Pravi izbor motora za drumsku vožnju (sportak ovo ne bi, baš, mogao, jer je kao projektil). Snažan agregat, podešeno ogibljenje, adekvatno međuosovinsko rastojanje, visina i kočnice, dobar položaj jahača...momci koji umeju da voze (i toga su svesni). Zahvaljujući veštini, mogu da se izvuku iz kritične situacije. Ova vrsta motociklista se neće, baš lako, olupati o asfalt. Onaj ko, na žalost, pokuša da ih kopira, gine. Ovo jeste ekstremizam, ali je i umetnost (na neki način). Ne podržavam rizik. Ali cenim veštinu u vožnji (zahvaljujući kojoj se provučeš kroz iglene uši i opstaneš).

Često puta se susrećemo sa onima koji nisu (ili ne žele da budu) svesni postupaka. Dolazi do verbalnog i/ili fizičkog sukoba. Moj gest se mogao okarakterisati, kao bahatost i svesno izazivanje "kontakta" u saobraćaju. Jer sam ciljano, išao na opciju da ga zaustavim. Vozač je zaštićen u autu. Mogao je da me pita, koji je meni... što nisi prošao? Da tvrdi, kako me je video... Ja sam procenio da me može oboriti, ali ne i razbiti. I da će šteta biti manja, nego da sam se provukao, a on nastavio svoj manevar. Čovek se izvinio. Nije bio arogantan, kao većina drugih, koje susrećemo (čak i kad znaju šta su uradili). Sin nas je obišao suprotnom trakom (što se isto može smatrati ugrožavanjem bezbednosti na putu). Mogao je udariti u mene (jer je očekivao da ću dati gas, a ne kočiti). Napravivši mu manju prepreku, nego što bi to bio auto, ipak, ugrozio sam ga. Uspeo je da me, samo, očeše (korman na čoperu širok, lakat štrči...). Materijala za analizu, kol'ko hoćete...

Juče, oko 10 sati, pređemo ukrštanje obilaznice, kod 1000 ruža. Idemo iz pravca Avale, prema Jajincima. Prvo moraš, desno ka Bubanj Potoku, pa kružni tok, a onda motaš udesno, skoro pun (nepregledan), krug prema Rakovica selu, pored raskrsnice ka Kumodražu. Primetim sivi, karavan, Rumskih tabli, kako stoji udesno, na raskrsnici prema Kumodražu, a ispred, pored, njega prolazi auto iz Kumodraža, uključuje se na našu putanju i odlazi prema Jajincima. Računam, radovi su u toku, pa ga, verovatno, Rumljanin propušta. Sve to analiziram u glavi, tih par sekundi, dok prilazimo raskrsnici. Bez pokazivača pravca i uveravanja, vozač kreće u polukružno, levo, u moju traku. Ako ga izbegnem, ulevo (a mogu 'ladno), prolazim, bez problema. On će, lepo, uhvatiti zalet i "oduvaće" mi sina, koji vozi iza mene. Ubiće mi dete. Onda bi mu, ja, presudio. Sirena, kočim... i prateći kretanje njegovog nosa, ulevo, skoro se naslanjam na njegova vozačka vrata (tu smo oči u oči). U tom trenutku osetim, blagi udarac u levi lakat. Sin me je zakačio kormanom, dok je izbegavao mene i njega. Nisam hteo da izbegnem auto, iz već gore navedenog razloga. Jer bi sin bio na mestu gde me "očešao" i zakucao bi se u prednji levi točak auta. Čovek se izvinjava. Pratio je navigaciju, a koordinate su, ko zna od kad i vode ko zna kuda... A i nije gledao. Jbg. Dobro je, kako je moglo biti. Ostao sam čitav. A i da nisam, ostao bi čitav, onaj ko treba. Bio sam bahat. Greh na moju dušu.

Pumpa dozira ulje, zavisno od broja obrtaja motora ili ti otvorenosti gasa. Pošto praviš sam mešavinu, koliko % ? Jer moraš pokriti raspon obrtaja i adekvatno podmazivanje. Sve ispod 4% je slaba mešavina. Ako je 2-2,5 %, a "gasiraš" ga, ćao termo grupa.

Najveći problem je loš auspuh jer ima nepotrebnih sitnica u njemu koje ga guše (zapušen auspuh ili se raspao katalizator) i motor neće da vuče. Ili je posnija mešavina, a razlog je proklizavanje pogonskog zupčanika (i/ili zaribavanje) uljne pumpe. ...

Ovo je bila, jedna, jedina situacija kada sam upotrebio ovako nešto. A i vode je bilo u izobilju, tako da... Samo biber i samo u edukativne svrhe. Treba debelo da zasluži ovakav tretman (jerbo me baca u trošak). Nikada u pokretu, niti u njegov zatvoreni prostor (možda ima i putnike unutra). Ja sam, po prirodi, miroljubiv čovek, nisam sklon konfliktima. Ako dođem do samoodbrane, to njemu, već, ne ide u prilog.

