Sutra će se znati. Ide na pregled, pa će se doneti odluka dal' će da učestvuje u Argentini. Do sada je potvrđena, ponovo po treći put...ta diplopia, kao manje opasna od prethodnih. Neće se intervenisati hirurški.

Hteo sam i temu da otvaram... Kada je dosta? Kada je kraj? Kada jedna sprava konačno ide u "kobaje"? Zašto se vrednuju raspali, krpljeni krševi? Zbog nalepnice i imena? Zato što "nema drugog"?!?! Vraćanje u fabričko stanje....a fabrika zaboravila gde je alate ostavila. Ljudi moji, bageri, kamioni, avioni...mašine koje su vredele mnogo više od jednog motocikla, leže po otpadima. Volim stare stvari, posedovao sam oldajmera...sve je to ok, ali to ima svoju cenu, pa i svoj kraj. Da, to sam hteo odavno, pa neka zvuči kako god....razumem želju i ljubav prema motociklima, ali ako nema znanja i love da se to finansira, to je samo muka. Dobro, reći će neko...slatka....ali mislim da znate i sami kako stojimo po mnogim pitanjima. Idu krševi iz ruke u ruku već decenijama i sve je kao super. Niko naravno neće da se kola polome na njemu...ali to je izgleda uvek cilj.

Ajde nemoj da se brukaš...zaprljaj malo ruke. Kada kažeš regler, pretpostavljam da misliš na relej....to košta 300-400 dinara (ako je kinez u pitanju)...otkačiš 3 žice, skineš stari, staviš novi. Pošto već voziš kineza, malo samopomoći nikada nije na odmet. Za slučaj da posle te intervencije i dalje imaš problem...e to bi onda trebalo da pogleda neko ko malo bolje barata.

Pošto po pririodi nisam baš od onih koji lako bace, sem kad me napadne ozbiljan napad živaca...malo sam se zapitao kako i zašto...i došao do zaključka da te konzerve nisu sve iste. Tačnije, postoji jedna okom neprimetna razlika u visini...pa smatram da je problem delom i tu. Kvalitet izrade je svakako očajan, ali mi isto tako deluje da sa tim nekim modelom koji je malko viši...par milimetara...imam bolji rezultat.

Uh...ovaj zadnji, sa telom od plastike...moram da primetim nešto, iako ga ne transportujem i koristim kao rešo. Koristim ga kao brener...u principu je sve isto, sem što umesto "ringle" ima plamenik. Montaža bočice ume da bude problematična. Više puta mi se dogodilo da je mehanizam probuši, a da dobro ne zadihtuje....i imate neupotrebljiv rešo (plamenik)....čitaj, treba ti nova bočica jer ova kompletno iscuri. To je pride i potencialno opasna stvar u smislu požara....da ne pominjem promrzle prste i sl. Može biti da sam naleteo na neki defektan, a možda i nisam vešt da montiram bocu kako treba. Koristim ga i dalje...dok ne popizdim i razbijem ga o zemlju (jedan je već tako otišao, nakon dve propale boce u nizu). Čak i kada deluje da bočicu namestim kako treba, uvek osećam laganu notu plina u njegovoj blizini. Tako da, kao i sa svom drugom kinezarijom, koliko platiš, toliko klatiš....može da posluži svakako, ali budite oprezni....i ne ostavljajte bočicu u prirodi

Taj drugi...ne Žile...je Caki. Nemam broj. Ima i Bata u Ratka Mitrovića...kod Ćire Mićana u garage. Skuteri svakako, a može i tuttomoto.

Do mojega... Neće na silu...ne biva.

Dilerima se ne zarobljava keš, za nešto što može da ostane k'o suvenir...

Ko kudi...taj kupuje .. Nego, sreća da ima neko da kupi novo...šta bi se po Srbiji (i drugoj sirotinji) vozilo da svi gledaju šta će biti posle... Nije još ovde zrelo za mnoooogo što šta. Ni u glavi ni u džepu.

...a i dalje je na sajtu za 5.990?

Ovo sa natpisom baš i ne mora, ne samo ovde...nego uopšte. Pitanje, ja nisam pratio....ima li "update" za štelovanje lanca?

Ali on (vazduh) ipak negde ulazi. Na semerinzima, kroz oštećen dihtung cilindra ili čak kućišta. Nađi negde sprej za čišćenje kočnica recimo, ili start sprej, može i WD....i kad ga upališ, budi spreman da isprskaš prirubnicu uopšte taj deo spoja motora sa karburatorom. Ako obori gas ili se čak i ugasi....tu je.

