Nemoj to da radiš.

Sve zavisi koliko se vozi motor i u kom režimu ("cvajtare" traže turažu i jači gas). Kratke relacije ili nešto duže? Da li dimi na auspuh? Da li pokazuje smetnje u radu? Nijedno ulje koje uđe u prostor za sagorevanje ne izlazi tečno. Mora da se zapali i kao rezultat daje dim iz auspuha. Semering radilice na menjaču = ulazak motornog ulja u komoru za sagorevanje = plavi (sivi) dim iz auspuha. Dolazi do zamaščivanja svećice (ovo opet zavisi od njene toplotne vrednosti). Mešavina dvotaktnog ulja, u benzinu, može biti i 5 % i ono će sagoreti (ako je predpaljenje adekvatno naštelovano). Manji procenat ulja u mešavini će dovesti do podizanja temperature cilindra i izduvnih gasova i naizgled "rešavanja" problema (jer će očistiti garež i kondenzat iz auspuha). Ali če dovesti i do bržeg habanja motora. Optimalna mešavina je 4%. Problem pojave katranasto-crne tečnosti se nalazi posle prostora za sagorevanje (u samom auspuhu). Hladni start (uključen čok, vožnja na kratkim relacijama, kada se motor čestito ne zagreje) = bogatija smeša goriva = nakupljanje gareži. Kondenzat = voda (nakupljena u auspuhu spira garež sa zidova auspuha) + garež = crna tečnost.

Juče, službenica MUP Rakovica (bacanje papira nazad, bez objašnjenja i želje za udubljivanjem u proveru). Jutros, službenica u Ljermontovoj (dok pije jutarnju kafu, rutinski obavlja svakodnevnu proceduru). Prva se uklapa u pikijev profil (i tu se priča završava). Druga je dama (i profesionalac). Lep je osećaj kada se doživi tako nešto. Ima toga i kod nas. Mala digresija. Zimus ABS traži sertifikat, za Cagivu Canyon 500, uvezenu iz Švajcarske, da nije "uštrojen" na 25 kW, već ima 29 kW. Obratiš se fabrici, koja "više ne postoji", na jeziku koji mogu da razumeju (Bože, blagoslovi sudske tumače). Za nepunih 5 (pet) dana, Italijani, iz fabrike MV Agusta (na osnovu VIN-a motora) šalju dopis (da je iz fabrike izašao sa 29 kW, ali su imali i verziju sa 25 kW). Bez ikakve nadoknade. Zahvaljuju se što vozimo njihov proizvod. Izgleda mi da, jedini mi, imamo sklonost da ne volimo sebe.

Da pojasnim celu priču. Jučerašnji dan je završen povratkom kući, neobavljenog posla, zbog prevelike gužve u Ljermontovoj. Nije mi se čekalo. Što je bila dobra odluka. Od Bubanj Potoka do Rakovice sam imao doživljaj "jahača apokalipse." Perunov bariton, pljusak, gomila vode na putu, zbunjeni vozači sa zamagljenim staklima (koji lagano mile putem) vs Ludak na "talijanskoj" enduro kobili (koji iza sebe ostavlja vodenu zavesu) Duša bi me bolela da ja, na suvom, čekam ispred šaltera, a "Kađika" na parkingu kisne. Naravno da mi nije padalo na pamet da plaćam novu saobraćajnu. Bio sam siguran da će se, sve, normalno završiti. Jer se greška/dopuna, potpisana i overena zvaničnim pečatom, uvažava kao verodostojan podatak na dokumentu. Službenica, od jutros, zna svoj posao, tako da mi je produžena registracija bez nepotrebnih troškova.

Ljermontova u 7.35. Šarmantna sluzbenica, opušteno, uz jutarnju kafu, obavlja rutinsku proveru dosijea vozila. Štampač se oglašava prijatnim zvukom. Potpis. Klik heftalicom. Pakovanje u fasciklu. I na kraju, sa divnim osmehom na licu, dama me upita:"A šta će vam motor,sada, po ovakvom vremenu?" Ulepšala mi je dan, tako da jučerašnja jebada biva sprana kišom koja upravo počinje da pada.

