Mićo moj. Niko od njih se nije potresao zbog bahatih bajkera. Posebno ne vozač kamiona. Da, znam da ima obesnih bajkera, ali tvrdim da ih je daleko manji broj od tatinih sinova u BMW-ima i Mercedesima... Koji nemaju kuraži da voze motor, već se iživljavaju, pošto oko sebe imaju bar 8 air-begova (a u organizmu dovoljno psihoaktivnih supstanci, da ne mogu terati ni bicikl). Pogledajte statistiku u kom procentu su za saobraćajne nezgode krivi motociklisti. Na stranu priče tabloida, zasnovane na izjavama "očevidaca", indikativne pouzdanosti, zasnivanih na generalnom stavu prema motociklistima. Vrednost ove forumske moto zajednice je u otvorenoj kritici (i samokritici). Osudi nedoličnog ponašanja, posebno motociklista (nekad po difoltu, ishitreno, afektivno...). Nešto što nećete čuti od vozača četvorotočkaša (kada su njihovi gresi u pitanju). Da smo se u nedelju "skrljali", kod raskrsnice za Kumodraž, mislite da bi nas realno analizirali, žalili ili osuđivali vozača automobila? Zahvaljujući iskustvu, stečenom, često puta, vožnjom i mimo pravila saobraćaja, proceni i svesnoj reakciji, smo ostali čitavi. Budimo realni. Kada se nađeš u situaciji (tvojom ili tuđom krivicom), izbor je vrlo siromašan. Ili ideš, ciljano, do kraja, pa kako bude. Ili se "zaključaš" i stradaš. Ne podržavam ekstremizam. Hod po ivici i kompromise da.

U životu svako ima izbor - da se preda, da se poda ili da da sve od sebe.

Pravi izbor motora za drumsku vožnju (sportak ovo ne bi, baš, mogao, jer je kao projektil). Snažan agregat, podešeno ogibljenje, adekvatno međuosovinsko rastojanje, visina i kočnice, dobar položaj jahača...momci koji umeju da voze (i toga su svesni). Zahvaljujući veštini, mogu da se izvuku iz kritične situacije. Ova vrsta motociklista se neće, baš lako, olupati o asfalt. Onaj ko, na žalost, pokuša da ih kopira, gine. Ovo jeste ekstremizam, ali je i umetnost (na neki način). Ne podržavam rizik. Ali cenim veštinu u vožnji (zahvaljujući kojoj se provučeš kroz iglene uši i opstaneš).

Često puta se susrećemo sa onima koji nisu (ili ne žele da budu) svesni postupaka. Dolazi do verbalnog i/ili fizičkog sukoba. Moj gest se mogao okarakterisati, kao bahatost i svesno izazivanje "kontakta" u saobraćaju. Jer sam ciljano, išao na opciju da ga zaustavim. Vozač je zaštićen u autu. Mogao je da me pita, koji je meni... što nisi prošao? Da tvrdi, kako me je video... Ja sam procenio da me može oboriti, ali ne i razbiti. I da će šteta biti manja, nego da sam se provukao, a on nastavio svoj manevar. Čovek se izvinio. Nije bio arogantan, kao većina drugih, koje susrećemo (čak i kad znaju šta su uradili). Sin nas je obišao suprotnom trakom (što se isto može smatrati ugrožavanjem bezbednosti na putu). Mogao je udariti u mene (jer je očekivao da ću dati gas, a ne kočiti). Napravivši mu manju prepreku, nego što bi to bio auto, ipak, ugrozio sam ga. Uspeo je da me, samo, očeše (korman na čoperu širok, lakat štrči...). Materijala za analizu, kol'ko hoćete...

