Bili, kisnuli, vozili. Ekstra provod i druženje. Definitivno atmosfera koju treba doživeti. Drugi najsporiji motor na stazi, za 10. mesto možemo zahvaliti pouzdanosti i odsustvu pehova.

Kod razrade je bitno izbegavati konstantne obrtaje u nekom dužem periodu, silovanje na hladno i neku stvarno agresivnu vožnju. Svakako imaš opciju da se provozaš nekim manjim i lepšim putem

Odlučim da sinoć pred spavanje zamenim air box, ili makar započnem posao. Pre odlaska u garažu sam mislio da je to posao od 15minuta. Onda sam nabasao na video ispod u kom je, između ostalog, prikazana i zamena air box-a. Ok, jasno je da neće trajati 15min, ali makar znam šta treba da se radi Neću da dajem uputstvo, samo par napomena u odnosu na video: -Prenju masku nisam skroz skidao, ostala je montirana na nosače kod vizira. Nije bilo potrebe za skidanjem konektora sa žmigavaca. -Bočni šrafovi koji drže rezervoare se dosta teško odvrću, voditi računa da se ne upropasti glava. -Desni rezervoar se skida nakon što se raskače brze spojke ka zadnjem tanku (vidljiv sa desne strane motora) i ka levom tanku (dostupan kada se skine levi tank). Gorivo neće curiti. -Levi rezervoar nisam skroz skidao, tj nisam vadio pumpu i otkačinjao kablove. Kada mi je trebao pristup levoj strani pridržavao sam ga nogama. Ostatak vremena je stajao montiran na gornje kačenje, kod čepa. -Izduv se ne dira. U suštini ceo posao ide prijatno lako. I tako sve do momenta kada jedna od plastičnih podloški koje se nalaze između air box-a i rama motora ne ispadne. Naravno, ne ispada ona na pod gde bi čovek mogao da je pronađe. Upala je u neki od budžaka oko mašine. Bez zezanja, sat ipo sam tražio i na kraju odustao. Pomerao motor, polegao ga na zemlju na obe strane. I nema. Naravno, tamo oko 10 minuta potrage ceo proces prestaje da bude zanimljiv... Ostatak vremena je čista frustracija. Iskoristio sam priliku da sve lepo očistim i pregledam ada je već dostupno. Nijedan labav šraf ili načet kabl Nadam se da golotinja u temi neće smetati? U nekom momentu sam rešio da sastavim motor, podloške stavim na stranu koja je teže dostupna (desna, jer za nju moraju da se skidaju oba rezervoara) a nedostajuću montiram kada je nabavim. Nakon 3-4 neuspešna pokušaja ubacivanja prednje desne podloške na mesto (to naravno svaki put završi tako što ona zapadne negde ispod air box-a, kog moram skroz skidati...) odlučujem da je pravi blagoslov što je ona jedna izgubljena Toliko nepristupačno, zavučeno i blokirano sajlama i kablovima. Do momenta kada sam proglasio fajront bilo je već solidno kasno. E da, još jedna napomena u odnosu na video: -Šelna koja crevo air boxa fiksira na ubrizgavanje je fabrički okrenuta ka desnoj strani motora. Tako je i tip na videu vraća. Međutim, pristup je dosta ograničen velikim konektorom i kablovima. Posle nekoliko skidanja/stavljanja ja sam šelnu okrenuo na suprotnu stranu, tako da se zateže sa leve strane motora. Mnogo pristupačnije. Fabrička šelna je samo za ravni šrafciger, ona koja je došla uz novo kućište filtera može šrafcigerom ali i ključem 8 (niko nikog ne nosa). Jutros sam posao priveo kraju. Vraćanje rezervoara na mesto je išlo teže od očekivanog, kao da jedan od bočnih nosača bude pomeren. Ja sam odmah poručio i ovaj filter: 450RALLY air filter sponge (B） UNCLEWANG.NET We only provide high-quality and cost-effective products. Na kraju ga nisam montirao, delovalo mi je da je malo kraći nego što bi trebalo a stvarno više nisam imao snage da se nerviram. I da, nisam provalio kako da izvadim onaj aluminijum iz sunđerastog filtera koji je došao uz air box? Dabome, kako bi stvar bila kompletna, jutros sam saznao i da više nemam ulja za filtere. U par prodavnica koje sam obišao su me gledali kao da tražim delove za nuklearni reaktor. Stiže od nedelje preko Pegaza (Markone)... Malo sam se provozao po gradu i realno ne primetim nikakvu razliku u ponašanju motora. Meni je osnovni razlog za zamenu svakako bila mogućnost održavanja tako da je ovo skroz u redu. A "bojim se" da ću na kraju ipak uzimati i ECU. Nije neophodno, ali kad' znaš da može da radi bolje i ima više snage... Toliko. PS. Proverite fabrički alat. Meni se torbica dezintegrisala već posle 1500km, klješta su se rastavila na sastavne delove. Od alata imamo: imbus 6mm, jedan torx (nemam pojma oznaku), dvostrani šrafciger, ključeve 8, 10, 12 i 14 i klješta. Sve sem klješta deluje upotrebljivo ali svakako ne za stalnu upotrebu. U prostoru za alat ima dovoljno mesta da se dodaju verovatno svi potrebni imbusi i torx ključevi. U nekom narednom periodu ću gledati da izbacim onaj sistem za cirkulaciju vazduha. Time se sa leve strane skid plate-a oslobađa izuzetan prostor gde bi se mogao postaviti i kompletniji alat (dizalica, pajseri...). Samo treba smisliti način da se torba/rolna fiksira za skid plate. I da, biće mokro i blatnjavo.

