Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Stiglo Sad da se proba, radi li?

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Današnji dan je morao da se iskoristi, ionako se nešto slabo vozi. Idemo, pa Bosna. Blizu je, lepo je i uživam da se vozim tim krajevima. Krećemo oko devet. Idemo "našom" stranom, uz Drinu, do Malog Zvornika. Prelazimo granicu brzo i okrećemo ka Tuzli. Usput nam je, već viđeno, pijaca u Memićima Parkiramo na livadi za dve marke. Prepoznaju nas i već sami traže da ostavimo kod njih jakne i kacige. Pijaca, vašar, svega i svačega. Kupujemo za naše omladince Nalazim i nekog alata povoljno, supruga kupuje par "krpica". Dosta, idemo dalje. Do Tuzle ništa specijalno, dosta izgrebanog asfalta. U Tuzli stajemo da uzmemo nešto za osveženje i produžavamo dalje ka Lukavcu a potom i do Modračkog jezera. Ovaj put hoćemo da obiđemo jezero. Neverovatno da čovek ne može prići vodi od vikendica. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, uz pomoć jednog ljubaznog gospodina, pronalazimo put do jezera U hladovini jednog drveta trošimo osveženje Nisam imao priliku da ga probam pa eto, ajd. Nije loše, il sam bio previše žedan. Baš prija leškarenje na travici pored vode. Živac mi pomera krupna štuka koja ganja siću uz obalu. Da mi je štap... Uživanje prekida krčanje u stomacima. Mora se i pojesti nešto. Pakovanje i pokret. Idemo ka Banovićima. Od raskrsnice za Živinice, ka Banovićima, ljudi moji kakav put. Uspon, nov asfalt, krivine a vozi se kroz šumu, prelepo. Možda bi Fruška bila nešto najbliže ovom. Ipak, deobica je relativno kratka ali fenomenalna. Mislim, ceo put je super, al dalje nije nov asfalt pa nastavljamo dalje u standard režimu. U Banovićima okrećemo ka Mačkovcu. Nije baš kraj puta ali je lepo obeleženo i nije problem stići do etno avlije. Zanimljivo. Kako uđeš, odmah zabrana Dobro, mora se poštovati. Dvorište puno antikviteta Tu su opremljene za prikaz i zanatske radnje i mnoštvo predmeta iz nekog davnog vremena, da nas podsete da se živelo i pre interneta, elektronskog ubrizgavanja i koječega još Sedamo u restoran i poručujemo, a šta drugo nego kafu i ćevape, i po jedno tuzlansko, da ne dehidriramo Pogled kroz prozor Pošto smo se okrepili, idemo još malo da procunjamo po dvorištu Tu na scenu stupa moja krčmarica Još malo detalja Tu je i stalna postavka na moje oduševljenje Za svaku priliku postoji adekvatan Punih stomaka a bogami i srca okrenusmo nazad kući. Skromnih 220km.

