Dan 10, nastavak Penjemo se iz kanjona. U početku kroz četinarsku šumu, ali brzo smo ponovo okruženi travom. Razlika u odnosu na veći deo putovanja leži u tome da je trava sveže zelena, kao u proleće. Ovo je definitivno vlažna strana planina. Zapravo, kanjon na sever vodi direktno do Crnog mora što znači da ovde završava mnogo vlage. Pravimo pauzicu da prezalogajimo po čokoladicu, možda podelimo pivo. Iako smo do sada prešli manje od 100km, svi smo se osećali umorno. Oblačno, sveže, povremeno i neka kap kiše. Kako se penjemo sve više, jedno vreme vozimo i kroz oblak. Prolazimo kroz par sela ali vidici izostaju. Niske, kamene kuće, limeni krovovi otežani kamenom. Iz nekog razloga me podseća na Škotsku u kojoj nikada nisam bio. Ovo je već civilizacija, neporedno pre nego što smo sišli na asfalt. Dolazimo do mesta koje na krati deluje kao gradić. Prilazimo prečicom, preko livade i starog kamenog mosta. "Gradić" ima deset kuća od kojih su četiri-pet restorani, a dve su prodavnice. I jedna pekara. Ništa bez pekare. Ovako napisano možda i deluje kao neko lepo turističko mesto. Turističko jeste. Lepo ne. Srećemo i lokalca (što znači da je negde iz Turske) na 450MT, ali osim "hi-hello" nemamo komunikaciju. Izbor u prodavnici nikakav. Srećom, jedan od restorana ima i mesaru gde kupujemo sudžuk. Pekara standardno, tu nema greške. U svakom slučaju snabdeli smo se klopom za kamp, a to je bitno. Sedamo u jedan od restorana da se malo ugrejemo, pojedemo čorbu i popijemo čaj. Napunimo moju bateriju. Posle klope Spaja odlučuje da potraži gorivo. I baš kao što je pre dan-dva momak na CRF-u rekao, nakon dva minuta je našao čoveka koji ima zalihe goriva. Nije baš bilo neophodno, a i ja od starta imam 10 litara rezerve u zadnjem rezervoaru, ali bolje iskoristiti priliku kada se već ukazala. Realno nemamo pojma kada ćemo naići na sledeću pumpu. Dovoljno sveže da su aktivirana kišna odela, prva linija zaštite. Pitaš se gde je sve ovo? Ovde: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Dok smo mi obavili sve što smo imali, prošlo je više od sat vremena. Solidno kasno popodne. Ispostavlja se da od ovog mesta kreće asfalt i spust u novu dolinu/kanjon. Put je standarno bez saobraćaja ali uprkos tome vozimo lagano. U kanjonu smo pred zalazak sunca. Optimalno vreme za traženje kamp mesta je prošlo i sada smo u fazi "daj bilo šta". Tu prolazi neka važnija magistrala. Kraj puta ima restorana i smeštaja, ali nismo još za to. Inače, ovo je prvi trenutak današnjeg dana da smo sišli ispod 1000m. A samo u dva druga momenta smo bili ispod 2000. GPS kaže da se naša ruta uskoro odvaja od ove magistrale i da se ponovo penjemo. Odlučujemo da guramo dalje a kamp mesto potražimo u planinama. Brzo smo ponovo na preko 2000m okruženi travnatim padinama. U sumrak stajemo na zaravn kraj samog puta. Sada je već dovoljno kasno da nema smisla voziti dalje. Ni najmanje nas ne dotiče što šatore postavljamo 20m od druma. Sve naredne fotke su iz kampa. I naravno, neizostavna Dobrodošlica. Kampujemo nešto niže nego prethodnih par dana, na 2200m. Noć je malo toplija od prethodnih, što je dobro jer nismo imali od čega da ložimo vatru. Motore smo opet parkirali kao vetrobran, mada se ne sećam da je duvalo kao ranijih dana. Rekoh već, kampujemo odmah pored puta, makadamskog. Sa mesta na kom se nalazimo vidimo nekoliko sela, a zaseok je i kilometar-dva iza nas. Dok sedimo i ćaskamo prolazi iznenađujuće puno vozila. Na ovakvom mestu to znači da ih je bilo preko pet u toku večeri. Neka toliko nova i luksuzna da ovde deluju potpuno neprikladno. Na nas apsolutno niko ne obraća pažnju. Izgurasmo 150km danas Trek je u prilogu. A sutra idemo na D-915, ono što internet proglašava jednim od najopasnijih puteva na planeti. Ono za šta ja do pre dva-tri dana nisam ni čuo. 2025-08-15 105321__20250815_1053.gpx

