Današnji cilj je Pirej, odnosno luka iz koje večeras isplovljavamo za Hanju na Kritu. Držaćemo se mora koliko god budemo mogli. Vozimo ne baš preterano popularnim krajevima tako da nema ničega posebnog na putu, osim uživanja u pogledu prema moru. Prva malo duža pauza je bila u mestu Aitoliko. U pitanju je maleni gradić na ostrvu do koga dolazimo mostom sa jedne strane i nastavljamo, takođe mostom na drugu stranu. Ubrzo smo na samom ulasku u Korintski zaliv, koji posebno naglašava čuveni most Rio-Antirio. Uživamo u vožnji, vreme idealno. Pogled sve vreme prema moru. Ovaj deo dosta podseća na jadransku magistralu. Na izlasku iz mesta Itea, stajemo da se prikupimo. Dok se čekamo, odlazim sa Milicom nazad do gradića da kupimo piće za ručak koji ćemo prirediti ubrzo na izletištu. Čekamo Čama, kao i obično, ali ovaj put je on baš na ulasku u ovo mesto skrenuo pogrešno i sada mu se već ne isplati da se vraća. Videćemo se sa njim u luci na ukrcavanju. Put počinje da se odvaja od mora i penje u planine, u početku nudeći sve bolji i bolji pogled, a kasnije vijugajući kroz planinske predele obrasle četinarskom šumom. Dešavalo se i ranije da su neki od belih puteva sa karte, ne samo dobri za vožnju, već pružaju dodatni užitak vožnje kroz netaknutu prirodu. Već na prilasku izletištu Arvanitsa zatičemo mnogo više vozila nego što smo očekivali. Prepuno je ljudi koji su došli u prirodu. Okruženje izgleda božanstveno. Restoran radi, ali je prepunjen ljudima, a rezervacije se podrazumevaju. U restoranu smo zamolili da nam daju nekoliko papirnih nadstolnjaka koje smo prostrli na travu i napravili pravi piknik. Ničega nije nedostajalo, a i ostalo je po nešto za gozbu na palubi. Pauza se baš odužila. Mora se ići dalje, čeka nas nalaženje broda, a ima i da se vozi. Još malo kroz prirodu, pa deo kroz obrađena polja i na kraju fenomenalna vožnja odličnom magistralom kroz četinare, baš pred ulazak u Atinu. Malo je potrajalo dok smo pronašli pravi ulaz u luku i dok sa koga kreće naš brod. Ulazak, prijavljivanje, kabina i na kraju paluba da se malo opustimo...a bilo je što se kaže i bibe i ribe. Tu smo i napravili plan za prvi dan na Kritu. Opuštanje je malo potrajalo i otišli smo na spavanje.

