Sreda 16.9. Radni je dan, nema gužve, a imamo vremena za vožnju. Deonica: Rudnik - Gornja Šatornja. Posle uživanja preko Venčana, Darosave, Belanovice, „autostrada“, sa kvalitetnom podlogom, oivičena betonom i lepim krivinama... Bez obzira na, mestimična, ograničenja na 50-60, svi redom „peglaju“ kroz krivine , a na pravcu kao da voze torpedne čamce a ne automobile sa prikolicom. Uklopiš se u tok saobraćaja. I teraš... Ja napred diktiram ritam i presrećem „sekače“ krivina. Sin iza mene na, bezbednom, odstojanju, strpljivo „kruzira.“ Na mostiću, pre Donje Šatornje, pokušava da mu se nakači na rep, lokalni „kaf rejser“. Mlad dečko, bez kacige, na nečemu od dva takta... Još uvek smo ipak prebrzi za njega (iako idemo standardnim ritmom). Vidim da nije baš vičan „krivinarenju“ (ne uspeva da prati i putanja mu je rizično preširoka) Definitivno nema iskustva. Usporavamo i vozimo sporo (jer smo zagazili u naselje). Sad je već u kađivinom repu preblizu (jebeno preblizu)... U samom centru varoši, uz dernjavu napaćene „cvajtare“, ulični trkač, nas „uspešno“ pretiče. Širok, dečji, osmeh je na njegovom licu, dok prolazi pored mene... Trijumfalno se ubacuje ispred, izvodeći neki performans za lokalni živalj. Nešto u fazonu trkača, rizikujući da se zakuca u autobus koji je počeo da staje na stanici. Gledam ga i osećam se otužno. Bez kacige, majica i kratke pantalone, lagane patofnice na nogama. Motocikl sitne kubikaže, bez zadnje svetlosne grupe i pokazivača pravca (sve polupano, a izlomljeni ostaci plastike su još uvek na njemu), zadnji točak mu malo vrluda... Kakve su mu gume i kočnice, ne mogu ni da zamislim. Registarsku tablicu, naravno, nema. Verovatno ni dozvolu. Koliko prekosutra kupiće, za sitnu lovu, neki, jači, žešći, dreš i šta onda..? Kada, možda, jednom i izađe iz auto-škole i položi vozački ispit, nastaviće da misli da mu je sve dozvoljeno i ponaša se po principu: sada me više niko ne kontroliše. I dalje, ja, odlučujem šta moram a šta ne moram da radim tokom vožnje. Isto kao što se loši dani nikada ne nalaze na porodičnim fotografijama, tako se ni bahati mamlazi ne bave sopstvenom niti bezbednošću drugih. Od najranije dobi, pa do duboke starosti (ako je uopšte dočekaju).

Bolesno!!! Postaviti sajlu na šumskom putu, koji inače koriste motociklisti. Ubiti nedužnog mladića. Imao je samo 21 (dvadeset jednu) godinu života. Bolesno do bola.

Pre dve godine, u Ljermontovoj, dobijem nalepnicu koja je, skoro, istog momenta spala. Od tada nalepnicu montiram uz pomoć parčeta obostrano lepljive trake (u odgovarajućoj dimenziji). Ista situacija, prošle godine na drugom motociklu, sticajem okolnosti opet Ljermontova (baš čudno, kao da su predviđene da se lako skidaju ili gube). Ultra jaka obostrano lepljiva traka, pa nalepnica. Vidljivo mesto, desna čizma prednje viljuške. Za, zlonamerno, skidanje iste treba se potruditi. Do tada, vickasti, "skidač" i sam može biti skinut.

Zanimljivost dana: Japanski Harley Davidson - Sankyo Rikuo Motorcycles - Auto Republika AUTOREPUBLIKA.COM Podelite sa prijateljima:Harley Davidson je proizvođač kojem nije potrebno neko veće predstavljanje. Ako ste čitali našu...