"E neće da može rođo..." Elem. Dođe vreme produženja registracije malog diva od celih 124,7 ccm. Završi se tehnički po PS-u (kočnice, svetla, emisija izduvnih gasova...očitavanje "E" oznaka na opremi). Obavimo "solarno" plaćanje (pare na sunce). I na kraju: Znate, nemamo mogućnost da vam izdamo nalepnicu, tako da samo skoknite do lokalnog MUP-a po nalepnicu, I to je to. Dobro. Vidikovac. Automat za broj, Dva klijenta ispred. Sat vremena čekanja. Hladan tuš. "Ovde je urađena ispravka i mora nova saobraćajna." ??? Sve vam piše ovde. Na registracionom listu je odštampano 124 i hemijskom olovkom dodato ,7 (potpisano i udaren pečat pored dodatka). Pa, g,đice, na saobraćajnoj lepo piše P.1 124,7 ccm, tako da ne vidim razlog, jerbo nema nikakve izmene podataka. Ili nova saobračajna ili ništa od posla. Ajde, nazad na tehnički, gde me savetuju da odem u drugi MUP (eto Resnik ti je najbliži...). Jer su, kažu, overili pečatom ono što su dodali olovkom, jer njihov softver ne može da lupa zareze). U bazi se nalazi podatak kao i na saobraćajnoj. Jedina opcija Ljermontova. A u Ljermontovoj "Armagedon". Gužva u Pi...p. Zaključujem sledeće: -Dotična nema pojma ili joj se blago rečeno jebe za posao. -Mudra riba, koja neće morati da šalje dosije u Ljermontovu (jerbo lokalci rade mopede). -Ako već šalje, poslaće i moje matoro dupe tamo, da budem kurir. -I, naravno, olakšati moj džep za ispravku onoga što se već nalazi u dosijeu vozila. Lepota poroka

"Ako moraš nizbrdo da kočiš, burazeru, prebaci u nižu." Zadnjom usporavaš, prednjom kočiš, sa obe se zaustavljaš. Nema tu previše filozofije. -Postoji tzv. zaustavni put (kraći ili duži). E, to je već egzaktna nauka, ali je dovedena do neslućenih filozofskih visina. -Prepreka je tu (na početku, u sredini, na kraju zaustavnog puta). Cilj je predvideti "situaciju" (iskustvo, višekriterijumsko odlučivanje, pratiti disanje kosmosa...). A, ako već dođe do "situacije", nastupaju trenuci, u kojim se odvija, jedan, kompleksan proces. Najbolje rešenje je "promašiti" prepreku (steering/countersterring) i bezbedno stati na kraju zaustavnog puta. Onog trenutka kada si seo na dva točka, nisi kao obični smrtnici. Drugačiji si (ne ulazim u to da li si bolji ili gori od drugih, samo si drugačiji). Ali, bolje vidiš, donosiš brze (skoro trenutne) odluke, brže reaguješ...trudiš se da vladaš situacijom-a ne situacija tobom. Zadnjom usporavaš, prednjom kočiš, sa obe se zaustavljaš...

Šampion od jutros. Dobar mu je rezultat (od Bežanijskog groblja do mosta preko Ade). Brzonogi biciklista : crveno na semaforu 5 : 0