Uvek treba biti iznad situacije. Da li je dozvoljeno posedovanje i nosenje sredstava za samoodbranu u vidu mini sprejeva suzavca i mini elektrošokova WWW.MUP.GOV.RS Izbegavati "natezanje", bilo koje vrste, sa "kavezarima", jer su skloni raznim pakostima, a sve iz ubeđenja da su jači (ako im pružiš tu mogućnost, realno i jesu). U jednoj situaciji, sam parkirao motor na trotoar, skinuo kacigu i prilazim mu peške, malo žustrije, rešen da idemo do kraja. Bez reči, bez gestikuliranja. Svestan sam da će neko biti sastavljen ili rastavljen, na proste činioce. Do tada ubeđeni "frajer" cepa po gasu i beži, kroz crveno. Mogao me "sastaviti" ili bar pokušati. Ko to može da zna? Nikad ne stajem pored nje(ga), na motoru, da se ubeđujemo, jer može da me nagazi i pobegne. U situacijama sa provokatorima, obično, lagano, vozim za njima, često puta i van zacrtane rute. Kada, nakon "presabiranja", shvate da moraju stati na nekom sledećem semaforu, daju mi mogućnost da ih obiđem, ali, ne obilazim ih. Čekam razvoj situacije i samo sam slika u njegovom levom retrovizoru. Uhvati me, pre par godina, kiša u Topčideru. Već dobrano mokar gazim dalje. Likušak u fazonu "kralja prstenova" je, vozeći iza mene, proračunato, sačekao da stignemo do velike bare, nadomak tramvajskih šina. Pretiče me u punom zaletu, tako da sam u momentu jahao jet ski, a ne motor. Umesto levo, prema Rakovici, vozim za njim pored Košute, uz brdo, pored Golfa, pa levo pored DIF-a... do negde, gde će(mo) stići (zajedno). Duša mi je bila mokra, toliko da je i "tvrdi" audista zaplakao. Bolje je da ga zabiberim, nego da ga odrobijam. Jači je, a ja sam samo pičkica na motoru. "Prema svecu i tropar"

Do viđenja, a ne zbogom, naš, večiti dečače.

Vuneni pojas za leđa (u toku vožnje, ispod odeće, direktno na kožu). I podesi tvrdoću zadnjeg amortizera.

Kawasaki AVDS, Honda TRAC... Da viljuška ne "potone" previše.

Šta da rade vlasnici naked motocikala? Ako ne znate koji su to, evo slike: Iju, pardon, promaših sliku. Zapravo, u pitanju su ovi motori:

Obično, kada vraćam u nižu brzinu, zajedno sa kvačilom ponekad stisnem i malo gasa da podigne obrtaje dovoljno za taj niži stepen prenosa. Tako izbegavam cimanje. Na nesinhronizovanim menjačima se tako i morala prebacivati brzina naniže.

Da i on. Dok mu nisu ubacili drugi agregat golfa 1.3..

Ovo je bio kralj motornog kočenja. To je bilo uživanje voziti. Jednostavno objašnjeno.

Propisi su propisi. Ali... Šta da rade vlasnici naked-a? http://www.beep.rs/wp-content/uploads/2019/02/beep-logo21-1.jpg Saobraćajna nalepnica – na motoru WWW.BEEP.RS Čak i ukoliko niste vozač, zasigurno ste čuli ponešto i videli štogod oko ovih novih registracija, novih saobraćajnih, propisa i obaveza, a na kraju krajeva, videli ste nove registarske tablice... Ista tema, o njojzi, na 9, gusto, kucanih strana. I još po nešto. Bitno je da je imaš. I da je u roku.

Zaboravite na alkohol kada vozite i ne pravdajte se razlozima kako "dobro podnosite piće" ili kako "neće ništa da vam bude od par pića". Možda i pijani imate brže reakcije nego trezan mladi vozač, ali to zakon ne uvažava. Da ne govorimo o problemima, koji mogu nastati, ako pod dejstvom alkohola, učestvujete u saobraćajnoj nezgodi. Ozbiljni moto klubovi imaju pravilo o nekonzumiranju alkohola tokom vožnji (može tokom odmora, preko noći). Ista tematika, od pre, samo, 14 godina. Svojevremeno smo se, saobraćajac (na teškašu) i ja (na soft enduro, od 500 ccm), "zaigrali", autoputem, pored aerodroma, do OMV pumpe. Kod "Zmaja" me sustigne, u gužvi, i pokaže mi da ga pratim... Agilnost i snaga mašina je, u ovom slučaju, bila zanemarljiva. Ključna je agilnost vozača (u bezbednom slalomu između vozila). Sve vreme sam, ja, "gonio" njega (čovek je umetnik, mada ni ja nisam od raskida). Obojica dobrano vladamo materijom, ali je ipak plavac evidentno bolji. Onaj ko misli da može "uteći" moto-saobraćajcu, neka ostane na video igricama. Sigurno uspeva i bezbednije je...