Juče, oko 10 sati, pređemo ukrštanje obilaznice, kod 1000 ruža. Idemo iz pravca Avale, prema Jajincima. Prvo moraš, desno ka Bubanj Potoku, pa kružni tok, a onda motaš udesno, skoro pun (nepregledan), krug prema Rakovica selu, pored raskrsnice ka Kumodražu. Primetim sivi, karavan, Rumskih tabli, kako stoji udesno, na raskrsnici prema Kumodražu, a ispred, pored, njega prolazi auto iz Kumodraža, uključuje se na našu putanju i odlazi prema Jajincima. Računam, radovi su u toku, pa ga, verovatno, Rumljanin propušta. Sve to analiziram u glavi, tih par sekundi, dok prilazimo raskrsnici. Bez pokazivača pravca i uveravanja, vozač kreće u polukružno, levo, u moju traku. Ako ga izbegnem, ulevo (a mogu 'ladno), prolazim, bez problema. On će, lepo, uhvatiti zalet i "oduvaće" mi sina, koji vozi iza mene. Ubiće mi dete. Onda bi mu, ja, presudio. Sirena, kočim... i prateći kretanje njegovog nosa, ulevo, skoro se naslanjam na njegova vozačka vrata (tu smo oči u oči). U tom trenutku osetim, blagi udarac u levi lakat. Sin me je zakačio kormanom, dok je izbegavao mene i njega. Nisam hteo da izbegnem auto, iz već gore navedenog razloga. Jer bi sin bio na mestu gde me "očešao" i zakucao bi se u prednji levi točak auta. Čovek se izvinjava. Pratio je navigaciju, a koordinate su, ko zna od kad i vode ko zna kuda... A i nije gledao. Jbg. Dobro je, kako je moglo biti. Ostao sam čitav. A i da nisam, ostao bi čitav, onaj ko treba. Bio sam bahat. Greh na moju dušu.

Pumpa dozira ulje, zavisno od broja obrtaja motora ili ti otvorenosti gasa. Pošto praviš sam mešavinu, koliko % ? Jer moraš pokriti raspon obrtaja i adekvatno podmazivanje. Sve ispod 4% je slaba mešavina. Ako je 2-2,5 %, a "gasiraš" ga, ćao termo grupa.

Najveći problem je loš auspuh jer ima nepotrebnih sitnica u njemu koje ga guše (zapušen auspuh ili se raspao katalizator) i motor neće da vuče. Ili je posnija mešavina, a razlog je proklizavanje pogonskog zupčanika (i/ili zaribavanje) uljne pumpe. ...

Ovo je bila, jedna, jedina situacija kada sam upotrebio ovako nešto. A i vode je bilo u izobilju, tako da... Samo biber i samo u edukativne svrhe. Treba debelo da zasluži ovakav tretman (jerbo me baca u trošak). Nikada u pokretu, niti u njegov zatvoreni prostor (možda ima i putnike unutra). Ja sam, po prirodi, miroljubiv čovek, nisam sklon konfliktima. Ako dođem do samoodbrane, to njemu, već, ne ide u prilog.

Uvek treba biti iznad situacije. Da li je dozvoljeno posedovanje i nosenje sredstava za samoodbranu u vidu mini sprejeva suzavca i mini elektrošokova WWW.MUP.GOV.RS Izbegavati "natezanje", bilo koje vrste, sa "kavezarima", jer su skloni raznim pakostima, a sve iz ubeđenja da su jači (ako im pružiš tu mogućnost, realno i jesu). U jednoj situaciji, sam parkirao motor na trotoar, skinuo kacigu i prilazim mu peške, malo žustrije, rešen da idemo do kraja. Bez reči, bez gestikuliranja. Svestan sam da će neko biti sastavljen ili rastavljen, na proste činioce. Do tada ubeđeni "frajer" cepa po gasu i beži, kroz crveno. Mogao me "sastaviti" ili bar pokušati. Ko to može da zna? Nikad ne stajem pored nje(ga), na motoru, da se ubeđujemo, jer može da me nagazi i pobegne. U situacijama sa provokatorima, obično, lagano, vozim za njima, često puta i van zacrtane rute. Kada, nakon "presabiranja", shvate da moraju stati na nekom sledećem semaforu, daju mi mogućnost da ih obiđem, ali, ne obilazim ih. Čekam razvoj situacije i samo sam slika u njegovom levom retrovizoru. Uhvati me, pre par godina, kiša u Topčideru. Već dobrano mokar gazim dalje. Likušak u fazonu "kralja prstenova" je, vozeći iza mene, proračunato, sačekao da stignemo do velike bare, nadomak tramvajskih šina. Pretiče me u punom zaletu, tako da sam u momentu jahao jet ski, a ne motor. Umesto levo, prema Rakovici, vozim za njim pored Košute, uz brdo, pored Golfa, pa levo pored DIF-a... do negde, gde će(mo) stići (zajedno). Duša mi je bila mokra, toliko da je i "tvrdi" audista zaplakao. Bolje je da ga zabiberim, nego da ga odrobijam. Jači je, a ja sam samo pičkica na motoru. "Prema svecu i tropar"

Do viđenja, a ne zbogom, naš, večiti dečače.

