http://www.advpulse.com/adv-bikes/motohome-house-on-a-motorcycle/

Ovaj N.N. počinilac, iz jednog sremskog mesta, je "pao" pod zakonske sankcije, po više osnova. Prvi je bio neovlašteno posedovanje i trgovina trafo uljem. A onda zbog trgovine opasnim materijama. Jer se produkti sagorevanja ovog ulja smatraju veoma kancerogenim. Kad smo već kod alternativne upotrebe standardnih goriva evo jedne prepiske sa foruma.

Uvaljivan je tzv. sirovi benzin. Siroti auto "Bogu dušu, On je neće" Bio je i lik koji je na ulici umesto dizela valjao trafo ulje. Inače cena tog ulja u pravilnoj (trafo) nameni je bila 20 DM, a on je prodavao po ceni dizela. Za taksiste i suncokretovo ulje već i vrapci znaju. Ovo naše podneblje oduvek je obilovalo idejama. Mislim da je Grunf ipak naše gore list.

Etanol ili etil alkohol je tečno gorivo koje se dobija preradom određenih biljnih produkata i zbog toga se svrstava u goriva dobijena iz biomase, odnosno iz obnovljivih izvora energije (istu grupu goriva čine metanol i biodizel). Kada su se pojavili prvi motori nije bilo motorskih goriva, već je korišteno ono tečno gorivo koje je do tada bilo na raspolaganju za druge svrhe, a najviše za osvetljenje. Malo je poznato da je pronalazač motora Nikolaus Otto, pre svog čuvenog gasnog četvorotaktnog motora iz 1867. godine, prijavio patent četvorotaktnog motora sa pogonom na etanol (1860. godine). Patentni ured Pruske odbio je patent, jer je na ovom motoru korišten karburator koji je bio ustvari mešač goriva i vazduha za lampe na alkohol. U "prapočetku" ere automobila, kao gorivo su korišteni i etanol i benzin, s tim što je etanol korišten i kao dodatak benzinu (5-10%) radi povećanja oktanskog broja. Priča o etanolu najbolje ilustruje ove krivudave tokove istorije. Još u devetnaestom veku etanol je imao status proizvoda od posebnog značaja, a obim proizvodnje u SAD (25 miliona galona 1800. godine), ali i u Evropi bio je ogroman. Korišten je za osvetljenje (sam, ili u kombinaciji sa drugim gorivima), kao rastvarač, ali i kao sastojak u alkoholnim pićima. Kao takav, bio je najinteresantniji za oporezivanje. Zakon o prohibiciji, usvojen 1919. godine u SAD, prouzrokovao rast cena etil alkohola mada se restriktivne mere nisu odnosile na industrijski etanol. Šta više, mnoge destilerije su se odmah prestrojile na proizvodnju industrijskog alkohola, što ipak nije moglo da spreči poremećaj na tržištu. Iako je masovno korištenje etanola imalo jaku podlogu u američkoj poljoprivredi, cena naftnih derivata bila je niža, a povoljan paritet cena goriva omogućio je ekspanziju naftne industrije. Pored toga, novoformirani naftni trustovi (Rockefeller, Rothschild, Shell i dr.) nisu birali sretstva da uguše upotrebu drugih derivata...i promovišu "ludi gas" (naziv nastao zbog trovanja radnika koji su radili u tadašnjim rafinerijama nafte). U Azijskim, Afričkim i Južnoameričkim zemljama, sa izuzetkom Bliskog istoka i azijskog dela Rusije, koje su tada bile uglavnom kolonije, zbog obilja prirodnih izvora i praktično nepostojećeg snabdevanja benzinom, masovno je korišten etanol kao gorivo za vozila. Lično ga koristim u vozilima kao dodatak benzinu u svrhu eliminacije vode iz rezervoara (40 ml na litar benzina).

https://www.pitstop.co.rs/motori/1801-1-racva-kt-824.html

I onda je mrmot zavio čokoladu u foliju. Slogan sa poznate reklame "Milke", danas često korišten kod nas, kada mislimo da nam sagovornik posle duge priče, ili prepričavanja nekog događaja laže... Blagodarim.

