Sa petom brzinom ne dobijaš snagu, samo nešto veću krajnju brzinu (kada je motor "razvrti"). Prvo -Skinuti cilindar i očistiti od gareži izduvni kanal ( da se sija); -Očistiti granu postojećeg auspuha i deo cevi koji ulazi u auspuh maksimalno skratiti (ostaviti nekih 2,5 cm da ulazi u top auspuha); -Na postojeći Bing 12 ugraditi glavnu diznu 70; Drugo - Proveriti stanje karika i cilindra kao i klipnjače (loša radilica ne trpi tjuning); - Može se ugraditi klip sa "L" karikom na vrhu (kao kod 14-ce); Ili... Ako si punoletan (i vičan sa biaksom), onda možemo pričati dalje, kako "povećati" kompresioni prostor fabričkog APN klipa (bez širenja kanala cilindra, bez razbušivanja cilindra i stavljanja većeg klipa). Da peta brzina bude iskorištena na pravi način. i ima snagu na višim obrtajima..

Umišljaj, kada su saobraćajne nesreće u pitanju, ne podrazumeva nameru vozača da počini delo, već njegovu svesnost mogućnosti nastupanja zabranjenih posledica, a na koja je svesno pristao. Umišljaj, kada su u pitanju saobraćajne nesreće, podrazumeva situacije u kojima je okrivljeni vozač bio pod značajnim dejstvom alkohola, ako je prošao kroz crveno svetlo na semaforu ili ako se kretao znatno većom brzinom od dozvoljene. U većini slučajeva nesreće se kvalifikuju kao nehatne, ali u slučajevima utvrđenog umišljaja kazna koja je na raspolaganju sudijama za izricanje presude je od dve do 12 godina zatvora. Sve ove kazne izriču se po Krivičnom zakoniku, a ne po Zakonu o bezbednosti saobraćaja koji se odnosi na saobraćajne prekršaje, a u kojima nije bilo posledica po zdravlje i život. Komitet za bezbednost saobraćaja je u dva navrata, 2012. i zatim 2016. godine, uputio inicijativu za promenu Krivičnog zakonika po kojoj bi se kazna za saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom i utvrđenim umišljajem izjednačila sa kaznom za ubistvo (koja maksimalno može da ide do 40 godina zatvora). Obe inicijative predložene su u saradnji sa Udruženjem žrtava saobraćajnih nesreća, ali, ni na jednu, nije odgovoreno niti su prihvaćene. Izvor: https://www.ekspres.net/hronika/ubistvo-za-volanom-je-jeftin-zlocin-16-8-2021

U ranim danima motociklizma, vožnja je bila skupa aktivnost kojom su se bavili gotovo isključivo imućniji pripadnici ljudske populacije, a motocikli su bili manje oblik prevoza. Više je to bio način da se provede sunčan dan u parku. Pristojnost je nalagala da gospodin bude prezentabilan kada izađe na vožnju, a kako su odela od tvida bila standardna "uniforma" za boravak napolju, tako je, krajem devetnaestog veka, bilo i za motocikliste. Jedini odevni predmet koji ih je delio od običnih ljudi bile su čizme, pune dužine koje su se nosile za zaštitu stopala. Prvi koji su formirali moto uniformu bili su policijski i vojni jahači ranog dvadesetog veka. Do tog trenutka, motocikli su postali dovoljno brzi da je bila potrebna veća zaštita. Jahači su počeli da nose rukavice, zajedno sa čizmama, kako bi sprečili negativan uticaj vetra i pružili malo dodatne zaštite, ako padnu. Ranih 20-ih, takmičarski motociklizam postao je popularan zahvaljujući poboljšanju pouzdanosti i upravljanja. Odevni predmet po izboru trkača bio je takmičarski džemper. Napravljeni od vune jarkih boja, džemperi su bili pripijeni uz telo, kako ne bi vitlali na vetru, a imali su izvezeno ime marke motocikla ili kluba na prednjoj strani slovima od filca. Takmičarski džemper je postao znak časti i za moto trkače i za klubove, a i danas je popularan među ljubiteljima "vintidža" (Gentlemans rideri). Kako su motocikli postajali sve brži, potreba za zaštitnom odećom je rasla, a mnogi motociklisti su se okrenuli debeloj kožnoj konjskoj koži, vojnih kaputa iz doba Prvog svetskog rata. Godine 1928. Irving Schott, proizvođač jakni u New Yorku, kreirao je prvu kožnu jaknu posebno za motociklizam. Nazvana po njegovoj omiljenoj cigari, Perfecto. Jakna se u početku prodavala za 5,50 dolara. A vremenom će Schottova crna kožna jakna postati sinonim za motociklizam. U Engleskoj, vožnja motociklom znači suočavanje sa lošim vremenom, a iako je koža odlična za zaštitu, ne spečava kišu. Godine 1935., J. Barbour & Sons, kompanija koja je proizvodila lovačke jakne, od 1894., kreirala je prve vodootporne jakne, samo za motocikliste. Jakne su imale četiri džepa, gornji levi je šiven pod uglom, posebno, za mape. Brzo su postale zaštita motociklista po vlažnom vremenu, i tako su ostale sve dok rivalska kompanija Belstaff nije stvorila sada kultni Trialmaster 1948. Poznati motociklisti, od Stevea McQueena do Ewana McGregora, u dve klasične jakne. Niko sa sigurnošću ne zna kada su se "inženjerijske" čizme (Motorcycle Engineer Boots) prvi put pojavile (neki ih datiraju u 1928. godinu). Verovatno je razvijena negde 30-ih godina, od strane dve kompanije (Chippewa i West Coast Shoe Company), kao svojim prvim proizvođačima. Inženjerijska čizma je razvijena po uzoru na engleske čizme za jahanje, a stvorena je za inženjere koji su radili na američkim železnicama, tokom depresije. Međutim, tek 40-ih godina čizma je postala izborna obuća motociklista. Do danas, ako tražite klasični bajkerski-rajderski izgled, ne možete to učiniti bez para crnih "inženjerskih" čizama. Današnji jahači se prepoznaju po: Obavezna. Neophodna. Nezamenjiva. Danas, bilo koji rider ne može zamisliti vožnju bez svoje kacige. Čini se neodvojivom od nas, jer je to najvažniji deo opreme, koja nam pomaže da preživimo. Početkom 1900-ih, kada su se pojavili prvi motocikli, oni su bili samo „motorizirani bicikli“, napravljeni za praktičan transport i potreba za bilo kakvom zaštitom glave bila je nezamisliva. Ali ubrzo, motocikli su postali brži i korišteni su u trkama. Kao rezultat toga, mnogi vozači su se suočili sa povredama. Prvi put je 1914. godine britanski lekar dr. Eric Gardner preporučio jače platno za zaštitu glave jahača. Tako je nastao prvi šlem. Dr. Gardner je znao važnost svog izuma i zalagao se za njegovu upotrebu u trkama na Ostrvu Man TT. Srećom, bio je uspešan i organizatori trke su uveli zaštitu glave obaveznom. Ovaj gest je doveo do dramatičnog smanjenja potresa glave i među trkačima. Ali čak ni ovaj uspeh nije uzbudio civile. Osećali su se 'čudno' da nose školjku na glavi dok su jahali. Čak i tada, kao i sada, ljudi su želeli da izgledaju lepo dok se voze pa su najviše za šta bi se odlučili su podstavljene kožne kape. Učinili su da izgledaju dobro i smatrali su da je to dovoljna zaštita. Maksimum koji bi jahač izabrao da se zaštiti bila je "skullcap" i zaštitne naočare. Tako je i danas, kao simbol "bunta" protiv pravila. Sve se promenilo kada je poginuo, slavni nacionalni heroj Britanije T.E. Lawrence, zvani "Lorens od Arabije." I to ne u ratu ili vojnoj kampanji, već u saobraćajnoj nesreći nekoliko milja od svog doma. Ovaj tragični razvoj događaja naterao je javnost da shvati opasnost vožnje motocikla i način na koji bi se mogle sprečiti veće posledice saobraćajne nesreće. Dr. Hugh Cairns, britanski lekar koji je primio Lorensa u bolnicu, bio je duboko dirnut ovim tragičnim događajem i posvetio se istraživanju korelacije između nesreća na motociklima i povreda glave. Bio je prvi doktor koji je objavio izveštaj o ovoj temi u britanskom medicinskom časopisu. Njegovo istraživanje pomoglo mu je "agresivniju" promociju kaciga za britanske vojnike, na motociklima, koji su korišteni za izviđanje i komunikaciju. Napor dr. Cairnsa naterao je vojsku da izda naredbu svim svojim vojnim jahačima da nose kacige od gume i plute. Tokom narednih decenija, motocikli su postajali sve brži, a civilni rajderi i dalje nisu rado usvajali kacige. Osnovne kacige koje su korištene u to vreme bile su jednostavne poluškoljke sa kožnim kaiševima, koje su pružale minimalnu zaštitu. Međutim, 1953. godine, revolucionarni izum doveo je kacige do njihove važnosti danas, kada je C.F. Lombard, profesor USC, razvio kacigu koja je apsorbovala udarac. Ova inovativna kaciga je imala tri sloja (sa spoljašnjom školjkom od tvrde stakloplastike, penom koja upija udarce u srednjem sloju i podstavljenom unutrašnjom oblogom radi udobnosti). Roy Richter, bivši vozač trkačkih automobila i osnivač Bell Helmetsa, preuzeo je Lombardov dizajn i kreirao model Bell 500. Pobrinuo se da koristi propisane sigurnosne principe i bazirao je svoj dizajn na tadašnjim kacigama avijacije. Kao rezultat toga, Bell 500 je doživeo uspeh i označio početak ere modernih moto kaciga. Ubrzo je postao standardna oprema za trke i polako, do 1960-ih, sve više i više civilnih jahača počelo je koristiti kacige. Godine 1963. Bell je napravio revoluciju na tržištu sa svojim prvim moto kacigama za celo lice pod nazivom Bell Star. Bila je skupa, ali je nudila maksimalnu zaštitu koristeći tehnologiju i materijale koji se nalaze u šlemovima američke vojske i NASA astronauta. I danas važi za jakog igrača, kada su u pitanju moto kacige. Do 1970-ih i 1980-ih, razvijaju se Full Face moto kacige (dolazile su sa još više modifikacija). Sa preklopnim i zatamnjenim vizirima i uvođenjem modularnih šlemova koji su kombinovali praktičnost kacige sa otvorenim licem i kacige za celo lice. Da su na kraju kacige dostigle, svojevrstan, nivo umetnosti. Ljubav i moda. Po njoj nas prepoznaju, da smo pravi. Kada je tamo gde treba da bude. Na laktu.

