Pravo pitanje nije odakle smo došli. Već, da li smo zaboravili ko smo? https://postimg.cc/bZkRXtJh

"Strpljenje je majka mudrosti" je poslovica koja ističe važnost smirenosti i čekanja pravog trenutka za delovanje. To je veština koja se uči, a pomaže u prevazilaženju frustracija i donošenju boljih odluka u teškim situacijama. Često se vezuje za poslovicu "strpljen-spašen." Ova izreka nas uči da brzopletost često vodi do grešaka, dok nas strpljenje dovodi do mudrijih rešenja. To je veština koja se uči postepeno, na primer, u saobraćajnim gužvama ili čekanju u redu. https://www.instagram.com/reel/DLMvKCPMIDk/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=NTc4MTIwNjQ2YQ== Važno je razumeti da se stvari dešavaju u najbolje vreme, čime se smanjuje stres. Strpljenje smanjuje frustraciju i pomaže da ostanemo smireni i u najtežim situacijama.

https://youtu.be/svInpEKvrjE?si=6ZjBAiE3R_OxQGUI

Realno. Zašto bi vozio motor "na koleno" ako idem, samo, do prodavnice? Ima boljih tema. Vožnja motocikla telom (body steering) Podrazumeva prebacivanje težine, pravilno držanje i korišćenje kukova za upravljanje, što omogućava stabilniji prolazak kroz krivine i veću sigurnost. Koristeći težinu tela, pokrete kukova i pritisak odgovarajućeg stopala ili oslonac (pri naginjanju i skretanju), za razliku od, neopravdano, favorizovanog "counter steering-a." Ovde imamo dve mogućnosti (iste, ali malo različite). Mala brzina kretanja 1. Iako je vrlo efektivan za naglo skretanje, pri maloj brzini i suptilne promene težine, ograničen je na otprilike 1-2% upravljanja telom pri velikim brzinama (u poređenju sa direktnim "counter steering-om"). 2. Pri maloj brzini, za naglo skretanje, oštru krivinu i raskrsnicu koristi se i tehnika "kontranagib" (Counterbalance/Counterlean), gde telo ide suprotno od motocikla. Velike brzine Pogledajte bilo koju GP trku, bilo kog vozača (kamera, sa pogledom na guzu). Svaki profesionalni trkač to radi. Pre krivine prebaci deo debelog mesa u pravcu skretanja, koči, izbaci koleno (ponekad i celu nogu), stvarajući telom efekat padobrana (kako bi što više usporio, uz doziranu upotrebu kočnica). Zavisno od toga koliko brzo žele da nagnu motocikl to će i naginjanje tela, prema unutra, biti brže. Šikana (niz uskih krivina sa više promena pravaca) ili brza, oštra, krivina zahtevaće brzo prebacivanje tela, sa jedne na drugu stranu. Ako se radi o dužoj putanji, pre ulaska u krivinu (kao i u normalnom saobraćaju) nema potrebe za usporavanjem i dodatnim kočenjem. Jednostavno "bace" telo prema unutra u pravcu krivine i "kažu" motociklu želim da skreneš (za nekih 20, 30, 50,100 metara), tako što prilagode vreme i intenzitet spuštanja tela ka unutra. Vremenski interval u kome pomerate telo je važan faktor. Za brze manevre je bitan i odnos "težine" vozača i motocikla (idealno je da masa vozača bude 1/3 mase motocikla). Lakši vozač ili teži motocikl zahteva bržu reakciju tela, dok teži vozač ili lakši motocikl traži sporiju reakciju tela za isti efekat. Isto tako, zavisno od vrste motocikla (sport, enduro, turer, krstaš), različito je vreme i inenzitet "body steering-a." Tako da ova tehnika itekako ima svoju primenu i pri većim brzinama. Posebno kada želite pozdraviti, po protokolu, rukom, drugog bajkera, koji vam dolazi u susret (čak i kroz krivinu). Održavajte opuštene ruke i ramena kako biste izbegli neželjene inpute na upravljaču. I više puta ponovljene stvari. Kontrola motocikla stiskajući rezervoar kolenima. Pre krivine, lagano pomeranje gornjeg dela tela i kukova ("pola guze" ili "cela guza" iz sedišta) prema unutrašnjoj strani krivine. Uvek gledanje daleko kroz krivinu, tamo gde želite da stignete, jer motocikl prati pogled vozača. Pomeranjem tela smanjujete potrebu za ekstremnim naginjanjem samog motocikla, što povećava prijanjanje guma. Za početnike se preporučuje postepeno uvođenje ovih tehnika i fokus na pravilnu tehniku pre brzine.

