Nesmem ni za zamislim koliko će to da košta ako imaju

Nisam mislio bukvalno na farbu, već na kolor šemu, to ne može da se naruči u kanti, morao bi komplet plastike sa tom kolor šemom da kupiš a to čisto sumnjam da ima da se kupe plastike tih "limited edišn" modela

Da, ali cela poenta one "limited edition" serije je upravo ta specijalna farba, koje više nema, i samim tim taj motor nije više poseban, naravno to ne znači da je loš tj da je farban zbog neke velike lomljave ili lomljave uopšte, možda je iz hira..

Ma biće to sve u redu, bez sekiracije. Meni je u početku ta Sprint trka bila baš odbojna, ali posle nekog vremena sam skonto da možda to i nije loše, videćemo kad krenu

Ono, "limited edition" može da okači mačku o rep pošto je farban, ono po čemu se najviše isticala ta serija povodom 20godina postojanja GSXR750 motora je ta old skul kolor šema, pored toga motor je imao i vortex diskove napred i drugačiji auspuh. Ovako treba da izgleda motor:

Meni se obe sviđaju, ali mislim da bi okušao sreću sa aprilijom, Yamaha je skoro stigla apriliju sa cenom a ozbiljno zaostaje na polju snage, to je veliki minus.

@DraganNS , @Eol a šta ću kad sam lenčuga , al dobro da ste me iscimali, da ostavim i ja neki svoj trag u sekciji putopisi. Nastaviće se danas kad dođem s posla.

Približavam se moru, nešto se oseća u vazduhu, nešto proradi u grudima, taj osećaj je nepogrešiv i onda kao nagrada za sav trud, pojavi se to veliko beskrajno plavetnilo, u ovom slučaju se pojavila Boka Kotorska, uvertira, ali ništa manje božanstvena, nisam slikao tada, ali imam sliku iz prethodne godine kad smo išli ja i drugar Stigao sam u Čanj negde oko 8, mrtav umoran, nisam znao gde mi se završava dupe a gde počinje sedište, da stvar bude gora, celo društvo je još uvek bilo na plaži bez telefona, a ja ne znam gde je smeštaj, e u kurac, stojim i zovem i niko se ne javlja, pa da li je moguće 'bem ti sreću i sve... i onda sam tako još 20 minuta zivkao dok se nije neko javio, došao u smestaj, istuširao se i srušio u krevet. Sutradan kad sam se probudio bio sam kao nov, iako je krevet bio malecki, pogotovo za nas dvojicu koji smo ga delili ,u maloj sobici 3x3m su bili ugurani bračni krevet i krevet na sprat, za nas četvoricu, milina ako si navikao da putuješ vozom u Indiji, al dobro bar nije bilo skupo i imali smo lep pogled sa terase, prvi red do mora Sledećeg dana smo motore zamenili za vodene sportove i tako prodje 5 lepih dana i bilo je vreme da nastavim putešestvije, sledeća stanica je Bilice kod Šibenika u Hrvatskoj. Krenuo sam ujutro, ali ne previše rano, oko 8h konto sam da ću da spičkam tih 400km laganini do 5-6 sati popodne, što se ispostavilo da je manje/više dobra procena. Stigoh do trajekta u Lepetane, to mi je bila prva pauza, i usput jedna lepa slika Iskrcavam se, nastavljam, stajem u Herceg Novom, u centru, i krećem sa potragom za menjačnicom, bankom, da promenim nešto evra za kune, sto će se ispostaviti da nije baš jednostavna radnja, ali na kraju uspevam, pičim prema granici, i stižem na granicu i zatičem kolonicu od 5-6 auta, razmišljam da li da se provlačim ili ne, i dok sam ja bio u fazonu oću kakiti neću kakiti pojavi se neki baja na GS-u sve sa papučama i kratkom majicm i proleti pored mene pravo na kućicu, ja momentalno krećem za njim, on brzo prolazi, ja takođe, kod hrvata ista stvar, pružam pasoš ljupkoj hrvatskoj carinici a ona mi samo maše da produžim... Šta reći o Jadranskoj magistrali, ono je čudo jedno, bajkerska meka, to se treba obavezno izvozati, uživanje je na maximumu Ubrzo stižem u Bosanski deo Jadrana, Neum, tu imam problemčić na granici, hrvati puštaju bez problema, nastavljam prema Bosanskoj kućici, carinik unutra maše rukom pokazuje da produžim, ja dajem gas i odjednom njegov kolega izleće iz kućice i zaustavlja me i krene da me napušava, zašto nisam stao kod kućice, zašto sam hteo da prođem bez provere bla bla, ja mu uporno govorim da mi je njegov kolega dao znak da prođem, a ovaj me ne ferma, ko pit bul navalio, kaže to je kazneno delo, kazna 200 maraka... ja gledam i ne mogu da verujem šta mi čovek priča... u momentu brzinom munje se pretvaram u zbunjenu pudlicu, "Pa nemojte gospon carinik molim vas, pa nisam znao, pa ovo ono, kme, kme... " i nekako uspem da se izvučem iz nevolje, carinik iskulira, i pusti me uz "srećan put". Posle mačevanja sa carinom BiH, sledio je lep prizor Neumskog zaliva a posle Neuma su se samo redjali prelepi prizori, s jedne strane prelepo more, a s druge prelepe planine Prošao sam kroz gomilu malih primorskih mestašca, gradića, gradova, to malo zna da smori, najgore je bilo u Omišu, kanda sam ubo neki festival ili šta je već, gužva kilometrima pre i posle grada, tu me je spasio lokalac na Beverliju, cepa čovek ne jebe živu silu, ja cepam za njim i nekako se provučemo kroz gužvetinu, i eto mene posle nekog vremena pičim kroz Split, gužva na magistrali, čujem iza mene neko svira, gledam retrovizore, ne vidim ništa da se dešava, vozim dalje, posle par sekundi čujem opet neko iza mene svira, lego na sirenu, a meni u glavi već scena kako se mlatim sa (kako me mlate) neki torcidaši, okrenem ja glavu, gledam šta se koji moj dešava iza, kad ono lokalac na Translapu pozdravlja, ja pozdravljam nazad, i opet mi moja bujna mašta zadala fras bez osnove. I tako posle silnih dogodovština na putu najzad stižem u Bilice kod drugara.