Anker šraf (vijak) M6, ima tzv. košuljicu, (šupljivi cilindar kroz koji prolazi šraf), koja može da se upotrebi za popunjavanje upusta za glavu orginalnog šrafa (samo ovaj crveni deo ili se metalna košuljica skrati na meru). Umesto ovog, anker, šrafa, kroz košuljicu, može da ide već pomenuti imbus sa širom glavom, kao na tvojoj fotografiji (crni, brunirani). Može i plastični tipl za beton. Ali da bude fi 8 (a unutra je fi 6). Odseče se na potrebnu meru i iskoristi ravni deo tipla, sa proširenjem, da popuni upust za šraf (prošireni deo popunjava rupu na nosaču satića). Preko toga može da ide podloška vulkanizirana, gumena ili PVC. Preko nje nosač satića. I kroz sve to duži imbus vijak sa širokom glavom (sa još jednom gumenom podloškom). Pretraže se ovi pojmovi po Googletu i ideje samo izviru. Skineš orginalni šraf, pravac gvožđara i kombinuješ.

Imbus vijak sa širokom glavom. Svaka bolje snabdevena radnja šrafovskom robom ih ima. Obično je M6, ali poneseš orginal i uzmeš malo duži.

Gde možemo pronaći gorivo života? Ne govorim o hrani i piću. Mora postojati nešto veoma suptilno što pomaže da imate, možda ne dug, ali sigurno ispunjen život. I verujem da sam pronašao, to, nešto… Nešto, za većinu gotovo nemoguće, za mnoge veoma inspirativno. Dakle, da li su motocikli gorivo života? Ne baš. Ali strast i emocije koje možemo dobiti od njih, su svakako veoma važni sastojci. A i ključno je pitanje je: Zašto motocikli imaju takav uticaj na svoje vlasnike? Posedovanje motocikla je mnogo dublje iskustvo, nego što većina ljudi može zamisliti. Mnogi ih doživljavaju kao sredstvo “terapije”, ili čak oblik meditacije. Ne samo dok se vozimo. Opereš ga, očistiš prašinu, proveriš nivo ulja, pritisak u gumama… Sve ove male aktivnosti su kao ritual i ne doživljavaš ih kao radove na održavanju. Zato što ti predstavljaju zadovoljstvo, ništa nije pod prisilom. Omogućavaju nam da se osećamo smireno i opušteno. I mogu postati odličan način za postizanje mirnog uma. Vožnja motocikla je, nadasve, bogato iskustvo…jer je sve veoma intenzivno. Sva čula ljudskog bića se koriste do svog maksimalnog potencijala. I što je motocikl manji i stariji to je iskustvo intenzivnije. Vožnju od 20 minuta, osećate kao da je 40, a 80 km/h vam se čini kao da ste premašili 100-ku. Stari klasični motocikli imaju svoje osobine, koje sve čine još bogatijim i nezaboravnim. Zbog toga se svi još uvek sećaju svog prvog motora u garaži. Miris benzina iz karburatora, pomešan sa malo ulja na patosu. Stari trikovi, koje samo vlasnik zna, za pokretanje motora po hladnom vremenu. Svi ovi mali detalji stvaraju snažnu vezu između motocikla i njegovog vlasnika. Kao što vidite, vožnja motocikla je nešto što većina ljudi ne mora da radi, ali su primorani na to, iz raznih razloga, od strasti do praktičnosti. Zato… Da li su motocikli opasni? Opasno je ustajanje sa kauča, kada otkrijemo da tamo ležimo godinama. Ne mogu vam garantovati da će vam motocikli dati dug život, kao što je ovaj čika, Jose Duque, koji je sa navršenih 91 godinu jahao Hayabusu. Ali jedno je sigurno. Pružiće vam nezaboravne trenutke entuzijazma, zadovoljstvo kretanja u dve dimenzije, sreću i sreću… A to su sastojci od kojih je napravljen snažan, mladalački duh. Drugim rečima, sve dobre komponente koje pokušavamo iskoristiti celog života. Nije bitno da li ste mladi ili stari, vozite motor kubikaže od “par naprstaka” ili “litraša”. Svi osećamo istu suštinu. Sloboda da idemo gde god želimo i dolazimo kad god želimo. 50 razloga zašto volimo motocikle To je dovoljno jednostavno pitanje, zar ne? Ali samo pokušajte staviti prst na jedan glavni razlog. To je zato što, kada volite motocikl, imate veliku, srećnu zbrku osećanja. I ispostavilo se da ne postoji nijedan razlog da volite motocikle. A opet, ima ih čitava gomila… Postoji milion razloga zašto volimo motocikle. Premašuju umetnička dela. Čine mnogo stvari boljim: naše raspoloženje, radni dan – čak i vašu vezu. Pomažu vam da vidite svet i svoj život na potpuno nov, pozitivan, način. Motocikli su jedina zdrava ovisnost i čine te sretnim što si živ. Evo 50 mogućih odgovora. 1. Motocikli su umetnička dela na dva točka Motocikli su tako lepi. Nateraju te da zastaneš i buljiš. Nije bitno da li su potpuno novi i blistavi u prodajnom salonu. Ili je parkiran u mojoj garaži prljav od puta. Oni su nešto čemu se treba diviti, u kakvom god stanju da se nalaze. Motocikli su umetnička dela 2. Motocikli vas povezuju sa nečim većim Kada kupujete motocikl, kupujete njegovu istoriju. Možda je to vaša porodična istorija ili ispunjenje vašeg sna iz detinjstva (sada ga imate i vi). Ili vam se možda jednostavno sviđa ono što označava određena marka motocikla. 3. Motocikli su mehanička čuda Ako ste spretni sa alatom, naravno da volite motocikle. Pružaju beskrajne prilike za petljanje u "šupi." Uvijek postoji nešto što treba zategnuti, doterati ili zameniti. To je dobar način da upoznate svoj motocikl, saznate šta ga pokreće i uspostavite još bližu vezu. 4. Ovo nije samo mašina: ovo je odnos Motocikl nije kao mašina za veš. Ne programirate ga na hladno pretpranje i izlazite iz sobe. Motocikli imaju ličnosti. Povezujete se sa njima. Razgovarate sa njima, smešite im se, razmišljate o njima (nezdrava količina ludila, priznajmo). Radite sa njihovim hirovima i zahtevima. Ovdje se odvija složen odnos davanja i uzimanja. A kada raskinete, to je poražavajuće. 5. Motocikli nude trenutnu zajednicu Na putu postoji prolazna, ali trenutna veza s drugim vozačima. Mahnete jedni drugima (ili možda samo klimnete glavom, ako ste duboko u dugačkoj krivini). Zaustavljate se zbog motokliste koji je u kvaru ili mu je potrebna pomoć. U kafiću, prirodno, počinjete da razgovarate sa nepoznatim, za susednim stolom i kacigom na stolici. Ništa od toga se ne dešava kada ste u autu. 6. Zabavno je učiniti vozače ljubomornim Svi smo viđali vozače automobila kako nas mrko gledaju kroz prozor. Sve što mogu da urade je da kiselo posmatraju iz kaveza, dok vi letite pored njih kao metalna ptica na krilima. Da, priznajem, to mi uvek izmami osmeh. 7. Motocikli su tako lepi da ih možete držati u kući Možda već znate da je normalno da motocikl parkiramo u dnevnoj ili spavaćoj sobi. Otkrit ćete da mogu dati prilično uverljiv argument, zašto je držanje motocikla u kući odlična ideja. 8. Motocikli govore vama Motor vašeg motocikla može da prede. Može urlati, pulsirati ili režati. Na putu se vodi razgovor između vas i vaše "zveri" na dva točka. I to može biti najzanimljiviji razgovor koji imate za celi dan. 9. Jahanje je kao letenje Popnite se na motocikl i efektivno će vam izrasti par krila. Klizanje po otvorenom putu ili spuštanje u dugu sporu krivinu je kao da letite. 10. Motocikli su moćan simbol slobode Dok motor nestaje, lice vam je na vetru, sunce na leđima i otvoreni put koji se proteže ispred vas, postoji jedna neodoljiva emocija: Vi ste slobodni. Osećaj je neverovatan, zar ne? 11. Motocikli rade bolje od tableta za sreću Većina životnih problema može se popraviti vožnjom motocikla. Svađe, brige, strah, žaljenje… sve ove toksične emocije mogu se očistiti dobrom dugom vožnjom. Moglo bi potrajati sat vremena. Moglo bi potrajati jedan dan. Ali uvijek se vraćate kući osećajući se mnogo srećnijim nego kad ste otišli. Veliki osmeh na vašem licu podseća vas zašto volite motocikle. 12. Motocikli čine da ste "cool" Priznali to ili ne, motocikli su dobri za vaš imidž. A ako to nećeš priznati, to je zato što si previše kul da to kažeš naglas. 13. Jahanje čini da se osjećate življe Kada ste napolju na motociklu, 100% ste u ovom trenutku. Ako pada kiša, pokisneš. Ako je ledeno, drhtiš. Doživljavate sve, veće od života. Vi to osećate. Vi to živite. Znaš da si živ! 14. Motocikl nude određenu dozu adrenalina Lako je pronaći široku, praznu cestu sa vrlo malo automobila. To čini okretanje gasa apsolutno obaveznim. Da, od toga će vam srce ubrzati rad. Samo pazite na ovce... 15. Motocikli su društveni magneti Kada ste na motociklu, uvek počinjete da razgovarate sa potpunim strancima. Neverovatno je koliko ljudi ima motocikl, nekada ga je imalo ili ga potajno želi. Većina ljudi vole motocikle. I svi žele da pričaju o tome. 16. Motocikli vas teraju da živite u trenutku Teško je brinuti o tome šta bi se moglo dogoditi za 5 godina (ili čak sutra ujutro) kada budete fokusirani na držanje motocikla uspravno i kretanje u pravom smeru. Motocikli vas laserski fokusiraju na ovaj trenutak, upravo sada. To je kao magično dugme za mentalno ponovno resetovanje. 17. Krivine su stvorene za motocikle Duga, široka, otvorena, beskonačna krivina će ispraviti vašu stvarnost. Vreme usporava, a ugao se otvara… i dalje, i dalje… Ovo su magični, zapanjujući trenuci koje možete doživeti samo na motociklu. 18. Prav putev je takođe zabavan Ponekad vam nije potreban izazov krivudavih puteva i krivina. Kada ste samo za opuštajuću, laganu vožnju, ti dugi ravni putevi su savršeni. Sa motociklom, bilo koja vrsta puta može biti korisna. 19. Motocikli bude vaša čula Dok se vozite svetom, koristite sva svoja čula. Vaše oči skeniraju svaki mali detalj. U nosu vam se oseti dašak sveže mlevene kafe iz kafića ili smrad kravlje balege dok letite pored farme. Vaše uši su prilagođene zvuku motora. Protivupravljate samo par cm ulevo ili udesno da prilagodite svoju liniju u krivini. Vaše telo i um su budni i živi! 20. Motocikli vas sprečavaju da brinete o tome kako izgledate Dame znaju šta mislim sa ovim. Suočimo se s tim, nemoguće je izgledati spremno za modni časopis na motociklu. Lepa pauza od procenjivanja, kako izgledate celo vreme. 21. Motocikl vas povezuje sa svetom Kada vozite motocikl, postajete deo pejzaža oko sebe. Valjati se kroz zelena brda ili pored planina prekrivenih snegom je kao kretanje kroz živu sliku. To uliva strahopoštovanje. To čini da se osećate povezanim sa svetom oko sebe. Ti, na motociklu, si deo pejzaža. 