Just a moment... WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM

Intermeco

Neki dan scena na semaforima kroz Žarkovo. Jahač na Royal Enfield-u i ja na Hodnici probijamo se, svaki put, na čelo kolone od Vodovodske, preko Žarkovo spomenika i usput komuniciramo (prednosti open kaciga). Na semaforu, pre pumpi u Žarkovu, udenemo u sendvič veličanstvenika na Svetoj kravi. Pogledasmo ga iz, naše, žablje perspektive, sve iz derta i sevdaha, željni da nam klimne glavom. A, on, ladno, šaraka pogledom, levo/desno, preko naših glava. Da ti jeBeMW-e i po redu sve... https://youtu.be/Lg5as_C0Pl8?si=DYlKfXLSsi3T2tlw Dok je on prešaltao iz I u II, mi smo već bili kod Lav auta.

Kažu za momke na kruzerima i čoperima da ne pozdravljaju? Ne znam zašto, ali meni se uvek jave.

Već sam pisao na ovu temu. Kao roditelju motocikliste (vozi intenzivnih, 12 godina u A kategoriji), ni dan danas mi nije svejedno. Koliko god je majka bila protivnik motocikla, pristala je na moje argumente o potrebi da nauči vožnju. Vremenom se navikla na odraslo dete a ja sam postao gori. Pozajmljivao sam mu Tomosa da ga tera po praznom parkingu. Menjao sam mu položaj prepreka (slalom, pa nazad, slalom, osmica u oba smera). Tražio da vozi kroz blato, lišće, travu (monotono, satima, isto i isto). Koračao ispred, nogu pred nogu, dok on za mnom "kvačila" i brije lamele. Svaki, njegov, uspeh je bio, moj, uspeh. Razvijao sam mu mišićnu memoriju. Posle je svojih prvih 125 ccm, vozačku i na dalje, isfinansirao samostalno. U međuvremenu bilo je i situacija i padova (nijedan kontaktni udes). Supruga mi nikada nije prigovarala zbog toga. To je nešto na šta se privikneš i srećan si kada te od dva zla snađe manje. Ako se ikada desi, desilo se. Znam da ne može biti sa fatalnim ishodom, jer je, on, bolji vozač, može strpljivo, kilometrima, da vozi u koloni... Ne rizikuje. Za razliku od mene, sigurnog u svoje vozačke sposobnosti, koji je, u poslednjih pet godina, tri puta "popio patos." Gde je, doduše, uvek više stradao motocikl nego ja (ali je uvek mogao da me doveze kući). Juče je žena, pri brzini saobraćaja od 110 km/h, pre Bubanj Potoka, u levoj traci krenula da koči i na kraju je stala (sa uključenim desnim pokazivačem pravca) da skrene desno, preko desne trake, prema, jebem li ga, Leštanima ili Beogradu). U punoj brzini sam protutnjao između njenog vozila i bankine, gledajući daaaleko ispred (koristeći sirenu i dobro utvrdivši da je u pitanju baba buskera za volanom). Da sam kočio završio bi kao USB fleš u njenom gepeku. To je bila moja sreća, ne veština. Sreća je u svesnosti da ne možeš ni zamisliti šta, u nekom trenutku, može nekome pasti na pamet.

