Da ste napravili nekakvu uvertiru..ili što bi se reklo kod vas, da ste natuknuli da biste u Toskanu...mogao vam se organizovati smeštaj kod zemljakinje dalmatinke, pa ne biste imali problema sa čakulom. Razumem, mladi ste, volite neizvesnost...tako treba...aj da vidimo dalje.

Ne čačkaj drugarice...ako te pljucnu, ne opra te ni Šat el Arab.

Svi vremena popraviše, neko manje neko više...samo sintisajzer nije, utanjile baterije.

Svi nešto fini, ja moram pravo u meso. Sa tom količinom love i onime što ti se nudi..ti si blago rečeno naeb'o. Kako inflacija jede novac taj prag se, što se tiče brojke, sve više diže...a kvalitet i stanje onoga što se nudi opada. Jebote i dalje se pominju mašine s'početka ovog, a boga mi i kraja prošlog veka...i sve imaju volšebnih 30K na satu. Važi. Pa šta mislite, dokle to može tako da se tera? Super je NSR i sve te brzalice...ali to se odavno raspalo...hvalite svoje koliko god hoćete, ja odgovorno tvrdim da je tako. Nema love, nema ni kvalitetne popravke. Ne može da je bude, kada se potrošnja gleda u decimalu i kada se SVE krpi kopijama sa istoka i nadograđuje džidžama sa Alije. Da ne tupim dalje.... Gledaj da se naoružaš znanjem i strpljenjem, po koji evro više tamo vamo, nije na odmet .Ako već hoćeš da uđeš u ovaj svet, budi spreman na svašta i pokrivaj se uvek za lošiji scenarijo, jer je on prilično realan....i srećno ti bilo.

Tema su fotografije, pa da ne dužim previše. Kao ljudi iz grada, živimo na takvom jednom mestu već dosta dugo...u susednom selu ima čak i tvojih zemljaka. Generalno gde nema ljudi, priroda dominira, ali kao i sve drugo u životu, svaka stvar ima svoje dobre i loše strane Da stavim neku ilustraciju, da ne bude samo priča...

Na žalost ova fotografija, pre nego akvarel (u kojem ima mnogo više optimizma) prava je ilustracija srpskog sela. Naročito na istoku. Ako nije napušteno, onda je zapušteno Samo se bazar (zova) ne dâ...valja ga (je) imati uz kuću.

Too...good karma....idemo dalje.

Zato i rekoh, ako sam dobro skontao tehničke izmene za sledeću godinu, da bi trebalo da projektuje svoj um napred. Nije to lako, naravno...ali onako na papiru, zvuči jednostavnije, nekako prirodnije rekao bih..plus Pirelli "na nogama"...sad samo, ne lipši magarče, do zelene trave.

Da, da..to tu je nepoznato. Moraćeš sve iz početka.

On u sebi ima pobednički mentalitet i svakako mu nije svejedno što fenjeraši. Ovo je otprilike kao moto fakultet. Da bi diplomirao sa najvišim ocenama, na najjačem nivou, moraš ozbiljno za "zagreješ stolicu". Lako je meni da to sada kažem, ali mislim da bi trebalo svakako da se potrudi, a da ne izgori...ali i da svoje snage usmeri na sledeću godinu, kada će sve da bude novo, čak i za stare kajle u GPu. Neće biti puno toga, čega ima sada i na šta jednostavno nije navikao, jer ga nigde drugde nema. Kažu neki, nije vozio moto2 pa mu ide teže. Bem li ga, možda je i tako, ali bre moto2 sprava je nadrkani skuter za WSBK motocikl. Samo bez kuknjave i demoralisanja. Ako stvarno ima štofa za uspešnog takmičara, a deluje da ima, izaći će to već iz njega....samo da tim i on sam ne prave bespotrebne pritiske.

Bilo je tih epizoda od jednog trenutka sve više....ali nije to problem. Nisam trkač i mogu da razumem da tu ima nešto sa tim pokretom, ali mi je svakako draže da vidim lepu čistu vožnju, a on je svakako (bio) taj tip.

Retki su slučajevi da je uspešan čovek, bilo čime da se bavi, ujedno i dobar čovek. Uspeh često podrazumeva da osoba mora da poseduje određene karakteristike duše, tela, pameti itd....tako da uspeh nekada bude zasenjen lošim karakterom. Ali to svakako rezultati ne znaju i oni ne mogu da se ospore. Vezano za tu priču o konstantnim vremenima koje je postizao...sećam nečega iz tog doba. Negov način vožnje je bio svakako rezultat mukotrpnog rada, verovatno i talenta...i on je to u priči sa drugima opisivao kao kada nešto udarate čekićem....konstantno...i to počne da dobija neki oblik. Taj je proces i fizički zahtevan. On je toliko verovao u to, da je čak na oklopima imao nacrtan čekić. Pošto je bio poznat i kao neko ko jako precizno vozi, taj stil bi i on i drugi, bio nazivan kao vožnja po puteru. Vrlo često u intervjuima i uopšte u priči o sebi, koristi termine čekić i puter..da prosto objasni taj svoj način vožnje, koji ga je doveo do svih rezultata koje je postigao.

Ja sam ga gotivio jer je jedan od poslednjih koji je počeo da spušta nogicu pred krivinu. Pride, bio je u stanju da vozi krugove skoro pa u desetu identične...celu trku. Onda je počeo da se druži sa Biaggijem...a to je kod mene žešći minus.

Italijani u proizvodnji često favorizuju rešenja koja su jednostavnija proizvođaču. To se onda prelomi preko leđa onoga ko to održava..mehaničara u smislu opreme, poznavanja i procedura...a vlasnika po džepu.

Haha vidi ga i lezbo Dovi ga testira...