Zoka je čudo. Radionica kao apoteka. Iako mu je dvorište, uvek, prepuno automobila, preuzeo je, da vrati u život, jedan moto-anlaser. Mogao je, 'ladno, da me otkači. Ali nije. Jer je profesionalac i ljudina.

Posebna opreznost,na potezu BG-Mladenovac,Avalskim putem, zbog dve vrste učesnika u saobraćaju Prva je divljač (najviše srneća), koja, iz visokog rastinja, iskače na put. Druga su školska i predškolska deca na električnim trotinetima (masovno prevozno sredstvo i u ruralnoj sredini). Ponašanje obe vrste učesnika je identično. Nepredvidljivo (osim što deca dok trotinetiraju, još kuckaju poruke). Očekujte ih na putu.

Smrskati zadnji kraj seicenta uopšte nije teško (nezavisno vešanje točkova, bez grede i veznog lima, bez imalo gepek prostora). Znam auto, jer imam isti (Yugo je za njega ***). Žena i dete su sedeli na zadnjem sedištu, vozila je baka. Da li je dala pokazivač pravca na vreme (većina vozača to ne radi) i kojom brzinom je skretala, ostaje pitanje..? Od kamiona nije mogla videti šta je iza nje, a sigurno je da iz suprotnog pravca nije bilo vozila. Još jedan od razloga da se i motociklista upusti u preticanje kamiona (verovatno ko zna kad i kojom brzinom jer nije obilazio isti, već preticao). Mesto udarca govori da je skretanje automobilom izvedeno ukoso, preko suprotne trake, bez usporavanja (kao u situaciji preticanja, a da se ne uveriš da te neko iza već ne pretiče). Zadnji levi točak je ostao netaknut. Sugurno je da su motocikli išli velikom brzinom. Ali, opet, ponavljam, brzina je irelevantna, kada se radi o udarcu bez kočenja. Video sam čoveka, kad se motociklom, zakucao u auto, pri brzini, oko, 50 km/h (leteo je više od 20 metara kroz vazduh). Motociklista je uvek kriv, jer gine sigurno. Da su sirota žena i dete bili u jačem autu (sa gepekom i veznim limom) imali bi neku šansu i tragedija bi bila manja. Ovako možemo samo da nagađamo. Da se razumemo. Nisam ja neosetljiv čovek. Žao mi je svakog izgubljenog života (užasno je kada su deca u pitanju). Ali nije sve crno-belo. Pored brzine ima tu još, mogućih, faktora. Analiza? Motociklista sigurno gine (svojom ili tuđom krivicom). Ili osuda? Motociklista je bahati mamlaz i nije mu mesto u ovoj temi (među našom izgubljenom braćom). To je na svakom od nas. A i ne menja činjenicu o tragediji. I o stavu: Tako nas gledaju.

Nesrećan splet okolnosti. Bez obzira na očevice i priču o trkanju, ovde su se, na žalost, sklopile kockice. Motociklista je preticao kamion, nije video šta je ispred... Da ga, zbog toga, osuđujem ne mogu. Na kraju, to ne menja ništa. Da li je bila trka ili ne, motociklista je, u punoj brzini, bez kočenja, udario u fiksnu prepreku. Na žalost majke i deteta bili su u laganom fiatu 600 (teškom 735 kilograma, bez ikakve zaštite). Sila čeonog udara u prepreku, pri brzini od 60 km/h jednaka je padu sa V, a pri 100 km/h padu sa XIV sprata. Žao mi je tri izgubljena života. Sve u svemu loša slika za ostale, savesne, motocikliste. Ovako nešto se može dogoditi svakome od nas. Pri manjoj brzini su i posledice manje.

S obzirom da su i inspektori, samo, ljudi, a jedino je Bog sveprisutan, deo poslova se ustupa službama na terenu. Ali to ne podrazumeva slobodnu "procenu" nekog, tamo, milicajca. O aktivnom nadzoru se sačinjava foto zapis, službena beleška, izveštaj,zapisnik... koji se prosleđuje organu državne uprave, nadležnom za određenu oblast. On na osnovu propisa utvrđuje neusaglašenosti i donosi rešenje (u zakonskom roku), sa pozivom na povredu članova zakona, obrazloženjem, rokom i pravnim lekom. Problem je "neznanje" i/ili volšebno ubacivanje saobraćajnog prekršaja u paket komunalnog. A sve po novčaniku građana. Problem je u prevelikim ovlašćenjima, datih nekome ko nije nadležan. Pre 15 godina su se, u mom slučaju, pozornici "zaigrali", pa glumili saobraćajce. Meni se kod FON-a pali zeleno, a njima na benzinskoj pumpi je crveno. Baje upalile rotaciju, ono u fazonu akcija, akcija... Prilazi mi žutokljunac, bez kape i pozdrava kojim se inače obraćaju saobraćajci. Umesto pitanja:"Da li znate koji ste prekršaj napravili, lik mi kaže prošli ste na crveno." Kada sam hteo da evidentiram njihove brojeve znački, pošto je bilo gluvo doba noći, mahinalno su tražili na kom džepu im se nalazi ista.