Baš da vidim šta će ti stići

Ne!

Podatak nije tačan. Centralni štender nije dolazio uz motor, niti ga je fabrika imala u ponudi. Aftermarket je 2007-2008. koštao 150€. Ali da. Proizvođači su našli način da izmuzu mnogo dodatnih para. Ranije je većina motora imala nekakve prtljažnike na koje si mogao montirati makar centralni kofer. Sada se to dokupljuje. I sto kuraca tako. Čekam momenat kada će pogonski lanac postati dodatna oprema. Cene fabričke dodatne opreme su sulude (kod svih, rekao bih). Ali ima dovoljno kupaca koji će doći u salon i reći "daj sve" jer mogu to da priušte a ne žele da se bave naknadnom ugradnjom. Ne pričam o našem tržištu jer smo na nivou statističke greške. Aftermarket ponuda je takođe izuzetno bogata. Možeš da nađeš skoro sve što ti padne na pamet. Ko god na ovakvom motoru stavi 2000+€ opreme upada u "ovce su za šišanje" kategoriju, po meni. Ovo sa njihovog spiska je pomnoženo faktorom 2-3 u odnosu na "razumne" iznose. Drugo vreme, drugi kupci. Važno da je instrument tabla digitalna i lepa, da može da se poveže sa telefonom, da imaš aplikaciju u kojoj ćeš na kafi da gledaš uglove nagiba i ubrzanja i šta sve ne. Za par godina uvedu mesečnu pretplatu da bi se na tabli prikazivale informacije koje instrument tabla treba da prikazuje. Napredak... I jbg, to je u redu. Tako društvo ide napred. To što se meni, tebi i drugima ne sviđa je sve manje relevantno. Dolaze nove, mlađe generacije koje hoće tehniku, hoće digitalno.