Životinja po imenu „Lenjivac“ (iz roda Folivora), u proseku, pređe 41 metar dnevno, što je manje od polovine fudbalskog terena. Sporo kretanje i kamuflaža u krošnji drveta (pored snažnih kandži) pruža mu zaštitu od predatora. Sa druge strane neke druge vrste životinja, kao mehanizam za preživljavanje, imaju mogućnosti brze promene pravca, mesta i veliku brzinu. Neke od najbržih: Račvaroga ili pronghorn antilopa - može da trči brzinom od 98 km/h. Gnu - vrsta afričkog govečeta može da dostingne brzinu od 80 km/h. Divlji zec - može da dostigne brzinu od 77 km/h. Na vrhu liste najbržih predatora je: Gepard - najbrža kopnena životinja, koja može da trči brzinom do 113km/h (doduše vrlo kratko). Zamislite motociklistu i druga vozila. Vožnja motocikla ima dve bitne osobine predatora: -Vidokrug motocikliste od 180 stepeni, gde se, pri većim brzinama gubi na oštrini perifernog vidnog polja. Ali je ipak i dalje kompletna slika u oku, tako da vidimo sve ispred nas (na i pored puta). -Veliku brzinu kretanja i zaustavni put u skladu sa istom. Čak i pri brzinama u granicama ograničenja na putu, naglo kočenje, dovodi do „podupravljanja i/ili preupravljanja“ (gde ne postoji mogućnost korekcije volanom), pada, nastavka kretanja putem klizanja i posledičnog podletanja ili direktnog udarca u prepreku. Sada da vidimo drugu stranu „medalje.“ Drugo vozilo se ponaša kao „žrtva“ ili „lovina“, a često puta i kao predator (gde naglo iskače pred žrtvu). Može imati osobine, famoznog ,Lenjivca, gde će, sporim kretanjem ili uključivanjem u saobraćaj, „obmanuti“ mozak drugog učesnika u saobraćaju (konkretno motocikliste), jer su oko i mozak registrovali mesto gde se ono nalazi. Posvećuju se, na momenat, ostatku „slike“ u oku... U sledećem trenutku vozilo, „neprimetno“ oku i mogućnostima percepcije mozga, menja svoj položaj i, neminovno, dolazi do tragedije. Poslednjih dana imamo primere ovakvog „ponašanja“ (stizanje sporog vozila, uključivanje sa presecanjem putanje...vozilu koje se kreće većom brzinom). Danak neprirodnom kretanju...

U redu. Mišljenje je mišljenje. Ispravno ili ne...stav je onoga kako ga taj isti tumači ili vidi.

Upravo sam mislio na broj "lajkova" (termin koji se uglavnom koristi na Fejsbuku). Svi sigurno, manje-više znamo šta to znači: ako vam se dopadnu neka slika ili komentar, kliknete na "Like" ispod slike ili komentara. U srpskom prevodu, to dugmence se zove "Sviđa mi se." Slažem se, da, na ovim prostorima, ne postoji pravo merilo. Jer se isto tako ponašaju i u saobraćaju. Situacija od pre dve nedelje. Taksista, preko mosta na Adi, menja traku, levo-desno, svaki put kada dvojica motociklista pokušaju da ga preteknu. Verovatno nema zle namere. Nego, eto, onako, ne razmišlja.

Još jedan očigledan primer kako nas doživljavaju ne-ljudi. Ma koliko se trudili da ostatku sveta prikažemo sebe u pravom svetlu, postoje ljudi, bez mozga, koji će se radovati našoj nesreći. Imajte to u glavi svaki put kada sedate na motocikl. Ja sigurno hoću.

"Čudesa i fenomeni" Novinar Čabadaj , Jova gica, i tajni projekat Apolo 13 na Limanu...