Servis gotov, baš brzo i efikasno. Bez opiljaka u ulju, na sitima ili magnetu. Antifriz je bio negde oko minimuma, to je dosuto. Jedan radni sat, 1.5l ulja (Shell Advance Ultra 15W-50), filter ulja i "sitan potrošni materijal", sve ukupno nešto ispod 8700 din. Strahovao sam od više cifre. Ko vozi blato neka obrati pažnju na higijenu uljnog hladnjaka. Ovo je nakon tri žetona na praonici... Nedostupan je za pranje, skid plate ga zaklanja. Korisničko uputstvo nalaže da se nakon servisa izbegava povratak kući asfaltom

Interesantno je, apsolutno Vezano za ove vidikovce iznad Đerdapa: To je sve unutar nacionalnog parka? Negde sam nedavno čitao da je pristup solidno zabranjen.

Prodato dobrom gospodinu Sviđa mi se kako ovo zvuči. Taman spremimo rutu za sledeću sezonu. Pa najviše bi pomoglo da neko pošalje trekove. Ili smislenu dugačku deonicu (kao što Severian predlaže za ceo istok), ili konkretan predlog baš blizu postojeće rute koji se može lako uklopiti. Trek=izvozano, dakle provereno. Ja u nekom momentu dokolice to mogu pregledati i sklopiti u celinu. Varijante tipa "ima tu raznih lepih puteva" slabo piju vodu Što se tiče ograničenja, meni su u startu bile "zadate" ulazno-izlazne tačke, prema CG i Rumuniji. A i to samo zato što su njihovi TET-ovi nastali pre srpskog pa su bile definisane. Početni TET koncept je podrazumevao jednu rutu kroz jednu zemlju. Bez krugova, bez račvanja. Danas je jasno da se od ovoga odustalo u mnogim zemljama. Zamisao je takođe bila da rute budu više orjentisane na male motore i iskusne šofere. Naš TET je takav kakav jeste zato što sam veliku većinu trasirao KLE-om (naravno uz izuzetak delova koje je Alp poslao). Da sam ranije imao lakši motor, najeb deonica bi verovatno bilo više Inače, naš TET ima skoro pa najmanje preuzimanja sa sajta. Pre koju godinu je samo jedna ili dve zemlje imala manje (ne sećam se više koje). Malko nas kolje što smo sa svih strana okruženi atraktivnijim predelima. Većina ljudi vozi BiH, CG, Albaniju, Kosovo (da ne zalazimo u politiku) ili Rumuniju. A ja ih razumem, i meni su ti tereni mnogo privlačniji nego ovo što mi imamo na raspolaganju.

