Neke boje ne možeš da repliciraš. Npr. Mazdina crvena koja se svima sviđa ima pigmentovan lak. Ne znam nikoga ko to može da uradi. Kako će da izgleda, zavisi od podloge, površine, ma baš puno stvari. Naravno i do majstora ali tu nemam pravo da kažem ništa.

Svaka ti čast kad možeš tako. Ja ne mogu, bar ne sada. Da prodajem, pa da se vozim po Srbiji da tražim motor, pa da kupujem svako malo jedne te iste delove pa šrafi, pakuj, popravljaj a vreme ide, prolazi. Ljudi kupe polovan auto, stave porodicu i odu na more bez da ulje pogledaju. Kaže jedan, ma šta me briga imam Vozzi. Uzeo sam dva auta za dve godine, prethodni je prodat sa novim Goodyear gumama, sa svim servisima, itd. Sad na drugom autu sve sam to opet radio. Umesto da ga vozim narednih 80 000 takvog ja prodao... Mene kilometar košta kao da vozim Actrosa a ne gradski auto. To sam nekako i proboleo jer je situacija nalagala da uzmemo veći auto. Opravdano. Za motor, ne bih mogao. Možda bi samo otišao i kupio neki veći skuter. Puška na perionici, kad dođe vreme izmenja se šta treba i toliko. Ovo što mi radimo, da bi se motor doveo u stanje kakvi su tvoji motori, moj TDM itd. treba ozbiljno znanje, vreme i pare. Nema to cenu, nije merljivo.

Kako si izabrao boju uopšte? Ako si samo opisivao, tvoje crveno i tuđe crveno nije isto. Kad ja vidim da je nešto loše ofarbano, moj drugar ne vidi, a opet ja što ne vidim drugar/farbar vidi.

Odavno kod nas u narodi imaš ono, "šnašao se" i "nije se snašao".

Kad smo farbali Moskviča tri puta sam pravio i plaćao boju. U boci sve okej, kad naprskaš preko podloge druga boja.

Ne možeš i ne smeš u serijskoj proizvodnji da ostaviš mogućnost radniku da radi po svom osećaju niti da koristi kilo ključ. Takvi procesi, npr. zatezanje, gde se radi o kritičnoj tački, 99% sam siguran da su proces osigurali SPC-om. Odnosno stastički upravljanim procesom. Što znači da mu je šrafilica već podešena i kalibrisana, da pre početka rada zavija X broj uzoraka, od kojih svaki uzorak mora da bude u propisanim parametrima od-do. Takve radne stanice bukvalno zaključavaju alat i predmet rada tako da je radnik tu, kako da kažem, maksimalno isključen. Treba samo da isprati slajd instrukcije i da koristi ruke. Ja sam imao prilike da radim na takvom mestu i kasnije da rukovodim tim radnim mestima. Sve zavisi od toga koliko je oprema kvalitetna i koliko sposobne inženjere imaš. Inače, za neke inženjere bi se krstili kada bi radili sat vremena sa njima. Verujem da u BMW imaju vrhunske procesne inženjere ali opet, greši se jbg.

Te prodore vode sam ozbiljno shvatio na poslu. Imali smo slučaj da je voda kvasila kontakte tako što je putovala kroz izolaciju provodnika, kroz licne. Mesecima mi kao fabrika u lab. uslovima nismo mogli da utvrdimo zašto nam instalacija ne radi posle par meseci. U pitanju je bila mašina za čišćenje snega na planinama.

Eto

Hoćeš kontakt da uradiš cerakotu? Trpi do 800c.

Posle samozapaljivana, na testu krepao motor na svega 700km. Detaljno na linku ispod.

Ja sam pre sa original.

Kaciga se nikad ne kupuje bez probanja. Čak i kod istog proizvođača različiti modeli imaju drugačije kalupe. Drugo, treba uzeti u obzir dostupnost rez. delova ako zatreba. Polomi se ventilacija, nosač vizira...

Ja bih stavio original. Za većinu japanskih motora radi ih firma NOK pa su možda tako jeftiniji. SKF hvale, nikad ih nisam koristio. Nije nešto komplikovano da se zameni ali ako nemaš uslove ili nisi radio oko vozila bolje nemoj.

Ni jedna polovna guma nije skinuta bez razloga.

Nisu gumice nego semerinzi. Nemačka reč. Zaptivka. Treba da zameniš semeringe, prašinare, nove osigurače i još neke delove u sklopu. Ne mogu da ti kažem koje jer ne znam kakav tip vile imaš. Za delove Honda Srbija.