Dobrodošao

Dobrodošao

Obaveze, praznici, obaveze i tako prođe vreme. Da nastavim. Na dno kofera idu gumene stopice. Probušene i sa unutrašnje strane ufrezovane rupe, M4 šrafovi sa upuštenom glavom i osiguravajuće matice. Visina stopica je 15mm, takve sam našao i mislim da su zadovoljavajuće. Da je bilo od 10mm verovatno bih njih stavio. Unutrašnjost. Ideja je da se oblože iznutra da se aluminijum ne bi otirao, pošto zna da ostavi tragove po stvarima, da se dobije zvučna izolacija(da nema čagrljanja) i neki vid termoizolacije kako bi se smanjilo grejanje unutrašnjosti na suncu. Za ovo mi se učinilo kao najjednostavnije rešenje, a da zadovolji sve nabrojano, platno za automobilsko "nebo". Relativno izdržljivo, duplo platno sa tankim sunđerom između. Biram tamniju sivu. Sečenje na meru a za lepljenje ide lepak u spreju. Videćemo kako će se pokazati. Lepak je navodno za sve vrste materijala i trpi temperaturu do 80 stepeni. Trebalo bi da je prava stvar. Naprskane strane kofera i oblaganje unutrašnjosti. Dno nisam lepio, samo sam ubacio platno. Ove blage neravnine po ivicama su zbog nitni ali ništa ne smeta i ne predstavlja problem za odlaganje stvari. Poklopac ostaje za sada ne obložen dok ne uradim od prohroma dodatne nosače za vezivanje stvari na sam poklopac, da bih mogao da ih fiksiram. Uradio sam od aluminijuma i ovaj štitnik na bravicama kako bih bio siguran da bravica neće "uštinuti" i oštetiti stvari u koferu. Dakle, ostaju nosači na poklopcu, zalepiti platno na poklopac i u planu je farbanje u mat crnu. I na kraju jedno sumiranje materijala, cene i rada.

Ako neko planira preko Romanije, iz pravca Vlasenice od restorana "Pogled" par kilometara je izgreban asfalt i opet posle na ulasku u Han Kram isto tako, poduži deo puta. Između ima dosta novog asfalta a kada sastave novi asfalt ovaj deo će biti poezija za vožnju

Danas, granični prelaz Zupci(CG-BiH). Čekalo se skoro sat ali brate mili, bilo je šume koliko hoćeš al baja sačekao da dođe do samog prelaza i potego ga. Prolaze deca, žene, idu da vide što je zastoj, nebitno. Još koji minut i prolazi i on. Još me više iznenadilo što su NS table, mada ni to ništa ne znači više.

Dobrodošao

Jesenas smo išli do Kaone, doduše sa druge strane, sa Cera, i prošao sam delom od Kaone do Šabačke Kamenice. Meni je super put, solidan asfalt, priroda izuzetna, vozi se grebenom pa je pogled prelep. Od Kamenice sam išao na Koceljevu pa ne bih znao za deo ka Osečini ali ne verujem da ima neke velike razlike.

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Kao što rekoh, da ne bi težinu punog kofera pri nošenju trpele bravice, morao sam da smislim neko rešenje. Možda nije najsretnije, ali će vršiti funkciju. Odabrao sam da dodam zakačku na kofere. E sada, problem je što je tu i bravica koju treba zaobići nekako da ne smeta. Zakačke koje sam našao ne ispunjavaju taj uslov pa mora adaptacija. Koristim p olučeličnu žicu od 3mm da bih napravio duži i širi deo za kačanje Ovako prilagođena već može. Montiram gornji deo sa unutrašnje strane lajsne na poklopcu a pod zakačku ubacujem deo od aluminijuma koji sam uradio da prati oblik kačaljke(ovo zbog ugla zatezanja da ne bi dolazilo do odkačinjanja). Fiksiranje je nitnama. Ove zakačke su predviđene za katanac pa to može biti neka dodatna zaštita ali ja to neću stavljati. To je uostalom bio uslov na samom početku. Sada može i ručica za nošenje da se namontira. I ona je zahtevala malu intervenciju jer je napravljena tako da ne može da se otvori za celih 90 stepeni. To je rešeno i namontirano Inače ručkica je sa oprugom tako da neće biti zveckanja u vožnji. Sada ide unutrašnjost kofera i ostaje mi da vidim da li ću i kako ću da ih ofarbam.

Dobrodošao

Onda je jajast. Nisu džabe bile neke žice labavije. Kada su dotegnute izgubio je oblik kruga.

Jel ti vraćen točak na motor? Podigni motor da možeš točak slobodno da okrećeš pa proveri obod točka a potom i po obimu. Kao na biciklu, staviš nešto sa strane(od drveta ili plastike da ne grebe), okreneš točak i vidiš da li "leluja". Tako i po obimu. Onda ćeš znati šta dalje.