22. Motocikli osnažuju Ako se možete boriti protiv metalne zveri sa 97 konjskih snaga i 112 Nm obrtnog momenta, možete učiniti sve. Jahanje vam daje osećaj lične moći i povećanog samopouzdanja. Kada bi više ljudi vozili motocikle, industrija “samopomoći” bi potonula bez traga. 23. Motocikli čine “kožu” danju normalnom Obično vam ne padne na pamet da navučete kožne pantalone i jaknu tokom, toplog, sunčanog, nedeljnog popodneva. Ali kada taj motocikl izađe iz garaže, to postaje najprirodniji izbor odeće. 24. Motocikli su zavisnost na koju možete biti ponosni Ko bi bio dovoljno hrabar da traži intervenciju za zavisnost o motociklima? Zavisnici o motociklima ne traže lek. A kome to treba? Ovo je zavisnost koja je zapravo dobra za nas. Osećate se bolje i ne povređujete nikoga u tom procesu. 25. Motocikli nude besplatnu, efikasnu bračnu terapiju Nema ništa bolje za vezu od odlaska na zajedničko putovanje motociklom. Sve manje iritacije nestaju kada urlate na suncu. Koga briga ko bi trebao da sprema večeru? Trenutno ste u romantičnoj avanturi, jašete u daljinu - zajedno. Motocikli pomažu vašoj vezi. 26. Motocikli vraćaju zabavu u vaš život Kad god izađete na motociklu, zabavićete se. Od toga se ne može pobeći. Navucite tu kacigu, okrenite ključ od kontakta i srce vam se diže. Osećaš se lakše. I izgleda da ne možete da prestanete da se smejete. Da, to je još jedan razlog zašto morate voleti motocikle. 27. Motocikli vas izazivaju Da ne uživate u izazovu, ne biste bili na motociklu. Bili biste sigurni, u svojoj tvrđavi, sa svojim plišanim medom iz detinjstva. Na motociklu ćete se suočiti sa nizom nezgodnih trenutaka. Nebo će se otvoriti i sipati ledenu kišu na vas. Agresivni vozači će uperiti svoje automobile direktno u vas (često i posle kontakta očima). Put će biti grub, prekriven šljunkom ili pun dubokih rupa. Ali vi se nosite sa ovim izazovima. I vraćate se u svoju garažu, cereći se kao manijak, i spremni za sledeću lopticu koja će vam život sigurno baciti. 28. Motocikli nude vreme za samoću Ponekad morate da razbistrite glavu i da neko vreme budete sami. Motocikli nude savršenu priliku za to. Ovo je prečica do unutrašnjeg mira – bez potrebe da u javnosti nosite helanke za jogu. 29. Motocikli vas čine zahvalnijim Kada se vozite otvorenim putem, sve je bolje. Možete gledati na stvari iz nove, mekše perspektive. Motocikli mogu da vas dovedu u stanje uma da sve više cenite i shvatite koliko ste srećni. 30. Motocikli često vode u avanturu Vožnje motociklom vas često vode u neočekivanim smerovima. Kada taj motor prede, odjednom ste otvoreniji za istraživanje novih mesta. Kuda vodi taj put? Kakvu kafu poslužuju 200 km južno odavde? Možda ćemo se provozati samo malo dalje niz put i proveriti… 31. Parkiranje je jednostavno (i često besplatno) Ne treba vam celo parking mesto sa motociklom (ali ako ga nađete, iskoristite ga). Možete se uvući u manje prostore u koje automobili nikada ne bi mogli stati. I neverovatno je koliko motocikala možete stati u mali prostor. 32. Motocikli vam pomažu da jasno razmišljate Neverovatno je kako dobra, duga vožnja može učiniti da rešenje problema skoči u fokus. Vaš um prestaje da se meša kao mešalica za cement puna blata. Odjednom se pojavljuje odgovor koji vam je potreban. Aha! Ti misliš. 33. Motocikli su individualni (kao i vi) Motocikli nikada nisu jedinstveni za sve. Toliko detalja se može promeniti, zameniti, poboljšati, nadograditi, ukloniti – kako vam odgovara. Modifikacije mogu biti radikalne ili male koliko god želite. Ali sve promene koje napravite su vrlo lične. Oni mnogo govore o vama i vašem odnosu sa motociklom. 34. Nema više zastoja u saobraćaju Na motociklu nema potrebe da sedite u saobraćajnoj gužvi 45 minuta. Razdvajanjem trake možete nastaviti da se krećete i ostaviti te stotine ljutitih vozača bezbedno iza sebe. Pustite ih da blistaju. Neka zatrube od besa. Već ste 50 km niz cestu. 35. Motocikli vam pomažu da se isključite iz “struje” Tehnologija je svuda i stvari su postale prilično bučne. Dolaze vam beskrajni pozivi, SMS-ovi, tvitovi i blejanja. Motocikli vam pružaju savršen način da se dobro odmorite od mentalne buke. Na putu, niko vas ne zeza sa milion trivijalnih detalja. Samo ste vi, zvuk motora i vaše privatne misli. Jedina stvar koja smeta je “velika” odluka gde svratiti na ručak. 36. Motocikli su neuobičajeni Ne voze svi motocikl. To vas čini delom relativno male, ekskluzivne, grupe ljudi sa specijalizovanim skupom veština i strasti. Nekako je cool ne biti kao sve druge ovce, zar ne? Da, to je još jedan razlog da volite motocikle. 37. Preticanje na motociklu je zabavno Ooo, radost prolaska trakama… Možete povećati obrtni moment i projuriti pored sporog saobraćaja. Na nekoliko sekundi, osećam kao svemirsko putovanje. Preticanje na motociklu je uzbuđenje, a ne obaveza. Pogotovo ako nema policijskog auta koji stoji odmah iza brda. 38. Motocikli izmame osmeh Bez obzira šta radite, bez obzira o čemu brinete, motocikli imaju faktor dobrog osećaja koji je nezaustavljiv. Posetite svoj motocikl u garaži i nasmejaćete se. Pogledajte prekrasan starinski motocikl na cesti i nasmešit ćete se. A ako počnete razmišljati o svom motociklu iz snova i o tome kako ga se dočepati, nećete moći prestati da se smejete. 39. Motocikli transformišu putovanja Krenite automobilom na putovanje, a zabava počinje tek kada stignete na odredište. Vaši saputnici brzo postaju dovoljno dosadni, da bi rado izašli kroz prozor. Ali na motociklu, niko ne kuka: Jesmo li već stigli? Na putovanju motociklom zabava počinje, odmah, od faze planiranja: Koji putevi su najbolji? Koliko dana možete uzeti? Koliko kilometara želite preći svaki dan? Šta treba spakovati? I u trenutku kada ste u sedlu, avantura je počela. Nema veze što ste još danima udaljeni od odredišta. 40. Motocikli su odlični za izlaske Ima li boljeg načina da impresionirate novog partnera od izlaska "na sudar" motociklom? Sunčana vožnja do malog tajnog kafića je divno romantična. Deluje i na dugoročne veze, to je sjajan način da provedete neko vreme zajedno, ponovo se povežete i prisetite se koliko uživate u društvu jedno drugog. 41. Motocikli čine putovanje (skoro) zabavnim Gotovo da se možete suočiti da morate raditi, kada na posao stignete motociklom. Pogledaš kroz prozor, eno ga: verno te čeka. I, nakon što preživite još jedan dan u radnoj atmosferi, raspoloženje vam se naglo popravlja. Možete se vratiti na svoj motocikl i "pobeći" nazad u svoj stvarni život. 42. Jahanje povećava nivo hormona sreće u našem mozgu Znate one hemikalije (endorfin, serotonin, dopamin, oksitocin…), za dobar osećaj u mozgu koje se oslobađaju kada vežbate? (Da, čuo sam za njih, ali neću trčati maraton da bih to lično doživeo.) Evo boljeg načina da vam mozak bude srećan: vozite svoj motocikl. Urađene su studije koje to dokazuju. 43. Jahanje te čini pametnijim Da, naučnici su opet u tome. Čini se da je “luftiranje” na motociklu vrlo, vrlo dobra stvar za naš mozak. 44. Motocikli su sjajni za početak prijateljstva Zajednički interes za motocikle olakšava pretvaranje stranca u prijatelja. Zaboravite na sva uobičajena neprijatna ćaskanja kod upoznavanja. Samo uporedite beleške o svojim vožnjama, omiljenim cestama i sjajnom novom moto-modu koji ste upravo završili. ! Očigledno, ovaj slučajni susret je trebao biti. Prijateljstvo je sada neizbežno. 45. Motocikli su najzabavniji trening ikada Zašto se mučiti u teretani kada se umesto toga možete provozati? Verovatno ste sumnjali da je jahanje veći fizički napor nego što izgleda. 46. Žene misle da su momci koji voze motocikle zgodni I u pravu su. Momci na motociklima su automatski privlačniji. I ne govore o tim savršenim, lepim muškim modelima na sjajnim novim motociklima. Govore o pravim muškarcima. Kada momak zgrabi svoju kacigu i kožnu jaknu, odmah zasvira interesovanje. 47. Motociklisti govore privatnim jezikom Ako se zateknete da pričate o dva-u-jedan, ribljim repovima, lančanim pogonima, semerinzima viljuške i rekonstrukciji prednjeg kraja…deo ste grupe koja ima svoj jezik. Nije potrebno nikakvo objašnjenje ili prevod: razgovarate sa drugim ljudima koji to razumeju. Zabavno je biti deo plemena kojem ne morate da se objašnjavate. 48. Motocikli čine kupovinu smislenom Provedite bilo koje vreme oko motocikala i trebat će vam nešto moto stvari. Da, to uključuje kupovinu. Ali ne govorim o kupovini koja uključuje gubljenje popodneva u tržnom centru, kupovinu glupih sranja koje vam zapravo ne trebaju. Bilo da tražite savršenu majicu za motocikl ili hladnu mrežastu rešetku za farove, kupovina moto opreme je ozbiljan posao. Kupovina u vezi sa motociklom toliko je važna da redefiniše kupovinu. To nije gubljenje vremena i novca. Nema šanse. Kupovina je sada investicija u vašu sigurnost i udobnost. To je apsolutno neophodno. 49. Motocikli vam pomažu da se osećate kreativnije Ima nešto u letenju na prekrasnoj metalnoj zveri što stimuliše inspiraciju. Nekako se otvara više vrata u vašem mozgu. Tutnjeći po suncu, odjednom znate kako da rešite kreativne dileme poput: kako ubaciti još jedan motocikl u svoju garažu, kakve bisage su vam potrebne... Oh, i šta možete kupiti svojoj ženi za rođendan. Upozorenje za spojler: to je nakit. 50. Motocikli vas podsećaju da je život kratak – uživajte sada Motocikli vam pokazuju da je život niz odluka...i bolje je da donesete dobre. Dakle, kada imate 4 slobodna sata, a sunce izađe, šta ćete raditi? Prebirati 1000 kanala na TV-u i nemati šta ga gledate ili se provozati? Motocikl olakšava izbor radosne opcije. Pokosite travnjak sledeće sedmice. Vozite sada, dok možete… Veoma, veoma je lako voleti motocikle. A, ovde ponuđenih, 50 razloga su samo početak...

