Posto nema druga tema ovde cu da se ubacim. Bio sam sad za vikend 9.8, guzva je bila velika, prosao sam kroz Skadar i onda SH20, put je super, kad se spusti skroz dole pa do granice sa Cg je losiji asfalt al ok. Kamera mi se nesto rastelovala pa su snimci haos, probam da izvucem sto vise.

Колики год да је Фабио педер , ову не би требао да прескочи па нек кошта шта кошта. Нешто као сцена из филма Коса када ухапшеног питају да се изјасни а он одговара : Нисам геј али Џегера не би одбио !

Drago mi je da ste se sjajno proveli. Kada se desio peh sa gumom verovatno je bio loš osećaj, ali vreme će pokazati da je to još jedan od detalja koji će dati specifičan pečat poseti Cabo da Roca. I na kraju u Puli poznata lica sjajnih ljudi, kompletan užitak. Hvala na podeljenom iskustvu... Umalo da zaboravim, "pao sam" kada sam čuo kako zvuči trio u Lisabonu, a momak sa cajonom je neverovatan... Pozdrav...

Sve moze da se precrta i napravi, za Transalpa sam pogodio iz prve

Imam je više godina, četvrti motor... Preporuka.

Jeste jeftinije, nekih 65000 je sve. Hondino je preko 1000e

Jesu li ovakvi koferi i nosaci jeftiniji od fabrickih i koliko? Inace mi se ovi kapini bocni najvise svidjaju.

Nije ista osovina... Transalp: Africa Twin:

Apsolutno isti utisak sam stekao kada sam ga vozio. U zdravlju i veselju te služio.

Sa, univerzalnog, Transalp-a na ekstremnog kruzera? Drastična promena, ali život je, sam po sebi, čudo. Što se tiče motocikla, zajeb ne postoji. Klasična VT Shadow "V" linija, 52 stepena, sa dodatkom X (extreme). Extreme po pitanju kubikaže, težine i subjektivnog osećaja. Sa kruzerom se nećeš zajebati (ja ih volim). Sve je u pristupu. Ljudi kupe sportaka i veruju da će, putem fenomena poznatog kao osmoza, postati Markes.

Ja bih bio iskreno iznenađen da jesi Lep odmor

Imam ove podloške, pravio sam za Transalpa, mozda je isto, treba probati, kome treba nek javi da probamo.