Dan 10, 15.8.2025. Kako nestvaran početak dana! Budim se kada je Sunce već malo ugrejalo šator. Otvaram vrata i ostajem zatečen. Mi smo na sunčanom prevoju. Ispod nas je more od oblaka. Rekoh da mi je sinoć baterija na aparatu bila na izdisaju. Pa, nekako je izgurala ovih par snimaka. Ovo je sve sa našeg kamp mesta. Nema tog hotela koji omogućava ovakav ugođaj. To što nemam fotoaparat predstavlja ozbiljan hendikep. Telefon koji imam je i u najboljim danima pravio loše fotke. A najbolji dani su mu prošli davno. Od tada je dobio izgreban i naprsnut objektiv. Dakle koristim samo za dokumentovanje, a i to kada nema druge opcije. Ali... Ima Gliga kamericu koju već par dana nije izvadio iz torbe! Dakle, danas ću biti video produkcija. Makar do momenta kada se dokopamo struje. Snimak će biti na kraju dana, ili u narednom postu. Ne sećam se da smo se posebno razvlačili tog jutra. Rutina je nekako već ustaljena. I dabome, pre 11 smo na točkovima. Prva pauza? Posle dva minuta, na česmi. Od česme na prevoju put počinje da se penje. Vrlo brzo ćemo se naći na preko 2500m i tu ćemo provesti nekoliko sati. Do sada smo već smanjili "Reli mod" vožnje kada se uključi GoPro. Može i normalno Drveće je ovde misaona imenica. Travnata golet na sve strane. Ipak, to sve uspeva da deluje pitomije od očekivanja. Oblaci koji su jutros bili u dolinama su se do sada podigli. Sada su oko nas pa povremeno vozimo kroz njih. To što ja nemam aparat ne znači da se ne zaustavljamo. Spaja ima dron, a ima i mesta koja prosto zahtevaju da se izbleji na njima. Put kojim vozimo ima Street view, ako nekom nedostaju fotke: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Od juče nam je ostala neostvarena ideja da negde na planini nađemo domaću klopu. Rešeni smo da to danas nadoknadimo. Kada smo na daljem kraju doline/livade/platoa videli kuću sa postavljenim stolovima znali smo da je to naša prilika. Nameračeni na jagnjetinu, bez bilo kakvog osećaja za vreme. Ispostavlja se da to u podne nije izvodljivo, ražanj se aktivira tek kasnije. Utehu nalazimo u turskoj verziji ćufti. Još uvek nismo navikli na njihove "običaje" tako da dobijamo meso i salatu bez priloga. Prilozi se ne podrazumevaju, i moraju se posebno tražiti. Klopa je bila onako... Ništa specijalno. Čaj se podrazumeva, bez njega nigde ne sedamo Obzirom da smo se dokopali struje, baterija aparata je otišla na punjenje istog trenutka. Nismo u bilo kakvoj žurbi. Napunjenih stomaka i baterije krećemo dalje. Prva pauza? Posle deset minuta. Naredna? Posle još dve minute... To je taj žestoki tempo. Čeda vežba letenje i snimanje dronom a Spaja i ja smo modeli. Odavno nismo imali točkiranje Koliko god tereni bili spektakularni, posle nekoliko dana čovek ogugla na to. Ja sam prestao da imam osećaj da je ovo nešto posebno. A jeste, definitivno jeste. Jer ako nema pljuge onda to nije Čeda Vozimo bez zadržavanja. Bližimo se tački gde se jedan krak rute odvaja do obližnjeg manastira. Spuštamo se na prostrani prevoj. Velika livada, potok vijuga preko nje. Mnogo je izletnika. Imaju jednak odnos ka smeću u prirodi kao i mi. Na žalost svuda je. Kaže Spaja "Pali Gopro i prati me". Sledi par minuta dosta neosnovanog glupiranja. Vozamo po toj livadi, preko potoka, prska blato oko onih izletnika. Čeda kao pravi glas razuma ide odmah iza nas Da se ovo dešava u nekoj uređenoj zemlji verovatno bi nas poslali na robiju. Pošto nije baš uređena zemlja, klinci nam mašu, muškarci klimaju glavama. Žene? Ko zna, sve su u burkama. Nemam snimak, nije mi dostavljen. Možda i bolje tako. Da, do kraja putopisa će verovatno biti baš malo gopro materijala... Elem, odvajanje sa treka za manastir. Nemamo pojma o kakvom se manastiru radi ali odlučujemo da se provozamo. Besprekoran, nov krivudavi asfaltni put nas vodi nizbrdo. Danas nećemo biti u prilici da točimo gorivo te motore pretvaramo u teške bicikle. "Trkamo" se. Brzo nam postane jasno da je najbrži onaj što sme da koči najmanje. Manastir je zidan u podnožju visoke litice. Vrlo impozantno deluje čak i iz daljine. Turistička je atrakcija. Do samog manastira se ne može vozilima, od parkinga vodi pešačka staza. Nešto nismo bili u tom raspoloženju tako da samo okrećemo nazad ka prevoju. Sümela Monastery ako nekog interesuje. Google kaže da datira iz IV veka. Verujem da ima interesantnu istoriju, nisam proveravao. Ono malo goriva što smo uštedeli vožnjom nizbrdo smo itekako potrošili u tih 12km do prevoja. Rekoh već: beesprekoran, nov krivudavi asfaltni put. Dve trake, ništa saobraćaja. Na samom prevoju opet silazimo sa asfalta, nastavljamo "grebenskim" putem. Vreme je prilično sveže i uglavnom je oblačno. I da, naravno da duva jak, hladan vetar. Ovo selo sa slike iznad se nalazi desetak kilometara od prevoja, makadamski putem. Na prevoj se samo sa jedne, severne, strane stiže asfaltom. Kamion za smeće smo sreli na izlasku iz sela, i ide još "dublje" u planinu. One smešne, male kontejnere imaju svuda. Samo su izletišta štrokava... Nastavljamo dalje i uskoro počinjemo da se spuštamo. Posle ovog sela, koje izgleda "isto" kao i sva prethodna, nešto se menja. Naredna sela, bliže podnožju kanjona, su drugačija. Kuće su od kamena i deluju staro. U par sela postoje ruševine starih utvrđenja i crkava. Biće da je ovo bila pravoslavna enklava u nekom momentu (grčke crkve). Izgleda da je kraj pod visokim stepenom zaštite i nema gradnje. Sad malo gledam po Google maps, žao mi je što se ovde nismo zadržali. Prošli smo bez stajanja, a ima istorije. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Ovde, ako nekog interesuje. Kačimo i dva kilometra asfalta koji vodi dnom kanjona, pre nego što započnemo uspon na drugu stranu. NASTAVIĆE SE.