Nemam pojma i ne zanima me. Bilo i prošlo, srećom bez posledica Lazarev kanjon je izbačen sa trase jer u tih sat vremena koliko sam posvetio rešavanju problema nisam našao smislen način da ga zadržim. Trekovi i iskustva sa terena su dragoceniji od podstreka Istočnu i južnu Srbiju sam vozio tačno jednom, pre 12 godina. TET je odraz te vožnje. Druge zemlje imaju više ljudi koji aktivno voze, trasiraju i pomažu u rutiranju. To sve oduzima solidno vremena i resursa, a pozicija linesman-a je volonterska. Za 7-8 godina koliko TET postoji, jedine trekove koje sam dobio su stigli od Alpa, još nekada davno a evo i danas. Uglavnom se svodi na povremeno "baš bi bilo dobro da se unapredi ruta" koje se provuče kroz ovu temu.

Prošlog juna-jula, tako nešto.

Kraj sezone je blizu. Nova cena 9600€. Motor je u zadnja dva meseca prešao 300km

Mislim da sam pisao prošle godine. Ukratko: neki Belgijanci su došli na Pasuljanske livade u toku gađanja bojevom municijom. Stali su da se fotkaju pored tenkova koji služe kao mete. Sreća pa su ih posmatrači ugledali na vreme i obustavili paljbu. Na kraju je sve prošlo bez posledica, fizičkih ili pravnih, ali meni nije bilo dobro kada su mi ljudi iz vojske pričali o tome. O istom trošku sam, preventivno, izbacio aerodrome Ponikve i Sjenica. Čisto da se izbegnu dalji mogući incidenti.

Lazarev kanjon je izbačen u paketu sa Pasuljanskim livadama. Kada sam dobio poziv od vojske na temu prolaska preko poligona bio sam ekstremno ažuran sa izmenom rute, u roku od sat vremena je izmenjena Ima sigurno hiljadu prelepih mesta koja nisu uključena u TET. Prosto nije ni predviđeno da se detaljno obiđe cela zemlja već da se "prolazniku" omogući zanimljiv način da spoji dve susedne zemlje.

E, ovo nam treba! Hvala ti Taj deo Srbije sam posetio tačno jednom, a i to tek ovlaš. Samim tim nemam ni predstave šta sve postoji.

Jutro kada sam kretao na vožnju mi je stigao paket od ujaka iz Kine. U paketu kućište filtera vazduha, još jedan vazdušni filter, par filtera za ulje, slavina goriva za zadnji rezervoar i ventili za ispuštanje vazduha iz prednjih vila. Vremena sam imao dovoljno tek da proverim da li je sve poručeno na broju, i da na vožnju ponesem slavinu goriva i ventile. Ideja je bila da ih montiram u nekom momentu dokolice. Kako to biva na putovanjima, dokolice nije ni bilo. A potencijalno čačkanje oko motora je obeshrabrivala i količina blata na njemu. Svakako nije pomoglo ni to što sam jedan od dva ventila za prednju vilu izgubio negde uz put... Danas sam uhvatio malo vremena i montirao slavinu na zadnji rezervoar. Slavina omogućava da se zadnji rezervoar skroz odvoji od prednjih. Moja ideja je da u zadnjem rezervoaru stalno imam 2-3l koje će služiti za rezervu u slučaju nužde. 15l iz prednjih rezervoara je sasvim dovoljno za vožnju u našim krajevima. Naravno, u svakom trenutku mogu da napunim i zadnji ukoliko poželim. Zamena traje maksimalno 10min. A najviše vremena je otišlo na skidanje creva sa starog priključka (neke čudne šelne...). Montirao sam i jedan preostali ventil na prednju vilu. Moraću da napravim novu porudžbinu od ujke samo zbog ovoga. Stvarno je primetna razlika u ponašanju/tvrdoći prednjeg ogibljenja zavisno od toga da li je vazduh ispušten ili ne. Sa ventilom je to 2 sekunde posla, bez njih možda i 30, pod uslovom da je šrafciger pri ruci. Sutra idem na servis, 2000km. Posle toga, kada uhvatim vremena, montiram airbox. Još uvek većam šta mi je činiti sa ECU. Sa ovim fabričkim može da se vozi, ali zamenski definitivno radi upeglanije. Srećom dolazi zima pa nije ni toliko bitno da odmah odlučim.