Zbog neznanja ljudi, "love u mutnom." Ovo je samo jedan, od problema sa kojim se, ovde, suočavamo. Član 66. ZOBS govori gde vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na saobraćajnim površinama. Na trotoaru, realno, nije dozvoljeno parkiranje, kada su u pitanju gabaritna vozila (automobili, SUV-ovi...). Iznimka je taksi prevoz. Ili ako ne postoji znak zabrane parkiranja. Zbog svojih karakteristika motocikli ne zauzimaju previše prostora, tako da se, obično, toleriše parkiranje na trotoaru (može se reći da su, prećutno, izuzeti iz ovih odredbi). Nikad nisam imao problem parkiranja motocikla (uz ivicu kolovoza u pravcu kretanja, bitno je da ne smeta, da se neko ne očeše o njega...).

S obzirom na opširnost temetike otvorio sam novu temu.

Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema? Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija, za ediciju „Verovali ili ne“. Izgleda da ovaj pojam najviše zbunjuje one koji kontrolišu parkiranje, pripadnike saobraćajne policije i komunalne milicije, koja čak i nema nadležnost za saobraćaj. Da razjasnimo odmah na početku, komunalna milicija nije nikakva policija niti je to ikada bila, pa ni u vreme dok se zvala komunalna policija. Izmenjen je deo naziva, ali njena svrha i nadležnosti su ostali isti. Policija je organ državne uprave (koja zna i postupa po odredbama zakona o opštem upravnom postupku). Komunalna milicija je organ lokalne samouprave nadležan u oblastima i pitanjima komunalne delatnosti. Jer, član 2. Zakona o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) – kaže da jedinica lokalne samouprave obrazuje komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave ili uprave obrazovane za pojedinu oblast. Komunalna milicija se obrazuje na teritoriji opštine, grada i grada Beograda (jedinice lokalne samouprave), za zakonom određene poslove čijim obavljanjem se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. A jedinice lokalne samouprave mogu zaključiti sporazum o saradnji na osnovu kojeg obrazuju zajedničku organizacionu jedinicu komunalne milicije. Prema članu 5. Odluke poslovi komunalne milicije u gradu Beogradu su (da ne citiram sve, onako kako piše u Odluci, u tekstu štampanog izdanja „Sl. lista grada Beograda“, koje je zvanično glasilo i jedino relevantno): sa pojedinim “odredbama” koje nisu u skladu sa zakonom. Možete proučiti i sami. Bavićemo se samo parkiranjem. 1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, a naročito: – parkiranje (sprečavanje parkiranja na mestima na kojima se ometa korišćenje puta i odvijanje saobraćaja, pristup objektu, protivpožarnom putu i stepenicama, kontrola korišćenja parkirališta u skladu sa propisom i signalizacijom, parkiranja na rezervisanim parking mestima i sl.); Ostvarivanje nadzora i kontrole parkiranja Član 10 Radi sprečavanja ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju, odnosno omogućavanja odvijanja saobraćaja, komunalni milicionar je ovlašćen na preduzimanje mera uklanjanja, odnosno premeštanja vozila, kao i postavljanja uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila. Mere i ovlašćenje iz stava 1. ovog člana, komunalni milicionar preduzima, prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja, kada zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama * Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno kada na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila, zatekne odbačeno vozilo. * Bez ikakvih osnova pominje se ZOBS, umesto Zakon o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019)- na osnovu kog je doneta Odluka. Kada komunalni milicionar uoči nepropisno parkirano ili zaustavljeno vozilo, izdaće vozaču usmeno naređenje da odmah ukloni vozilo pod pretnjom prinudnog izvršenja, a kada vozač nije prisutan na licu mesta donosi rešenje u pisanoj formi, kojim nalaže uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od jednog minuta. Rešenje iz stava 3. ovog člana komunalni milicionar postavlja na vetrobranskom staklu vozila ili drugom vidnom mestu, i time se smatra da je isto uručeno vozaču. U slučaju kada komunalni milicionar uoči odbačeno vozilo, postupiće u skladu sa odredbom st. 3. i 4. ovog člana, koje se odnose na nepropisno parkirano ili zaustavljeno vozilo a kada vozač nije zatečen na licu mesta. Ukoliko vozač, odnosno vlasnik odbačenog vozila u ostavljenom roku propisanim zakonom ne ukloni, odnosno ne premesti vozilo, komunalni milicionar izdaće nalog o uklanjanju vozila. Uklanjanje vozila na teritoriji grada obavlja vršilac komunalne delatnosti ovlašćen za organizaciju funkcionisanja, upravljanja i održavanja javnih parkirališta. Komunalni milicionar izdaje vršiocu komunalne delatnosti nalog za postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila (blokiranje vozila) u