Biće ovo zabavna zima na forumu. Odavno nije bilo ovako dobro

A brate... Nekad se ponašaš kao da motor nisi video izuzev na posteru Ili makar kao da jako troluješ. Ko zna zna. Gajba, kamen, drvo podbočeni ispod mašine. Vezivanje za drvo, banderu dok je nagnut na ćopavu. Imaju one mini "putne dizalice", kao štaka. Njima se bez problema podigne i prednji i zadnji točak (ne istovremeno, naravno). Sa centralnim jeste lakše i komformnije, ali daleko od toga da je neophodan.

Poručio ga? Kada se očekuje isporuka?

Pusti, vidiš da je početnik

Oko tvog poslednjeg pasusa se ne slažemo. Veliki GS-ovi jednostavno "nemaju" težinu dok se voze asfaltom. Džaba podatak u specifikacijama, nekom magijom masa nestane kada se motor kreće. Koče abnormalno dobro, ubrzavaju ko besni, možeš da ih nagneš koliko god hoćeš, stabilni. Ja nisam verovao u te priče sve dok nisam lično doživeo. Zahvaljujući tome prosečan i ispod prosečan vozač može lako pomisliti da je bolji nego što jeste. Motor omogućava da se vozi drastično brže uz zadržavanje iste zone komfora. I upravo zbog toga je baš lako najebati. Da parafraziram drugara: "Možeš sa 200 u rikverc da uletiš u krivinu, GS će to nekako ispeglati a ti ćeš pomisliti da si dobar vozač". Nijednog trenutka ne poredim dva različita vozača na dva različita motora. Isti vozač prosečnog iskustva i umeća če na GS-u verovatno biti brži nego na bilo kom drugom motoru. Imao sam priliku da se vozim sa grupicom GS-ovaca koji znaju šta rade... U 5min vožnje krivudavim putem odmaknu dovoljno da stanu pored puta, nameste se za fotkanje i ponovo me stignu. A ja stalno solidno preko ograničenja, samo bez glupiranja. U svakoj krivini, na svakom pravcu, na svakom kočenju... Sve ovo što pišem se odnosi samo na dva modela GS-a koje sam vozio. I ne, apsolutno nisam ljubitelj GS-a ili BMW-a, nisu za mene. Npr. Ducati DesertX koji ima osetno manje kila od GS 1300 je meni bio naporniji za vožnju po krivinama. Dosta od mene. Ima i pametnijih načina da se troši vreme