Već dugo vremena visim na forumu i tokom godina načitah se putopisa, ali nikad se nisam udostojio da i sam napišem neki putopis, ima materijala, nije da nema, vozi se tu i tamo, ali sam uvek bio suviše lenj da nešto napišem, jednom prilikom daleke 2013-te godine sam se nameračio i počeo da pišem, da odvajam slike... ali jbg, odustao na kraju, slađe je čitati nego pisati I tako prođe 10 godina, sad je 2023, onaj započet putopis stoji, u međuvremenu sam izvozao još dosta putovanja, video i doživeo sve i svašta, ali to putovanje iz 2013-te mi je uvek bilo posebno drago i specifično po tome sto sam veliku većinu putovanja/vožnje bio sam, uglavnom sam uvek putovao sa devojkom ili sa društvom na motorima, ali te 2013-te se tako potrefilo Bila je poveća ekipa, 4 motora i auto, Ja sa mojim tadašnjim vernim konjem Suzuki RF 400R, Dejan na CBR 600, Damir na Z-750, Nenad na GSXR 600, i dva para golupčića u Reno Meganu Plan je bio da se krene 9. avgusta u 6 ujutro i u jednom danu da se stigne do Crnogorskog mora, to jest u Čanj, klasičnom putanjom, autoput do BG-a, zatim na Čačak pa ibarskom do granice, prelaz Brodarevo, i onda kanjonom Morače do Čanja. Ali moj plan se malo razlikovao od plana od ostatka ekipe, vozim zajedno sa njima kroz Srbiju, pa se odvajam na ulazu u Crnu Goru i idem na prelaz Jabuka, putem preko Žabljaka i Durmitora pa a se vidimo u Čanju, na moru sam s njima 5 dana pa pičim dalje u Hrvatsku kod drugara u Šibenik i vraćam se preko Bosne kući. Ovo mi je bilo treće moto putovanje u životu, prvi put da idem 80% puta sam samcat. Jutro je svanulo, krenuli smo autoputem, cepalo se prosečno 120kmh, sa ponekim ludovanjem 140-150kmh , moj motorić sa svojih 59ks malo kuburi sa snagom naspram ostatka ekipe koji voze motore od oko 110ks, ali držali smo se zajedno nekako, prva pauza je bila na silazu sa autoputa, i to je ujedno bilo i prvo točenje goriva, jedva sam čekao da siđemo s auto puta, nastavili smo magistralom prema Čačku, tu je počinjalo da bude zanimljivo, druga pauza je bila negde između Čačka i Zlatibora Zatim smo nastavili voznju, koja je vrlo često bila na ivici zakona, e mladosti ludosti, tu sam naučio da ne treba da pratim ničiji tempo, već da vozim svoju vožnju, sledeća stanica je bio Zlatibor, a viđi mene lepog, mladog i pravog, i Zlatiborsko jezerce u centru kakvo je nekad bilo bez led svetiljki, prskalica... tu smo klopali, i nastavili put. Put od Zlatibora pa do Prijepolja je stvarno jedan od najlepših za vožnju u Srbiji, kvalitetan, krivudav, milina za krivinarenje motorom, kilometri po ovom lepom putu se nižu i ubrzo stižemo do tačke razdvajanja, ekipa ide na Brodarevo a ja nastavljam prema prelazu Jabuka, ovo mi je bio prvi put da idem na ovu stranu i prizori prirode su me iznova oduševljavali, uspon je konstantan već duže vreme, penjem se i penjem, nadmorska visina je sve veća, motor radi bez greške, karburacija perfekt, stižem do jednog lepog odmorišta, pogled fantazija, planinarenje se isplatilo, ubrzo nailazim na maleni granični prelaz, gužve nema, stajem, dajem pasoš, sve prolazi brzo i u redu, carinicima dosadno, popričam sa jednim, kaže čovek voli motore, i zamoli me da zavrnem motor kada krenem da im razbijem malo monotoniju, reko "nema problema gospon carinik" , krenem ti ja i zavrnem dušu ovom mom vrištavcu od 400cc a auspuh protočni, masinica vrišti i nestaje u planinama... Ušao sam u Crnu Goru, put me oduševljava, baš