Cena i potražnja ogrevnog drveta izmamila je veliki broj traktorista na asfaltirane "šumske" puteve. Većina njih je opremljena namenskim prikolicama (prepravljeni "gumaraba" špediter), bez signalizacije. Asfalt lep, šuma, redak saobraćaj, uživanje u vožnji. A onda iz šume "izleti" ekipa za izvlačenje (ili krađu) drva... Oprez u vožnji.

Prva zapovest sovjetskog motocikliste je sledeća: "Ako niste sigurni - nemojte voziti daleko"; Druga: "Uvek nosi sa sobom potrebne rezervne delove, da dođeš kući." Ostalo neka te ne brine. Krajem 1920-ih stvoreni su eksperimentalni motocikli IZH, 30-ih godina započela je mala proizvodnja, a tek kasnih 40-ih i ranih 50-ih počela je proizvodnja velikih razmera. Prvi motocikl IZH izašao je 1928. godine, dizajnirao ga je inženjer Pjotr Vladimirovič Mokharov i zvao se ИЖ-1. Sa motorom od 1200 ccm imao je 24 KS (što je bilo prilično impresivno za to vreme). Ruski "rockeri." Kultni motocikli u SSSR-u. Povijest Yamaha motocikala Motocikli 50 60 godina SSSR-a CARHAPPY.RU

Ne pišem, ništa, napamet.

Koji je pravilan protokol ako ste usamljeni jahač motocikla i naiđete na moto klub? Poštovanje. Pod poštovanjem ne podrazumevam da treba neko, nekome da se klanja. O koordinaciji dve nezavisne kolone (dva različito rangirana kluba) i komunikaciji dvojice kapetana puta, neću da vas zamaram (nije vam potrebno). Postoje jasni, kratki, nedvosmisleni, znakovi rukom (gde je, nakon dobijanja negativnog odgovora, priča završena)…nema preticanja. Koga zanima može da potraži na internetu: “How do you pass % and ……. on the highway, while respecting MC Protocol?” Ono što bi bilo korisno za nas samostalne jahače (posebno za mlađe članove moto zajednice): Mimoilaženje Mnogo je bolje da ih ni ne pozdravljate pri susretanju. Neće niko zbog toga izlaziti iz kolone da sa vama raspravlja zbog nepoštovanja. Isto tako učesnici kolone će vas, u velikom broju slučajeva ignorisati. Pa smo kvit Spuštena ruka i ispruženi prst(i), u crnoj rukavici, pri brzom dolasku-prolasku, može nekome od njih stvoriti drugačiju sliku. Isto kao i podugnuta ruka i ispruženi prst(i). Ako ste u prolazu pored zaustavljene kolone, samo klimnite glavom i nastavite da jašete, bez gestikulacija rukama (ili mahanja). Ne očekujte da će se “upiškiti od sreće”, zbog vašeg pozdrava, ali će, možda, ceniti gest “poštovanja. “ Odgovorom će vam uzvratiti, baja, koji je apsolutni zakon na putu (jači i od predsednika kluba), kapetan puta (road captain). Oni me sustižu na putu Imajte na umu da klub putuje zajedno i ne želi, “članove”, koji nisu članovi kluba, u grupi (neki je zovu “čopor”), osim ako nisu pozvani (i tada se voze na začelju kolone). Presecanje, bilo kakve, organizovane kolone, ubacivanje u istu, nije dozvoljeno (čak ni kada se radi o defile vožnji, ali se toleriše). Samo malo smanjite brzinu, diskretno se pomerite udesno u svojoj traci (dok nastavljate kretanje) i dajte im dovoljno prostora da vas obiđu. Proćiće pored tebe i nastaviti svojim putem. Ja sam brži Ako sustižeš organizovanu kolonu i želiš da ih pretekneš, ne obraćaj pažnju na to šta nose na leđima (moto klub, BJB kolona, kurs bezbedne vožnje, grupa bajkera,motociklista ili kako vam drago…), protokol je isti za sve. Nepoštovanje se pokazuje preticanjem kolone velikom brzinom i bez saglasnosti vođe grupe. Možda ,već, na sledećem stajalištu može doći do konflikta (ne voze svi klubovi čopere i kruzere). Klubovi ne tolerišu bahate mamlaze. Vozi na pristojnoj udaljenosti iza poslednjeg u koloni (i ne “zabijaj” mu se u rep). Budi vidljiv, onima ispred. Budi strpljiv, čekaj (bezbednost je na prvom mestu). Glavni baja će te primetiti, u svakom slučaju će te “kontaktirati”, dati znak , povesti te u preticanje. Palac gore (da pokažeš da si ga razumeo) i pretiči ( bez gestikuliranja i pozdravljanja). Na putu postojite samo “road captain” i ti (ako preteraš imaćeš problem sa njim). Ako ne pokaže inicijativu da te propusti, poštuj to, povuci se malo, jer ne vredi imati negativan odnos sa klubom. Smiri se, vozi na distanci, izaberi neki alternativni pravac, zastani da piškiš (nemoj nikad pišati uz vetar). Ako se zaustavite u trgovini ili benzinskoj pumpi, pozdravite se (klimnite glavom). Svako gleda svoja posla i mirna jeBačka. Konverzacija je nešto što je stvar moto skupa ili žurke, a ne slučajnog susreta na drumu. Ponašajte se odmereno prema ljudima, bez obzira ko su. I ne uvek onako kako želite da se prema vama ponašaju, jer možda imate različite poglede i pristupe životu. Kao u ovom slučaju, gde imamo dva pristupa istom načinu prevoza (poštovanje samo prema nosiocu boja drugog kluba ili prema drugim ljudima, bili u klubu ili ne). Svaki klub je drugačiji i svaki klub ima svoja pravila ponašanja. Ako ste na otvorenom prostoru ponašajte se normalno i ne okrećite leđa nikome. Ovo nije toliko iz sigurnosnih razloga, već je stvar pokazivanja poštovanja. Ako želite da ih nešto pitate, hodajte polako i sačekajte da pokažu da žele da se takvo javno izlaganje održi. Možda se bave nekom klupskom problematikom i možda ne žele da široj javnosti ostave utisak da su sa vama u prijateljskim odnosima. Ako izgledaju kao da vas ignorišu, prihvatite to i ostanite se na distanci. U ovakvoj vrsti susreta “vektori” moraju teći paralelno (ukrštanje istih nije dobro…). Odmerenost i poštovanje protokola. Otisci dve kugle, na sedištu, kada sjašete sa vašeg motora su vaša intimna stvar (kao i vaša “gola” leđa). I, opet, da ponovim, izraziti poštovanje, ne znači da neko nekome treba da se klanja. Niti će neko biti manje muško ako ga pokaže. Zaključak: Dok se ne ponašate kao “dosadni seronja”, sve će biti sasvim dobro. Mogu me, samo, ignorisati. Meni, lično, to sasvim odgovara.

Mogao si odmah napisati o kojim se motorma radi, da se ne bavimo "običnim" CDI-ovima. Ove moderne mašine su regulisane ECU modulom. ECU je kompjuter dizajniran za kontrolu paljenja i ubrizgavanja goriva u motoru. On igra centralnu ulogu u EFI sistemu, slično kao što su karburator i distributer radili u mehaničkom sistemu stare škole. Kao i svaki računar, ECU ima gomilu ulaza i izlaza. Ulazi su povezani sa širokim spektrom senzora na motoru koji daju ECU-u osnovne informacije o motoru. Najosnovniji senzori potrebni za rad motora su: • temperatura vazduha • temperatura rashladne tečnosti • položaj gasa • pritisak u razvodniku • brzinu motora (Jednom kada su informacije senzora primljene i obrađene pomoću tabele goriva i paljenja, signali se šalju preko izlaza ECU-a u sistem za gorivo i paljenje). Osnovni ECU izlazi će kontrolisati: • injektore goriva • bobinu(ili bobine) Podešavanje ili kalibracija ECU-a se obično vrši preko eksternog računara i uključuje postavljanje „Tabele traženja“. Ova tablica će obično imati os opterećenja (RPM) i osu položaja leptira za gas ili pritska u razdelniku (referenca opterećenja). Pomoću njih će tjuner moći mapirati vreme paljenja i količinu goriva koja je potrebna u svakom intervalu. Kada se završe, ove tabele će omogućiti motoru da radi na svom optimalnom nivou u širokom rasponu uslova. Ako ECU ima mogućnosti podešavanja. U tom slučaju možda bi jači motor imao "jači" ECU (u smislu podešavanja, a ne ugrađenih komponenti).