slučaju kada uoči nepropisno parkirano vozilo koje se iz tehničkih razloga ne može ukloniti, a koje ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, odnosno onemogućava bezbedno odvijanje saobraćaja. Ukoliko komunalni milicionar otkrije prekršaj putem video nadzora ili foto-zapisa može, kada za to postoje uslovi, da u elektronskoj formi donese rešenje, odnosno izda nalog, u skladu sa zakonom. Na sadržinu rešenja, odnosno naloga, na utvrđivanje mesta nepropisnog parkiranja, odnosno zaustavljanja vozila, na postupak uklanjanja, premeštanja i blokiranja vozila, kao i na štetu nastalu na vozilu za vreme uklanjanja vozila shodno se primenjuju odredbe akta kojim se bliže uređuje način vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima, kao i vođenje obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja. Komunalna milicija vodi evidencije o primeni mera i ovlašćenja uklanjanja, odnosno premeštanja vozila, kao i postavljanja uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila prilikom ostvarivanja nadzora i kontrole parkiranja na teritoriji grada shodno odredbama akta kojim se bliže uređuje način vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima, kao i vođenje obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja. II POSLOVI KOMUNALNE MILICIJE Pojam i obavljanje poslova Zakon o komunalnoj miliciji u članu 10. kaže da su poslovi komunalne milicije: 1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost; 2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave; 3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima jedinice lokalne samouprave; 4) zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za jedinicu lokalne samouprave; 5) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave; 6) vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja; 7) drugi poslovi, u skladu sa zakonom. Stav 2. navedenog člana kaže da se održavanjem reda iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra održavanje reda, naročito, u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja zemlje i ostalog rastresitog materijala; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; ulica, opštinskih i nekategorisanih puteva; saobraćajnih oznaka i signalizacije; *parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom, odnosno lokalnom saobraćaju; taksi prevoza; postavljanja privremenih poslovnih objekata; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata, u skladu sa zakonom. Dalje kaže da se poslovi iz stava 1. tačka 2) i stava 2. ovog člana ne odnose na nadležnosti inspekcije utvrđene zakonom kojim se uređuju komunalne delatnosti i zakonom kojim se uređuju putevi, te da komunalna milicija u obavljanju poslova sarađuje sa komunalnom milicijom drugih jedinica lokalne samouprave, razmenjuje podatke i obaveštenja i ostvaruje druge oblike zajedničkog rada u okviru uzajamnog pružanja stručne pomoći. *parkiranja u smislu nadležnosti komunalne milicije (ne po ZOBS-u). Vrste ovlašćenja Član 18 U obavljanju poslova komunalne milicije, komunalni milicionar ima sledeća ovlašćenja: 1) upozorenje; 2) usmeno naređenje; 3) provera identiteta; 4) dovođenje; 5) zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila; 6) privremeno oduzimanje predmeta; 7) audio i video snimanje; upotreba sredstava prinude; 9) prikupljanje obaveštenja; 10) druga ovlašćenja u skladu sa zakonom. Pored ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, komunalni milicionar može, kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom i opštim aktom jedinice lokalne samouprave, izdati prekršajni nalog, podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo, podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i obavestiti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti. Kada je zakonom ovlašćen na donošenje rešenja, * komunalni milicionar primenjuje odredbe zakona o opštem upravnom postupku ili drugog zakona kojim je ovlašćen za donošenje rešenja. * komunalni inspektor postupa po odredbama zakona o opštem upravnom postupku i ovlašćen je za donošenje rešenja. Protiv rešenja komunalnog milicionara može se izjaviti žalba gradskom, odnosno opštinskom veću u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Na prvo čitanje vidimo da su Odlukom poslovi komunalne milicije u Beogradu precizirani i dodatno prošireni, u odnosu na ono što piše u Zakonu o komunalnoj miliciji , pa se postavlja pitanje da li je to učinjeno u skladu sa zakonom? Čak su im data “ovlašćenja” za postupanje po ZOBS-u. Parkiranje nije isto po ZOBS-u i Zakonu o komunalnoj miliciji. Recimo, komunalna milicija drugih gradova nema tako široka ovlašćenja. Prema Odluci o obrazovanju i unutrašnjem uređenju komunalne milicije grada Kikinde („Sl. listu grada Kikinde“, br. 20/2019), poslovi komunalne milicije su