Ameri su bili prisutni i u Evropi (što je nekako standardno, u poslovima bilo koje vrste, vezano za učešće u vlasništvu i sl.). Saradnja talijanske Cagive i HD-a. Kupovinom fabrike Aermacchi /firma AMF/ Harley-Davidson je krenuo u proizvodnju malih motocikala. Do 1979. godine kompanija je dostigla godišnju proizvodnju od 40 000 motocikala, sa osam modela, pokretanih dvotaktnim motorima u rasponu od 125 ccm do 350 ccm. Mnogi Harley-Davidson modeli nastavili su se proizvoditi pod imenom Cagiva. Vremenom je Cagiva paletu terenskih motocikala poboljšala i proširila, čime je na kraju proizvela vlastitu WMX seriju moto-cross motocikala (T4 350 cm³, koji, još uvek, koriste italijanske i francuske oružane snage zbog okretnosti i snage). Elem, neko će se zapitati. Ajde Aermaći... Ali kakve veze ima T4 350 i 500 sa Harley-em? 1999 Harley Davidson MT500 Svoje poreklo zapravo vuče iz Italije, početkom 80-ih, firma SWM (Speedy Working Motors), specijalizovana za proizvodnju off-road motocikala. Dizajn je zatim pokupila britanska kompanija Armstrong-CCM (koja je formirana 1971. godine od ostataka trkačkog odeljenja BSA), koja je 1984. započela proizvodnju motocikla i proširila njegovu upotrebu u vojne svrhe. Armije Velike Britanije, Kanade i Jordana koristili su ih u ograničenoj količini do 2000. godine. Krajem devedesetih Harley Davidson je želeo ući na vojno tržište i "zavesti" najbogatiju vojsku na svetu (američku). Činilo se da je MT500 odličan izbor, pa su ga držali takvim kakav jeste i samo ga “obogatili” logotipom Harley-Davidson, kako bi ga predložili američkoj vojsci. Glavni adut MT500 je austrijski Rotax motor, poznat po dobrom obrtnom momentu i pouzdanosti - idealan za vojnu upotrebu (ima ga i u verziji 350). U kombinaciji sa gotovo neuništivom, ultra debelom ABS plastikom. Motor od 500 kubika i 4 takta uparen sa 5-stepenim menjačem i jedinim načinom da Rotax zareži, stertovanjem kurblom (bez magičnog dugmeta). Nažalost po Harley Davidson, u vreme kada su pokušali doći na vojno tržište u SAD-u, vojska je odlučila imati vozila samo na dizel, kako bi mogla standardizovati gorivo na bojnom polju. MT 500 je automatski otpao, izgubivši od Hayes-ove adaptirane, dizel, verzije Kawasakija KLR650. Na kraju, postoji samo 500 primeraka, Harley-Davidson MT500. Tako da, opet, ima neku kolekcionarsku vrednost. A samim time "oreol" mitološkog motora. “Dok neki celog života sanjaju svog Harley-a ili BMW, neki se kroz život voze.”

Ili što bi rekli:"Ne naginješ se, onda to nije motocikl." Ceo koncept je još od 2013. godine. Kreissieg Leaning Harley Trikes Are Indeed Different - autoevolution WWW.AUTOEVOLUTION.COM Kreissieg (KSG) has been around for some time now, and here's a new video of their nifty leaning trikes. In case you are...

Generalno više preferiramo vožnju od stacioniranja na jednom mestu. Ali ipak lepo nas je videti. Svratili danas u sklopu dnevne rute. Naravno, povratak kući preko Kosmaja i Avalskim,

Pomenuti majstor sigurno ima iskustva sa Tomosima. Jedan od problema koji se pojavljivao naročito kod tzv. Penti je pravila bobina. Gde je zagrevanjem motora dolazilo do njenog "probijanja", trokiranja i/ili gašenja motora. Nakon kratke pauze ili pri prvom, hladnom, startu pali na "čvrgu." Elem, evidentno da postoji problem sa varnicom na svećici kod zagrejanog motora. Kao što su već naveli: adekvatne svećice (propisane toplotne vrednosti), pregledati instalacije i kontakte na njima... Bobine mogu biti ispravne, ali one direktno zavise od "crne kutije" koja je prepuna elektronike (hiljade kilometara truckanja-vibracija, vlaga i visoka temperatura uzimaju svoj danak). Motocikli opremljeni CDI jedinicom, kao uzrok njenog neispravnog rada mogu imati ovakve simptome (bizarno ponašanje svojstveno "gremlinima" u motoru). Posebno na zagrejanom motoru: trokiranje i nemogućnost rada na ler gasu. Dovoljno je da postoji povremeni prekid na kontaktima sa ovom spravicom, pa da pravi probleme.