"I naravno Džej..." Građevinski terenci raznih namena. Od onih za kućenje, do onih za kurčenje... Nedelja 7.4. ulica Pilota Mihajla Petrovića, negde oko 17.00. Vraćamo se sa kraće vožnje. Ibarska-Lazarevac-Aranđelovac-Topola-Mladenovac-Avalskim putem-Rakovica. Celim putem diktiram tempo. Nadvožnjak... Levom rukom dajem sinu znak da me pretekne. Istog trenutka sam se pokajao... Setim se, velike, istine:"Kada si nadomak cilja-pazi..." Dve trake idu na gore, jedna traka niz brdo. Između je puna linija. Krećemo sa semafora kod "Premijera", idemo uz brdo. Sin ide napred, a mene pretiče manji skuter. Simpatičan mi je i vozim iza njega. Sin kadjivom nam "beži" nekih 30 metara. Pošto, kod pekare Bane, skrećemo levo, vozimo levom trakom. Dok smo još u vožnji, otvara se semafor kod Maksija. Mahindra pik ap, na trotoaru, sa desne strane, nekih 20-tak metara iznad semafora (okrenuta je u pravcu našeg kretanja, pravac prema Vidikovcu), kreće da izlazi sa trotoara. Ali ne izlazi na gore. Čovek mota "pun levi", silazi prednjim točkovima na desnu traku, zastaje na trenutak, daje pun gas i pokriva obe trake. I staje... E, tada počinje usporeni film... Sve traje nekoliko sekundi, ali izgleda kao večnost. Onaj ko je imao priliku da to doživi, zna taj osećaj. Sin je, u tom trenutku, jedva pet metara udaljen od poprečenog monstruma. Koči, zadnjom, mota udesno, "nabada" prednju kočnicu. Zadanji točak se podiže, tek toliko da uspeva telom zabaciti zadnji kraj i ukosi rep u levo. Popušta kočnicu, ubacuje u drugu i "gađa" iza tovarnog sanduka. Staje. U tom trenutku, meni, je izgledalo da je došlo do kontakta, ali vidim da nije "dole." Mahindra tada lagano produžava pravo prelazeći u traku prema dole (tamo, gde je i mislio da ide). Pomislio sam ga hoće da beži. Ubrzavam sa namerom da gađam vozačeva vrata. Žrtvovaću motor. U svojoj sam traci, a on će imati kontakt sa dva motocikla. Međutim on tada produžava pravo, preko trake za dole i naslanja se prednjim desnim točkom na trotoar sa suprotne strane. Staje. Stajem i ja. Na svu sreću nije bilo kontakta. Vozilima.

Tehnička ispravnost vozila mi je prioritet. Moja ispravnost se podrazumeva. Ali, u ovoj ili nekoj drugoj situaciji pogrešan manevar i/ili gledanje prava prvenstva...ne ispravljanje nečije greške dovelo bi do nezgode. Generalno gledano mnogo je situacija koje nam, u samo jednom trenutku, mogu promeniti dosta toga. Jedino što možemo je da se trudimo da ostanemo u jednom komadu. Ne postoji ponos. Ne postoji inat. Ne postoji pravo prvenstva. Postoji samo želja da stigneš i da se vratiš. Auspuh, sirena, blicanje, želiš da budeš vidljiv...i ko zna šta sve. Računaj da te ne čuju. Računaj da te ne vide. Neki, koji te čuju i vide, ce poželeti da te stignu, prestignu, onemoguće da ih preteknes... Budi fin, budi bezobrazan...kad zatreba. Recept za sopstveni mir=ne ubeđuj se sa budalom. Redovno ispružim levu ruku kada motociklom skrećem levo, u kombinaciji sa levim pokazivačem pravca. Naravno ne uvek. Ali svaki put kada treba ima efekta. Možda ćemo nekada ponovo biti učesnici u saobraćaju. Trenutno smo sve drugo. A do tada, kao što napisa Bane; "Idemo dalje i nek' nam je Bog u pomoći."

Upravo tako. Nebitno je šta vozimo. Nismo neuništivi.