Prošle godine sam i menjao E sad, lako moguće da si ti pisao nakon što je već bilo izmenjeno. Nepoznati su mi ti tereni, većina je rutirana na osnovu satelitskih snimaka što ostavlja prostora za ovakve situacije.

Otvorili štand sa pljeskavicama

Opalac! Tu izgleda baš nema srećnog rešenja da se sa severa pređe na jug. Ovo sada je druga alternativna trasa, pošto se i prva pokazala neprohodnom E sad, ti si prvi koji je prokomentarisao (ili poslao mejl, ili na bilo koji način skrenuo pažnju). To meni govori da se tuda niko ne vozi...

U četvrtak Kove ide na servis, za vikend vozim Tomos trku 24h. Posle toga može nešto da se uklapa Druženje i vožnja u narodu poznati kao Kepijada. Preko 30 motora (a i ljudi) ove godine, kroz Bosnu, Crnu goru i Srbiju. Uglavnom se podelimo na manje grupe, svako nađe društvo koje mu najviše odgovara. Pošto je ovo tema o Kove 450, a ne putopisi, trudio sam se da ne stavljam fotke drugih motora Na kraju te grupne vožnje svako svojim putem. Dva drugara i ja smo se veče ranije prebacili na kamperski režim.

Tajming i lokacija se poklapaju

Sinoć sam se vratio sa vožnje. Pet dana, 1500km. Autoput, magistrale, lokalni krivudavi putevi, makadami, kamen, blato, kiša, magla... Svo vreme potpuno natovaren, uključujući i kamp opremu. I jebeš ga, ako ovo nije najsvestraniji motor u istoriji svestranih motora stvarno ne znam koji jeste. Zašto? Ima par sitnica. -Prvi dan, kasnim za grupom i nadoknađujem vreme autoputem. 220km od NS do Čačka. 120-125 putna brzina (po GPS je to oko 115) i ne deluje kao opterećenje. Zaštita od vetra odlična (nije vakum kao na GS, ali nema zamaranja). Ne pravim pauze. Od starta se konstantno premeštam na sedištu, menjam položaje i ne smeta mi. Potrošnja 5.2l. Od mene petica za ponašanje na autoputu. Pauza u Užicu, gorivo i komplet lepinja. Dalje preko Mokre gore i Višegrada do Foče, 150km. Što je put krivudaviji-vožnja je zabavnija. Bosnu su usrali kamerama. Nekada najprijatnije mesto za vožnju postalo je smor. Sreća pa je posle Višegrada počela padati kiša koja je izbila želju za jurcanjem. Fabričke gume stvarno, ali stvarno ne vole mokar asfalt. Klizavije su od bilo kog krampon Mitasa sa kojim sam se susreo do sada. I opet, brži sam od saobraćaja. Cilj tog dana je na Šćepan polju, 20km od Foče. Prevedeno na moj jezik to znači krug od skoro 150 kilometara preko Zelengore koji uključuje 60 kilometara makadama. Kiša prestaje brzo nakon Foče, baš kada sam sišao sa asfalta, i do kraja dana se nije vratila. A tu počinje uživanje. Put preko Zelengore je trenutno u najboljem stanju ikada, i ja sam po prvi put tu na motoru koji je zapravo sposoban. Neverovatno koliko malo treba da bi se u čoveku probudio huligan... Vozim brzo ali napredujem sporo. Relativno često stajem za fotkanje što drastično usporava napredak. Sumrak je bio suviše blizu kada sam izašao na prevoj Čemerno tako da odustajem od uspona na Lebršnik. Poznati i dragi tereni, biće prilike. Asfaltom do Foče, preko Tjentišta. Vlažno je, pada mrak i vožnja je čisto uživanje. U Foči po prvi put punim sva tri rezervoara, 30l koji će mi trajati naredna dva dana Sve u svemu, 550km prešao tog dana. Duplirao sam dotadašnju kilometražu motora. Podsetnik za drugi servis se upalio negde oko Orlovačkog jezera -Drugi dan, od sada sa većim društvom. Uzani asfalt do Žabljaka (Mala Crna gora, kanjon Nevidio...) a onda pravac Sinjajevina. Sale i njegov 450 Rally Radić, "samo da probam" Sinjajevina ima neku kombinaciju zemlje i kamena. Pošto je bilo kiša tih dana, zemlja=blato, mestimično baš duboko. Fabričke gume nisu ljubitelj blata. Imao sam jedno neplansko napuštanje vozila kada se ispostavilo da nije moguće preći iz jednog dubokog blatnjavog kolotraga u drugi isti takav. Bez posledica po motor, telefon sam par minuta tražio na dnu blarnjave bare. Iako nije