Dva meseca sarafanja i farbanja, a ne radim sporo. Jos karburatori i lakiranje repa i maske

Често чујем тврдње да је овај свет створен или дат на управљање непоменику. Мислим да није баш тако, Године трагања су ме довеле до зида и свести да је основна потка постојања СТРАХ. Ту је увек, и када се у пола ноћи човек пробуди ознојан, исто се буди и просјак и богаташ. И када је најсрећнији у било каквој овоземаљској срећи, сенка страха је ту. Само теоретски сам знао да чашу меда нико не попи док је чашом жучи не загорчи и да дуална пророда овог света не дозвољава да се живи само један пол. Годинама практикујем нешто што у шали зовем спиритуални бициклизам. Једноставна техника. Возим најјаче колико могу и пратим шта се догађа са менталном канализацијом, када крене да се излива. У мировању смо најчешће и ми и свет близу савршенста, а у напору било које врсте излази оно што гурамо под тепих, духовни гној. Тај део зовем јаоизација. ЈА стално понавља ЈАО. Мрзели, га тукли, нико га није разумео...Људи греше и крену да процесују тај бесконачни низ, али ЈАУ је стално нешто и врти трагаоца у круг. Основа духовног трагања су пост и молитва. На најнижем профаном нивоу, јер и пост, а поготово молитва су нешто много више, недостатак шећера одваја човека од забетониране реалности здравог разума, а молитва својим монотоним понављањем излуђује мајмуна у нама који би сталновртећи каледиоскоп сензација, сазнања и сличног смећа. Природни ТикТок. И једном моменту, док окрећем педале и борим се за ваздух, тај део личности одустане и деси се да изађем из ЈА света. Облак свести у ком сам се споји са свешћу око мене. Као када бих најлон кесу пуну морске воде ставио у море и онда извадио кесу. Постанем свестан да сам свестан. Остане само постојање. Јестеност без мисаоних процеса, интенције, без било каквог атрибута. Тај део траје некада тренутак, ретко дуже од пар минута. Ја се консолидује и заузме позорницу. Спиритуално озарен, једач гована и гутач рециклираног знања. Повремено сам правио дуже излете, данима бих возио бицикл по јужној неурбанизованој страни Крита, где нема саобраћаја и људи који одвлаче пажњу. 12-14 сати педалам и држим се питања. Ноћу исто. Брзо сам дошао до спознаје да било одакле да кренем на крају стижем до дихотомије Страх-Љубав. Као да је то исходиште свих људских активности. Тамо где има љубави нема страха и обрнуто. Било је момената када се страх потпуно нестане, па се опет јави на периферији ума, готово невидљив, али ту. Негде, пети дан, сам поставио шатор на плажи, уз само море. Југ Крита даје тај комфор самоће. Данима нико не прође.Почело је као налет енергије. Кости су почеле да вибрирају, готово до бола и онда је са мора бљеснула светлост , у тренутку стигла до обале и ударила ме. Имао сам осећај да ме је ударио гром. Цео свет свести се распао и остала је само празнина. Не обична, него пуна празнина. Нестао је и страх и љубав и било који други атрибут постојања. Свет је нестао у јединству и могао сам да посматрам како се празнина згусне и формира идеју, која крене у реализацију. Када нешто помислим, истовремено видим како се из празнине формира, обликује у глас који изговарам, како улазим у дуални свет са којим немам никаве везе, јер да бих их имао, морао бих прво да их створим. И свака свар коју створим, егзистира само док држим пажњу на њој. Чим отпустим пажњу разреди се и нестане у празнини. Заправо остане као потенцијал. Сутрадан сам схватио да је стање јединстава стабилно. Да се купам у самом себи, јер шта год бих видео, чуо било је део мене. То мене је дискутабилно, али мора некако да се зове. Када се згуснем могу да купим хлеб и воду, али истовремено и да се претопим са постојањем. Та два света нису у супротности зато што нема два него само један и да нема два човека у васиони, како каже Владика Николај, него само један. Враћам се на почетак и свет Сотоне. Ако ми треба, постоји, колико држим пажњу на њему. Ми му дајемо постојање, да обогати или закомпликује позорницу живота. Ко воли. Страх о ком говорим није из пакета индивидуалних поларитета, него имплант који добијамо када сиђемо у МЕВИП. Материја, енергија, простор и време. Љубав која је други пол страха је емоција, а љубав са оне стране дуалности света је стање. Матрица свих испољења. Овоземаљска љубав је бледа сенка небеске љубави. Немогућност сазнања је чињеница да ми као људи, из тачке гледишта једног лудила, разматрамо тачку гледишта другог лудила или још горе туђег лудила. Као што је и најављено свет се поделио. На једној страни лудаци врте млин мисли, на другој су литургијске сузе контакта Духа Светога и Луче Божанске Светлости у нама. Планета се обожила, природа и животиње већ су у другој реалности. Чека се Човек. ТАЈ ЈЕДАН, јер сви смо ми парчићи његове свести.