bajkerska subkultura U početku su bile kožne jakne, uglavnom kao uspomene na vojnu službu. Na ove jakne su pripadnici vojske našivali oznake svoje jedinice. Neko je dizajnirao “zakrpu” na leđima, za njihovu grupu moto prijatelja, dao je da se izveze gomila istih i onda su ih prišili na leđa jakni. Onda je došlo leto, bilo je vruće, pa su zakrpe šivene na džins jakne. Onda je došla zima, vraćanje nazad na kožu. Umesto da imaju 2 seta boja, neko je došao na ideju da odseče rukave sa džins jakne i obuče napravljeni prsluk preko kožnih jakni po hladnom vremenu. Po toplom vremenu mogli su, jednostavno, nositi džins prsluk sa ili bez košulje. Ali za nekoliko godina upotrebe i izloženosti faktorima spoljašnje sredine, džins se raspadao. Neki, sad već klubovi, su stare samo zamenili novim džins prslucima. Drugi su prešli na izdržljiviji materijal (kožu). Eh, moto klubovi… Treba zapamtiti jednu stvar, a to su dve stvari: 1. Ne postoje moto bande (omiljeni termin medija, tema filmske industrije i onih koji prikupljaju sredstva za borbu protiv “bandi”). Za brze krimi akcije podesnije vozilo je skuter, ali se skoro uopšte ne pominju, napr. “skuter bande” (niti treba da, bilo ko od nas, dečake na skuterima posmatra kao potencijalne kriminalce). 2. Postoje samo moto klubovi (jedno-,dvo-,trodelnih boja i svojim pravilima ponašanja...). 3. Boje ne čine klub,već ljudi u tom klubu (za nošenje boja i svoje postupke odgovaraju strogim pravilima kluba). Gotovo svi članovi moto klubova imaju porodicu, mimo svog kluba. Neki klubovi stavljaju klub ispred svega, neki stavljaju porodicu na prvo mesto. Ali svi klubovi imaju jake porodične veze i po tom pitanju se ne razlikuju od bilo koje druge porodice. To je deo karizme koja moto klubove čini fenomenom kakav jesu. Bratstvo i/ili sestrinstvo je porodica. Proširena porodica moto klubova (supruge , deca, sestre, braća…) obično je uključena u funkcije kluba, koliko god može (slavlja, rođendani, klupske zabave...) i čini usko isprepletenu, ugrađenu, grupu ljudi (koji su tu jedni za druge, možda više od drugih organizacija). Ovo je nešto što članovi kluba misle da jesu (a ne neko koga bi trebalo ocrnjivati, proganjati ili izazivati). “Samo nemoj da se kačiš sa mojim porodicom ili širom porodicom, a mi se nećemo kačiti sa tobom.” Najvažinija vizuelna indetifikacija člana nekog moto kluba je prsluk, na kome se nalazi logo na srednjem zadnjem delu. Logo kluba se naziva ,,boja'' (termin koji vuče korene iz vojne terminologije, gde se pripadnost pojedinim grupama opisivala preko pripadajuće boje). Ako bi prsluk sa bojama došao u ruke nekog drugog, to se smatra aktom izdaje i takav čin povlači automatsko izbacivanje iz kluba i sankcije. Jedina stvar koja pokazuje da ste član nekog moto kluba su ”boje.” Svi moto klubovi imaju svoje ”boje”, po kojima se razlikuju od drugih klubova (sa varijacijama u dizajnu, boji, veličini…). Svi klubovi koji nose ove vrste oznaka - druge boje shvataju veoma, veoma, ozbiljno. Ovi klubovi takođe imaju puno etiketa i nepisanih pravila oko ‘teritorije” (koji klub “poseduje” koju teritoriju, sme li sa članovima kluba da putuje kroz tu teritoriju bez prethodnog dogovora, smeju li piti u određenim mestima i tako dalje). Ako član kluba vidi nekoga da nosi nešto što izgleda kao dvo-trodelne boje, ali ne prepoznaje oznake, to se automatski može smatrati izazovom. Nošenje 'borbenog” prsluka u stilu 'heavy metal' prekrivenog prišivcima sa imenima bendova, verovatno, neće uzrokovati probleme (jer očigledno nisu delna obeležja). Osim ako, persona, koja ga nosi nije ih načinila da izgledaju kao “obojeni” prsluk. Nemojte nositi nikakve “procentualne” ili “dijamant” simbole motociklista (svaki prišivak-patch ima svoje značenje) ili bilo šta što se može zameniti sa njima i biće sve u redu. Klubovi imaju tendenciju da reaguju na bilo šta što izgleda kao trodelne boje - gornji i donji zakrivljeni deo prsluka sa tekstom i logotip, u sredini, sa slikom. Dakle, svako ko nosi nešto što izgleda ovako, ali što zapravo nije klupska boja, upada u veliki rizik da bude smatran da se ruga klupskom organizovanju ili da to ne shvata dovoljno ozbiljno. Malo je verovatno da će vam “MC”-ovi smetati u životu (vrednuju uzajamno poštovanje) i rado će razgovarati sa vama o vožnji, uslovima na putu, vašem motociklu… Lone Wolf (vuk samotnjak, samostalni jahač). Naizgled asocijalno biće. Soler. Lutalica. Njega ne drži mesto. Večiti skeptik. Ne veruje nikome, zavije se u sopstvenu čauru, sazida zidove oko sebe i distancira se od glupe mase, od prljavih demona u ljudskom obliku, osoba koje bi ti zabile nož u leđa, eto, čisto tako, iz dosade. Ima jasno iscrtan put ispred sebe, jasno vidljiv cilj i ide ka njemu, bez obzira na mišljenje drugih. Jednom je osetio gorak ukus prevare na sopstvenoj koži i povukao se. Priča koliko mora i ako mora. Ne, on nije patetični emos, on je hejter starog kova. Iako, možda nekim ljudima izgleda kao čudak, svi gaje neko strahopoštovanje prema njemu. Talični Tom, Dok Holidej, Miloš Obilić... Misteriozni lik iz kraja. Šta god da radi, radi za svoju dušu. Teško se vezuje, a još teže "odvezuje". To sam ja. To je najbrojniji "klub" motociklista. Ako ste „vuk samotnjak“, drugim rečima, “samostalni jahač”, zašto biste nosili oznake? Pokazujete svoju individualnost (vozim solo), tako što ćete nositi prsluk bez ičega na leđima. Svaki klupski bajker će te poštovati kao autsajdera (jer ga ti poštuješ kao člana). Ako ne nosiš, na leđima, ništa, jasno je da nisi povezan sa nekim klubom (zašto nositi nešto što imitira člana kluba, osim ako ne želiš da ljudi misle da jesi). Uglavnom, klubovi nemaju problema sa logotipom “usamljenog vuka” odn. “samostalnog jahača” (na mestu za logotip određenog moto kluba). Ali mislim da je malo neprimereno nositi, na zadnjem donjem delu prsluka, natpis (mesto predviđeno za naziv države – kluba) na kome naglašavaš da NISI član kluba. Ako ne nosite oznake na leđima, automatski se pretpostavlja da niste u klubu, ali stavljanjem takvog pach-a, neki klubovi će vas deklarisati kao pozera (go k...c). Grubo je, ali istinito. Pogledajte Diznijev film “Wild Hogs”. Da, to je komedija, ali je i prilično precizan prikaz svih onih doktora i računovođa koji su kupili Harley-a i igraju se bajkera. Pogledajte četiri glavna lika i pogledajte šta nose na leđima. Jedna zakrpa sa slikom i imenom. Očigledno je da su zajedno, samo grupa, koja ne traži klupski status i koja izbegava sve međuklubske probleme (koji dolaze sa osnivanjem novog kluba - "pravo" na teritoriju). Ovo su filmovi - u stvarnom životu odbacite, samostalno, kačenje bilo kakvih boja na leđa. Dobro. Ako ste grupa, sa svojim oznakama, bez sumnje ćete ići na bajkerske zabave, što znači da ćete naići na prave “MC” članove. Upoznajte ih. Verovatno će delovati pomalo zbunjeno tom slikom na vašim leđima, ali će saznati ko ste. A ako niste "glupi", bićete prihvaćeni i verovatno, na kraju, biti pozvani na neki njihov događaj. U tom trenutku ste prepoznati kao grupa i na kraju mogu vas tretirati kao klub (koji ne pretenduje na klupska prava, pre nego što ste, očigledno, spremni za to). Ovakve oznake će vas, možda, dovesti u situaciju da budete predmet podsmeha ili kao provokatora, u blizini klupskih motociklista (ili u susretu sa njima). I potpuno su u pravu, jer, bez obzira o kom klubu se radi, postoji kodeks. Postoje odevni predmeti, oznake, koje označavaju pripadnost osobe određenoj grupi, koje su zarađene i koje niko, ko ih nije zaradio, ne bi trebao nositi (boje, od jednodelnih do trodelnih, su jedna od tih stvari). Ljudi, u “MC” ili MK, nisu dobili te oznake samo zato što su se pojavili u klubu i nakačili ih. To su boje koje moraju da se zasluže. Ako ste na motociklu i imate oznake na leđima, ona će privući oči svakog “MC” člana na vas. Uglavnom dominantne 1% klubove nije briga šta nosite na sebi (bez logotipa i prišivaka). Jedini problem koji ćete imati je ako nosite “MC” boje, neprepoznate klupske boje ili imitacije boja. Savršeno ste sigurni vožnjom u “golom” prsluku, čak i ako stavite nekoliko nalepnica vezanih za motokliste, to vas, normalno, neće učiniti metom. Naravno, čak i u moto klubskom svetu postoje kreteni koji će pokušati da vas maltretiraju, bez ikakvog razloga, ali to je redak slučaj. Budite svesni da ćete u sukobu sa nekim članom (koji je kreten) imati na vratu i sve ostale članove istog kluba (bilo da su kreteni ili normalni ljudi). On će svoje “postupke” objasniti pred rukovodstvom kluba, snositi sankcije i od čaptera na čijoj teritoriji je pravio pizdarije… A vi… Budite svoji i ne dozvolite da vas bilo ko maltretira. Ali, ne pretvarajte se da ste neko ko niste – da se trudite da budete „bajker.“ Budite bajker. Vozite svoj motocikl, nosite zaštitnu opremu koju smatrate potrebnom i zaboravite na logoe, aproksimacije boja, boje na leđima, itd… Samo vozite svoj motocikl, upoznajite ljude i neka vas ljudi upoznaju. Poenta ponosa je nositi prsluk sa bojama kluba (nije to za svakoga). Poenta ponosa je nositi prsluk bez oznaka (to govori dosta). Ako pričamo o bajkerima i bajkerskoj subkulturi.

Koji motor? I koji CDI (AC ili DC)? Kod nekih motora CDI ima određene "programe" pražnjenja, kapaciteta kondenzatora i okidanja impulsa, zavisno od obrtaja motora i/ili momenta pretpaljenja.