Vuneni pojas za leđa (u toku vožnje, ispod odeće, direktno na kožu). I podesi tvrdoću zadnjeg amortizera.

Kawasaki AVDS, Honda TRAC... Da viljuška ne "potone" previše.

Šta da rade vlasnici naked motocikala? Ako ne znate koji su to, evo slike: Iju, pardon, promaših sliku. Zapravo, u pitanju su ovi motori:

Obično, kada vraćam u nižu brzinu, zajedno sa kvačilom ponekad stisnem i malo gasa da podigne obrtaje dovoljno za taj niži stepen prenosa. Tako izbegavam cimanje. Na nesinhronizovanim menjačima se tako i morala prebacivati brzina naniže.

Da i on. Dok mu nisu ubacili drugi agregat golfa 1.3..

Ovo je bio kralj motornog kočenja. To je bilo uživanje voziti. Jednostavno objašnjeno.

Propisi su propisi. Ali... Šta da rade vlasnici naked-a? http://www.beep.rs/wp-content/uploads/2019/02/beep-logo21-1.jpg Saobraćajna nalepnica – na motoru WWW.BEEP.RS Čak i ukoliko niste vozač, zasigurno ste čuli ponešto i videli štogod oko ovih novih registracija, novih saobraćajnih, propisa i obaveza, a na kraju krajeva, videli ste nove registarske tablice... Ista tema, o njojzi, na 9, gusto, kucanih strana. I još po nešto. Bitno je da je imaš. I da je u roku.

Zaboravite na alkohol kada vozite i ne pravdajte se razlozima kako "dobro podnosite piće" ili kako "neće ništa da vam bude od par pića". Možda i pijani imate brže reakcije nego trezan mladi vozač, ali to zakon ne uvažava. Da ne govorimo o problemima, koji mogu nastati, ako pod dejstvom alkohola, učestvujete u saobraćajnoj nezgodi. Ozbiljni moto klubovi imaju pravilo o nekonzumiranju alkohola tokom vožnji (može tokom odmora, preko noći). Ista tematika, od pre, samo, 14 godina. Svojevremeno smo se, saobraćajac (na teškašu) i ja (na soft enduro, od 500 ccm), "zaigrali", autoputem, pored aerodroma, do OMV pumpe. Kod "Zmaja" me sustigne, u gužvi, i pokaže mi da ga pratim... Agilnost i snaga mašina je, u ovom slučaju, bila zanemarljiva. Ključna je agilnost vozača (u bezbednom slalomu između vozila). Sve vreme sam, ja, "gonio" njega (čovek je umetnik, mada ni ja nisam od raskida). Obojica dobrano vladamo materijom, ali je ipak plavac evidentno bolji. Onaj ko misli da može "uteći" moto-saobraćajcu, neka ostane na video igricama. Sigurno uspeva i bezbednije je...

Zoka je čudo. Radionica kao apoteka. Iako mu je dvorište, uvek, prepuno automobila, preuzeo je, da vrati u život, jedan moto-anlaser. Mogao je, 'ladno, da me otkači. Ali nije. Jer je profesionalac i ljudina.

Posebna opreznost,na potezu BG-Mladenovac,Avalskim putem, zbog dve vrste učesnika u saobraćaju Prva je divljač (najviše srneća), koja, iz visokog rastinja, iskače na put. Druga su školska i predškolska deca na električnim trotinetima (masovno prevozno sredstvo i u ruralnoj sredini). Ponašanje obe vrste učesnika je identično. Nepredvidljivo (osim što deca dok trotinetiraju, još kuckaju poruke). Očekujte ih na putu.

