Dobro nam došao

Dobro nam dosao

Za litru 2012 godiste spremi minimum 30.000din

Dobro nam dosao Lepa Honda

Nema samo Honda problem sa reglerom, od toga pate svi ostali brendovi, to ti je lutrija...

Ja redovno prekoračujem brzinu, nisam anđeo, ali to činim u okviru razumnog, ne u svakoj situaciji i ne po svaku cenu, treba imati meru, i baždaren instinkt za samoočuvanje koji je jači od naleta adrenalina u glavi. Jedino u naseljenom mestu nikad ne idem preko 60kmh, mada sam i onda u prekoračenju 10kmh jer je propisano 50kmh, ali nikad nisam imao problem, verovatno jer ima gomila njih koji se po gradu zaleću debelo preko 60kmh pa su oni u glavnom fokusu policije.

Mozda bi trebali preimenuju sajam u "Atv-Quad Passion"

Dobro nam došao vladaGS , znači Bmw GS je u planu a?

Pa lakše bi mi bilo da napišem putopis dok mi je sve sveže u glavi, sad sam morao da vraćam film 10 godina unazad, mada ko zna zašto je to dobro, bar sam se malo podsetio jedne lepe avanture na dva točka

Uopšteno je sasvim dobar, 400 i 600ccm modeli su skroz isti, samo se mašina razlikuje, sasija, točkovi i plastike sve ostalo je identično. Solidno udoban kad se navikneš, dobro koči, lepo ide, dobra šasija, lepo se krivinari s njim, odlična zaštita od vetra...

I to bi otprilike bilo to, posle nisam više ni slikao jer je bio baš gadan tmuran dan, tek kada sam ušao u Srbiju onda je sunce rešilo da se pojavi, kako ide ono, "svugde pođi ali kući dođi". Prođe 10 godina, ali nikad nije kasno za pravu stvar, pa do nekog sledećeg putopisa.

I eto mene kod drugara, uspeo sam da potrefim kuću i ako sam samo jednom bio kod njega pre 3 godine, šta reći, slonovsko pamćenje, sećam se bila je naporna vožnja ceo dan obalom bez oblaka, sunce upržilo, al ne žalim se. Posle standadrne dobrodošlice, sedeli smo pili i pričali duboko u noć i planirali gde ćemo šta ćemo sutra. Bio sam dva dana kod drugara, rešili smo drugog dana da idemo na Vodopade-Slapove Krke, to je jedan prelep kompleks u Nacionalnom parku Krka, i preporučujem svakom da ode tamo, prelepo je mesto, ne znam za Plitvice nisam bio ali ovo je extra, i ulaz nije bio bezobrazno skup, i da, možeš da se brčkaš u reci kod vodopada i zadržasmo se mi tamo skoro ceo dan, super je mesto, ima šta da se vidi, ko voli prirodu ovo je obavezno za posetiti. I kao što svemu dođe kraj, tako je došao kraj i mom letovanju, vreme je bilo da se krene kući, a meni se vozi pa mi ne pada teško, jedva čekam da sednem na motor. Svanulo jutro, vreme ne baš naklonjeno, padala je kiša noćas i malo je zahladilo, ispod jakne oblačim duks i dve kratke majice, pozdravljam se s drugarom i njegovima, palim Suzukija, i krećem, opet smo nas dvojica. Maršuta je sledeća, idem preko Drniša i Knina na prelaz Strmica, pa sam u Bosni, zatim Drvar, Mrkonjić Grad, Banja Luka, Doboj, Tuzla, Bijeljina i prelazim u Srbiju na Badovince. I krenuo ja, i kako sam se udaljavao od primorja i približavao Dinari, sve je bilo hladnije, vreme neko tmurno šugavo, ali kiša ne pada, nekako se mimoilazimo celo jutro, tek negde oko podneva je otoplilo kada sam ušao u Bosnu, i tu samo napravio pauzu negde kod Ključa Lepo mesto, šteta što dan nije bio baš lep, tu odmaram i doručkujem, i paljba, gas dok se kiša ne predomisli. I tako me kroz celu Bosnu pratili neki tmurni oblaci, ali ne i kiša, srećom, posle sam okinuo još jednu sliku ne sećam se tačno gde sam bio, neki lep krivudav put, milina.