Obzirom da se radi o specifičnoj situaciji, gde su nemoćni kako da motocikle ukalupe u vozila, mislim da treba ići na novi, ali praktičan predlog. Pošto je od 1. januara 2018. omogućena je "prodaja sa kućnog praga" (doneto je par novih pravilnika, par potpisa, čekalo se nekoliko dana dok prođe skupštinsku proceduru). Pokušati na varijantu manufakturne proizvodnje. Imamo, na forumu, ljude koji se ozbiljno bave sređivanjem motocikala (kontaktirati ih i čuti njihovo stručno mišljenje). Vrhunske majstore, kreatore, koji, po kvalitetu i estetici, mogu da pariraju ostatku sveta i znaju parametre za svaki motocikl (da obavljaju posao veštaka). Kada su u pitanju prerade motora, mogu napraviti kompletan istorijat nastanka prerađenog motora (od fotografija fabričkog modela do finalnog proizvoda). Tehnička ispravnost je već definisana zakonom. Neka organizuju, par predavanja za iste (imaju fondovi za svakakve gluposti, EU, jedino, traži papir gde je utrošen novac). Nakon toga, ide polaganje stručnog ispita iz oblasti samogradnje, dorada i ugradnje afimarket delova na motociklima. Daju im sertifikat i pečat (kao u slučaju notara). Oslobađamo državu "vrućeg krompira", i još će dobijati redovan novac na kontu takse za izdavanje potvrde, koja će ići u registar vozila (tehnički pregled)

Kako god, ali me neće lišiti zadovoljstva da sam nešto napravim, doradim...zavrnem rukave i odradim ono što mislim da treba. Želim biti kreator, a ne vlasnik. Za vlasnika ti je dovoljan samo novac, biti kreator je nešto više. Bitno je da bude vidljiva famozna oznaka "E" sa brojem u krugu (mogu da fotografišu svaki deo). E1 – Nemačka. E2 – Francuska. E3 – Italija. E4 – Holandija. E5 – Švedska. E6 – Belgija. E7 – Mađarska. E8 – Češka. E9 – Španija. E10 – Srbija. E11 – Velika Britanija. E12 – Austrija. E13 – Luksemburg. E14 – Švajcarska. E16 – Norveška. E17 – Finska. E18 – Danska. E19 – Rumunija. E20 – Poljska. E21 – Portugal. E22 – Rusija. E23 – Grčka. E25 – Hrvatska. E26 – Slovenija. E27 – Slovačka. E28 – Belorusija. E29 – Estonija. E31 – BiH. E37 – Turska. I... Predlažem Kinezima (sa kojima imamo dobre odnose), da se uključe u priču, ili će "e-bay" ostati bez dobrog dela tržišta. Pa neka vide, šta će...

Pre će biti da je problem na relaciji provodnika koji ide do prekidača kočnice, odnosno od prekidača ka stop svetlu(negde pravi spoj sa masom). Pregledati taj deo instalacije. Na ovoj šemi: zeleno-žuta žica je struja (plus) stop svetla, zelena žica je masa (minus), crna je struja (plus) iz kontakt brave ka potrošačima. https://zhuju.me/kymco-agility-50-wiring-diagram.html/kymco-agility-125-wiring-diagram-service-manual-in-50-facybulka-me-throughout

Ni ostatak sveta nije imun na gluposti. https://www.moto-berza.com/moto-vesti/zanimljivosti/najcudniji-zakoni-za-motocikliste-sirom-sveta/

Rođen sam i odrastao u tom kraju (i već sa 14 godina svakodnevno vozio istom deonicom). Žao mi je gubitka svakog života (bez obzira na okolnosti i krivicu). Ali, svaki put se naježim kada odem na novinsku stranicu, da pročitam tekst. Ovaj put je 258 Organskih portala (bezdušni ljudi), putem fejzbuka, lajkovalo vest.