Debeli motor na nogama nakon 5 godina.

Skratio sam ram 15 cm. Morao sam da napravim nove nosace repa, zadnjeg svetla. Sediste sam rastavio i isekao plastiku, pa onovo zavario. Viljuska od Dukatija je kraca 5 cm pa je rep ruzno virio iza linije zadnjeg tocka.

Napred ide viljuska od Duc1198. Kasnija sam nasao gornji trokut od 848, lepsi sa vise rupa, pa sam morao da napravim novi nosac sata i amortizera volana. Nakon skeniranja, merenja i crtanja laserom isecem probu na starom rentgen filmu, pa kada prodje test, isto laser na celiku. Dobri covek iz Kine je poslao jos sarenih sarafa.

Zbog sireg zadnjeg tocka morao sam da napravim offset prednjeg lancanika za 15mm. Srce je od Katane, cauru sam napravio na strugu a spolja sam stavio lancanik 525, posto je Katanin lanac 630 je zamenjen za 520. Nakon varenja sam ga obradio na 520 sirinu i oborio ivice, tako da je idealno ravan. Zadnja viljuska je od Dukatija 999. Napravio sam poklopac i zavario rupu od ogibljenja. Varenje nije islo lako. Zid viljuske je debeo, a lim je 1.5. spric git Jos malo i gotovo.

Napravio sam slajdere za Katanu, sada mi treba slajder da zastiti ultra fensi slajder. Crtez u Fusion360. Nakon toga 3D printanje sa PA6 filamentom i izrada alu delova na strugu. Ovo zuto skroz levo je printani kalup u koji stavljam epoxy smolu i sarene kamencice koji ce oduseviti svakog pravog Cigana.

Ne. Luka je u Austriji. Nasa Aprilija je rastavljena. Dobili smo od Barkovica oklope, rep i rezervoar od Simocelijeve Aprilije, to je poslednja dvestapedesetica, pa sada to treba iseci i prepraviti za RS125. Bice ove godine, cim zavrsim Katanu. Bice i tako ofarbana, Metis Gilera.

Ogroman posao. Je li stizete za petak?

Presmirglao sam je i to nakon sto sam popravio masku i ofarbao je u sivo. Nije se cestito ni osusila. Malo mi bilo dosadno, pa sam izvadio masinu da ofarbam ram. On je jedini ostao u 1983. Pa kada je vec rastavljeno... idu nove boje, iako znam da je samo siva Katana - Katana. Bice plava, a sledece godine opet siva.