Ova nijansa je predaleko od one nijanse iz vremena kad je Rizla bio glavni sponzor, ova tamno plava je pokusaj na motogp Suzuki iz 2016 pa na dalje, i imali su te belo-zute sare na plavoj osnovi sa Ecstar glavnim sponzorom,

Nesmem ni za zamislim koliko će to da košta ako imaju

Nisam mislio bukvalno na farbu, već na kolor šemu, to ne može da se naruči u kanti, morao bi komplet plastike sa tom kolor šemom da kupiš a to čisto sumnjam da ima da se kupe plastike tih "limited edišn" modela

Da, ali cela poenta one "limited edition" serije je upravo ta specijalna farba, koje više nema, i samim tim taj motor nije više poseban, naravno to ne znači da je loš tj da je farban zbog neke velike lomljave ili lomljave uopšte, možda je iz hira..

Ma biće to sve u redu, bez sekiracije. Meni je u početku ta Sprint trka bila baš odbojna, ali posle nekog vremena sam skonto da možda to i nije loše, videćemo kad krenu

Ono, "limited edition" može da okači mačku o rep pošto je farban, ono po čemu se najviše isticala ta serija povodom 20godina postojanja GSXR750 motora je ta old skul kolor šema, pored toga motor je imao i vortex diskove napred i drugačiji auspuh. Ovako treba da izgleda motor:

Meni se obe sviđaju, ali mislim da bi okušao sreću sa aprilijom, Yamaha je skoro stigla apriliju sa cenom a ozbiljno zaostaje na polju snage, to je veliki minus.

@DraganNS , @Eol a šta ću kad sam lenčuga , al dobro da ste me iscimali, da ostavim i ja neki svoj trag u sekciji putopisi. Nastaviće se danas kad dođem s posla.