Obzirom da se, amaterski, bavim personalizacijom motocikala i doradom onoga što fabrika nije smatrala za shodno, podržavam inicijativu. Kupovinom novog vozila, mi proizvođaču plaćamo "kilažu" upotrebljenih materijala (cena legure i troškovi finalizacije proizvoda). Dalje tu ide računica ostalih troškova, zarade, prodavac, itd... Dodatna oprema je nešto što nije neophodno da bi vozilo bilo ispravno za učešće u saobraćaju (čak i fabrike, u svojoj ponudi, imaju spisak dodatne opreme), ali ima svojih osnova (estetika, unapređenje bezbednosti, sigurnost transporta stvari...). Za početak, moje lično mišljenje je (zasnovano na iskustvu), da ne bi trebalo izlaziti sa zahtevima tipa spiska (kofer, auspuh, rol bar...), jer na njih nema ko da odgovori. A i samo postavljanje teme, gde ćemo predlagati šta i kako, ne obećava, baš... Potrebno je angažovati javnost i nastupati sa stanovišta onih koji znaju o čemu govore... Informisati nadležne i tražiti obrazloženje za njihove postupke (ako uopšte znaju za iste). Agencija kaže da se ne bave registracijom vozila (tehnički pregledi to rade, javite se njima). Na šalteru MUP-a dobijam odgovor da oni postupaju po onome što dobiju od tehničkih pregleda. Tehnički pregledi vraćaju sa objašnjenjem, da im treba pokriće u vidu nekakvog papira (uvek neki papir, potvrda, COC...). ZOBS takođe propisuje da prepravku mora da izvede preduzetnik ili privatno lice. Iza ovog stoji namera da se prepravka stručno izvede, ali je apsurdno to što ne postoje posebni uslovi za stručnost firme, pa je dozvoljeno da prepravku izvede recimo frizerski salon, ali ne i mehaničar koji nema svoju radnju. Zakon o bezbednosti saobraćaja napisan je tako da i za beznačajne stvari moramo na atest. Zato se postavlja pitanje da li su takvi propisi zaista osmišljeni zbog bezbednosti u saobraćaju ili da bi se ljudima uzimao novac? Sve ovo je definisano za "prava" vozila (putnička, teretna, home made…). Motocikli bukvalno ne postoje, niti se bave njima (zbog toga je sve po sistemu ko se kako snađe). http://www.abs.gov.rs/sr/vozila/ispitivanje-vozila/ispitivanje-prepravljenih-vozila/podnosenje-zahteva-za-ispitivanje-prepravljenih-vozila Po ovome, što se događa, ispada da će svaki strani motociklista, ako želi da se preveze preko naše zemlje, morati da, na granici skida dodatnu opremu, a kofere i stvari da šalje kurirskom službom na destinaciju gde planira da stigne. Stavimo im do znanja da je bezveze to što rade (po zakonu Tomos može da saobraća auto-putem, jer je postao motocikl). Ako ih to uopšte zanima i žele (mogu) to da shvate. Inače, uzalud nam trud svirači...

Plašim se ajkula. A mešača ulja, dva puta, više...

Trebalo bi, prvo, probati benzinom.

Evo jedne zanimljive destinacije za vikend vožnju ili jednodnevni izlet. Putanja do tamo je stvar izbora. Prošle godine je urađena infrastruktura. https://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/priroda/reke-i-jezera/jezero-medjes-satrinci/

Ako dolazite autoputem,preko Svilajnca za Despotovac, prvo kritično mesto je Svilajnac, odn. železnički most, zbog oštećenja gazeće površine (drvene daske), dubokih šina i komada metala uz desnu ivicu (često kamioni zakače tovarnim prostorom noseću armaturu mosta). Kada pređete most,u toku su radovi na sanaciji kolovoza pre ulaska u Svilajnac , u dužini od nekih kilometar (desna traka je isečena, tako da je makadam). Naizmenično propuštanje vozila. Između Svilajnca i Despotovca solidan put, koji prelazi preko železničke pruge (voziti polako). Radovi u mestu Medveđa (kroz naselje i dobar deo nakon naselja, nekih tri kilometra, bez asfaltne podloge, makadam). Tamo gde je stavljena nova podloga, na mestima "vezivanja" slojeva, ostavljeni useci širine 20 cm (evidentna je i razlika u visini između istih). 1. Despotovac-Manasija-Bukovac-Panjevac ravan put, uz reku Resavu (opreznost: krivine, rastinje pored puta, kamenčići na putu). Put pored Manasije U toku su radovi na sanaciji desne obale Resave. Čim pređete most Kralja Aleksandra, pa do manastira izvode se radovi na desnoj kolovoznoj traci (put bez podloge, rizla i naizmenično propuštanje vozila. Od Manasije prema mestu Bukovac put sa nešto lošijom podlogom (krpljen i ima novih rupa koje nisu sanirane). Od Bukovca, lagano, putem sa solidnom i zdravom podlogom. Voziti polako, pošto ima dosta krivina (nepreglednih zbog okolnog rastinja), a situaciju otežavaju i parcijalni odroni, tako da uvek ima sitnih stena na putu. Sledeće mesto je Panjevac, gde izlazite na tzv. glavni put Krepoljin-Despotovac. Levo: Lipovica, Krupaja, Sige, Krepoljin … Od Panjevca (nekih 2 km lošiji put, kako se penjete uz brdo). Kada počnete spuštanje,ka Lipovici, solidna podloga (urađena je nova, pre nepunih mesec dana). Put prema Krepoljinu, oštećen pre desetak dana obilnim padavinama je saniran. Iz Panjevca desno, pravac prema Despotovcu preko Vodne, Planinski put, mestimično loša podloga, serpentine (kao ka tornju na Avali). Tu su i izletišta: Strmosten, Resavska Pećina, Izvor "Lisine" (vodopad Veliki Buk)/. 2. Ako iz Despotovca krenete prema Krepoljinu glavnim putem Despotovac-Dvorište-Stenjevac-Vodna (u pitanju je nov put, siguran i po kiši). Dalje ide Vodna-Panjevac...