Nakon doručka krećemo u pravcu Grčke. Prva stanica na putu nam je Bitolj, gde pojedini od nas treba da reše epidemiološki status za prelazak granice tj. da se testiraju. Put od Ohrida ide lepom prirodom i dobra je magistrala za vožnju. Deo ekipe ostaje u centru u kafiću, a ostatak ide u bolnicu na obližnjem brdu radi testiranja. Sve je u suštini brzo gotovo i za tren smo na granici. Nema skoro nikoga i odmah prelazimo, a sertifikate o vakcinama i testiranju nisu hteli ni da pogledaju. Današnji cilj je Preveza i do tamo smo išli po sistemu planinica-krivinica. Smenjivali su se veoma lepi predeli, uz to i put je uglavnom bio odličan. Prva pauza je u selu Nestorio. Maleni trg sa crkvom i kafe sa pogledom pored. Uz to vlasnici su makedonci, pa je i sporazumevanje bilo olakšano. Pauza se malo i odužila, pa je palo i posluženje. Iskoristili smo priliku i da izvršimo rezervaciju za smeštaj u Prevezi. Nije bilo izbora po pitanju smeštaja sa doručkom, pa nam se tako zalomio odličan hotel "daLUZ". Poseban utisak je ostavio deo puta ispred Konitse gde je drveće pored puta rascvetalo veoma jarkim bojama i učinilo da pejzaži deluju rajski. Bukvalno smo vozili kroz cvetnu aleju. Na obilaznici oko Janjine, stajemo u neki megamarket da kupimo namirnice za sutrašnji ručak u prirodi. Pošto je sutra Uskrs, velike su šanse da nećemo moći da nađemo restoran za ručak. Unapred sam odabrao izletište gde ćemo praviti piknik, baš pored puta kojim prolazimo. Čitav dan uživamo u vožnji kroz veoma lepe predele, a uz to nas prati i super vreme. Kasno popodne stižemo u hotel u Prevezi. Dogovor je da se ide do grada na klopu i da se malo prošeta. Stari deo grada nije naročito veliki, ali je dosta šarmantan, baš poput svih tih starih gradića u Grčkoj. Nakon pretrage na guglu, odabiramo restoran, ali se nismo usrećili, imaju manjak kuvarice, tako da ne mogu da nam posluže hranu u nekom normalnom vremenu. Šetajući kroz grad, u jednoj bočnoj ulici vidimo nešto poput bar-restorana i odlučujemo da tu svratimo. To je baš bio pogodak koji je ostavio odličan utisak. Vlasnk nas je posluživao veoma zanimljivim specijalitetima. Posle je i seo sa nama, počastio sa još jednom flašom vina i otkrio tajnu dobre klope koju nam je servirao. On je šveđanin, imao je veliku firmu koju je prodao i došao ovde da živi svoj san. Živeo je na nekoliko mesta po svetu, ali je Tajland ostavio snažan uticaj. Kako je ljubitelj kuvanja, razne svetske kuhinje su uticale da on sada priprema potpuno jedinstvenu hranu koju smo probali. Kada smo izašli iz restorana, grad se napunio svečano obučenim ljudima. Ispred crkve se spremala ponoćna služba za Uskrs. Atmosvera je bila veličanstvena. Gde god se okreneš ljudi drže upaljene sveće. Malo posle ponoći smo krenuli ka hotelu, potpuno ispunjeni viđenim i doživljenim.

Pripreme su završene, mada se i nije mnogo planiralo, uglavnom se iščekivalo. Dan polaska je 22. april, petak. Hotel (Village) sa doručkom na Ohridu smo rezervisali dan pred polazak. Kraljevački deo ekipe se okuplja u lokalnom kafeu, Srećko nam se pridružuje na skretanju za Vrnjačku Banju, a sa beogradskim delom ekipe se nalazimo na OMV-u na autoputu. Stižemo bukvalno u isto vreme. Do Makedonije ništa zanimljivo, autoput. Granica i opet isto, autoput. Vreme nije sjajno, prohladno je i duva dosta jak vetar koji baš zamara. Na skretanju za Mavrovo, mislimo se da li da skrenemo i idemo zanimljivijim putem. Vreme nas koleba. Ipak odlučujemo da skrenemo i to je bila odlična odluka. Kako put vijuga klisurom, iako kroz planinske predele, vetra nije bilo skoro uopšte. Raspitujemo se za kafanu gde bi stali da ručamo. Dobijamo preporuku za kafanu “Trnica” u klisuri ispod Korab planine, ubrzo nakon skretanja na put preko Mavrova. Kafana deluje sasvim OK, ima dosta ljudi, ali mi smo hranu čekali oko sat i po vremena. Okolo su ljudi takođe čekali. Već smo se potpuno unervozili. Ništa nam nije bilo jasno. Konačno, nakon dugo čekanog ručka krećemo. Ovaj put je vrlo lep za vožnju, a i predeli okolo su zanimljivi. Povremeno prođem ovim putem i svaki put se oduševim. Put izlazi u Strugu i čim smo izašli iz klisure vetar je opet bio onaj stari. Brzo smo stigli u hotel. Uveče smo se malo razmileli do grada. Dosta puta sam bio na Ohridu i uvek mu se rado vraćam, ali ovoga puta smo boravak na otvorenom maksimalno skratili zbog jakog vetra. Talasi na jezeru udarali su u obalu kao da je bura na moru. Posle kraće šetnje kroz stari grad, završili smo u nekom od kafea i nakon toga u hotel na spavanje. Tura, takoreći, počinje tek sutra.