Još jednom, ohrabren sam da osetim da postoji korelacija između življenja životom bajkera u posljednje četiri decenije i pisanja Ovena Vistera o kaubojima na promenjivom američkom Zapadu pre više od 120 godina. U uvodu svoje novele “Virdžinijanac” (The Virginian), iz 1902. godine, Owen Wister se žalio da je njegova romantična vizija kauboja i američkog Zapada nestala. „Šta je ostalo sa konjanikom, konjanikom, posljednjom romantičnom figurom na našem tlu... Njegova divlja vrsta je uvek među nama, od početka: mladić sa svojim iskušenjima, heroj bez krila... On i njegova kratka epoha čine potpunu sliku, jer su sami po sebi bili potpuni kao pioniri kopna ili istraživači mora. ” Verujem da ova kratka “epoha” nije gotova i da su se ove “romantične figure na našem tlu” vratile, jače nego ikad, što ovo čini najbolje u periodu moje karijere u motociklizmu. Jeste li se ikada zapitali kako je započeo životni stil motociklista? Pa, počelo je sa vojnicima koji su se vratili iz Drugog svetskog rata, koji su se zbližili, zbog ljubavi prema motociklima. Godine 1901., Indian Motorcycle Company je započela proizvodnju svog prvog motocikla, a do 1903. Harley je lansirao svoje motocikle. Prvobitno rezervisani za malobrojne "elitne" koji su ih mogli priuštiti, tek nakon Drugog svetskog rata motocikli su došli na mainstream scenu i brzo su evoluirali u reputaciji. Do 1934. od skoro 300 američkih motociklističkih kompanija koje su nastale oko 1900. godine, samo su dve ostale u poslovanju, Harley-Davidson i Indian. U dubini Velike depresije, Harley-Davidson je učinio sve da ostane živ. Srećom, nastavili su da prodaju motocikle policijskim upravama širom zemlje. Kako je Amerika ušla u rat, tako je ušao i Harley-Davidson, i to na velika vrata. Godine 1941. bukvalno sva Harleyeva proizvodnja motocikala otišla je u ratne svrhe. Kada se Drugi svetski rat završio 1945. godine, motociklisti su želeli novi Harley koji bi zamenio onaj koji ih je nosio kroz ratne godine, Povratnici su žudeli da kupe civilni model motocikla koji im je uvek iznova spašavao guzice u Evropi. Ovo je stvorilo lojalnost Harley-Davidsonu koju “Indijanac” nije mogao dodirnuti. To je takođe rodilo više nego malo rivalstvo između indijan i Harley jahača. Do 1945. Indian je proizvodio samo svoj Chief model. Ovo je bilo vreme kada su moto klubovi bili prilično čiste grupe koje su se vozile noseći elegantne kravate i šapka kape. U stvari, mogli biste biti kažnjeni, ako ste zaboravili nositi kravatu na terenskom skupu. Detroit Hell’s Angels (Hell's Our Home M/C, osnovan 1949.) su čak osvojili nagradu AMA za bezbednst. Ove preteče nemaju nikakve veze sa današnjim „Anđelima pakla“ (imajte na umu da moto klub, koji nam je svima poznat, ne koristi apostrof u svom imenu). Holivudska filmska slava 1% bajkera nije bila na sceni...još. Dok su se “Indians-i” hrabro borili sa svojim novim modelima Arrow i Scout Harley je izašao sa svojim novim Panhead motorom. Inovativni dizajn, hidraulični podizači ventila i aluminijske glave. Rockers & Riders: Kako se motociklistička kultura spojila sa rokenrolom? Šta je to u Rocku i motociklima što njih dvoje čini tako nerazdvojnim? Trijumf. Harley. Indian…. Bez obzira koju marku vozite, postoji velika šansa da slušate jednu stvar – Rock and Roll. Od odmetnika do izopštenika, bogata, isprepletena istorija i jednog i drugog čini jedan od najpoznatijih parova u američkoj istoriji. Pedesete su bile pravo plodno tlo za motociklistički i muzički izraz koji je to dvoje upario kao krajnji simbol pobune. Baš kao što je američka omladina menjala svoje vinile “How Much Is That Doggie in the Window” za nešto malo više Chucka Berryja u prirodi, frustrirana i obespravljena omladina takođe je gravitirala prema Jamesu Deanu i Marlonu Brandu. Među simbolima nekonformiteta i oštrine, Brando i Dean su bili poznati i po svojoj ljubavi prema novoj rok muzici svog vremena i po ljubavi prema motociklima. Pre rane i tragične smrti, Dean, za kojeg se znalo da poseduje niz impresivnih motocikala, osvojio je američku omladinu svojim portretima mladog i buntovnog izopštenika. Naročito nakon njegove smrti, njegov "loš momak", reputacija stvorila je stav koji su svi hteli oponašati. To je, naravno, uključivalo praćenje njegove naklonosti prema oštrijoj muzici i vožnji na dva točka, za koje su smatrali da odražavaju njihovu ljutnju i frustracije. Pedesetih i šezdesetih je došlo do širenja moto kulture i sa pronalaskom Fender gitara, tranzistorskih radija i usponom radio DJ-eva, rokenrol će slediti njihov primer. Preko bare, Britanija je počela da viđa uspon Rockera i Café Racera koji su formirali sopstvenu vezu sa kontrakulturom i anti - establišmentom. Ovi proklamovani nomadi nosili su kožne jakne i masnu kosu popularnu među rok muzičarima u to vreme i vozili se “razgolićene” i brze motocikle. Amerika je “ratovala” u Vijetnamu (1955-1975). Trebalo se skrenuti pažnju javnosti, negovati opoziciju, ponuditi im iluziju kontrakulture (Wudstock 1969.), osmisliti “unutrašnjeg i klasnog neprijatelja” u "grubijanima nežnoga srca" I dok Louis Armstrong 1965. pevuši: "What a Wonderful World" ; američki vojnici napalmom spaljuju vijetnamska sela, žene, decu i starce… A Amerika se suočava sa povratnicima (pregorelim ljudima, od kojih je većina kao dečaci mobilisana i poslata u Vijetnam). Veterani, koji su postali teret poreskih obveznika… Vratimo se melodramatici i bajkerima. Tragične pesme poput "Leader of the Pack" ("Vođa čopora"), koju su napisali George "Shadow" Morton, Jeff Barry i Ellie Greenwich za žensku grupu The Shangri-Las (Shangri-La's "Leader of the Pack"), postale su neke od najvećih pesama u američkoj istoriji. Bio je to pop hit broj jedan 1964. Pesma koja je ispričala priču o devojci i njenom dečku koji vozi motor. Pesma govori o djevojci po imenu Betty, koju su prijatelji zamolili da potvrdi da se zabavlja s Jimmyjem, vođom moto bande. Nakon ljubavi na prvi pogled ("Upoznala sam ga u prodavnici slatkiša/Okrenuo se i nasmešio mi se/Shvatila si?/Tada sam se zaljubila u Vođu čopora"), Bettyno srce prelazi u očaj. Žali se na neodobravanje svojih roditelja. Roditelji tvrde da Jimmy potiče iz "pogrešne strane grada" i traže od Betty da se pozdravi s Jimmyjem i pronađe nekog novog. Betty radi kako se od nje traži, a Jimmy juri na svom motociklu. Nekoliko trenutaka kasnije, on pada na od kiše klizav put i umire; Bettyne molbe da Jimmy uspori su uzaludne… Na platnu, “The Wild One” uz Marlona Branda postao je kultni klasik zasnovan na "stvarnom" bajkerskom sukobu i zamišljen da istim potezom oslikava “bikera” i “odmetnika”. Stvarna priča je malo drugačija. Vratićemo se malo unazad… Prvi pravi akter priče: U leto 1946., šačica američkih ratnih veterana i njihovih prijatelja sedela je u All American Baru u južnom Los Angelesu u Kaliforniji. Mesto okupljanja je u stvari bila stara benzinska pumpa, sa dodatim šankom. Većina momaka koji su se družili imali su dve zajedničke stvari: prošli su rat i voleli su se trkati motociklima. Ali i dobrano “pokisnuti” u alkoholu. Inače većina njih je svakodnevno vozila svoj motocikl, da bi se tim istim motorom odvezli na mesto održavanja trke, trkali se i na njemu vraćali kući. “Big A”, kako su ga gosti zvali, bila je destinacija za motocikliste i ako niste bili veteran ili se ne bavite motociklizmom, tu nemate šta tražiti. Neki od ovih momaka zajedno su vozili motocikle od 1939. godine, nazivajući sebe The Characters. Wino Willie Forkner, J.D. i njegov brat Jim Cameron, Jack Lilly i nekoliko drugih, imali su problem smisliti ime za svoju grupu jahača. Willie je izbačen iz drugog moto kluba (Moto klub 13 Rebels) jer se napio i ušunjao na trku koju je odobrila AMA, što je izazvalo scenu. Kako legenda kaže, jedan od posetilaca bara, neki Walt Porter, sedeo je jako pijan sa glavom na šanku, napola slušajući sve priče o imenima za novi moto klub. Kažu da je podigao glavu i izgovorio: „Mogli biste se nazvati i Boozefighters, jerbo sve što radite je da sedite za šankom i borite se sa alkoholom. Ime se zadržalo i Boozefighters (“pijani borci”) su rođeni. Naravno, mnogi moto klubovi su postojali i pre, ali originalni Boozefighters i oni klubovi koji su došli nakon njih označili su promenu u evoluciji motociklizma, jer su se povezivali s pojmom „bajkeri van zakona“. Kada pomislite na imidž bajkera odmetnika, kada čujete reč "outlav", većina ljudi u strejt svetu pomisli na gorilu, uvučenu u kožnu jaknu, koja drži dugi lanac motocikla kao oružje ili na revolveraša sa divljeg zapada. Činjenica je da se izraz „odmetnik“ (outlaw) odnosio na pojedinost da su to motociklisti koji se nisu takmičili na terenskim trkama, koje je odobrila AMA (ulični trkači). Tako jednostavno. Bili su izvan konvencije pravila i propisa AMA-e i stoga su bili "loši momci". Drugi, pravi, akter priče je: Moto klub 13 Rebels (13 RMC), pokrenuo ga je 1937. Ernest “Tex” Bryant. “Tex” i ostalih 12 najboljih moto trkača iz Južne Kalifornije činili su osnivače kluba. Moto klub “13 Rebels MC” je bio, i još uvek je, sankcionisani klub Američke moto asocijacije (AMA). Iako nije najstariji MC u SAD-u (Yonkers MC iz Yonkersa, NY osnovan 1903), 13 RMC ima bogatu trkačku tradiciju i živopisnu istoriju koja je oblikovala američki moto folklor. Govorimo o standup momcima, a ne huliganima – bivšim letačima i vojnicima u Drugom svetskom ratu koji žele održati adrenalin u životu. Bili su to solidni građani koji su voleli sport i bratstvo jahanja – uspešni trkači, inovatori, svestrani i časni ljudi. Ikonografija bajkerskog filma The Wild One iz 1953. godine sa Marlonom Brandom i Lee Marvinom u glavnoj ulozi bila je labavo zasnovana na dva stvarna kalifornijska moto kluba, koji su imali “žestok” sukob u malom gradu Hollister, Kalifornija. Brando je tumačio vođu 13 pobunjenika Šela Tueta, dok je lik Li Marvina "Čino" baziran na "Wino Willie" Forkneru iz The Boozefighters. Shell Thuet (13 RMC) radi na HD Knuckleheadu, 1946. Činjenica je da “bande” nisu bile rivali (iako je "Wino Willie" bio bivši član 13 pobunjenika i “zamoljen” je da ode zapravo zbog grubog ponašanja) i Hollisterov incident se nikada nije dogodio, barem ne u onoj meri u kojoj je magazin LIFE ili The Wild One je to portretisao. Da, neki momci su pili i trkali se malo – dešava se. Zanimljivo je da je “The Wild One” zaslužan za ponovno rađanje kultne crne kožne jakne, iz vojnog standarda i ubacivanja u motociklizam. Ono što se još dogodilo, rođena je kontrakultura – zavrnute farmerke Levi 501, čizme i koža (Hello Schott Perfecto) postali su uniforma u kojoj su živeli pobunjenici i bajkeri, a to je pristojno društvo demonizovalo. Zloglasna fotografija magazina LIFE iz 1947. koja je podstakla priče i legende motociklista Hollister. U periodu odrastanja u i oko Harley bajkerske kulture, nikada se nije govorilo o afroameričkim motoristima – a kamoli da bi to moglo imati udela u doprinosu američkoj moto kulturi. Kao da crni jahači ne postoje. Njihova priča počinje da se pojavljuje kroz knjige kao što su “Soul On Bikes” i izložba Black Chrome u Kalifornijskom afroameričkom muzeju. Kada je Sonny Barger osnovao Oakland Hells Angels 1957. godine, nekoliko milja uz istočnu 14. ulicu u istočnom Oaklandu, mladi crni vozač motocikla iz Luizijane po imenu Tobie Gene Levingston uskoro je krenuo njegovim stopama. Njih dvojica su se poznavali i poštovali, vozili su svoje Harleye u istom naselju East Bay. Godine 1959. Tobie Gene je organizovao “Zmajeve” (East Bay Dragons MC), opušteni, potpuno crnački muški klub, jedan od prvih te vrste. Najranija inkarnacija zmaja počela je kao klub potpuno crnih automobila i izvorno je proizašla iz uloge Tobija Genea kao velikog brata kako bi svoju mlađu braću i prijatelje zaokupljao i izbegavao nevolje. Zmajevi su postali deset jakih, uključujući članove kao što su MacArthur, Hooker, Tobiejeva braća Joe Louis i Jonas, Baby Joe, Sam i Cousin Rabbit. Tobie Gene Levingston (1934-2020) je postao prvi i jedini predsednik East Bay Dragons MC-a, koji je vladao i jahao do kraja svoga veka. Tokom 60-ih i 70-ih, i motocikli i rok muzika postali su sinonimi za kulturnu agitaciju, otpor autoritetu i odvajanje od mainstreama. Rat u Vijetnamu je i dalje odnosio živote. Ako je Drugi svetski rat donio motocikl u mase, okolnosti koje su okruživale Vijetnam bile su katapult koji je doveo do njegovog simbola kao „drugog od…“ Dok su motocikli i rokenrol bili rezervisani za odbačenu kontra-kulturu pedesetih, šezdesete su doživele pomak koji je popularizovao osporavanje normi starije generacije srednje klase u većim razmerama. Nova era nekonformiteta i otpora tradicionalnim gledištima izgrađena je na sviranju glasne muzike i , za to vreme, brzim motociklima. Moto klubovi kao što su Hells Angels, The Outlaws i The Pagans počeli su da privlače nacionalnu pažnju jer su ponosno usvojili svoj stav 1%. Njihov nomadski stil života mogao je biti predstavljen samo kroz razorne stilove rokenrola. Zauzvrat, rok kraljevske porodice su prihvatile motocikl kao nezvanični način zajebancije. Rok zvezde su počele da nose moto čizme i kožne jakne na bini, a legende poput Johna Bonhama iz Led Zeppelina vozile su se hodnicima hotela u Los Angelesu. Do kraja šezdesetih, Rolling Stonesi su angažovali ozloglašeni moto klub Hells Angels da obezbeđuje njihove koncerte, što je na kraju imalo katastrofalne posledice, kada je jedan "obožavalac" brutalno pretučen, izboden i ubijen (špekuliše se da je bio naoružan i previše se približio Džegeru). Dani kada bi „samo stali pored puta i nakon malo zabave spavali tamo gde smo pali“, kako je napisao Sonny Barger, bivši predsednik Oakland Hells Angelsa, činilo se da su nestali u naizgled direktnoj korelaciji sa pažnjom koju je motociklizam dobijao u medijima. Tokom 70-ih, custom motocikli izazvani ludilom „Easy Rider“ iz 1968. godine stvorili su pomak, od evropskih proizvođača ka američkim i japanskim motociklima, podmlađujući gotovo potonuli Harley Davidson i donoseći potpuno novo poštovanje Hondi. Uz kontroverznu melodiju "Born to Be Wild", koju je napisao Mars Bonfire, a prvi put izveo Steppenwol i koja je postala sinonim za bajkere. Meni lično pesma je odvratna, zbog koketiranja sa "šarolikom" seksualnošću, upakovanom u "heavy metal thunder." Ali je poruka samog filma jasna, u ilustraciji starog, preživelog, bajkera (posle II sv, rata) i novog (posle Vijetnama), švercerima i konzumentima alkohola i opojnih drogaa, koje, na kraju, autothoni Ameri (potomci incestuozne ljubavi), sjebendišu sačmaricom. Kako je Harley doživio oživljavanje, tako su se pojavili i stereotipi o usamljenim i odmetnutim jahačima, koji, mistično, okružuju motocikliste. Sedamdesetih godina prošlog veka bila je u opticaju, možda najveća, mešavina rokenrola i motocikala u američkoj istoriji. Svi, od Čikaga do legendarnog gitariste grupe Queen, Briana Maya, davali su svoj pečat ludilu za bajkerske filmove. Meatloafov album "Bat Out of Hell" bio je jedan od najpoznatijih krosovera, a u svojoj naslovnoj numeri sadržao je slavni motociklistički solo. Od ranih 70-ih, bukvalno svaka rok zvezda koja je izašla na pozornicu pokazala je zainteresovanost za transport na dva točka. Od pesama i fotografija iz albuma, do stvarnog razvrata vožnje kroz hotele ili trke niz Sunset Strip, muzičari su učinili svoj deo kako bi osigurali da motocikl živi kao ultimativni simbol rokenrola. Kako su godine prolazile i kultura se menjala, menjala su se i mišljenja o motociklima i rokenrolu. Uglavnom su prošla vremena kada su se motocikli, koža i malo rokenrola smatrali znakom kriminalca ili odmetnika. Danas, dok se vozimo autoputem i čujemo zvuk starog motora koji krstari iza nas, okrećemo se, gledamo u retrovizor, tražimo radio stanicu sa žešćim ritmom i uživamo u kultnom duetu glasne muzike i brundanja motocikla. Nekada, nešto što se smatralo rezervisanim za odmetnike, sredinom 1980-ih, promenom percepcije, postalo je ne samo društveno prihvatljivo (biti baja obučen u kožu, na velikom Harleyju), već je postalo kul. Čoperi su postali reklama. Broj moto skupova je rastao, kao i njihova posećenost, i u dobru i u zlu, postali su organizovaniji i komercijalniji tokom 1990-ih i ranih 2000-ih. Iz godine u godinu, motociklizam je rastao, a onda je usledio ekonomski krah 2008. Sve maske su pale. I vozači i moto industrija pretrpeli su veliki hit. Ispod površine, nova generacija je postajala punoletna sa drugačijim skupom interesa, briga, prioriteta i načina postojanja. Došlo je do oživljavanja, gde je manje brige o tome šta ljudi jašu i manji je akcenat na elementima kulture. Više pažnje se posvećuje stvarima koje se zaista računaju — poput izlaska na vožnju i deljenja iskustava oko vožnje sa prijateljima. Došle su nove tehnologije, novi materijali...jedino što se ne menja smo mi, bajkeri. “Zašto vozimo, zato što volimo.”