je uživanje, krivinarim, brigu ne marim, i za malo me iznenadi jedna lakat krivina, ups... ali srećom, uspevam da usporim i uhvatim je, a posle krivine pravac, a na pravcu patrola, i zaustavlja me, kaže pandur, tu se mnogi spičkaju u toj krivini, nije ni tražio dokumenta, malo se ispričali, i poželi mi čika pandur srećan put, nastavljam, i uskoro stižem do Pljevalja, vidim termoelektranu kao iz Simsona, čekam Homer i Mr.Burns da se pojave Priroda sve lepša, putevi sve lepši, Crna Gora je stvarno izmišljena za moto vožnje, priblizavam se Durmitoru a pre Durmitora pojavljuje se Žabljak, lep planinski gradić, i tu nastaju kompilkacije, pošto naravno nemam navigaciju, šta će mi to, i krenem ja da tražim planinski putić koji ide preko Durmitora i izlazi na Pivsko jezero i Plužine, pitam tamo, pitam vamo...i ljudi me usmeravaju na put, ali put mi ne izgleda baš najbolje, sve mi govori da to nije taj put, sve neke uske uličice, pa levo, pa desno, pa opet stani pa pitaj čoveka, kaže to je to, samo prati put, a put neki čudan uzak, kroz grmlje, kroz neka dvorišta, ovce i krave svugde, put sav iskenjan, radim slalom izbegavam govna, razmišljam, u pičku materinu, ako se sad ne pogubim nikad neću, gde me bre poslaše ovi ljudi, ovaj putić ko da vodi u neki dvorac sa drakulom koji će bubrege da mi povadi, ma garant su me zajebali i sad se smeju i klade se koliko će mi trebati da ukapiram da idem pogrešnim putem..i malo po malo, put postaje sve lepši i lepši, i od jednom izbijam na neku čistinu, gledam, ono prelep prizor, nastavljam dalje i vidim tablu "Durmitor" uh dobro je I posle te table, kao da sam se teleportovao negde ni sam neznam gde, ono je stvarno prlepo mesto, sve lepše od lepšeg, nikad sporije nisam vozio, hteo sam sa upijem što više okolinu, malo malo pa stani slikaj, gledaj, nemožeš se nagledati one lepote, i tako ja se tageljam po lepom Durmitoru i vidim neka planinska kućica, ima stub sa SFRJ zastavom, priblizim se još, kad ono neki lokal, simatično I tako ja uživam po Durmitoru, i odjednom krene put da me vodi opet u neki šumarak, uzak put, sve laktovi krivine, ne znam gde sam, i izbijam na na "T" raskrsnicu naravno bez znaka, i aj sad budi pametan pa skontaj da li treba da idem levo ili desno, stanem, ko mulac vrtim glavu i razmišljam gde ću šta ću, reko aj napraviću pauzu, mozda neko naiđe pa ću da pitam, i... ...i imo sam sreće, posle par minuta naiđe neki dobri čovek u belom Golfu dvojci, od tada ja volem ljude s belom Golf dvojkom, hteo sam da ga izljubim, i uputi me čovek, kaze "lijevo" i pičim ja sav srećan što imam bubrege i što se nisam izgubio, uživam u lepotama prirode kao bik Ferdinand i tako ja naiđem na još jednu lepotu, puca pogled na "Pivsko jezero" , i opet sam morao da pauziram par minuta da uživam u pogledu posle krenem dole da se spuštam ka jezeru, i ugasim motor iz zajebanicije, da nije bilo nekoliko tunela spustio bi se bez kapi potrošenog goriva, e to se zove ekološka voznja, i kad sam se spustio oduševila me prelepa tirkizna boja jezera, to prosto nemože da uhvati ovaj moj telefončić samsung c3530 od 3,2 megapiksela nikad nisam mario da dajem puno para na telefone, ali tog dana mi je prvi put bilo žao što nemam bolji telefon da to uslikam Nastavljam put, nemam mnogo vremena, nebih voleo da me uhvati mrak, ali prosto čovek nemože samo da prođe tek tako, nekad prosto moraš da makar usporiš i napraviš koju sliku