Iz iskustva mogu da ti potvrdim ono što ti je Šumadinac preporučio (čarobna biljka Gavez). Ima ga u apotekama u obliku gela (Gavez gel). Isto tako potpuno mirovanje ima osnova u prvih nedelju dana (dok se sanira otok i smiri upalno stanje). Nakon toga, usled neaktivnosti, dolazi do atrofije mišića i skraćenja tetiva (naravno ne drastično, ali ipak). Koliko je moguće budi aktivan (polako i strpljivo). Preparate na bazi kalcijuma nemoj, previše, forsirati, jer kalcijum ima osobinu vezivanja za oštećene tetive, a samim tim, nakon izvesnog vremena, smanjenja njihove elastičnosti. Zahtevan posao može da bude posle skidanja imobilizacije (fizikalno lečenje, kada treba vratiti pokretljivost zgloba). Biće to dobro

Slažem se. Nego sam primetio da je ovo postala češća pojava na putu.

Kao što svi dobro znaju iz fizike, brzina v=s/t. Ako znamo koliko je tačno rastojanje između dve naplatne rampe, ako bude usklađeno vreme, kad je neko ušao, kad je neko izašao na naplatnoj rampi mi ćemo lako izmeriti srednju brzinu tim vozilima. Propisi su propisi, i to stoji. Ali, kao što to, obično, biva u životu i ovde moramo biti spremni na uzročno-posledičnu vezu. Nešto što do sada nije bilo. Zadnjih mesec i po dana, imamo situaciju da se vožnja autoputem (konkretno od Beograda prema Nišu) svela na brzu "gradsku" vožnju. Pod gradskom vožnjom mislim na ulice sa više saobraćajnih traka, gde je, inače, leva traka, uvek, najsporija... , a brže kretanje u desnoj traci se ne smatra preticanjem. Jedan broj vozača uporno vozi levom kolovoznom trakom autoputa (predviđenom za preticanje), naravno u granicama dozvoljene brzine (110-120-130). Kada ih sustigne brže vozilo (uglavnom stranci), oni "moraju" da se sklone, da bi se ponovo vratili u levu traku...jer im je izgleda nezamislivo da neko bude ispred njih. Ima i pojedinaca koji ne žele da se sklone, tako da sam jutros imao priliku, dva puta, da vidim preticanje sa desne strane... Isto tako, nakon preticanja (koje ume da potraje duže nego što bezbednost nalaže), vozilo, koje je preticalo, da bi održalo brzinu u "granicama", naglo se vraća u desnu traku bukvalno "sasecajući" putanju preticanog vozila. Postalo je teže je proceniti brzinu vozila koje ide levom trakom, što do sada nije bio problem. Povremenim gledanjem u retrovizor imali smo mogućnost procene bržeg vozila u levoj traci (ide brže, približava se, pretiče...). Sada ja njega vidim u retrovizoru, ali on ne dolazi brzo (njegove namere su nepoznate). Ja već sustižem kamion koji treba da preteknem... Ali, avaj, on/ona nikako da prođe. Jedino mi preostaje da kočim, pa kada "ono" prođe krenem i ja u preticanje. Ili da, bez obzira na sve, krenem kud sam namislio (još jedna nova pojava). Toga do sada nije bilo.