Meni jedino žao što čim montiram nove napravim par stotina kilometara autoputa dok stignem do terena Ova zadnja što je sada na motoru, sa 5000km je stvarno gotova. Može za taksiranje da se koristi, i teren po suvom (jer to može i putna guma). Ali to je 5000 Turske. Jako puno autoputa, jako puno zavrtanja gasa van asfalta. Cenim da tebi sa malo opuštenijim ritmom vožnje i slabijim motorom traje stvarno upotrebljivih 4000km. Naravno, znam i ljude koji posle 1000km proglase da je neupotrebljiva, čim se pojavi prva naznaka trošenja. Ali ti ljudi isto govore za svaku gumu. Ponašanje na asfaltu. Jebeš ga, meni je to skroz ok. Naravno da kramponi prave nekakvu vibraciju. Po krivinama je vozim kao i bilo koju drugu gumu. Autoput isto. Ne sećam se da je po mokrom asfaltu bila specijalno strašna, ali nisam ni mnogo vozio u takvim uslovima. Svakako je drastično bolja po mokrom asfaltu u odnosu na CST koja dolazi uz Kove. E, to je zastrašujuća guma po mokrom. A i sa njom sam u saobraćaju opet brži od automobila, samo je strašno. Na terenu bukvalno ne razmišljam o tome kakva je podloga. Odnos cene, voznih karakteristika i trajnosti je neprejebiv Sad kako su potrošene, motor ružnije pada u nagib, izgubila se upravljivost. Jbg, ja sam ciganija i ne menjam dok ima krampon

Koliko ga tupimo o svemu sem o F450GS

GS je krava u mestu. Bilo kakvo manevrisanje je ozbiljan poduhvat. Ali ako se vozi i 5 na sat (a može, lakše od bilo kog motora koji sam probao) ta težina volšebno nestaje. A tako je i pri svakoj drugoj brzini. Isti vozač će na njemu biti brži i sigurniji (ne mislim bezbedniji već na osećaj sigurnosti) nego na bilo kom 500-750 kubika motoru. To što se likovi izvrću po Stelvio serpentinama stvarno nije krivica motora. @živke Uh, što ovo ne može biti dugoročno održiv stil vožnje. Odgledah 2-3 minuta. Jedan Punto seče krivinu na pola njegove trake, jednom kao da je klizao prednji, dosta njegovih sečenja krivine. Svaka čast za skil, ali pri ovim brzinama je mnogo toga prepušteno slučaju a greška se neće desiti dva puta.

Svako ima pravo na svoje mišljenje

Tracker i ne lupati glavu. Makar za lagane motore. Blato ne oseti, može 150 na autoputu, može glupiranje po krivinama. Pristojno traje (na Kove je prednja trenutno 6000km i još će poslužiti, zadnja na 4000 - mrtva, ali bar 2500 autoputa), dosta je povoljna. Otkako sam je prvi put isprobao ne vidim razlog da gledam bilo koju drugu gumu. EDIT: Ovo se odnosi na @lemy jer mislim da traži gumu za 390-ku. Za veće/teže motore ni ja ne znam šta bih predložio.

Verovatno sam i ja slično razmišljao PRE nego što sam provozao 1200GS Adventure (jako kratko) i 1300GS (nekoliko stotina kilometara svakakvih puteva). Ti motori se toliko lako voze da je prosto neverovatno. Pričam o asfaltu, da ne bude zabune. U off, izuzev odlično uređenog makadamskog ili suvog zemljanog puta ne bih voleo ni sa jednim. Kako reče @Ivanhoe malopre, instant svakoga čine boljim vozačem nego što zapravo jeste. Ulivaju samopouzdanje i osećaj sigurnosti koji nisam doživeo ni na jednom drugom motoru.

Uh...

Opereš blato posle vožnje i to je to. Nema potrebe na sve stavljati zaštitu.