Moji poslednji kvalitetni kontakti sa ozbiljnim mašinama su bili...redom: Multistrada 1200, Dorsoduro 1200 i fenomenalni Tuono, čitaj ogoljeni RSV4. Došli kao probni motocikli. Sa prva dva nikako nisam mogao da se spojim, jer jednostavno nisam navikao na tako uspravan položaj i širok korman. Preterivao sam u upravljanju, a sprave čista 10ka. Na Dukatiju ni ne osetiš kad promeniš brzinu...ali zato Tuono...sve je kliknulo odmah, kao da ga posedujem godinama. Prva, druuuuuuga, treća...150. Posle par dobrih krivina već sam silazio sa sedišta, a nisam podešavao ništa. Nisam ni umeo, niti hteo...a podešavanja ima ihaaa. Sjajan motocikl. Aprilija je često dolazila na loš glas, upravo zbog "majstora" koji nisu znali ili hteli da joj se posvete....a pravili je i prave je ljudi koji jako dobro znaju šta rade.

Takvi ključevi, bez obzira na marku...su zbog debljine mehanizma širi od klasičnog okastog ključa, tako da može da se desi da zbog toga na nekim mestima ne mogu da se upotrebe. Svakako je zgodno imati ih, ali ne i bez "obične" garniture...tu negde na dohvat ruke.

Ja bih taj nosač tablice sa migavcima. Ako niko nije zainteresovan....šaljem podaKci za slanje.

Pa to bre kineski motor....

Pa evo ti jedan izuzetno iskren...i veruj mi najbolji savet. Baci ga! Bez ikakve šale. Sećam se nekih fotografija, mislim da su baš od njega....kada bi mogao samo da kaže šta je sve doživeo. Kako da ti neko da drugačiji savet? Ko zna koliko puta je otvoren, čukan, drkan, krpljen, budžen....i sad šta....produvaj diznu, zameni svećicu, očisti slavinu. Sve ima svoj vek.

Pa kako misliš uopšte da ti se pomogne porukom i dal' je zbog toga, što ta eventualna čarobna poruka nije došla u roku od odmah, potrebno otvoriti X tema?

Kada dođe agregat, bavim se isključivo motorom....na delu za struju radim eventualno mehaničke zahvate...i iz tog rada, dosadašnjeg, primećujem jednu istu problematiku u velikom broju slučajeva. Praktično su to sve benzinski motori (za dizele nisam adekvatno opremljen) koji se koriste sporadično, često ozbiljno zanemareni, a vlasnici ih se sete samo kad zagusti. To tako ne ide. Kvalitet uređaja jeste bitan, ali samo donekle. Mirovanje je kod svih motora problem, plus zanemarivanje...često i neznanje koje nije uvek isključivo za osudu...za rezultat ima problem, obično u gorućem trenutku. Kupovina nove, kvalitetne sprave, uz elementarnu pažnju...bez obzira na pogonski agregat, sasvim sigurno obezbeđuje i eksploataciju bez previše problema. Po onome što vidim i prolazi mi kroz ruke, dizel od toga manje pati.

Par detalja, onako priče radi... Benzinski motori su sasvim validan izbor za pogon agregata. Ima agregata, doduše manje snage generatora i sa dvotaktnim motorom. Dizel bi, za ozbiljnije snage i dužu upotrebu, ipak bio bolji izbor. Još jedna važna stvar je i činjenica da se agregati koriste povremeno i da taj interval mirovanja može da bude prilično dug. U tom smislu, sa benzincem može da bude dosta problema, jer to mirovanje jako loše utiče na kvalitet goriva i stanje karburatora, koji kao po nekom pravilu zajebe stvar kada je najpotrebniji. Dizeli to mnogo bolje podnose, pride nesumnjivo manje troše, pa je za nekoga ko to dosta koristi takav motor ipak bolji izbor...sem ako lova nije problem. Eventualna montaža "automatike" za samostalno pokretanje, lakša je i pouzdanije radi.

Ne zamerite, opet ću ja malo da kucnem nešto.... Biće ove godine jedan mali jubilej, od kako je počela moja avantura sa ključevima i masnim rukama, ono kao profesionalno....i za sve to vreme, pamtim samo par mušterija koje su, prilikom primopredaje, postavile jedno jako interesantno pitanje. "Majstore, jesi li TI zadovoljan"

Super, važna stvar je rešena. Ume zaista da bude i više oštećenja...šta je ram stariji i što je više vožen sa dosta težine i po lošem putu. Ploče na kojima su rupe za kačenje mašine su te koje drže sve zajedno...to je plus, ali i kriju problem u zasedi.

Uh...što je to (bio) lep skuter. Nije mi baš jasno zašto, ali nije bio preterano popularan. Što se mehanike tiče, jeste gotovo identičan kao Majesty. Tu je i Madison i još X njih koji dele Minarelli agregat... E sad, ide vreme za sve, pa i za motore. Nije to više u cvetu mladosti, a uvek stoji i pitanje koliko je pažen. Delova u principu ima, što se te mehanike tiče. Problem bi možda mogao da bude to što ih nema baš puno, pa su lomovi plastike i rasvete malo pod znakom pitanja za rešavanje. Brat blizanac mu je MBK Thunder...kao što je Mažetiki MBK Skyliner...a to je praktično francuski proizvod, pa je onda to neka zona od interesa za nabavku nečega što je eventualno deficitarno.