Ponedeljak-popodne 1.4., supruga i ja automobilom krećemo sa vikendice na Trešnji za Beograd. Redovno, čim prođem pumpu u Prnjavoru, uvek usporim pored lepo uređene "moto oaze" sa desne strane. Lepo je vreme, društvo se okuplja, i uvek ima parkiranih dvotočkaša. Kad prolazim na motociklu redovno i svirnem. I ovaj put polako prolazim. Kolega, na belom skuteru (veće kubikaže), se nakon mog prolaska uključuje i strpljivo vozi iza mene. Kasnije nas sustiže drugi jahač skutera, nešto brži. Kada vidim dvotočkaša u retrovizoru, već automatski, uključim desni pokazivač pravca, tek da blicne jedanput. Stavljajući do znanja da sam ga video. Čovek me nesmanjenom brzinom bezbedno pretiče i odlazi dalje. Posle skreće desno na samoj krivini, posle koje ide pravac, pre raskrsnice Vrčin. Prvi kolega i dalje, strpljivo, vozi za autom, iako je bilo mogućnosti da me pretekne, jer vozim ujednačenom brzinom. Vozimo... Prolazimo semafor na Avali. Pošto smo planirali da svratimo kod prijatelja, nekih 100 metara niže, preko puta odmarališta "Radojka Lakić", znajući da imam dvotočkaša iza sebe, nešto ranije uključujem levi pokazivač pravca i usporavam, ne menjajući smer. Na kraju stajem, iako iz suprotnog smera nema vozila, jer me, čovek na skuteru, koji bejaše strpljiv, dobrih 15 kilometara, obilazi-pretiče, nesmanjenom brzinom. Mila majko. Da sam smotao levo, kao što radi većina vozača automobila, ubio bi čoveka. Obojica smo imali sreće. Prijatelju, brate, rođače, daleki rođače, stranče... Nisam te psovao, Nisi me iznervirao. Ali da si me presekao, i to na pola, jesi.

Došlo vreme za Ful Face lonac. https://www.bikepics.com/videos/transcoded2813368-720p.mp4?fbclid=IwAR0x9m9pji4Ct1eO7KjiftuCwznoWwJFoYgKQXb5wO7xv8X7rzxEuVdmfE8

Prepisivanje i drugi oblici varanja mogu da se usvoje veoma rano i postanu prihvatljivi obrasci ponašanja dece. Tako i države koje pokušavaju da uhvate priključak sa razvijenim svetom, trude se da prepisuju od "odlikaša." Razvijene ekonomije niti imaju potrebu niti mogu bitno da ubrzavaju svoj razvoj i njihov fokus jeste na održavanju ekonomske stabilnosti. Elem, radi se o A2 kategoriji. Prepisaše normativ vezano za limite: -snaga do 35 kW, -odnos snage i težine ne veći od 0.2kw / kg. Ali su "zaboravili" na mogućnosti koje su, u svetu, date motoristima za ispunjenje ove vrste forme (blokada snage, jačih motora, dok se ne stekne uslov za punu A kategoriju). U svetu se jači motocikl može legalno limitirati, za manje od 50 % snage. Gornja granica snage agregata na kome se može uraditi adaptacija za A2 kategoriju je do 70kW. Odnos snage i mase nakon ograničenja mora biti manji od 0.2kw / kg. To daje, neverovatan, broj od 276 ( dve stotine sedamdeset i šest ) modela motocikala, koji, već fabrički ili "blokirani" mogu da se svrstaju pod A2 kategoriju. A2 Bikes A2BIKES.CO.UK

Nešto ovako Galería de fotos de la moto Goes 125 MB EFI 2018 - Arpem.com - WWW.ARPEM.COM Marcas de motos y automoviles, analisis de conducción, consumo, equipamiento, comportamiento. Fotos e imagenes

Baš tako.