Načelno piše drugi, dan manifestacije, a to je subota 17.septembar. Obično bude u ovoj temi. Posle gluposti sa Covidom 2020., ovo je bio praznik za dušu. Kako je napisao dnevni list Auto-moto berza na Novosadskom sajmu WWW.DANAS.RS Četvrta Auto-moto berza održaće se od 16. do 18. septembra u halama i na otvorenom Novosadskog sajma od 10 do 20 časova. "Novosađani će biti u prilici da vide i veliki defile dvotočkaša kroz grad, a po njihovom dolasku na Novosadski sajam počeće „Street fight“ takmičenje u akrobacijama na motociklima, uz muzički program."

Pročitah, između ostalog i ovo ZATVARANJE MOTO SEZONE | Auto moto berza AUTOMOTOBERZA.COM ZATVARANJE MOTO SEZONE SA STREET FIGHT AKROBACIJAMA Zatvaranje moto sezone sa defileom kroz grad i muzičkim programomAko ste ljubitelj dvotočkaša onda ste i ljubitelj...

Potez Avala-Kosmaj. Tucani kamen različitih veličina i granulacija. Posebnu opasnost predstavlja ona veličine "zimske" rizle. Kamioni natovareni šljunkom i peskom u krivinama rasipaju po lopatu-dve. Prvi problem je mogućnost proklizavanja u krivini. A druga opasnost je na pravcu, u mimoilaženju sa šleperom, koji je usput napunio šare zadnjih guma sa ovim sranjem. A onda na pravcu, na pola mimoilaženja, izbaci "projektil." Pošto sam,svojevremeno, na potezu Bavanište-Kovin, dva puta, u nepunih godinu dana, imao čvrkanje šoferke na službenom Fiat Pandi (glass servis i punjenje rupa) sada, na motoru, automatski, kad prođe kabina kamiona, okrenem glavu polu desno. Danas me je na pravcu, kod Đurinaca, kamičak zveknuo u kacigu. Pomislio sam da mi se "instalirao" u levo uvo. Šleper je odpičio svojim putem, a meni je uvo zvonilo dobrih pet minuta. Kruzeri i čoperi su rizični za predeo glave, a kod "višljih" motora rizično područje su kolena i telo motoriste. Svakoga dana nešto novo, tako da nikad dosadno nije. A mož' i da s' izgine, pod nerazjašnjenim okolnostima.

Pa član 61.

Pigrešno parkiranje 5000 Neuključeni migavci + 3000 Uključiš sva 4 i dobiješ manju kaznu. U uslovima smanjene vidljivosti može da izađe i do 20.000.

Ulica vojvode Stepe na Voždovcu, pre nego što je rekonstruisana, svetlela je od migavaca na sve strane, pa je zbog toga brzo dobila ime "Bulevar 4 žmigavca." ZOBS Član 61 Vozač vozila je dužan da na javnom putu uključi sve pokazivače pravca na vozilu, ukoliko je propisana obaveza postojanja takvog uređaja za to vozilo: ... 6) ako se zaustavi na kolovozu, osim prilikom parkiranja na obeleženom parkingu, odnosno zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja. Policija će, kada zatekne vozilo na nepropisnom mestu a nisu uključena sva 4 pokazivača pravca, napisati kaznu, za nepropisno parkiranje i što nisu uključeni migavci. Ako se oni uključe, biće napisana samo kazna za nepropisno parkiranje. Tako da, ako se neko parkira ispred pekare i ne uključi migavce dobiće dve kazne, a ako ih uključi onda samo za nepropisno parkiranje. Lepa je ova zemlja, meni najdraža...