Gružansko jezero.

"Nije važno koji motor voziš, vetar je isti za sve." Pravila lepog ponašanja nalažu da pozdravim onoga koga sretnem na drumu. Da li će mi uzvratiti odpozdravom, to prepuštam drugome. Jer svako, svoju, veličinu pokazuje rečima i/ili delom. Bilo da je u pitanju "bajker" ili bajker, kacigu na glavi nosi čovek (žena ili muškarac).

Otvoren "Avalski."

Već par godina, naša, "zimsko-prolećna" ruta, koja sadrži i ovu alternativu, za one koji, možda, ne znaju. Ili koriste navigaciju. Naravno, da se vožnja Avalskim putem podrazumeva (pa ga nisam ni obeležio). Tokom cele sezone (posebno vikendom) jedan od načina da brzo i bezbedno stignete do Ibarske magistrale. Deo puta, koji se ne nalazi na mapi, je, od prošle godine, pokriven novim, kvalitetnim asfaltom (relativno brza i bezbedna ruta, sa par lepih, dugih, krivina i promenama visinske kote). Google Maps WWW.GOOGLE.COM Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Jedna od "soft" enduro ruta (asfaltna podloga, mestimično oštećena). Ako čoper prolazi tu trasu, ne predstavlja problem nekom ozbiljnijem motociklu. Bez frenkventnog saobraćaja (osim Ibarske). Google Maps WWW.GOOGLE.COM Malo ozbiljnija urban-enduro trasa. Solidan asfalt dobrim delom, ali uzak put u blizini jezera. Zahtevnija promena visinske razlike na veoma kratkoj deonici (spust i uspon, praćen krivinama). I opet: Ako čoper prolazi tu trasu, ne predstavlja problem, ozbiljnijem, motociklu. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Jezero Bela reka

Baki doo

Mitas Terra force R (u odgovarajućim dimenzijama). Po specifikacijama (u poređenju sa Michelin anakee 3), potpuno su identične: 130/80-17 65H TL (indeks nosivosti 290 kg i indeks brzine 210 Km/h). 100/90-19 57H TL (indeks nosivosti 230 kg i indeks brzine 210 Km/h). Tako piše "na papiru." Radi se o radijalnom pneumatiku, koji pravi neke kompromise, kao "tvrđa" putna guma (asfalt 90% / 10% teren, za putne enduro motore). Iskustveno: Mitas gume na Cagivi Canyon 500 (u svakodnevnoj eksploataciji). Drže isto (na početku vožnje i na kraju). Brzo se zagrevaju, nizak nivo buke i solidno prijanjanje (prelazak preko mokrog lišća, sa osećajem sigurnosti). Vožene u suvim i vlažnim uslovima (osim snega) i zadovoljan sam izborom. Prvom prilikom ću ih isprobati i na snegu. Preporuka pneumatika može da se svrsta u istu kategoriju, kao i tematika: "koje ulje sipate?" Siguran sam da te, navedena guma, neće razočarati.

Upravo tako, kao što je Đunta naveo. I u najgorim postupcima pojedinaca, možemo steći iskustvo. Znati kako ne treba. Kao što sam napisao često koristim taj kružni tok. Bez ikakvih problema, osim što redovno iščekujem biciklistu, sa leve ili desne strane (jbg. svako ima neki trip). Ujutru odvezem suprugu do Resavske. (jutarnji špic i tortura od Rakovice do Miloševog konaka, kružni tok mi je opuštanje). U povratku, pre "Zvezde" obično čekam na kolonu mladih pitomaca (srce mi zatreperi od radosti, kada vidim toliko velike dece kako u koloni prelaze pešački na Bulevaru Vojvode Putnika). Prelazak "Zvezde" opušteno (kolona pitomaca prelazi Andre Nikolića-popularni "Šeher"). Popodne u 15.00 opet Zvezda. Mrcvarenje iz grada, opušteno, preko "Zvezde", ka Rakovici. Realno na samom kružnom toku ima prostora za 4 stisnute odn. 3 komotne kolone putničkih vozila. I retko je gužva. Nema potrebe razmišljati previše. Spoljni krug, leva polovina trake je "moja." Spoljni krug, desnu polovinu trake hvataju oni koji skreću ka "Šeheru." Desi se da poneki izleti, od Šehera. Bože moj, usporim, on upadne u traku. Neko sa moje leve strane iskoristi priliku da se ubaci. Dobro je, brate, cepaj dalje... Motociklom je slično. S tom razlikom što sam nešto "bezobrazniji" u provlačenju, tako što koristim drugo vozilo kao štit. I nemam problema. Osim što, redovno, iščekujem biciklistu.