Smrskati zadnji kraj seicenta uopšte nije teško (nezavisno vešanje točkova, bez grede i veznog lima, bez imalo gepek prostora). Znam auto, jer imam isti (Yugo je za njega ***). Žena i dete su sedeli na zadnjem sedištu, vozila je baka. Da li je dala pokazivač pravca na vreme (većina vozača to ne radi) i kojom brzinom je skretala, ostaje pitanje..? Od kamiona nije mogla videti šta je iza nje, a sigurno je da iz suprotnog pravca nije bilo vozila. Još jedan od razloga da se i motociklista upusti u preticanje kamiona (verovatno ko zna kad i kojom brzinom jer nije obilazio isti, već preticao). Mesto udarca govori da je skretanje automobilom izvedeno ukoso, preko suprotne trake, bez usporavanja (kao u situaciji preticanja, a da se ne uveriš da te neko iza već ne pretiče). Zadnji levi točak je ostao netaknut. Sugurno je da su motocikli išli velikom brzinom. Ali, opet, ponavljam, brzina je irelevantna, kada se radi o udarcu bez kočenja. Video sam čoveka, kad se motociklom, zakucao u auto, pri brzini, oko, 50 km/h (leteo je više od 20 metara kroz vazduh). Motociklista je uvek kriv, jer gine sigurno. Da su sirota žena i dete bili u jačem autu (sa gepekom i veznim limom) imali bi neku šansu i tragedija bi bila manja. Ovako možemo samo da nagađamo. Da se razumemo. Nisam ja neosetljiv čovek. Žao mi je svakog izgubljenog života (užasno je kada su deca u pitanju). Ali nije sve crno-belo. Pored brzine ima tu još, mogućih, faktora. Analiza? Motociklista sigurno gine (svojom ili tuđom krivicom). Ili osuda? Motociklista je bahati mamlaz i nije mu mesto u ovoj temi (među našom izgubljenom braćom). To je na svakom od nas. A i ne menja činjenicu o tragediji. I o stavu: Tako nas gledaju.

Nesrećan splet okolnosti. Bez obzira na očevice i priču o trkanju, ovde su se, na žalost, sklopile kockice. Motociklista je preticao kamion, nije video šta je ispred... Da ga, zbog toga, osuđujem ne mogu. Na kraju, to ne menja ništa. Da li je bila trka ili ne, motociklista je, u punoj brzini, bez kočenja, udario u fiksnu prepreku. Na žalost majke i deteta bili su u laganom fiatu 600 (teškom 735 kilograma, bez ikakve zaštite). Sila čeonog udara u prepreku, pri brzini od 60 km/h jednaka je padu sa V, a pri 100 km/h padu sa XIV sprata. Žao mi je tri izgubljena života. Sve u svemu loša slika za ostale, savesne, motocikliste. Ovako nešto se može dogoditi svakome od nas. Pri manjoj brzini su i posledice manje.

S obzirom da su i inspektori, samo, ljudi, a jedino je Bog sveprisutan, deo poslova se ustupa službama na terenu. Ali to ne podrazumeva slobodnu "procenu" nekog, tamo, milicajca. O aktivnom nadzoru se sačinjava foto zapis, službena beleška, izveštaj,zapisnik... koji se prosleđuje organu državne uprave, nadležnom za određenu oblast. On na osnovu propisa utvrđuje neusaglašenosti i donosi rešenje (u zakonskom roku), sa pozivom na povredu članova zakona, obrazloženjem, rokom i pravnim lekom. Problem je "neznanje" i/ili volšebno ubacivanje saobraćajnog prekršaja u paket komunalnog. A sve po novčaniku građana. Problem je u prevelikim ovlašćenjima, datih nekome ko nije nadležan. Pre 15 godina su se, u mom slučaju, pozornici "zaigrali", pa glumili saobraćajce. Meni se kod FON-a pali zeleno, a njima na benzinskoj pumpi je crveno. Baje upalile rotaciju, ono u fazonu akcija, akcija... Prilazi mi žutokljunac, bez kape i pozdrava kojim se inače obraćaju saobraćajci. Umesto pitanja:"Da li znate koji ste prekršaj napravili, lik mi kaže prošli ste na crveno." Kada sam hteo da evidentiram njihove brojeve znački, pošto je bilo gluvo doba noći, mahinalno su tražili na kom džepu im se nalazi ista.

Zbog neznanja ljudi, "love u mutnom." Ovo je samo jedan, od problema sa kojim se, ovde, suočavamo. Član 66. ZOBS govori gde vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na saobraćajnim površinama. Na trotoaru, realno, nije dozvoljeno parkiranje, kada su u pitanju gabaritna vozila (automobili, SUV-ovi...). Iznimka je taksi prevoz. Ili ako ne postoji znak zabrane parkiranja. Zbog svojih karakteristika motocikli ne zauzimaju previše prostora, tako da se, obično, toleriše parkiranje na trotoaru (može se reći da su, prećutno, izuzeti iz ovih odredbi). Nikad nisam imao problem parkiranja motocikla (uz ivicu kolovoza u pravcu kretanja, bitno je da ne smeta, da se neko ne očeše o njega...).