prepisani iz Zakona o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019). Da li je lokalna samouprava nadležna da propisuje saobraćajne prekršaje? Odluku na koju se, komunalci, pozivaju je usvojila Skupština Grada Beograda na sednici održanoj 12. novembra 2019. god., i to na osnovu : „ čl. 4. i 7. Zakona o komunalnoj miliciji („Službeni glasnik RS”, broj 49/19), člana 25. stav 1. tačka 10. i člana 31. stav 1. tačka 7. Statuta grada Beograda („Službeni list Grada Beograda”, br. 39/08, 6/10 i 23/13, 17/16 – odluka US i 60/19)“. I to je prva stvar koja zbunjuje. Zašto se pozivaju samo na član 4. Zakona, koji govori o pomoći u izvršenjima (asistencija) i saradnji sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti, i na član 7. koji govori o saradnji sa inspekcijskim službama? Iz razloga što je to u stvari svrha njihovog postojanja. A zašto ne i na ostale članove koji govore o svemu ostalom (svrsi postojanja, načinu rada i organizovanja, poslovima i ovlašćenjima…). Navedeni članovi čak nisu ni odredbe koje propisuju tehnički nadležnost lokalne samouprave da organizuje ovu službu. I otkuda u Odluci ZOBS (bez “Sl. glasnik RS”, broj…). To ukazuje na muljažu, po sistemu:”Kengure, ti mi, ovde, odgovaraš za disciplinu.” Pitanja vezana za saobraćaj regulisana su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – ili ti: ZOBS. Tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, uređuju se pravila saobraćaja, ponašanje učesnika, ograničenja, posebne mere i ovlašćenja koja se primenjuju, kao i druga pitanja koja se odnose na saobraćaj. Ono što je ovde važno je, da ZOBS (a ne neki drugi propis) propisuje pravila u vezi kretanja i zaustavljanja vozila, kao i ovlašćenja nadležnih organa u vezi s tim. ZOBS u članu 7. daje definicije saobraćajnih pojmova. prema tački 21) stava 1. ovog člana, trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka. poenta člana 7 ZOBS-a je: put, ulica, saobraćajna traka, trotoar… su saobraćajne površine, a na kretanje i zaustavljanje vozila na ovim površinama primenje se ZOBS. Tačka 71) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, a tačka 72) parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koji se ne smatra zaustavljanjem. Dakle, zaustavljanje i parkiranje vozila su radnje upravljanja vozilom i mogu se izvesti samo na saobraćajnim površinama, jer ostavljanje vozila na drugim površinama ne predstavlja saobraćajni već komunalni problem. Posao komunalne milicije jeste održavanje komunalnog reda, a naročito zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (koje se čini ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta, postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično). I „ostavljanje“ bilo koje stvari (pa i vozila) tamo gde joj mesto nije, predstavlja narušavnje komunalnog reda. Ali, „ostavljanje“ nije isto što i parkiranje. Parkiranje može biti ili ne u skladu sa propisom, i može biti izvedeno samo na saobraćajnoj površini. S druge strane, ostavljanje je radnja napuštanja predmeta (bilo kog, pa i vozila), dakle ne sama tehnička radnja postavljanja nekog predmeta na neko mesto, već radnja kojom se taj predmet neko vreme zadržava na tom nestu, bez nadzora. I za to ZOBS, daje indicije, kada u članu 68. kaže: “Vozač koji ostavlja vozilo na putu, pre nego što napusti vozilo, dužan je da ...“ Dakle jasno je da se pod ostavljanjem vozila podrazumeva privremeno ili trajno napuštanje istog. Trajno napuštanje se odnosi na „odbačeno vozilo“ što je u smislu tačke 89) stava 1. člana 7. ZOBS, vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci. Član 66. ZOBS govori gde vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na saobraćajnim površinama. Zbog važnosti za ovo izlaganje citiraću ga u celosti: „Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo: 1) na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza, 2) na prelazu puta preko železničke pruge, odnosno tramvajskih šina i na rastojanju, odnosno odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini železničke pruge, odnosno tramvajskih šina, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama, 3) na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza, 4) u tunelu, u podvožnjaku, u galeriji, na mostu, na nadvožnjaku, 5) u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne može izvršiti bez opasnosti, 6) na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra, 7) na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak, na biciklističkoj stazi, odnosno traci, 8a) na pešačko-biciklističkoj stazi, 9) na stajalištu za vozila javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalište označeno, 10) na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim znakom, 11) iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih službi, 