anomalije izraženije pogotovu ako dođe do preklapanja, špic na špic, i dolazi do izraženog ekscentričnog hoda točka što se težinski uravnoteži ali praktično i dalje točak ide gore dole i prevoz se ljuljka. Jedan od razloga vibracijama može da bude i sam ležaj, nema zazora, ne čuje se a ronda i u nekom trenutku se preklope rezonance sklopova i tad dođe do izraženog manifestovanja. Youtube i forumi trpe svašta ko papir al nije ni malo jednostavno napraviti dobru mehaniku ko što se čini na prvi pogled, nemojmo se olako povoditi po sistemu "što je babi milo to joj se i snilo".

Na netu može da se nađe svašta, između ostalog i kalkulatori debalansa po prečniku i ugaonoj brzini i frapantno je recimo koliko svega 1 gram se uvećava pri rastu brzine rotacije. Elektronske mašine kao nove imaju toleranciju 1-2 grama i to se sigurno povećava kroz samu eksploataciju plus u praksi se ne može sresti mašina koja je pravilno postavljena tako da ko zna kolika je greška, kum od drugara je terao auto kod 5 vulkanizera u Beogradu i bukvalno nije bilo poklapanja tegova, vibracije su samo manje ili veće pa je završio kod onog gde su mu se subjektivno čine manjim. Primećivanje vibracija uzrokovane debalansom su stvar lične senzibilnosti, neko oseti 5 grama a neko ni 20 jer samo vešanje vrši prigušenje a i prisutne vibracije tokom kretanja i samog agregata maskiraju poprilično, tako da lično zapažanje nije merodavno. Tačnost statičkog balansiranja zavisi od preciznosti prihvatanja točka i samih ležajeva. Osovina točka je uvek u nekom minusu u odnosu na čauru ležajeva,mahom se centričnost postiže stezanjem, statički je manje ili više točak u ekscentru. Ležajevi točka imaju veliki otpor i samim tim čine balansiranje nemogućim. Stalci sa 4 ležaja imaju duplo veći otpor u odnosu na osovinu sa nužna 2, veći ležaj u odnosu na manji takođe, a sami semerinzi i mast kojim se podmazuje takođe ih čine inertnim. Strugarski obrađena osovina ne može biti precizna kao izrađena brušenjem uz fino pasovanje ležajeva al to košta više puta. Klizni konusni prihvati sa radijalnim stezanjem, obično imbusima, bez obzira na dužinu vođenja čine manje ili veće osno odstupanje. Nedavno sam poredio balnas između mog "alatića" i kopije BMW-ovog alata koji košta oko 250€, na nekih 17 grama sa njim na mojoj je 4 grama manje, što je preko 20°% tačnije.Tačnost se može relativno lako utvrditi, izbalansira se pa se popusti točak i prihvati i sve ponovo stegne ali u zaokrenutim, novim pozicijama u odnosu na osovinu u konuse, razlike ne sme da bude il bar što manje, ali pod predpostavkom da ležajevi imaju jako mali otpor što se postiže skidanjem semeringa, ispiranjem i podmazivanjem što ređim uljem ili naftom. Naravno, svako balansiranje je bolje nego nikako pogotovu što pogrešno vlada mišljenje da zadnji točak nije potrebno balansirati. Sam stalak i nije preko potreban, može se dobar rezultat postići na dve stolice i slično, primaran je kvalitet samog alata i strpljenje, dobro balansuran točak se mora bar 3 puta zaustaviti u različitim pozicijama nakon okretanja.

I Ukratko, legura aluminijuma koja ima magnezijuma, silicijuma itd. se ne sme grejati jer već na oko 140°C dolazi do trajnog otpuštanja-omekšavanja i takav točak više nema potrebnu čvrstoću i vrlo lako se krivi. Nesporno je da se grejanjem vrlo lako ispravi ali osim za oko to više nije to, mora na hladno što zahteva specijalizovan i alat i pristup, ČEKIĆ ne spada u oruđe u ovom problemu. Da ponovim ukratko, fizička deformacija obruča se ispravlja hladnim postupkom bez čekičanja Priznajem,ovo nisam znao. Kao sto sam rekao,na felni ne postoje tragovi ispravljanja. Ja sam se bas pitao,kako je grejao,a da se ne vidi nigde. A zasto sam mislio da se greje? Traka koja obavija felnu i stiti unutrasnju gumu je bila ostecena,pa je meni to ozgledalo kao da je grejano. A u stvari,sigurno je ostecena kad je majstor spremao felnu da je turi u masinu na ispravljanje. Imam jos jedno iskustvo sa alu felnama koje bih mogao podeliti ovde sa vama. Na autu jednom opalim u rupu i iskrivim felnu. Odnesem kod vulkanizera da mi skine gumu,da odnesem na ravnanje kad mi covek kaze-nemoj bacati pare,ja cu ispraviti. Ako se sjebe-ja kupujem novu. I uzme on cekic,opali i iz prve je ispravi. Stavimo na masinu-ne baca! Neverovatno! Posle nekog vremena desi mi se slicno.Ali ovaj put resim da to ja sam ispravim. Uzmem cekic,opalim felnu i iz prve-pukne felna... Nismo se razumeli, ispravljanje grejanjem ne valja kao postupak ali to ne znači se u praksi ne koristi brener, pomenuti stari Gospodin ga upotrebljava a pomagalo za izbijanje ima ne oštečujuću podlogu. Livene felne ispravlja nekoliko majstora od kojih neki imaju solidne mašine za rad. Inače se liveni i žičani točak razlikuju po karakteristikasma, liveni se mnogo lakše deformiše i obično su to oštri prevoji i prilikom ispravljanja lako dolazi do cepanja pa se od dva zla bira manje, brener, a pošto je daleko veće mase koja podhlađuje a i sama ukupna krutost, brzim i veštim radom lokalnim grejanjem se kolko tolko ne poremeti ukupna jačina. Takođe i čekić ne uzrokuje deformaciju ko na žičanom obruču ali ko što si i sam prošao, lako puca. Ne zove se kod nas čekić džabe "srpsko penkalo", postoje podaci o obrazovanju. Nedavno sam radio točak od Dakara, vrlo uzak, korišćeno pomenuto penkalo na jednom mestu i morao sam na 9 mesta da ga peglam, naravno, vulkanizer je pametovao. Čelični točak može da se udara i otuda valjda navika da se za bilo koji problem u svim segmentima mehanike odma poseže za čekićem.