Približavam se moru, nešto se oseća u vazduhu, nešto proradi u grudima, taj osećaj je nepogrešiv i onda kao nagrada za sav trud, pojavi se to veliko beskrajno plavetnilo, u ovom slučaju se pojavila Boka Kotorska, uvertira, ali ništa manje božanstvena, nisam slikao tada, ali imam sliku iz prethodne godine kad smo išli ja i drugar Stigao sam u Čanj negde oko 8, mrtav umoran, nisam znao gde mi se završava dupe a gde počinje sedište, da stvar bude gora, celo društvo je još uvek bilo na plaži bez telefona, a ja ne znam gde je smeštaj, e u kurac, stojim i zovem i niko se ne javlja, pa da li je moguće 'bem ti sreću i sve... i onda sam tako još 20 minuta zivkao dok se nije neko javio, došao u smestaj, istuširao se i srušio u krevet. Sutradan kad sam se probudio bio sam kao nov, iako je krevet bio malecki, pogotovo za nas dvojicu koji smo ga delili ,u maloj sobici 3x3m su bili ugurani bračni krevet i krevet na sprat, za nas četvoricu, milina ako si navikao da putuješ vozom u Indiji, al dobro bar nije bilo skupo i imali smo lep pogled sa terase, prvi red do mora Sledećeg dana smo motore zamenili za vodene sportove i tako prodje 5 lepih dana i bilo je vreme da nastavim putešestvije, sledeća stanica je Bilice kod Šibenika u Hrvatskoj. Krenuo sam ujutro, ali ne previše rano, oko 8h konto sam da ću da spičkam tih 400km laganini do 5-6 sati popodne, što se ispostavilo da je manje/više dobra procena. Stigoh do trajekta u Lepetane, to mi je bila prva pauza, i usput jedna lepa slika Iskrcavam se, nastavljam, stajem u Herceg Novom, u centru, i krećem sa potragom za menjačnicom, bankom, da promenim nešto evra za kune, sto će se ispostaviti da nije baš jednostavna radnja, ali na kraju uspevam, pičim prema granici, i stižem na granicu i zatičem kolonicu od 5-6 auta, razmišljam da li da se provlačim ili ne, i dok sam ja bio u fazonu oću kakiti neću kakiti pojavi se neki baja na GS-u sve sa papučama i kratkom majicm i proleti pored mene pravo na kućicu, ja momentalno krećem za njim, on brzo prolazi, ja takođe, kod hrvata ista stvar, pružam pasoš ljupkoj hrvatskoj carinici a ona mi samo maše da produžim... Šta reći o Jadranskoj magistrali, ono je čudo jedno, bajkerska meka, to se treba obavezno izvozati, uživanje je na maximumu Ubrzo stižem u Bosanski deo Jadrana, Neum, tu imam problemčić na granici, hrvati puštaju bez problema, nastavljam prema Bosanskoj kućici, carinik unutra maše rukom pokazuje da produžim, ja dajem gas i odjednom njegov kolega izleće iz kućice i zaustavlja me i krene da me napušava, zašto nisam stao kod kućice, zašto sam hteo da prođem bez provere bla bla, ja mu uporno govorim da mi je njegov kolega dao znak da prođem, a ovaj me ne ferma, ko pit bul navalio, kaže to je kazneno delo, kazna 200 maraka... ja gledam i ne mogu da verujem šta mi čovek priča... u momentu brzinom munje se pretvaram u zbunjenu pudlicu, "Pa nemojte gospon carinik molim vas, pa nisam znao, pa ovo ono, kme, kme... " i nekako uspem da se izvučem iz nevolje, carinik iskulira, i pusti me uz "srećan put". Posle mačevanja sa carinom BiH, sledio je lep prizor Neumskog zaliva a posle Neuma su se samo redjali prelepi prizori, s jedne strane prelepo more, a s druge prelepe planine Prošao sam kroz gomilu malih primorskih mestašca, gradića, gradova, to malo zna da smori, najgore je bilo u Omišu, kanda sam ubo neki festival ili šta je već, gužva kilometrima pre i posle grada, tu me je spasio lokalac na Beverliju, cepa čovek ne jebe živu silu, ja cepam za njim i nekako se provučemo kroz gužvetinu, i eto mene posle nekog vremena pičim kroz Split, gužva na magistrali, čujem iza mene neko svira, gledam retrovizore, ne vidim ništa da se dešava, vozim dalje, posle par sekundi čujem opet neko iza mene svira, lego na sirenu, a meni u glavi već scena kako se mlatim sa (kako me mlate) neki torcidaši, okrenem ja glavu, gledam šta se koji moj dešava iza, kad ono lokalac na Translapu pozdravlja, ja pozdravljam nazad, i opet mi moja bujna mašta zadala fras bez osnove. I tako posle silnih dogodovština na putu najzad stižem u Bilice kod drugara.