BT1100 za tebe.

Na našim civilnim motorima treba ih kupovati isključivo radi produženog servisnog intervala. Kod mene guraju već više od 30 000km bez problema.

Imao sam ovakvu Maksiju 1 a posle nje Maksiju 2 i 3. Od sve tri Maksija 1 je najčvršća. Preporuka za ovaj kofer.

Jeste ali nemoj da ripaš. Hoću reći, da ima mnogo zajebanih radnih mesta za manje pare. Gde ako se okreneš na drugu stranu za sekund a naiđe ti šef odmah dobijaš po nosu. Druge stvari da ne pričam. Bilo kako bilo, meni je samo žao jedno, što po većini firmi ono što su te vaspitavali kod kuće tamo ne važi.

Dođi ti da radiš u proizvodnji da vidiš šta je pritisak i efektivno radno vreme.

Ja kad sam o tome pričao hteli da me zapale na lomači kao Kopernika Ti gurneš levo ono skrene desno. Jebem ti Sunce, veštac, demon!

Novi motori su poskupeli pa samim tim i polovnjaci. Drugo, franak i evro su skočili. Treće cena delova i rada je poskupela. Samim tim, servisiran i ispravan KLE košta da se dovede u takvo stanje. To se prenosi i na cenu polovnjaka.

Boga mi, cveta tema, radi se! Došao na red i nosač maglenki koji je montiran sa prethodnim modelom maglenki kao privremen i tako ostao. Predugačak šraf, nosač bespotrebno veliki. Umesto njega, spojnica za profile. Plastificirana u crno. Koštala nešto tipa 80 dinara komad. Sad izgleda mnogo lepše, skladnije, kulturnije. Ostaje kad ubacim akumulator da podesim snopove i zategnem šrafove. Da, znam da granama treba ljubav. Njih ću kompletno da demontiram i sredim ali pre toga da naručim nove zaptivke, matice, itd. O tom po tom.

Sredio nosač kofera.

Kod nas se uveliko radi i sprema se leto. Danas je sređen nosač kofera. Prvo je palo pranje ploče. Moje pravilo je, da se sve što se montira, prvo mora da bude čisto pa tek onda montaža. Razlog zbog čega se bavim nosačem jesu bile dve pukotine. Odmah iza kačenja za donji deo repa. Seba mi je to zavario ponovo. Inače je nosač fabrički. Potom plastifikacija. Našli smo specifičnu boju, tzv. bronze gold. Inspiracija za ovu boju je boja rama na prvim serijama TDM 900. Malooo je tamnija, ali izgleda skladno kao "ceo paket". Mogao sam i crnu ali ovo mi je eksluzivnije. Nema šta, 10/10. Ovo su elementi za vezivanje ploče i nosača. Kappa / Givi, imali su neki bezveze crni farbani finiš. Ovo se ne vidi ali sam ih isto osvežio jer bilo šta da radim, mora sve u paketu da bude odrađeno. Evo i kako izgleda vezivanje. Napomena, ovi leptiri nemaju istu levu i desnu stranu. Različite su visine. Tako da možete da obuhvatite deblje i tanje profile. Kao što je slučaj ovde. Inače imbus šrafovi koji su došli sa pločom su katastrofa. Imbusi, toliko fest da ključ jedva ulazi unutra. Hteo sam ovo da završim večeras a radnje su zatvorene. Inače bih otišao i kupio normalne imbuse. Druga stvar, da stavim ploču, pazeći da ne ogrebem rukohvate na Yamahi, skontam da unutrašnji leptiri ne mogu na ovoj poziciji. Šrafovi udaraju u rukohat. Odvrći pa prebacuj unutra. Dupli posao. Junior, što dalje od telefona i televizora. Vodim ga u garažu redovno. Nema ni dve godine ali naučio sam ga da koristi nasadni ključ i malu račvu. Na dva šrafa ispod ide plastični poklopac. Gotovo fiksiranje. Sad prelazimo na zaštitu plastične ploče. Za ovu namenu, profi sredstvo. Imamo punu policu raznih bočica za sve i svašta Masti, voskovi, ulja, klineri ovi oni, pene, sve ima. Posle premaza, kao da je juče izašla iz radnje. Ostaje da na proleće sačeka detaljno opranu i zaštićenu Maksiju 3. Toliko za večeras, sutra bi trebalo da se pozabavimo centralnim štenderom i maglenkama.