Ovo putovanje, trebalo je da se dogodi još prošle godine. Poznati događaji u vezi sa koronom, kumovali su mnogim promenama planova, pa tako i ovom. Prvo smo na samom početku ove pošasti, u poslednjem trenutku odložili putovanje na Sardiniju. Da je epidemija krenula samo neki dan kasnije, otišli bi, ne znam da li bi se i kako vratili. Za narednu godinu krenemo da se pripremamo da putujemo na Krit, ali Grčka je kasnila sa relaksiranjem epidemioloških mera, što je dovelo do otkazivanja putovanja. Za utehu smo se provozali po Balkanu. Što bi se reklo sigurica. Ali negde duboko smo osećali da nam glavno putovanje već dve sezone izmiče. Konačno, ove godine je delovalo da će se putovanje na Krit realizovati. Još uvek su se čekale promene mera koje su u Grčkoj delovale prilično ozbiljno. Kako se primicao dan polaska, svi su sa strepnjom isčekivali da li će Grčka potpuno relaksirati pravila, ali od njihovih vlasti stiže objava da se potpuno popuštanje mera očekuje tek nakon prvomajskih praznika, odnosno tek nakon našeg povratka. Odlučujemo da uprkos svemu, idemo pa šta bude. Verovali smo da neće mnogo zatezati jer je već najavljeno popuštanje. Ekipa koja putuje je stara, dobro uigrana, godinama se družimo i vozimo zajedno. Bude po nekad još po neko nov u ekipi, tek kao osveženje. Ovog puta nas 15: -Milica i ja Yamaha XT 1200 Z -Sanja i Čamo Kawasaki Versys 1000 -Mina i Boban Yamaha Tracer 900 -Tića i Hoze BMW F 800 GS -Olja i Vlado BMW R 1200 GS -Anđelija i Srećko Suzuku V-Strom 1000 -Sandra i Mrške Suzuki Burgman 650 -Nikola Yamaha XT 1200 ZE Još pre planiranog putovanja prošle godine, ideja je bila da putujemo 3 dana do Pireja, 5 dana na Kritu i povratak iz Pireja u 2 dana. Takav plan smo ostavili i za ovu godinu, s tim što smo prvobitnu ideju odlaska preko Albanije izbacili jer smo se tuda vozili prošle godine kada smo izvisili za putovanje. Sada je ideja bila da idemo preko Makedonije sa noćenjem u Ohridu. Rute sam pravio samo za odlazak i povratak iz Pireja, a za Krit smo napravili plan šta želimo da vidimo pa prema tome napravili rute, za prvi dan uveče na brodu, a za ostale dane prvo veče u hotelu. Ovo je prvo putovanje na kome smo imali smeštaj kao bazu za obilazak ostrva. Jednostavno, to je na ovom putovanju bilo moguće. Prvi plan je bio da iznajmimo neku od vila, izgledaju nestvarno, a u aprilu ne koštaju ništa. Međutim kad smo sabrali 2 i 2, i da treba obezbeđivati hranu i piće za 15 ljudi odustali smo od toga. Kao, hajde da vidimo neki smeštaj sa doručkom, a ručak možemo i negde tokom dana na vožnji. Dok smo pregledavali te smeštaje, među njima se pojavi i hotel sa 5* i all inclusive uslugom, takođe za smešne pare, oko 88€ po osobi za 4 noćenja, Filion Suits Resort & Spa. Povremeno smo proveravali trajekt i cene, ali zbog opšte nesigurnosti, čekali smo da završimo rezervaciju. Sve dok jednog jutra, 10 dana pre puta, nisam video da su svi smeštaji na brodu koji ide za Heraklion prodati. Vidim, ostalo je smeštaja na brodu do Hanje i nazad. Odmah dogovaramo da isto popodne svi budu pripravni i da uradimo rezervacije i za brod i za hotel. Rezervisali smo u grupama po 4 jer su u pitanju bili apartmani za 4. Rezervacija hotela je uglavnom protekla u redu. Iste grupe smo ostavili i za rezervacije za trajekt. Postoje unutrašnje četvorokrevetne kabine koje su značajno jeftinije, pa smo pokušali njih da se dočepamo. Kako su svi pokušali da urade rezervacije u istom trenutku, svako je rezervisao ono što je bilo raspoloživo. U odlasku su svi rešili kabine, ali je 7 ostalo bez smeštaja za povratak. To na brodu znači spavanje u nekom od separea u brodskim salonima. Ipak, na kraju nije sve bilo tako.