Pa samim tim što su različiti nosači, teško da kofer može da bude isti. Tigar , naročito 1050, baš ima specifičan mali ram (zadnji deo)...kod STa i uopšte kod drugih motocikala sve to stoji nekako ravnije i niže. Što se sličnosti tiče, često ima sličnost u smislu da su Givi koferi slični OEM (nekad i potpuno isti)...jer ih upravo Givi i proizvodi, a pakuju se u "skuplju" ambalažu, sa drugačijim kodom proizvoda.

Ovo je bio..ono što se kaže "gray import"...ili otprilike, proizvod za japansko tržište koji je nekako našao put do drugih krajeva sveta. Ako si baš, baš rešio da opet imaš takav motocikl, sem tog baš,baš istog koji si nekad posedovao, možda bi mogao da nađeš nešto tako u Grčkoj. Tamo ima dosta sprava koje su rezervisane, da tako kažem, samo za japance...ali zbrisale negde drugde.

Sad sam, gledajući Slagalicu, naučio da je u Keniji valuta....šiling. Interesantno, nisam produbljivao pretragom, ali je poreklo očigledno evropsko.

Znači jedno soma i po' po metru...

Mika Kallio leptejebo...otkad to ime nisam čuo.

Nismo se upoznali, ali po onome što ovde može da se vidi (generalno na forumu), deluje mi da si izuzetno pedantan, precizan čovek. Kako stara mudros' narodna kaže, "šta je u izlogu, to je i u radnji"..pa se dâ pretpostaviti i da ispod spoljne sjajne opne, ima i jednakog kvaliteta...i što ja to sad navodim. Pa iz prostog razloga što toga jako nedostaje. Takvog jednog stava i efektivnog rada. Svuda se doduše vidi taj jedan sjaj, pre u stvari zaslepljujuće blještavilo...a ispod krš i jad. Od silne bede i ekonomske i svake druge, preprodajemo jedni drugima prepolirana govna..jer nemamo..nemamo puno toga....al' ću reći, snage, sebi da priznamo da tako stoje stvari...nego nam je slatko da se varamo blještavilom, stavljajući etiketu nov,nov..na ODBAČENE stvari. Da ne nastavljam..drago mi je da čujem prizeman, zdrav stav, da nešto više nema nikakvu vrednost, ali da se ne zapušta i da dalje verno služi..ali i da se drugome neće precenjeno predstavljati kao nešto toliko sačuvano da je i dalje vredno, gotovo kao novo...što je toliko prisutno, da je to prosto sramotno. Malo palamuđevine praznične, malo kao i ventil..ne zamerite...previše.

Pa i jesu..

Arizona City, Arizona USA...nasumično izabran grad..do Vancouver, British Columbia, Canada...kaže "pametnjaković"..otprilike 2500 km. U vreme kada se ljudska svakodnevica svesno predaje u ruke "pametnjakoviću" doći će i trenutak..ako već i nije, da će se teško nalaziti dobar majstor, ma majstor u svakom, a naročito pravom smislu te reči...al' ako ga bude, neće biti ni jeftin, ni blizu.

Imao sam izuzetnog majstora - učitelja, koji ne samo da je bio poznavalac tehnike, već i ljudi...što je otprilike za jednog zanatliju jednako važno koliko i samo poznavanje konkretnog posla....a ljudi k'o ljudi, večito im po glavama ono što ih čini takvima kakvi su. Ne kaže se za džabe da dosta toga iz glave kreće, pa je tako upravo i u ovakvim situacijama stav koji mušterija ima, vrlo često projekcija iz njegove glave...bude jednako često i to tanko poverenje u majstorovo "poštenje". Znali su ljudi da uđu gde im nije mesto, pa nam praktično stoje iznad glava dok radimo...neko iz iskrene znatiželje, neko iz dosade, neko da možda malo ukrade zanat (ili nešto konkretno)...a neko i zbog tankog poverenja. Nije to "vario" moj majstor Velja, pa bi nakon ljubaznog poziva da pređu u deo predviđen za klijente, za slučaj da ovi izvrdavaju da se sklone...prelazio u "safe" mod. Prvo bi ostavljao to što radi. Uzeo bi nešto drugo, a najčešće prvog sledećeg na radu (dolazili su ljudi iz daleka i čekali ako treba ceo dan da im se posao završi, samo da ne dolaze opet). Svako ko čeka, to primeti...i ne bude mu baš pravo. Posle manje ili više vremena, pitao bi dotični o čemu se radi, a Velja bi ponovio da će nastaviti onda kada se dotični skloni. Uh, onda već nastaje tenzija, ali se kod nekih i dodatno tanji poverenje. Neki bi konačno skapirali šta im je činiti, a dešavalo se i da u ekstremnom nepoverenju ljudi pokupe svoje pinkle i odu. Za one željne rasprave i uz skoro pa insistiranje da budu prisutni, jer je već očigledno u pitanju sumnjičavost, sledilo je otprilike ukratko..."meni treba prostor za rad, a vi me u tome ometate. Pride, postoji mogućnost da se povredite. Ako je možda nepoverenje u pitanju, onda nemojte ovde ni dolaziti i verujte mi da me na taj način samo stimulišete da vas prevarim na vaše oči, jer to izgleda zaista i želite"...a znanja je imao da učini tako nešto, bez ikakvog problema, nonšalantno. Na njegov rad je jako, jako retko bilo ikakvih reklamacija.

Mislim da će te svaka intervencija na novom (naročito kineskom) koštati manje nego bilo šta, na bilo kom od ovih gore pomenutih (stari redom, 10, 13 i 15 godina)....ali ako nije sve ni do koštanja, prelomite pa uzmite...i nemojte ko ja, volim šta ću, da merim sa svih strana. Treba probati i zajebati se...sve to ide u rok službe.