vodootporan, i dalje radi. A bar jedan motor je prešao preko njega, iskrivljen je Što se tiče kamena, ogibljenje je definitivno tvrdo za moje potrebe. Kompresija napred i nazad je skroz na soft. Mene baš umara. Što se brže vozi, prijatnije postaje. A to mi govori da je "problem" samo u mom pristupu, tj. načinu vožnje. Spust u Kolašin, kratka asfaltna deonica do Biogradskog jezera a onda off preko Biogradske gore i Bjelasice do Komova. Kiša je počela da pada čim smo se popeli iznad šume tako da je izostalo uživanje u predelima - bili smo u oblaku. Oko 250km vožnje taj dan, bar 150 van asfalta. -Treći dan, od Komova crnogorskim TET-om do Korita, uz par dodatnih deonica. Još kamena, još uživanja. Ko nije bio u ovim krajevima stvarno mnogo propušta. Predeli su nestvarno lepi. Spust sa nekog vrha, put je izrovaren jarugama. Vozim brže nego što bih inače. Jaruge za mene imaju magnetnu privlačnost, prosto moram završiti u njima. U momentu već vidim kako ću se razbiti, nema vremena za kočenje a o izlasku nema govora. Posle par metara jaruga naglo skreće sa puta, prednji točak udara u "ivicu", ogibljenje samo kaže swoooosh a ja ne osetim nikakav udar i najnormalnije nastavljam vožnju, kao da sam prešao preko novčića. I tu mi bi jasno da sam prisustvovao čudu: ogibljenje koje RADI. Pauza na Rikavačkom jezeru. Saznajem da su drugari sa kojima to veče planiram kampovati negde iza, da će se još malo provozati, otići po namirnice i da dolaze ovamo (informacije putuju od usta do usta, signala za telefon nema u okolini). Od jednog Kove bolja su samo dva To je bilo rano popodne, meni prerano da bih završio vožnju. TET od Rikavačkog jezera ka Koritima je meni pre par godina ostao u lepom sećanju. Odlučujem da se još malo provozam i onda istim putem vratim na jezero. U odlasku jurim grupu pa ne stajem za fotkanja. A ispostavlja se da je mozak izvesne detalje sa te deonice potisnuo. Naime, u pitanju je 7-8km ružno rastresitog kamena. Odjednom ne umem da vozim, konstantno se borim i nadasve ne uživam. Drugima je bilo isto tako Predeli nenadmašni, to je ono što je ostalo u prethodnom sećanju. Već psujem sebe što ću to voziti i u suprotnom smeru. Na jednoj pauzi hvatam signal za telefon i čujem se sa drugarima. Kujemo plan da ipak kampujemo na Bukumirskom jezeru, nedaleko od Rikavačkog. Meni to daje mogućnost da se do tamo provozam asfaltom. Mogućnost koju oberučke prihvatam. Kao što već rekoh, Kove je ektremno zabavan motor za vožnju na uzanim krivudavim asfaltnim putevima. Kao bicikl, sa jakim motorom i izuzetnim kočnicama (i dalje opušteno kočim sa samo jednim prstom na prednjoj. To se ni na jednom drugom motoru do sada nije desilo). Dakle upravo ono što je potrebno za opuštanje u smiraj dana. Kamp na obali jezera, dobro društvo, pivce i rakija. Za mene smisao putovanja ovakvim predelima. -Četvrti dan, nedelja, vreme da se lagano okrene ka kući. Ujtru saznajem da motor kao dodatnu opremu ima ledomat. Nepovratni ventil između prednjeg i zadnjeg rezervoara pomalo kaplje. Tokom hladne i vlažne noći isparenja zalede. Sve je zavrnuto kako treba, creva ne deluju oštećeno. Proglašavam da je problem "negde unutra" i rešavam ga ignorisanjem do posete servisu. Ovo je ujedno i jedini nedostatak koji se pojavio na motoru za dosadašnje 2000km. Motor glupavo pada sa ćopave, na desnu stranu. Na desnom retrovizoru je kaciga. Epilog je naprslo ogledalo i iskrivljen retrovizor, i dalje potpuno funkcionalan. Malo se vozikamo oko jezera i onda pravac ka Kolašinu. Ponovo podsetnik za redovni servis, dakle 500km od Zelengore. Ko Čedu nije video u ovom izdanju, nije se ni vozio sa njim Menjamo se motora, vozim Teneru do Bjelog polja. Nije da Kove nema snage, ali uvek prija kada iste ima više. Opet, i Crna gora je dosta zagađena radarima i patrolama tako da vozimo civilizovano. U Bjelom polju gorivo, opet točim sva tri rezervoara. 