Već dugo vremena visim na forumu i tokom godina načitah se putopisa, ali nikad se nisam udostojio da i sam napišem neki putopis, ima materijala, nije da nema, vozi se tu i tamo, ali sam uvek bio suviše lenj da nešto napišem, jednom prilikom daleke 2013-te godine sam se nameračio i počeo da pišem, da odvajam slike... ali jbg, odustao na kraju, slađe je čitati nego pisati I tako prođe 10 godina, sad je 2023, onaj započet putopis stoji, u međuvremenu sam izvozao još dosta putovanja, video i doživeo sve i svašta, ali to putovanje iz 2013-te mi je uvek bilo posebno drago i specifično po tome sto sam veliku većinu putovanja/vožnje bio sam, uglavnom sam uvek putovao sa devojkom ili sa društvom na motorima, ali te 2013-te se tako potrefilo Bila je poveća ekipa, 4 motora i auto, Ja sa mojim tadašnjim vernim konjem Suzuki RF 400R, Dejan na CBR 600, Damir na Z-750, Nenad na GSXR 600, i dva para golupčića u Reno Meganu Plan je bio da se krene 9. avgusta u 6 ujutro i u jednom danu da se stigne do Crnogorskog mora, to jest u Čanj, klasičnom putanjom, autoput do BG-a, zatim na Čačak pa ibarskom do granice, prelaz Brodarevo, i onda kanjonom Morače do Čanja. Ali moj plan se malo razlikovao od plana od ostatka ekipe, vozim zajedno sa njima kroz Srbiju, pa se odvajam na ulazu u Crnu Goru i idem na prelaz Jabuka, putem preko Žabljaka i Durmitora pa a se vidimo u Čanju, na moru sam s njima 5 dana pa pičim dalje u Hrvatsku kod drugara u Šibenik i vraćam se preko Bosne kući. Ovo mi je bilo treće moto putovanje u životu, prvi put da idem 80% puta sam samcat. Jutro je svanulo, krenuli smo autoputem, cepalo se prosečno 120kmh, sa ponekim ludovanjem 140-150kmh , moj motorić sa svojih 59ks malo kuburi sa snagom naspram ostatka ekipe koji voze motore od oko 110ks, ali držali smo se zajedno nekako, prva pauza je bila na silazu sa autoputa, i to je ujedno bilo i prvo točenje goriva, jedva sam čekao da siđemo s auto puta, nastavili smo magistralom prema Čačku, tu je počinjalo da bude zanimljivo, druga pauza je bila negde između Čačka i Zlatibora Zatim smo nastavili voznju, koja je vrlo često bila na ivici zakona, e mladosti ludosti, tu sam naučio da ne treba da pratim ničiji tempo, već da vozim svoju vožnju, sledeća stanica je bio Zlatibor, a viđi mene lepog, mladog i pravog, i Zlatiborsko jezerce u centru kakvo je nekad bilo bez led svetiljki, prskalica... tu smo klopali, i nastavili put. Put od Zlatibora pa do Prijepolja je stvarno jedan od najlepših za vožnju u Srbiji, kvalitetan, krivudav, milina za krivinarenje motorom, kilometri po ovom lepom putu se nižu i ubrzo stižemo do tačke razdvajanja, ekipa ide na Brodarevo a ja nastavljam prema prelazu Jabuka, ovo mi je bio prvi put da idem na ovu stranu i prizori prirode su me iznova oduševljavali, uspon je konstantan već duže vreme, penjem se i penjem, nadmorska visina je sve veća, motor radi bez greške, karburacija perfekt, stižem do jednog lepog odmorišta, pogled fantazija, planinarenje se isplatilo, ubrzo nailazim na maleni granični prelaz, gužve nema, stajem, dajem pasoš, sve prolazi brzo i u redu, carinicima dosadno, popričam sa jednim, kaže čovek voli motore, i zamoli me da zavrnem motor kada krenem da im razbijem malo monotoniju, reko "nema problema gospon carinik" , krenem ti ja i zavrnem dušu ovom mom vrištavcu od 400cc a auspuh protočni, masinica vrišti i nestaje u planinama... Ušao sam u Crnu Goru, put me oduševljava, baš je uživanje, krivinarim, brigu ne marim, i za malo me iznenadi jedna lakat krivina, ups... ali srećom, uspevam da usporim i uhvatim je, a posle krivine pravac, a na pravcu patrola, i zaustavlja me, kaže pandur, tu se mnogi spičkaju