"Ljudi ne obraćaju ni približno toliko pažnje na tebe koliko ti obraćaš pažnje na sebe." Pokaži poštovanje. Ako ljudi kojima ga pružaš vrede išta, vratiće ti ga. Ako ne vrate, operi ruke od njih i idi dalje. Naučio sam da sve počinje tako što naučiš da poštuješ sebe i da se držiš sa dostojanstvom. Definitivno, to, nije lako shvatiti, ali dosta toga kako mi doživljavamo da nas drugi vide ima više veze sa nama nego sa njima. Lone rider Iako su grupne vožnje ultimativan način povezivanja sa prijateljima i deljenje uspomena, samostalno jahanje donosi različite nagrade, koje redefinišu sam pojam putovanja motociklom. Omogućava vam da potpuno budete prisutni, pomerajući granice za koje niste znali da postoje (i mentalno i fizički). Što ste više kilometara sami, to bolje. Vraćate se u "normalan" život sa većim razumevanjem sebe kao osobe i vozača, dok se povezujete sa prirodom na potpuno novom nivou. Kada se vozite sami, otvoreni put postaje platno za introspekciju. Stalno zujanje različitih delova tvog motocikla, koji rade zajedno, promene u krajoliku i odsutnost ometanja, neguju okruženje za duboko razmišljanje. Osećaš da su ti čula pojačana, primećuješ suptilnu lepotu okoline, novootkrivenu svest koja nadilazi krajolik. Razmišljaš o svom životu, strastima i sopstvenom mestu unutar velike svetske tapiserije. To nije samo fizičko putovanje. To je unutrašnje istraživanje koje ljušti slojeve sa sebe, otkrivajući skrivene snage i rasplamsava strast. Za mene je to često način pronalaska sopstvene kreativnosti, da rešim neki poslovni problem, koji nisam mogao shvatiti dok sam ga radio. Religijski proučavajući načela strateškog "coachinga", koji kaže, da je većina problema rešena kada smo daleko od stvarnog radnog okruženja. A tu je i uvid u ono što zaista želite od života, koji otkriva još više filozofskih elemenata. Dok odgovarate na poziv solo vožnje motociklom, možda ćete, jednostavno, otkriti duboku vezu sa sobom koju nikada niste očekivali. Da, za vožnju motociklom je potrebna: hrabrost, poštovanje prema drugima, sposobnost, svesnost svih poteškoća i opasnosti, dobro ponašanje u situacijama koje bi mogle uzrokovati nesreću (kako ih izbeći i spasiti se od povreda). "Biker salute" (pozdrav motociklista), kao znak poštovanja, bratstva i solidarnosti među vozačima, ima svoju dimenziju i podrazumeva se, pri svakom susretu na putu. Jer ti nije bitno ko ti dolazi u susret i šta nosi na svojim leđima. Grupnu vožnju doživljavaš kao izbor u kome si svoj ali poštuješ pravila zajednice. Jer onaj koga ništa ne poseduje, poseduje sve.

Pseudologia fantastica.

Klistiranje u kućnim uslovima. Pri hladnom startu, uz upotrebu obogaćivača, ne podiže obrtaje. A ja nemam sklonost da dr(u)kam gas na hladnom motoru. S obzirom da može da pali i bez čoka u voznom je stanju (treba minut/dva i može u pokret). Ali, ne može to tako. Nešto mi usporava protok goriva. Prvo ćemo našpricati gorivo u sistem. Zvuk visokog ler gasa (aktiviran obogaćivač-čok, a nije čok) je odličan. To znači da je nizvodno sve ok. Idemo ka izvoru. Uzroku slabijeg protoka. Kako li tek izgleda kada je ima mnogo? Pošto nemam dodatni filter goriva, koji bi maskirao štroku u rezervoaru, tanane promene u ponašanju daju mi signal. Montaža i zagrevanje. Sprej i udri kroz usis iz airbox-a. Sad i na zagrejanom motoru izvučen "ručni" gas diže obrtaje visoko. A mašina daje pravi potencijal.

Ako je ovo dete vozilo u levom tragu točkova auta ispred (crveni), a verovatno jeste (još levlje nego na, levoj, ilustraciji), onda je auto (plavi) želeo da iskoristi "prostor" ispred zelenog (koji se, sigurno, pribio uz rep motocikla), Uopšte ne registrujući motorić, ubacio se brzo i prikočio (da ne bi stigao crvenog). Klasika na putevima sa više traka.