Evo podataka za neke takmičarske modele: 1959. / D-3 (1.serija) / napravljeno 2 komada / Portorož "Prix Litoral" (1. mesto). Max. brzina 95 km/h. 1960. / D-5 (1. serija) / napravljeno 4 komada /Jesenji pehar Hockenheim ZRN (1. mesto). Max. brzina 120 km/h. 1961. / D-5 (2. serija) / napravljeno 4 komada Evropski pehar Hockenheim (1. mesto) ; Zandworth (2. mesto) Max. brzina 130 km/h. 1962. /D-7 (1. serija) / napravljeno 5 komada Opatija 1963. (1. mesto) Max. brzina 140 km/h. 1962. /D-5 (2. serija) / napravljeno 100 komada Drzavni prvak Holandije 1964. ; Švedske 1965. Max. brzina 130 km/h. 1965. /D-9 (1. serija) / napravljeno 6 komada Drzavni prvak Jugoslavije 1965. ;1966. ;1967. Max. brzina 150 km/h. 1967. / D-6 (1. serija) / napravljeno 12 komada Drzavni prvak Jugoslavije 1968. ; 1969. ; 1970. ; 1971. ; 1972. Max. brzina 150 km/h. 1968. / D-6 (2. serija) / napravljeno 3 komada sa fabrickim vozacem Ninburgring (6.mesto) Max. brzina 160 km/h. 1969. / D-6 (3. serija) / napravljeno 4 komada Drzavni prvak Italije 1969. ; 1970. ; medju prvih deset u plasmanu za GP. Max. brzina 160 km/h. 1976. / DMS(GP 75) (1. serija) / napravljeno 20 komada Max. brzina 160 km/h. 1977. /DM GP (1. serija) /napravljeno 6 komada Max. brzina 160 km/h. 1978./ DMGP(GP-78) (2. serija) / napravljeno 6 komada Max. brzina 175 km/h. 1979. /DMGP(GP-79) (3. serija) / napravljeno 4 komada Max. brzina 175 km/h. 1980. / DM GP (4. serija) / kompletirani prethodni Drzavno prvenstvo (1. mesto), Evropsko prvenstvo (1. mesto) Za njega fabrika kaže: -snaga veća od 13,2 kW (18 KS) pri 16000 o/min. , -brzina veća od 158 km/h (204 km/h).

Tomos 1985. izbacuje na tržište BT 50 (kao naslednika T-15). Dodatak su oklopi, a novina je cevasti ram, nove generacije i jače konstrukcije (mana legendarnog E-90 je bio ram, koji nije mogao da "nosi" jaču mašinu). Deklarisani su kao sportski motocikli male zapremine. Snaga 5,4 KS pri 8000 o/min. i brzina od 80 km/h, a sve to iz 49 ccm. Ram modela BT-50 je iskorišten za model ATX 50 1988.(koji je u stvari moped). Manje poznat podatak je da su prototip napravili još 1974. (ali su, zbog nedostatka finansija, stajali u arhivi do 1985).

Plutarh je, u prvom veku, postavio misaoni eksperiment poznat kao Tezejev paradoks: "Ukoliko na brodu zamenimo svaku drvenu dasku, da li je to i dalje isti brod?" Najveća greška je što ljudi žele da razreše paradoks tražeći jednu opciju kao tačnu. -Oni baziraju svoja "iskustva" na viralnim snimcima. -To naravno potvrđuju i "stručnjaci" za oblast bezbedne vožnje. -Oni koji praktikuju ovakvu vrstu ponašanja u saobrađaju ne čitaju teme kojima se mi bavimo. -Baja ume da vozi...