25.5 litara za 490km, prosek 5.2. Obzirom na uslove i stil vožnje tokom prethodna dva dana, sasvim prihvatljivo. A ostaje i pitanje koliko goriva iskaplje, nije zanemarljiva količina. U Brodarevu spadamo na dva člana, Čeda sa Stromom i ja. Hvatamo naš TET Preko Jadovnika (sve pohvale linesman-u ) i opet se menjamo motora. Propuštamo priliku da uzmemo klopu i piće za to veče jer, na moje insistiranje, "još je rano i lako ćemo uzeti kada stignemo na Zlatibor". Put preko Jadovnika se aktivno sređuje. Dobar deo spada u kategoriju makadamskog autoputa. Fotka iznad naravno nije sa jedne od tih deonica. Ovo je situacija koja nastaje kada osoba, u ovom slučaju ja, preceni vlastite sposobnosti i postane drčna. Na par metara od vrha sam ostao bez talenta i prevrnuo se. Padina je toliko strma, iako sam se dočekao na noge nije bilo načina da se zaustavim. Nekontrolisano trčanje nizbrdo sam obustavio kontrolisanim kotrljanjem. Posledice? Narušen ego. Obzirom da smo vozili lagano, uživali na vidikovcima i stajali za fotkanje, vreme se izvuče. Na asfalt silazimo oko 17h, kod jezerceta Gorsko oko. Mesto je prelepo i inače bi bilo odličan izbor za kampovanje. Ali, po svoj prilici je i lokalni jebarnik i mesto za cuganje u prirodi. Dakle otpada. I dalje je ideja da kampujemo negde na Zlatiboru. Ako krenemo odmah lagano stižemo do tamo, još usput obavimo i nabavku. Ali... Blizu je vidikovac iznad Uvca (skoro tačno preko puta Molitve). A do njega je izuzetno lep makadamski put. Glupo propustiti. Uvac nikad' manje vode, bilo mi žao i da slikam... Menjamo plan, idemo do Sjenice po namirnice i vraćamo se negde u prirodu da kampujemo. Uzani, krivudavi asfalt=uživanje. U Sjenici sumrak. Jedva pronašli prodavnicu koja ima piva... Menjamo plan, trk asfaltom nazad do Gorskog oka dok još ima nekog svetla. Stižemo da postavimo šatore i skupimo drva za vatru pre pravog mraka. Kada je plamen postao dovoljno veliki da "pročišćava", provodim pola sata u skupljanju i spaljivanju (znam, znam, nije najsrećnije rešenje.) otpada, makar oko motora, vatre i na putu do šatora. Osećaj nečistoće je time postao samo manji, nije nestao. -Peti dan. Sunčano, toplo, gre'ota mrdati odavde ali mora se. Ima još štošta da se obiđe na putu do kuće. Noć pre mi je krepala baterija na aparatu tako da nema fotki od ovog dana (telefonske ignorišem). Pauza na Tavničkom jezeru, komplet lepinja u Užicu (Blue Moon, nezaobilazna tačka kad god sam u prolazu), stari put do Kosjerića. Vožnja je stvarno uživanje. Preko jezera Rosići i Tometinog polja se penjemo na Maljen, veliki, hvatamo TET. To je jedna od kamenitijih deonica (par kilometara pre Velikog Maljena) koje poznajem, i moram priznati da me motor baš kvalitetno istresao. Na vrhu sam ispustio vazduh iz prednjih vila (ovo je preporučeno raditi redovno, mene mrzelo prethodnih dana), brz kompresiju zadnjeg amortizera pdoesio na najmekše. Ovo je dosta ulepšalo sliku o ogibljenju tokom ostatka vožnje, a znate kakav je teren tu. Tradicionalno blejanje na Maljenu i onda grebenom do Suvobora. Put je u još lošijem stanju nego što je bio proletos. Čeda se sa Stromom baš namučio na par nizbrdica (proletos ih je prošao lagano). Meni je bilo zabvno Uspon na Suvobor, prvi put na laganom motoru. Bez stresa. Još jedna, finalna, pauza na Rajcu. Presabiranje utisaka i psihička priprema za povratak u svakodnevnu realnost. Autoptem do Stare Pazove na pranje motora, i po mraku do NS. Naravno, dan ne bi bio ispunjen da se još jednom nije javio podsetnik za servis, dakle 1500km od polaska iz garaže. Eto, ukratko. Suma-sumarum, ja ne mogu da zamislim bolji motor za ovakav tip putovanja. Da, 690/701 imaju više snage (ali smrt na autoputu, fabrički lošije ogibljenje), Tuareg/T7 mogu sve ovo isto (ali težina mene umara, a u neku ruku i plaši)