Upravo tako. Svakodnevno (po 4 puta u toku dana) koristim taj kružni tok, na isti način. Desna spoljna traka (bliže levoj ivici), normalna brzina (levi pokazivač pravca uključen do prolaska prvog isključenja "Šeher"), palim desni i pičim ka Miloševom konaku. Nije mi problem da propustim vozača od Šehera, koji je, eventualno, već "zagazio" u raskrsnicu, da se uključi. Često puta mi i mahnu u znak pozdrava (većina vozača zna ko ima prvenstvo na ovakvoj raskrsnici). A i da ne zna, bolje mi je da takve pustim (ja želim da stignem gde sam planirao). Zarad istine, moram da pojasnim nešto. Moj komentar, o pravilu desne strane (neprikosnoveno pravilo, kada nije drugačije regulisano saobraćajnim znacima), odnosio se na ovu animaciju: Na Starom sajmištu ima jedan kružni tok na kojem nema znakova, već je jedini regulisan pravilom desne strane. Svi ostali imaju znakove koji pokazuju ko ima prvenstvo prolaza“. Onaj ko je, pre desetak godina, imao (ne)priliku da se na Lefkadi (Grčka) nađe u ovakvom kružnom toku, stekao je utisak da se radi o veoma bezobraznim vozačima ili mu je pokvaren godišnji odmor zbog čukanja sa bahatim "uključivačem" u kružni tok. Retke su, ovakve kružne raskrsnice, ali postoje. Sporne putanje u kružnom i nisu tako sporne, ako se radi o regulisanoj raskrsnici: Ali, ali... Ako bi, kojim slučajem, žuti auto, hteo da produži putanjom levo, crveni je u problemu. Ili u situaciji da neki od učesnika kolone, iza žutog auta, želi nastaviti putanju, crveni je, opet u problemu. Realno gledano pravilo desne strane više pristaje britanskom načinu vožnje, tako da Švajcarci i nisu baš "mimo sveta" sa pravilom leve strane. Glavu nam ne čuvaju pravila, jer ih, pojedinci, krše. Glavu čuvamo sami. Tako je bilo i sa sa pokretačem teme. I drago mi je, svaki put, kada uspemo ostatu u sedlu.

Moram da podsetim da, na animaciji, saobraćaj teče velikom brzinom. U realnosti je kretanje u kružnom toku, veoma sporo iz razloga što je raskrsnica regulisana pravilom "desne strane." Svi u kružnom toku, moraju pustiti one koji se uključuju. Ili, ja, ne vidim obrnute trouglove.

Kao što napisah: U vremenu vladavine sociopatskog ponašanja, najvažnije je ostati čitav. Procenat ljudi sa sociopatskim ponašanjem, u globalnoj populaciji, je oko 4%. U autobusu, javnog prevoza, društvo vam pravi dvoje sa ovakvom vrstom poremećaja. U kolektivu sa 500 ljudi, dnevno, srećete njih dvadeset sa ozbiljnim poremećajem ličnosti. Koliko ih je, u ovom trenutku, na ulici, u saobraćaju...i kada nam se staze, mogu, preplesti? Ko to može da zna?

Na 22.30 ima objašnjenje situacije paralelnog isključenja iz 2 trake, kružnog tola, u 2 izlazne trake. Dozvoljeno je, ali...