Preporuka, vama što ćete uskoro da se latite posla, a i ovako generalno. Korozija rezervoara je opšte poznata i prisutna pojava, naročito na tako starim mašinama, posebno na onima koje još uz to ne budu korišćene za dug vremenski period. Plastifikacija unutrašnjosti je ok rešenje, međutim na Automatiku to ume često da bude malo komplikovaniji problem. Pošto je rezervoar praktično integralni deo rama, trebalo bi napraviti jednu proveru nakon elektrolize ili kakvog drugog sistema čišćenja. Sam kraj, dno rezervoara i deo gde je smeštena kutija filtera za vazduh, ume toliko da propadne, da ram...po uzdužnom varu koji se vidi spolja (ali sa unutrašnje strane) počne da puca. Dovoljne su sitne pukotine, da mašina stalno bude mokra od čorbe, za koju se ne zna odakle dolazi. Sumnja se uglavnom na slavinu i da motor "povraća" gorivo na usis...ali problem bude ovaj. Benzin je mnogo ređi od mnogih drugih tečnosti i dovoljna je prskotina debljine dlake da on nađe sebi put. Voda tuda ne prolazi! Zato, kada se sve lepo očisti i pripremi, pred nalivanje plastike, sipajte čistog benzina da vidite hoće li da vlaži ta unutrašnjost....znači ispod rezervoara, a iznad mašine. Rupa koja je uokvirena pločama koje su zavarene po strani (one koje nose mašinu) i u koju je smestena kutija za vazduh. U nadi da će test da bude uspešan, tačnije da se čorba neće pojaviti, želim vam puno uspeha u poslu, dobar rezultat i dugo druženje nakon završenih radova.

Imam malo vremena i volje za kuckanje, a vi ako imate isto to za čitanje...izvol'te. Da bih počeo, moram na početak, a to je trenutak kada sam ja zaražen ovim, nazovimo ga, moto virusom. Provozao me tečoni na Automatiku, tačnije odvezao od njih do nas kući...i gotovo, teška klinička slika. Trepereo sam mislim ceo taj dan....evo i sad kada se setim, podiđu me neki žmarci. Izrazim ja svoju želju glavi kuće, da me opreme jednim takvim primerkom....ma ni da čuju. Matori je i inače bio više nego dovoljno ubedljiv samo na rečima, tako da ručni radovi nisu bili potrebni, a ja nisam ni smeo da pomislim da jače insistiram, da do toga ne bi došlo. Love dal' je bilo ili ne, ne znam...nikada nam nije preticalo, ali NE je bilo prilično veliko i jako. Pride, čale je bio u jako dobroj prilici da nabavi jednog Tomosa, jer je firma u kojoj je radio, sa njima čak i sarađivala...i ja sam to znao...ali, bi šta bi. I sada dolazi onaj deo, gde ja praktično uzimam stvari u svoje ruke, u smislu da sam se spajatao tu po kraju sa momcima koje to greje...i kreće se u taj svet, bez ikakvog znanja roditelja. Za detalje ove priče, bilo bi potrebno mnogo više kuckanja, ali time zaista ne bih da vas zamaram...ali bilo je, verujem i kod vas, puuuno interesantnih epizoda... ....i kada odatle krenem, pa preko svega drugog do danas, jedina iskrena stvar za reći, bi bila, da sam imao puuuuno sreće. I otprilike tu leži sva težina ovoga izbora, jer roditelji mogu sa punim pravom da naprave oba izbora, argumentovano čak pre ovaj koji zabranjuje. U prilog tome ide i činjenica da ovde vlada jedna apsolutno katastrofalna situacija u saobraćaju, u društvu generalno, u smislu odnosa prema motociklu kao legitimnom prevoznom sredstvu...kvalitet puteva, njihovo stanje i održavanje, navike, (ne) kultura...itd, sve to ide u prilog jednom jakom NE. Ali kako protiv želje...veelike želje? Zabranom sigurno ne. Naći će ta želja put, možda ne baš posut srećom, pride i sa malo znanja...loš put. Od sebe da dam, da pokažem, mogu i hoću...ali. To prokleto ali, koje često bude u rukama drugih, opasno navodi na razmišljanje, pa mi je danas iz vizure roditelja sve mnogo jasnije. Imao sam priliku da vidim da može drugačije. Da motocikl nije ni loš, ni nepotreban, da ne "smeta", da nije fora da se preticanjem satera u kanal, da se zna da je na njemu živ čovek i da je prisutan, realan, od krvi i mesa, nečiji, nekome drag...da može da se pojavi odjedared, brzo, nečujno, sa punim pravom. U znanju i redu je moć, a sreća je svakako potrebna. Gde ovoga prvog ima više, na ovo drugo se manje računa. Kada se sve svede, otprilike...naučite dete redu i radu, da bude odgovorno i trezveno. Pomoći će i koji trik iz ispečenog moto zanata, podrška svakako...i srećno!