12) na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu, 13) na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza, 14) na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim potrebama, 15) na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu, 16) na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u blokovima naselja, 17) na saobraćajnicima van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene zgrade sa drugim saobraćajnicama, 18) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže, 19) na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici, 20) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje odgovarajuću oznaku, 21) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja ne pripada tim vozilima, 22) na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila. Izuzetno od stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, u slučaju raskrsnica, pešačkih prelaza, odnosno prelaza biciklističke staze preko kolovoza, koji se nalaze u jednosmernoj ulici, dozvoljeno je zaustavljanje i parkiranje vozila i na odstojanju manjem od pet metara nakon tih raskrsnica, odnosno prelaza, posmatrano u dozvoljenom smeru kretanja u toj ulici. Izuzetno od stava 1. ovog člana dozvoljeno je zaustavljanje vozila na mestima iz stava 1. tač. 6), 11), 12), 16), 17) i 18) ovog člana, ukoliko tako zaustavljeno vozilo ne predstavlja opasnost ili smetnju u saobraćaju ili kretanju pešaka, odnosno obavljanju komunalnih delatnosti. Osim na mestima iz stava 2. ovog člana, vozač vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika može zaustaviti vozilo i na mestima iz stava 1. tač. 9), 10) i 13) ovog člana, kao i u saobraćajnoj traci za vozila javnog prevoza kojom se ne kreću tramvaji, i to samo za vreme potrebno za ulazak, odnosno izlazak putnika.“. Ovo su stvari koje zna Policija (kao organ državne uprave). Komunalni milicajac, u skladu sa član 4. Zakona, koji govori o pomoći u izvršenjima (asistencija) i saradnji sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti, I članom 7. koji govori o saradnji sa inspekcijskim službama, u skladu sa svojim ovlašćenjima obaveštava službe o čijoj nadležnosti je reč. Da bi odgovorili na pitanje u naslovu, u svakom konkretnom slučaju moramo prethodno odgovoriti na par pitanja: – o kakvoj površini je reč (saobraćajnoj ili drugoj), jer mesto određuje mnogo toga (i nadležnost i da li prekršaj postoji); – da li je na konkretnom mestu parkiranje i zaustavljanje zabranjeno saobraćajnim znakom ili opštim pravilom saobraćaja; – ako je zabranjeno znakom, da li je zabrana propisno obeležena (horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom, o čijem čuvanju brinu komunalci), – da li vozilo svojim položajem zaista ometa korišćenje te površine, odnosno ugrožava bezbednost saobraćaja, tj. ometa ili onemogućava pešake i druga vozila u kretanju? Dakle, najpre se mora utvrditi činjenično stanje. U tome najčešće greše pripadnici komunalne milicije, kada kažnjavaju nekog za parkiranje na javnoj (dostupna svima) zelenoj površini (za šta jesu nadležni), jer uopšte ne provere status te površine. Pa se onda desi da ispadne da ta površina uopšte i nije javna, već privatna (vlasnik parkirao svoje vozilo ili to dozvolio nekome), a ni zelena. Jer, to što negde sporadično raste trava i nema ograde, ne definiše površinu kao zelenu ili javnu. A važno je i utvrditi čime je na mestu izvršenja prekršaja parkiranje i zaustavljanje zabranjeno (saobraćajnim znakom ili opštim pravilom saobraćaja), te da li je zabrana propisno obeležena, jer iz toga dalje proizilazi zaključak da li je učinilac prekršaja mogao da zna da čini nešto nepropisno, što daje sud o njegovo krivici. I na kraju je važno utvrditi da li vozilo svojim položajem zaista ometa saobraćaj? Jer, za postojanje nekih prekršaja potrebno je da u okviru pretpostavke sankcije, dođe do ostvarenja zabranjene posledice,da je nekom radnjom izazvana specifična posledica koja je propisana kao zabranjena (što bi konkretno bilo onemogućavanje odvijanja i ugrožavanje bezbednosti saobraćaja). ZOP u članu 89. kaže da se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa zakonom a da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što se odnosi i na izdavaoca prekršajnog naloga. Nečija procena nije dokaz, to je samo sumnja da je učinjeno delo. Dakle, ne treba okrivljeni da dokazuje da nije nešto učinio. Prema procesnim pravilima (zakonska obaveza) onaj ko tvrdi da prekršaj postoji u obavezi je da obezbedi dokaze, za sve. Znači najpre da dokaže da postoji prekršaj, odnosno da je propisan, da je na konkretnom mestu parkiranje i zaustavljanje zabranjeno saobraćajnim znakom ili opštim pravilom, kao i da je ta zabrana (ako postoji) propisno obeležena (horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom), te