I dva dana su "jedno vreme"

Mnoge je briga. Vode daleko više računa o rasipanju kinte. Mi smo ovde skloniji da kupujemo nešto što ne možemo zapravo priuštiti. Zbog mentaliteta, imidža ko zna čega. Koliko ljudi nosa skupe telefone, vozi skupa kola kojima ne može da promeni sve gume odjednom... Elem, i njima je razlika u ceni značajna. Samo što je daleko veći procenat onih koji bez muke mogu da priušte skuplju opciju.

Nije baš neko poređenje, ali da li bi vozio automobil koji ti se sviđa ali nema baš sve vazdušne jastuke npr? Ima samo prednje i one zavese recimo. Znaš da te u specifičnom udesu neće štititi. Ali taj specifični udes ima minimalnu verovatnoću da se desi. Pucanje gume u tako katastrofalnom obliku definitivno nije nešto što samo čeka da se desi svakom od nas. Ja bušenje gume recimo uopšte ne stavljam na spisak rizika vožnje motora. Ostali učesnici u saobraćaju predstavljaju daleko, daleko realniju pretnju. Ovo sam nekoliko kilometara vozio u zadnjoj gumi na KLE pre nego što sam shvatio da se nešto dešava. A shvatio sam jer je češalo zadnju viljušku. Prošlo je nekako bočno, ušlo i izašlo iz spoljašnje. Nju sam morao da bacim. Unutrašnju je samo okrznulo. Zakrpio sam je i velika šansa da je još uvek na motoru. Ovo mi se desilo bez najave* na autoputu pri 100 na sat tokom prestizanja, sa celom porodicom unutra. Relativno nova guma. Ko tvrdi da moto guma neće uraditi isto? Srećom zadnji točak, srećom bez gubitka kontrole. *Na ulasku u tunel se promenio zvuk guma. Proglasio sam da je drugačiji asfalt jer se ništa nije osetilo u vožnji. Na izlasku iz tunela je eksplodirala.

Apsolutno se slažem. To bi bila optimalna kombinacija. Ali Tuareg je duplo skuplji, a to mi je u ovom trenutku bitna stavka. Čim sam ga kupio znao sam to, i znao sam da mi je privremena solucija. Zbog toga KLE nisam ni prodao tada. MT je bebi Tuareg. Što se tiče ciklistike kao da su identični. Zato mi se i svideo prvi put kada sam probao. Napravih do sada sa ovim oko 3500km i još uvek mi se sviđa. Recimo da nudi 80-90% onoga što je Tuareg nudio (ne na papiru već u realnom načinu na koji ja motor koristim) za 50% cene. Zbog toga će KLE sada da ide. Uz Kove meni zapravo treba jeftini motor za "commuting". Tokom sezone napravim oko 1000km mesečno samo na relaciji NS-BG. Mimo toga me skoro nema na asfaltu. Konačno priznajem sebi da je KLE-a vreme pregazilo. Svi novi motori se voze neuporedivo bolje, lepše i sigurnije.

MT je zamena za KLE-a. Treba u skorije vreme da se nakanim i postavim ga na oglas. Kove trenutno nema šta da zameni

Dajem ruku ako prosečan vozač oseti razliku između livene i žbičane felne u bilo kojim uslovima. To su promili. Dakle ne ono "vidi, ovaj motor ima 21 točak i žbičane točkove. Baš sam primetio da je lošije upravljiv". Drastično su veće razlike u ponašanju jednog primerka motora zavisno od toga koja je konkretna guma montirana na njemu. Neke gume same padaju u nagib, neke su neutralne, neke moraš "siliti". Imao sve tri varijante na KLE tokom godina. Imao dve varijante na Tuaregu. Uvek nove gume, uvek isti model napred i nazad. To se baš primeti. Kao što se uglavnom primeti i razlika između nove i potrošene gume (makar kod guma sa kramponima). Samo hoću da kažem da se ne treba opterećivati takvim stvarima. Pogotovo ne na osnovu review-ova i Youtube snimaka. Ako ti se konkretan model motora sviđa izgledom, odgovara ergonomski i dopada ti se kako se vozi može da ima i kockaste točkove napunjene srcima od helijuma.

To je jedino što sam gledao