Dugo odlagani zahvat. Katana ima dugačke i jake zmigavce zakačene direktno za plastiku. Lepa poluga da se polomi oklop star 43 godine. Taj deo je više puta varen i besmisleno je pokušati još jednom. Rupa Skenirano i nacrtano u Fusion360 U Quicksurface, 3D objekat razvijen u 2D DXF fajl. Isecen na kateru i zalepljen preko rupe. Na printeru odstampana ABS zakrpa. Ovaj deo je bitan. Ispuna mora da bude 100% zato što se nakon printanja deo nabija u mlevenu so i pretapa u rerni, tako da nestanu lejeri i dobije se kompaktan komad plastike. Ako ispuna nije 100% usahnuće. So služi da zadrži oblik nakon topljenja. Što sitnije zrno, manja tekstura nakon hlađenja. Sutra topim, slika je nakon printanja.

Лука Лопин каже: Прождрљивост и количина свести су обрнуто пропорционални. Коефицијент интелигенције је превише ограничен појам да опише људску памет. Један дан се пробудим глуп, други дан паметан. А постоје и разне памети - способност за емпатију, музикалност, психофизичке способности, и та фамозна логична интелигенција која се форсира као једина. Све ово збирно долази од Бога и има директну везу са свешћу која се може описати као могућност присуства овде и сада. Е сад, какве то везе има са прождрљивошћу? Ми једемо све пред собом - какав лав, страшан лав (...) који једе трамвај цео и облака један део. Од биљака и животиња које смо потпуно потлачили, па до природних ресурса. Једемо се чак и међусобно фигуративно - колеге на послу, издркавање на услужном сектору, а има и буквалног на ратиштима. Можемо ми кривити систем и власт до одређене мере за прождрљивост ресурса, ал будимо искрени, живимо у том систему и све што потрошачко друштво направи, оно то и потроши. Мала непоклапања праве економске колапсе. С обзиром да систем знања и способности који постоје као могућност људског испољења није произвољан и неограничен, већ је коначан и организован у један хијерархијски систем и у директној је вези са природом света који опажамо. Резултат тога је да постоји коначан сет знања и способности после којих се откључава нови свет, а стари постаје двориште и окућница. То се у прошлости десило када је друштво мануфактуре направило једрењаке. Човек се може сматрати паметним и може имати огроман IQ, али ће бити глуп и игнорантан да повеже и најмању и најочигледнију чињеницу која је ван оквира познатог. Разлог је, као што рекох, чињеница да права памет долази од Бога, а ова роботска у оквирима непознатог не вреди много. Нова знања, увиди и еуреке не долазе на пун стомак и заобилазе прождрљивце свих врста. Ту се формира нека врста еквилибријума између количине прождрљивости и количине Божије свести. И ако се прождрљивост никад не спута, цела цивилизација се јавља само као прелазни процес која има почетак и крај. Зато су паметни људи изумели пост!

Депресија је аларм којим систем скреће пажњу на стање не-љубави. У једном моменту, у детињству, адолесценцији, смо подигли ограду око себе. Да се заштитимо од повређивања, јер траума је јака, не би је могли поднети. У том моменту, капсула у коју смо се затворили је одрадила своје, али, прошло је 20 година, а ми смо још у истој опни иако су се околности промениле. То што нас штити од зла, једнако ефикасно штити и од добра, и у наш живот више не улази лепота, смисао, љубав. Ограда око нас се толико смањи да више не живимо него живућемо и не дишемо него дишућемо. Потпуна апсолутна самоцентрираност на ЈА. Нема више кретања, само зуј машине у квару. И никакве промене спољних околности не могу то поправити, ништа од оног што нам нуди цивилизација, ако је тако можемо назвати. Пукотина у систему ће се створити када успемо да заплачемо и над туђом несрећом, а не само над својом. Јер та опна која је неопходна да не би отишли у шизофренију, треба да је полупропустљива, па ћемо једног дана схватити да је Живот у нама и Живот око нас Један Живот. И да смо повлашћени да будемо сведоци чуда постојања. Како наћи врата кавеза. Први корак је лак. Види како сви други, па немој тако. Крчање црева је знак да нам треба храна, а депресија је глад за смислом. Можемо јести песак и можемо тражити смисао где га тражимо, и увек са истим резултатом.