Vojne cizme - Army Shop M.M.O.C. WWW.MMOC.RS Veliki izbor za vojne cizme. Magnum, M10, Pentagon, M16, za zimu i prodaja. Posetite nas army shop i izaberite model koji vama odgovara.

Na snimku se vidi da je sivi auto KŠ tablica udaren u zadnju, levu stranu. Verovatno se "ubacivao" u levu traku (ili je, možda, i zastao), pa ga je "stigla", u punoj brzini, odpozadi. Po sabijenoj prednjoj viljušci, vidi se direktan frontalni udarac (mukica, nije ni kočila). Indikativan je razmak između vozila i lokacija auta blizu razdelne linije.

Pogledaj model K MOTO ATX 49 ccm. Konstrukcija mu je sasvim solidna. K Moto ATX 49ccm - K Moto KMOTO.RS K-Moto ATX je moćan, moderan i robusan dvotočkaš dizajniran za sigurnu i udobnu vožnju u svim...

Portrait of a Lady.

Imao je sreće jer, verovatno, nije vozio brzo. Ako su mu gume ovakve (u prednjoj armatura korodirala). Kakve li su mu tek kočnice? Sudeći po fotografiji, ovaj motocikl nije skoro video tehnički.

Evolucija 350 Alpha 2 motora, iz fabrike Mahindra, Jawa Perak (2024) Već je poznata na našem tržištu u bobber verziji. Jawa Yezdi Roadster (2025) Jawa 42 BSA Bantam 2025. (jedino je ime britansko). Ovaj mali crvendać, od koga je uzeto ime je u stvari DKW 125 RT iz 1938. godine, koji je došao u Britaniju, nakon II sv. rata, kao deo odštetne obaveze nametnute Nemačkoj (deo britanskog gigantskog ratnog duga nastalog porazom Hitlera). Motocikl utemeljen na, dvotaktnom, DKV 125 RT (kršten kao BSA Bantam) , "pokrenut" 1948. godine (u oduzetom 123cc obliku) , progresivno je proširen, prvo na 148 ccm 1954. godine, zatim na 173cc 1958. godine, pre nego što je proizvodnja završena 1971. godine kada je BSA propala. Ovog, 1/8 litarskog, hrabrišu su obožavali australijski odgajivači ovaca. A njegov, četvorotaktni, "naslednik" je (2025) osvojio srca farmera ovaca sa Novog Zelanda, kao upotrebljivo vozilo.

Tomos je prije sedam decenija pokrenuo motorizaciju radnog čoveka na ovim prostorima. I bio, aktivni, vaspitač generacijama. Da bi kupio veći morao si prvo da sazriš, pa da porasteš. Razvući 100 km/h je bio pojam (što je danas normalna, bezbedna, brzina). Vozili smo bez vizira i oklopa, direktno izloženi vetru, uz prateću promaju u očima(tek tada si svestan brzine kojom se krećeš). Ovo je uvek bila "lična karta", po kojoj su motoristu prepoznavali: mladi, stari, braća po točkovima i oni koji ne vole motore. Ovo danas je, u velikom procentu postao pozeraj. Svaki od ovih motocikala je vrhunski opremljen (sa najboljim gumama) za kišu i sneg... Mi, zreli, čoveci, smo najbitniji. Ne konjaža (kiloWati), ne oprema (potrebna i dodatna), ne asistencije (koje ne mogu nadomestiti neimanje veštine). Ako verujete da ste žrtva sistema ili drugih, za koje verujete da upravljaju vašim životom, onda to i jeste tako. Tada vi jeste žrtva, ali sopstvena. Ako su vam drugi krivi za sve, vi ste automatski sebe pretvorili u žrtvu. To znači da vi nemate odgovornost za vaš život. Onaj ko je prihvatio odgovornost za svoj život ne može druge da krivi jer on upravlja svojim životom. Dakle vi možete živeti na dva načina: – misleći da neko drugi upravlja vašim životom, – znajući da sami upravljate vašim životom. Život će vam biti radosniji ako se oslobodite, nezdravog, straha od smrti.