da vozilo svojim položajem zaista ometa odvijanje i ugrožava bezbednost saobraćaja. Ali, čak i kada je dokazano sve gore navedeno, za postojanje prekršajne odgovornosti potrebno je da postoji krivica, što znači da je potrebno dokazati i svest učinioca o nepravilnosti njegovih postupaka (umišljaj) ili svesno zanemarivanje mogućnosti da postoji prekršaj (nehat). A nekad nepostojanje prekršaja dokazuju upravo oni koji tvrde da prekršaj postoji i to time što nisu preduzeli druge radnje na koje su ovlašćeni (i obavezni). Ako službeno lice ne preduzima zakonom propisane radnje u cilju otklanjanja neke nepravilnosti, onda po njegovoj oceni ista i ne postoji, što znači da ne postoji ni prekršaj. To je logička i zakonska pretpostavka. Jer po zakonu primarni cilj nadzora je prevencija i otklanjanje štetnih posledica, a pre kažnjavanja koje je sekundarno. Ko je nadležan za kontrolu zaustavljanja i parkiranja vozila? Pitanje nadležnosti za kontrolu i procesuiranje prekršaja je veoma bitno. Jer, nezakonit postupak ne može dovesti do zakonito izrečene sankcije. Nije bitno samo da li se nešto desilo (da li prekršaj objektivno postoji, da je učinilac kriv ili ne), već i sam postupak (procedura) u kome se to konstatuje i kažnjava za isto. A da bi procedura bila zakonita ista mora biti sprovedena od ovlašćenih lica. Prema članu 2. ZOBS, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave(u daljem tekstu: saobraćajna policija). Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja vojnih vozila na putevima mogu da vrše i nadležni vojni organi. Neposredno regulisanje saobraćaja u zoni škole mogu vršiti školske saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana, a na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraćaja mogu vršiti i lica zaposlena kod izvođača radova. Sva druga lica saobraćajne prekršaje jedino mogu da prijave saobraćajnoj policiji a ne i da kažnjavaju za iste. U cilju kontrole i regulisanja saobraćaja na putevima, saobraćajnoj policiji su data posebna ovlašćenja, da preduzimaju posebne mere (član 278. ZOBS), recimo uklanjanje vozila. Takođe, saobraćajnoj policiji su date posebne nadležnosti u prekršajnom postupku (čl. 314, 314a ZOBS), da podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom organu ili da izriču kazne za prekršaje iz svoje nadležnosti izdavanjem prekršajnog naloga. Ali, u gradu Beogradu recimo komunalna milicija uzima sebi za pravo da se bavi saobraćajem, pozivajući se na akte lokalne samouprave. Pri čemu prenebregavaju da se aktima lokalne samouprave (kao vrstom podzakonskog akta) ne može propisivati ništa što nije u skladu sa zakonom(bilo kojim). Komunalna milicija ima nadležnost isključivo za parkiranje na javnim površinama koje nisu predviđene za saobraćaj (zelene površine, uređena parkirališta – garaže i sl.). Nema čak nadležnost ni u pešačkim zonama, jer i kretanje pešaka je saobraćaj jedne grupe učesnika u istom, jer u stavu 1. člana 7. ZOBS kaže, pešačka staza je put koji je namenjen isključivo za kretanje pešaka (tačka 25). Dalje, (tačka 26) kaže da je biciklistička staza put namenjen isključivo za kretanje bicikala, a (tačka 26a) da je pešačko-biciklistička staza put namenjen za kretanje pešaka i biciklista, tako da nema nadležnost ni za biciklističke ni kombinovane staze. Komunalni miliconar može da naredi uklanjanje, odnosno premeštanje vozila sa javne zelene površine (ili iz garaže) ali ne može da naredi uklanjenje vozila sa kolovoza ili trotoara. A komunalni milicionar je ovlašćen na preduzimanje navedenih mera i kada na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila, zatekne odbačeno vozilo, jer to vozilo nije vozilo u smislu ZOBS, već komunani otpad. Pod održavanjem komunalnog reda podrazumeva se i zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća koje se, između ostalog, može vršiti i ostavljanjem neregistrovanih vozila. U smislu komunalnog reda,za šta postoje ovlašćenjakomunalne milicije, pod parkiranjem na površinama predviđenim za vozila, podrazumeva se samo parkiranje na javnim parkiralištima (zatvoreni i otvoreni prostori, garaže i parkinzi sa naplatom parkiranja). I u tom smislu jedino zakonito postupanje komunalne milicije je kod ometanja korišćenja parkirališta parkiranjem izvan granice obeleženih parking mesta predviđeno aktima lokalnih smouprava o komunalnom redu, jer to nije prekršaj po ZOBS-u, jer se time ne ogrožava bezbednost niti sprečava odvijanje saobraćaja, već korišćenje parking prostora. Ali ako se upusti u postupanja koja imaju veze sa saobraćajem (konketno parkiranjem) komunalna milicija mora shodno da primenjuje ZOBS. Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema? Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija, za ediciju „Verovali ili ne“. Izvor: pravni portal