Čisto se nadovezujem, vezano za "znakove pored puta." Anketu, lično, smatram egzemplarom debilizma i još jednim primerom "protiv prirodnog bluda"(kecanje u zdrav mozak). Ali lični stav ne mora biti generalno pravilan. Popunih je, na jadevite jade (i ispoštovah, neki lični, protokol). Kao i većina projekata na ovim, našim, prostorima, kada se radi o novcu i fondovima, jasan je motiv. Iz formulacije samih pitanja se vidi pristup motociklistima. Citiraću kolegu, doktora (kolegu po tituli koju nosimo, a ne po motociklizmu i stavovoma bezbedne vožnje): "Motociklisti.To vam je kao kad imate dete sa posebnim potrebama. Ako mu ne pružite dovoljno ljubavi i pažnje ono će biti u problemu..." Neumesno poređenje, znam, radim sa takvim osobama (i dobro znam šta podrazumeva pojam empatija). Naravno da se provlačim između automobila. Sa razlogom i uz "blagoslov" ostalih učesnika. Onaj ko je ovog leta imao (ne)priliku da prelazi nadvožnjak u Rakovici, dok su "rovili" ulicu Miška Kranjca, a kasnije prema Miljakovcu, može imati sliku, sledeće, situacije. Subotnje jutro, mirno, kroz Pilota Mihajla lagano teče saobraćaj. Četiri semafora, na potezu od kilometar, regulišu saobraćaj. Treba da skoknem do Pančeva, a uželeh se grada i mosta "Pančevca." Malo mi "upada" u oči da iz suprotnog smera nama vozila. Ali ja idem dole... Na samom nadvožnjaku u obe trake stoje vozila. I samo se, povremeno, pomeraju napred, jer su prinuđeni da po principu " rajfešlus-a" svi idu desno. Hvatam mogućnost "zlatne" sredine, postavljam se u sredinu kolone i uživam u brundanju "glass pack" auspuha... Zvuk motora, strpljenje jahača i mogućnost da podele sa mnom osećaj slobode, koju daje čoper, imali su efekat. Nakon razmene pogleda u retrovizorima vozila ispred, svakim pomeranjem kolone, data mi je mogućnost prolaska (tako što su, samo, zauzeli pravilan položaj u svojoj traci). Naravno da sam prolazak upotpunio klimanjem glave i onom čarobnom reči hvala (nisu mogli da čuju, ali se energija oseti). Čim se ukazala mogućnost prolaska između betonskih blokada prelazim, levo, u trake nazad prema Vidikovcu. Tada, kao šlag na torti, su mogli da uživaju u "thunder strak" zvuku. I podignutoj levoj ruci u znak prijateljskog pozdrava (koji je, naravno, uzvraćen od strane jednog broja "zarobljenika" kaveznog sistema vozila). Ops. Nisu obe ruke, uvek, na volanu... Mislim da su dečica uživala u svojevrsnom performansu. Poštovanje mora biti uzajamno. Jer svi dišemo, spavamo, jedemo, pijemo, piškimo... To je, po mom mišljenju, neki pravac. A samo "grebuckanje" po površini ima efekat koji zavisi od granulata šmirgle (risevi ili poliranje...a nekad i trajno oštećenje vrednih stvari).

Sve je lepo regulisano. Do finalnog kokošijeg proizvoda. http://sveoosiguranju.rs/sta-zateknete-ostecen-auto-parkingu/

Slažem se. Dobro je što nisam bio na motoru

Ma nema veze. Motiv mi je da se potsetimo koliko su nam vozila ranjiva i kad miruju. I koliko smo daleko od "trulog" sveta, kome težimo. Gde se podrazumeva savestan odnos prema nečijem.

Kada putuješ motociklom na posao (i još imaš sreće da se parkiraš na firminom parkingu), trudiš se da izabereš mesto gde ne smetaš i naravno obezbediš sigurni boravak dvotočkašu. Da odmeriš prostor sa leve strane, jer se oslanja na bočnu. Popodne, prvo što ti upadne u oko je "neprirodan" položaj motora na parking mestu. Nije jutros parkiran ukoso. A onda ustanoviš da su ti desni retrovizor i zadnji desni migavac polomljeni, desna strana rezervoara ulubljena. Naravno da portir nije ništa video, a kamere "ne pokrivaju" taj deo... Zaključiš da počinilac, baš i nije, tamo neki, N.N. koji je nevešto manevrisao autom. Pošto nisi kasko osiguran, kažeš sebi: Jbg.-sranja se dešavaju, ma neka se na tome završi. Redovna oštećenja kod auta, na parkinzima i garažama, nekako se navikneš, ali kada ti povrede ljubimca...krivo ti. Nije da nije. Lep gest je što "obarač" nije ostavio motor da leži (ostao bi i bez goriva). Nego je, mom voljenom, čoperu pomogao da ustane. Hvala mu na tome. Još jedna situacija. Idemo dalje.