To je sam početak plaže, imaš dalje još plaže dokle god ti oči vide

Ma jok, nešto si pobrkao kolega, to je ooogromna 10km dugačka peščana plaža i koliko znam celom dužinom je slobodan je ulaz, mi gde god da smo otišli niko nas pogledao nije, samo poneki delići su uređeni sa suncobranima i ležaljkama, ali ni tamo ti niko ne brani da uđeš, i tako godinama unazad.

Zato odeš u Donji Štoj veliku plažu kod Ulcinja i nema gužve, staviš peškir i 100m okolo nema nikog, milina.

Trolovanje par ekselans

Ljudi se razbijaju ko lubenice na šta god sednu, bio to bicikl ili 150cc skuter, ali u svakom slučaju, kad imaš nula iskustva 150cc skuter je bolja polazna tačka nego grdosija od 250kg

Treba itekako, za svaki motor te veličine, snage i težine. Ti koji misle da ne treba neretko završe na groblju, u najboljem slučaju na ortopediji...

Pola tih ljudi kupe GS iz fazona, i kao neki status simbol, pa posle skontaju da im ne leži, nit imaju potrebe, znanja, ni iskustva za takav motor, pogotovo ekipa u krizi srednjih godina.

Srećno na polaganju I dobro nam došao

ST MOTO - ne znam da li je neko već postovao nešto o ovom moto vlogu, ja sam ga prošle godine slučajno otkrio na YouTube, i pozitivno se iznenadio, najzad neko ko to valjano radi, znači čovek radi odlične moto testove, bacite pogled na njegov YT kanal, pogotovo mlađi motoristi. https://www.youtube.com/@STMOTO13 Evo njegov poslednji klip:

Repsol se kod nas nije baš odomaćio, retko čujem da ga neko koristi.

Ajde pokušaću ovih dana, al ne obećajem, moram da uradim izmene, pošto je to putopis iz 2013-te

Baš sam to hteo da kažem, ove slike su spas u vreme groznih zimskih dana, iako sam već mnogo puta bio na moru u Crnoj Gori i video skoro pa sve, ali uvek mi je zanimljivo gledati i čitati tuđe putopise doživljene iz njihovog ugla. Ja sam još davno počeo da pišem svoj Crnogorski putopis, ali nikad ga nisam završio, lenčuga...

Ja se stalno lomim da pređem na litru, ali razum je ponovo prevladao pa sam uzeo Fazera, odličan motor, sasvim optimalan odnos snage i kubikaže, pogotovo ovaj tvoj sa glavom od divlje R6-ice

Jedan od mojih dvotaktnih dečačkih snova, blagi restomod RD 350 ypvs

Kao klinja godinama sam ih marljivo skupljao, imao sam ih baš puno, u ono vreme ranih 90ih to je za mene bio jedini izvor informacija i slika, uvod u motoristiku, nije bilo interneta, ni moto časopisa, tek kasnije kad sam dobio džak starih Nemačkih Motorrad časopisa od brata, to je bio praznik listao sam ih non-stop iako ni reč nisam razumeo, ali polako sam počeo da kapiram šta znači reči: hubraum,vasser-luft kuhlung, getriebe, PS leistung, reifen...

Jel se neko seća onih "Turbo" žvaka sa sličicama auta i motora, ovaj lepotan mi je bio jedna od najdražih sličica