To je duh. Uostalom, tako sam i ja sve te puteve pronasao. Upalis navigaciju da prikaze mapu i gledas kuda najkrace da se spoje dve tacke.

Uzasan sam. U frci oko posla, priprema za more i oriorema za put posle mora sam skroz zaboravio na ovo... A nemam trekove uz sebe. Opisno: Od grebenskog puta na FG presecem do manastira Velika Remeta, odatle do Krusedola. Odmah pored Krusedola ima neka mala kros staza... Od Krusedola do Indjije atarskim putevima pored jezera (Selevrenac i Jarkovacko). Indjija-Novi Karlovci-Petrovic salas-Surduk. Surduk-Belegis kroz njive pa dalje do Banovaca. Od Novih Banovaca do naselja 13. maj opet kroz njive (pogled na kartu i bice jasno koji je out u pitanju) Mozda bi @Boban EN mogao da posalje/okaci, njemu sam nedavno slao delove ovoga.

Prva fotka je na potezu od grebenskog puta prema manastiru Veleka remeta. Ti i ja smo tuda prosli u kontra smeru. Krivudavi asfalt/makadam je od rakovackog kamenoloma pa prema grebenskom putu. Suma uopste nije put, samo sam sisao sa asfalta za potrebe fotkanja (ovo nemoj nikom da kazes). Njiva je ovde: Google Maps MAPS.APP.GOO.GL

Stigla i saobraćajna! Nema vožnje do sledeće srede/četvrtka, kada se vratim sa mora. A onda pravac BiH, CG i možda još ponešto

Nije glupo pitanje. Mora, to su tri fizički odvojena rezervoara. Na kraju se sve to slije u prednji levi, u njemu je "odvod". Prednji se napune lako i brzo, ne stvara se vakum, nema problema sa odzračivanjem. Skinem oba poklopca i udri. Zadnji još nisam punio. I da, čepovi su bez bravice ali nemojte to nikome da kažete

Najzabavnija stvar koju sam uradio prošle godine Verujem da će i ove biti slično