u toj krivini, nije ni tražio dokumenta, malo se ispričali, i poželi mi čika pandur srećan put, nastavljam, i uskoro stižem do Pljevalja, vidim termoelektranu kao iz Simsona, čekam Homer i Mr.Burns da se pojave Priroda sve lepša, putevi sve lepši, Crna Gora je stvarno izmišljena za moto vožnje, priblizavam se Durmitoru a pre Durmitora pojavljuje se Žabljak, lep planinski gradić, i tu nastaju kompilkacije, pošto naravno nemam navigaciju, šta će mi to, i krenem ja da tražim planinski putić koji ide preko Durmitora i izlazi na Pivsko jezero i Plužine, pitam tamo, pitam vamo...i ljudi me usmeravaju na put, ali put mi ne izgleda baš najbolje, sve mi govori da to nije taj put, sve neke uske uličice, pa levo, pa desno, pa opet stani pa pitaj čoveka, kaže to je to, samo prati put, a put neki čudan uzak, kroz grmlje, kroz neka dvorišta, ovce i krave svugde, put sav iskenjan, radim slalom izbegavam govna, razmišljam, u pičku materinu, ako se sad ne pogubim nikad neću, gde me bre poslaše ovi ljudi, ovaj putić ko da vodi u neki dvorac sa drakulom koji će bubrege da mi povadi, ma garant su me zajebali i sad se smeju i klade se koliko će mi trebati da ukapiram da idem pogrešnim putem..i malo po malo, put postaje sve lepši i lepši, i od jednom izbijam na neku čistinu, gledam, ono prelep prizor, nastavljam dalje i vidim tablu "Durmitor" uh dobro je I posle te table, kao da sam se teleportovao negde ni sam neznam gde, ono je stvarno prlepo mesto, sve lepše od lepšeg, nikad sporije nisam vozio, hteo sam sa upijem što više okolinu, malo malo pa stani slikaj, gledaj, nemožeš se nagledati one lepote, i tako ja se tageljam po lepom Durmitoru i vidim neka planinska kućica, ima stub sa SFRJ zastavom, priblizim se još, kad ono neki lokal, simatično I tako ja uživam po Durmitoru, i odjednom krene put da me vodi opet u neki šumarak, uzak put, sve laktovi krivine, ne znam gde sam, i izbijam na na "T" raskrsnicu naravno bez znaka, i aj sad budi pametan pa skontaj da li treba da idem levo ili desno, stanem, ko mulac vrtim glavu i razmišljam gde ću šta ću, reko aj napraviću pauzu, mozda neko naiđe pa ću da pitam, i... ...i imo sam sreće, posle par minuta naiđe neki dobri čovek u belom Golfu dvojci, od tada ja volem ljude s belom Golf dvojkom, hteo sam da ga izljubim, i uputi me čovek, kaze "lijevo" i pičim ja sav srećan što imam bubrege i što se nisam izgubio, uživam u lepotama prirode kao bik Ferdinand i tako ja naiđem na još jednu lepotu, puca pogled na "Pivsko jezero" , i opet sam morao da pauziram par minuta da uživam u pogledu posle krenem dole da se spuštam ka jezeru, i ugasim motor iz zajebanicije, da nije bilo nekoliko tunela spustio bi se bez kapi potrošenog goriva, e to se zove ekološka voznja, i kad sam se spustio oduševila me prelepa tirkizna boja jezera, to prosto nemože da uhvati ovaj moj telefončić samsung c3530 od 3,2 megapiksela nikad nisam mario da dajem puno para na telefone, ali tog dana mi je prvi put bilo žao što nemam bolji telefon da to uslikam Nastavljam put, nemam mnogo vremena, nebih voleo da me uhvati mrak, ali prosto čovek nemože samo da prođe tek tako, nekad prosto moraš da makar usporiš i napraviš koju sliku

To je sam početak plaže, imaš dalje još plaže dokle god ti oči vide

Ma jok, nešto si pobrkao kolega, to je ooogromna 10km dugačka peščana plaža i koliko znam celom dužinom je slobodan je ulaz, mi gde god da smo otišli niko nas pogledao nije, samo poneki delići su uređeni sa suncobranima i ležaljkama, ali ni tamo ti niko ne brani da uđeš, i tako godinama unazad.

Zato odeš u Donji Štoj veliku plažu kod Ulcinja i nema gužve, staviš peškir i 100m okolo nema nikog, milina.