Da li se povređenom skida kaciga? Ova firma se bavila time. http://www.automagazin.rs/images/logo.png Voztec - Revolucionarna kaciga + VIDEO - Automagazin WWW.AUTOMAGAZIN.RS Voztec - Revolucionarna kaciga + VIDEO - Automagazin - Automagazin Još jedna od varijacija na temu je Helmet Eject System

Brate, onda: - promeni naslov teme, u cilju izbegavanja nepotrebnog filozofiranja i raspredanja (drvljenja bez razloga i smisla...); - objasni postupak kardiopulmonalne reanimacije, sa sve zabacivanjem glave unazad (vratom koji je pored inercije glave imao na teretu i težinu kacige) i ritmikom pritiskanja grudnog koša nekome ko se možda telom smotao oko bandere, stuba bankine ili drveta; - ili zaključaj temu. Daj malo materijala (ili je rešenje ajmo svi na kurs). Koliko je ljudi doživelo da mu nečiji život "iscuri" kroz prste? ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA X DUŽNOSTI UČESNIKA U SAOBRAĆAJU U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE Član 168 Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta dužan je da: ... 4) ukaže pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku pomoć u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima, 5) da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje postojećih posledica i povreda, Nailazimo i vidimo sranje. Dok stanemo, skinemo svoju kacigu, rukavice...priđemo do mesta. Da li je neko već pokušao pomoći ili nije..? Naš furiozni upad na mesto nesreće može biti samo cirkuski performans za prisutne. Odgovornost lica koje se naknadno pojavi i poslednje pokušava pomoći unesrećenom: - nema veze sa ZOBS-om (on prepoznaje učesnike u nezgodi, jer jedino oni znaju okolnosti), - ima veze sa izjavom koju ćemo morati dati policiji (i koja mora odgovarati nalazu patologa). Disfunkcija mozga je reverzibilna kada se cirkulacija krvi obnovi nakon 3-5 minuta, tako da praktički nema vremena za razmišljanje. Ništa lično, ali, od tebe kao od pokretača teme, za očekivati je iznošenje nešto više materijala. Da li svi imamo 00 u rizičnim situacijama se ne meri na forumu, već u svakodnevnom životu.

Anatomski respiratirni centri (RC) su kao ostrvca sive moždane mase (da uvek ostane po neki "čip" u funkciji i ne strada u kompletu), raspoređena između kičmene moždine i srednjeg mozga (moždano stablo - pons). U donjoj trećini i u visini potiljka glave (gledano spolja). Bogati su krvnim sudovima (ponaša se kao kondenzator i puca impulse da udisaj i izdisaj tako što očitava koncentraciju kiseonika i ugljen dioksida u krvi). Svaki seoski veterinar, farmer, seljak... kada oteli kravu, poliva potiljak teleta kofom hladne vode, u cilju stimulacije centra za disanje (može u tu svrhu, ako zapne, i injekcija coffein-a). U situaciji povreda vratnog dela glave (zbog toga sam, prethodno, i stavio akcenat na kontuzije glave i vrata), gubitka funkcije centra za disanje, možemo, mučenika, masirati do prekosutra... Stavi mu prvo hladnu oblogu na "babinu rupu", ili ti locus minoris resistentie, između I i II vratnog pršljena (zahvaljujući ovom spoju glava u normalnoj upotrebi može da se vrti, okreće, naginje)...stimuliši centar, pa onda "skači" po unesrećenom. Ako mu skidanjem kacige već nisi dodatno sjebao ovo područje. Proveri mu prvo vizuelno stanje spoja glave i vrata. Obično koža na tom mestu brzo promeni boju i podlivi (crvenilo) su jasno vidljivi. Ja samo pokušavam da pojasnim lokacije i mehanizme... Tehnika pomoći je jasna. Listu prioriteta pravi onaj ko pruža pomoć. A da se mora pomoći, i to je jasno (k'o dan).

Kada se vi, kao motociklista, pojavite na mestu nezgode motocikliste, od vas očekuju da znate, određene procedure, više od ostalih. Ovo je jedan od najvažnijih detalja u celoj akciji uopšte. Nedovoljno je samo poznavanje tehnike pružanja prve pomoći, važnija je sabranost, taktičnost i nadasve ljudska toplina. Pravim pristupom i postupkom oko povređenog, postiže se kod osobe osećaj sigurnosti i poverenja u spasioce. Na taj način se i nesvesno kod povređenoga podiže moral, a telesne i duševne snage koje su još preostale uključuju se u svladavanje teškog stanja u kojem se povređeni nalazi. Dobro je informisati se (i zapisati) važne podatke, jer bi se moglo dogoditi da mu se stanje pogorša i da podatke više ne možemo saznati. A mogu biti od značaja hitnoj službi. Pre pristupanja skidanju kacige imajte u vidu: - skinuti kacigu nekome uopšte nije jednostavno (probajte...) - kada je kaciga pretrpela najveći udar možemo imati: Potres mozga (komocija, commotio cerebri) Ovo je česta povreda i sumnja se postavlja na osnovu razgovora sa povređenim pri kome se utvrdi da se on ne seća jednog perioda pre, tokom i nakon povrede. Ovaj period može trajati od dela minuta do jednog dana (posttraumatska amnezija). Do komocije moze dovesti i nagli trzaj glave („udar biča“) pri saobraćajnim nesrećama. Ovde je reč o istezanju kraniocervikalnog medularnog dela. Kao i pad na sedalni predeo, gde se udarac prenosi preko kičmenog stuba. Contuzio cerebri. nagnječenje mozga U ovom slučaju nastaje udarom pokretne lobanje o čvrstu podlogu (pad). Pošto lobanja „odskoči“,tj. krene u suprotnom pravcu, dok mozak još uvek ide u pravcu podloge, na mestu udara nastaje pozitivni pritisak, a na suprotnom negativan. Na mestu udara – pozitivnog pritiska kontuziono žarište je manje, a na mestu negativnog znatno vece (efekat contre coup). Opisane povrede dovode do oštećenja određenih delova mozga što se može manifestovati na različite načine (npr. oduzimanje ekstremiteta, paraliza mišića lica, psihička izmenjenost,…). Obrazac pregleda povređenog Cilj ovakvog pregleda je uočiti svaku moguću povredu spolja i pretpostaviti unutrašnje povrede. Pre pregleda moraju biti osigurane vitalne funkcije. Pregled se vrši od glave do pete. Pitamo, gledamo i opipavamo. Glava: - pitanje o bolovima i gde su locirani? - gledamo ima li rana, strano telo, vidljivih koštanih elemenata - pipamo: da li ima otoka, deformiteta i sl. Vrat: - bolovi i gde? - rane, strana tela - otoci, deformiteti Grudni koš - bolovi i gdje? Probadanje, osećaj pritiska, bolovi u kičmi - rane, strana tela - otoci, deformiteti ili krckanje rebara Stomak i karlica - bolovi i gde? - rane, strana tela, koštani delovi - eventualna napetost stomaka, nestabilna karlica Leđa kičmeni stub - bolovi i gde? Osećaj i pokretljivost (nogu ili ruku). - rane, strana tela - otoci deformiteti i bolovi kod pipanja Ruke i noge - bolovi i gde? Da li oseća prste i može li ih pomerati - rane, strana tela, koštani delovi, nenormalan položaj - otoci, deformiteti Nakon toga: - utopljavanje - zaklon ( od sunca, kiše, vetra, kamenja i sl.) - tihi i stručni rad bez galame i svađe - stalna komunikacija sa unesrećenim Kada kaciga ne izvrši svoju funkciju (spadne sa glave ili nije ni nošena) Specifičnu grupu predstavljaju prelomi lobanje (fraktura, fractura cranii) koji se šire naniže na lice (sinuse, očnu duplju,…). Sam prelom lobanje zahteva pozornost u praćenju povređenog jer ukazuje da je glava primila veću količinu energije i da se mogu javiti i drugi tipovi povreda. Često postoje i povrede ispod fraktura (npr. povrede arterija omotača mozga sa izlivanjem krvi i stvaranjem hematoma; povreda živca pokretača lica prilikom preloma slepoočne kosti,…). Ukoliko postoje prelomi na prednjem delu baze lobanje mogu se javiti modrice oko oka i isticanje krvi i likvora na nos (nasoliquorrhoea). U slučaju preloma slepoočne kosti često iz uha curi krv. U najtežim povredama glave dolazi do besvesnog stanja koje se naziva koma (već opisano u prethodnim postovima). Ukoliko je pacijent komatozan izuzetno su važne mere prve pomoći, na mestu povredjivanja, koje treba da spreče dalje propadanje mozga. Ove mere, na prvom mestu, treba da obezbede zadovoljavajuće disanje i arterijski pritisak (oni su često poremećeni kod komatoznih pacijenata već na mestu povredjivanja). U bolnici se, nakon pregleda pacijenta, hitno rade snimanje (CT snimak) na osnovu kojih se postavlja dijagnoza.

U situacijama saobraćajnih nesreća, ljudi imaju tendenciju da ishitrenim regovanjem učine stvari mnogo gorim (nečinjenje je največi propust). Prvo - budite i ostanite p r i s e b n i (kao labud na mirnoj površini jezera, idilično pluta, a ispod vode noge rade munjevito). Drugo - pozovite hitnu pomoć. Zatim duboko udahnite i uradite proveru stanja povređene osobe, za šta će vam biti potrebno svega jedan minut. Od toga zavisi dalji postupak. Prva stvar je da li ste videli šta se dogodilo, samim time već imate uvid u scenario. Dok potpuno ne procenite stanje povređene osobe ili ako povređena osoba nije u neposrednoj opasnosti NE POMERAJTE JE! Ako ste naišli nakon nezgode (bez obzira na izjave svedoka-očevidaca, najvažnije je kontaktirati povređenog. Pitajte šta se dogodilo - osim što ćete dobiti važne informacije, stećićete uvid u svesnost povređene osobe. Pratite pokrete njegovog tela, posebno glave (razgovetnost glasa, način izgovaranja, neobične zvuke i da li je svestan gde se vi nalazite u odnosu na njega. . Ako povređeni pokušava da se pomeri sam, radi udobnijeg položaja, pitajte kratko, odsečno i glasnije šta mu treba? Pomozite mu tako što ćete da pratite da li se kompletno telo pomera u skladu sa pravcen pomeranja(ruka, noga, donji deo tela da li prati gornji...). Imajte u vidu da je svež, ne oseća još uvek bol u punom intenzitetu i može se dodatno povrediti (do iskrvarenja). Svojevremeno sam čoveku morao nogu rukom obrtati u pravcu kretanja tela, jer je krenuo da se okreće na bok da mu bude udobnije. Pre toga je. mene pitao: šta mu se desilo? "Brate imao si saobraćajku, ali i sreće. Živ si. Ne mrdaj, hitna stiže..." Noga mu je i dalje ostala u istom položaju, ne prateči rotaciju tela (on toga nije bio svestan). U situaciji gde je postojala opasnost od "samoanputacije" ili još gore da dođe do obilnijeg krvarenja, samo sam pratio njegovo pomeranje i obavljao logistiku. Ili da fizički legnemo na njega i sprečavamo ga da se pomera. Sve vreme je imao kacigu na glavi (vizir otvoren, potkapa spuštena...). Ako je osoba bez svesti, sve je dalje na vama, vašoj proceni i sposobnosti (uglavnom svaki povređeni motociklista i/ili saputnik leži u leđnom položaju, tako da nam položaj i čvrstina držanja glave može pomoći u proceni stanja vrata i njegove agilnosti). Teško je napamet bilo šta reći.