Svi smo mi seoski građani i građanski seljaci. I sve u životu ima svoja pravila. Tako i kružni tok. Ali u vremenu vladavine sociopatskog ponašanja, najvažnije je ostati čitav. Na kružnom toku "Topčiderska zvezda", pre par godina je docrtana i biciklistička staza (koju, na svu sreću, niko, ne koristi, ali nikad se ne zna...). Mene, lično, svaki put "stresira" pri isključivanju, ka Miloševom konaku (u automobilu je nešto teža situacija nego na motociklu). Vozač koji izlazi od "Šehera" je dobrano zagazio u kružni tok, onaj iz unutrašnje, leve, trake, pokušava da me izgura, presecajući moju putanju u desnoj traci, a ja brzim pokretom glave proveravam desnu stranu preko biciklističke staze (da slučajno nema bicikliste). Stručnjak koji je dodao ovakvo nešto na postojeći, davno projektovani, kružni tok, sa više saobraćajnih traka, je tanak kao "flis" papir (ili ga baš briga za postulate bezbednosti). Jer se biciklističke staze, po pravilima saobraćaja, komponuju u kružnom toku sa jednom saobraćajnom trakom (da se izbegne situacija presecanja putanje pod skoro 90 stepeni, prilikom izlaska pri isključivanju). Kada bi, kao motociklista, pokušao da iskoristim ovo parče "slobodnog" prostora ili vozio uz ivicu desne trake, bio bi "oduvan" samo tako.

A delove za ovo "govance?"

Izdavanje nove probne vozačke dozvole zbog upisa nove kategorije Ako lice sa probnom vozačkom dozvolom položi ispit za vozača vozila jednu od ostalih kategorija A1, A2, A, B1 i B probna vozačka dozvola za novostečenu kategoriju važiće do datuma važenja probne vozačke dozvole koja je prvo izdata. To može smisliti, samo, maher šibicarenja. Trpanjem različitih (nespojivih) kategorija u isti koš, nema ni "k" o naporima za povećanje bezbednosti u saobraćaju mladih vozača, posebno motociklista. Nema potrebe za adekvatnim programom, njihovog, bezbednog uvođenja u sobraćaj. Nudi im se alternativa: Položiš za "B", ide probna vozačka. OK. Onda malo posle "iskalkulišeš" vreme za "A" (pre isteka probne za B) i preveslaš sistem. Dobijaš, "pravu", vozačku, dozvolu. Zato su i data "uniformna" ograničenja, u toku važenja probne vozačke dozvole (jebe im se koliko imaš iskustva i staža na drumu). Neminovna je "kolateralna" šteta: Ko nikada nije imao probnu vozačku, a vozi dugi niz godina (jednu, ili više kategorija), dobija probnu vozačku dozvolu, za novu kategoriju vozila (elemenat uterivanja "k" prisutan, u visokom procentu). Daje se mogučnost proizvoljnog postupanja prilikom dopisivanja veće (A) kategorije. Imaš A1 ili A2 (a nisi imao probnu vozačku), položiš za "A" i dobiješ probnu vozačku, iako se radi o istoj kategoriji (elemenat uterivanja "k" kompletan ili 100%). Kada je u pitanju "AM" kategorija. Kandidat može da upiše AM kategoriju sa 15 godina a sa navršenih 16 godina stiče pravo da polaže praktični ispit. Nakon položenog ispita kandidat dobija probnu vozačku dozvolu u trajanju od 2 godine ili do 21 godine starosti. Kandidati koji su posedovali B kategoriju (probnu vozačku dozvolu), dobijaju odmah pravu dozvolu, (AM), a kandidati koji nisu posedovali probnu vozačku dozvolu dobijaju probnu dozvolu za AM kategoriju. Probna vozačka dozvola za novostečenu kategoriju (B ili A) važiće do datuma važenja probne vozačke dozvole koja je prvo izdata (AM). "Svako, u Srbiji, mora, jednom, imati probnu vozačku dozvolu."

Član 10 Obrazac probne vozačke dozvole... Stav 4 Tačka 9. Kategorije vozila kojima vozač ima pravo da upravlja.". Poleđina probne vozačke dozvole izrađuje se u žuto-oranž boji i sadrži tabelu sa četiri kolone i sedamnaest redova u koje se upisuju podaci o kategorijama vozila kojim probna vozačka dozvola daje pravo upravljanja i podaci o ograničenjima prava upravljanja za kategorije vozila za koje se izdaje probna vozačka dozvola i osamnaestim redom ispod kolona u koji se upisuju dopunski podaci u vezi sa ograničenjima. Pravilnik o vozačkim dozvolama WWW.PARAGRAF.RS Pravilnik o vozačkim dozvolama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 20/2019 i 43/2019)