Pre nekoliko godina, npr. 10-ak, na enduraše skoro niko nije obraćao pažnju po pitanju prirode. Poslednjih godina, kako su se namnožili kvadovi, pa je svaka budala u prilici da divlja i manijači po prirodi, mnoga udruženja ljubitelja prirode, planinara i sl. su počeli da dižu glas, i što je najbitnije, sa pravom. Tako da se reakcije mogu očekivati kada/čim se omasovi.

Uglavnom se slažem sa kolegama iznad. Predložio bih da ono što radi Mali Ćaća ne ostane neprepoznato. Njegova tema direktno podiže kvalitet moto foruma, a nama omugućava da direktno imamo uvid kako profesionalno servisiranje izgleda.

Bravo Adnane! Pored toga što je putovanje svakako lepo, kako Alpi drugačije i mogu biti, u ovom putopisu se oseća i duh zajedništva što svakako doprinosi još boljem utisku! Široki vam putevi!

Dobra tura do sada, lepo ste odabrali prevoje, a vidim i da uživanja nije nedostajalo!

Prodaje onaj tip u Jagodini, ima ga na face-u

Saučešće.

Korisničko iskustvo koje sam doživeo na Multistradi enduro, stavilo bi je visoko na listi potencijalnih budućih motora, ali po meni, desmo servis se radi previše često za touring motor, posebno ako se prelazi malo veća kilometraža.

Za tu namenu, ja bih razmišljao o gumama poput TKC 70, Anakee Adventure...

Peloponez sam posetio dva puta, i toliko me je opočinio da uvek titra ideja za neku narednu turu.

U nekim evropski zemljama je tako. Čak je i redakcija hrvatskog Moto Pulsa imala tu inicijativu tamo, ali bez razumevanja.

Sutelica je već na Željinu.

Za tu upotrebu je bolji Rally od L-a, čak mu je i prenos malo prilagodjen.

Ako ta Alpinestar nalepnica na viziru pokriva malu pukotinu, to je bivši motor od mog drugara Alekse, dosta tura smo prevezli zajedno.

U ovako uređenom društvu, priželjkivanje kamera ne da je opasno, nego je prečica u represiju.

Ako ga kupuje za asfalt, ne mora ni da ga gleda, a ako ga kupuje za off, i nema mnogo izbora.

@Tumbe Drugi put ovim putem, nećeš zažaliti, naprotiv: https://goo.gl/maps/wKHHZN9wUpxkJSqx8

Pogledaj po netu, uglavnom imaju naziv SUMO, ne znam da li je to oznaka samo neke serije.

Jel ovo VN 15 Sumo sa 4 brzine? Drugar bozi jednog blago prepravljenog...

Ne, ovde je u pitanju model do 2013. ali se vodi 2014. (kao i moj) jer je to prelomna godina kada je izašao restiling model sa nekoliko poboljšanja.

Nisam hteo da dajem ovaj predlog da ne bi bilo "svaki ciga svoga konja hvali", ali mislim da ispunjava uslove u potpunosti i više od toga. Posebno bi tražio ZE model od 2014. (proizvodila se do 2021.) iako ih kod nas nema na oglasima.