Dan 9. je za mene bio “Dan D” na ovom putu … srećom, a to je jedina sreća tog dana, bio je to po planu poslednji na ovom skuter letovanju. Kao što sam najavio još u prethodnom pisanju, u Beograd sam stigao na šest točkova umesto na Trisitijevih tri. Realno se sklopilo nekoliko faktora, ali presudno je “ljudski faktor”, čitaj moja “glupost”, i na to se nadovezalo neznanje, opet moje, a kada se spoje glupost i neznanje, a između bude malo i splet nesrećnih okolnosti (poznato ka “Marfi”), nije moglo biti drugačije nego da ne provozam još tih laganih 250km do kuće. Počelo je divnim danom u lepom dvorištu smeštaja. Spakovao sam se i bio spreman za polazak oko 7h. Ostalo je još da zakopčam jaknu, navučem kacigu i rukavice i krenem, usput i da “ključ”, a ustvari “daljinac” motora, stavim u džep. E to nisam uradio, spustio sam ga privremeno na kofer, odradio ostale pomenute operacije i… krenuo. Blagi gas da izađem iz dvorišta na magistralu, par metara uzbrdice preko makadama, na asfaltu sam, krećem nekih 5km ka Kokinom Brodu gde treba da se uključim na glavnu džadu Nova Varoš – Zlatibor i odatle na sever ka Beogradu. Negde posle 3km od smeštaja počinje da mi treperi signalna lampica na instrument tabli, vozim i kontam da ima neke veze sa “ključem”, jer tako je nešto nacrtano. Malo su i krivine na tom potezu, nemam gde bezbedno da stanem, čekam proširenje, pa svetli samo naranžasto a ne nešto jarko crveno , dotle razmišljam, setim se da mi je to treperelo povremeno kada mi je baterija u daljincu/ključu bila pri kraju pre godinu dana… i onda u sekundi hladan znoj, setim se i nečeg drugog, setim se zakopčavanja jakne, stavljanja kacige, navlačenja rukavica i setim se da se ne sećam stavljanja ključa u džep. Utom se pojavljuje neko kao proširenje, ulaz u neku firmu… Nisam još dovoljno pogrešio do tada, pa pojačavam, idemoooo gas gluposti… Kočim, prirtiskam dugme za zaključavanje prednje osovine i… i mahinalno u sekundi, nesvesno, glupo, gasim motor. Silazim, brzim pokretima prepipavam džepove, gledam u bubreg torbici, a u stvari znam da neću naći ključ. Govorim sebi naglas “plače mi se sada”, jer postajem svestan svega. Motor sam ugasio, ćao da ga upalim bez daljinca. Da ga nisam ugasio, refleksno, nesvesno, seo bih na motor i okrenuo nazad da nađem daljinac. Prešao sam dotle oko 5km od smeštaja, lampica se upalila na pola puta, dakle krećem nazad peške, sve vreme blago uzbrdo. Daljinac nije pao u prvih 2-3km povratka. Kacigu i rukavice sam ostavio na motoru, u jakni se kuvam dok pešačim. Naravno nazvao sam prvo gazdu smeštaja da vidi da nije ključ pao na penjanju ka magistrali, ali se ne javlja, nisam ga ni ujutru video u dvorištu, a hteo sam da se pozdravimo. Idem ivicom druma, gledam u asfalt ali i u travu pored. Ništa… i ništa i ništa. To je realno i dobro, nadao sam se da je ključ pao u dvorištu na makadamu. Jeste da ću da se vratim svih 5km peške, ali biću “spašen”. E jok, taj u stvari Barel privezak, sa ključem za kofer, ključem za katanac za točak i sa daljincem, ugledao sam na 100m od mesta gde sam prenoćio, na magistrali, u delovima… Pao je, pregazilo ga je bar jedno vozilo. Privezak na jednoj strani, dve plastike otvorenog daljinaca rasute, neka guma koja je unutar daljinca na trećoj strani, štampana pločica još dalje, baterija pljosnata ispala… sve rasuto u obe trake. Sklapam sve, bar sam našao sve delove. Ono kao promil nade da će to da proradi. Stopiram, staju odmah prva kola, dva momka, prepričam im šta mi se desilo, dovezli me do motora. Trenutak istine, ma važi… mrtav konj. Ovo sam poređao na gomilu za slikanje. Sad mi svih 100% nije dobro. Besan sam na sebe, ali moram da rešavam situaciju. Na put nisam krenuo potpuno nespreman, u smislu uplatio sam osiguranje, ono za čoveka, uplatio sam Atlas 24 za inostranstvo za motor, a imao sam i tekuće, koje mi važi do septembra, AMSS osiguranje za Srbiju. U Srbiji sam, zovem AMSS. E sada, svašta se priča i svašta sam slušao i čitao, moje iskustvo je ovakvo... Ljubazna ženska osoba me je propitala osnovne informacije o osiguranju/ugovoru, o tome šta je problem i gde se nalazim. Rekla mi je da će me neko pozvati. Posle manje od pola sata zove me lik, saradnik AMSS-a iz Nove Varoši, pita o vozilu, problemu i lokaciji. U metar je znao gde sam, pitao me je “jel to tamo kod pilane?”, rekoh baš sam na njihovom ulazu, smetam kampiončinama sa drvima da prolaze, pomerio sam se koliko sam mogao, a da ne smetam ni na magistrali. Opet za menje od pola sata dolaze, njih dvojica, auto i mala prikolica. Kažu na kamion ne može, u veću prikolicu opet teško da se fiksira, ovu su procenili kao idealnu. Tricity je 240kg prazan. Ugurasmo ga nas trojica, preko “rampe”, zaEb jer ima dva točka napred, pa je jedan “visio” u vazduhu na prolasku preko rampe. Fiksiranje, odosmo do pumpe na 100m. Sipali gorivo i čekamo. Mislim se šta čekamo. Dolazi ubrzo drugi auto, izlaze likovi, pozdravljaju se sa ovima, donose nalepnicu, registruju prikolicu tu na pumpi, svaka čast. Krećemo. Do Beograda na šest točkova. Istovar je bio teži od utovara, pozvali smo dodatne snage “pomoć prijatelja/komšija”, ali istovarismo. Ovo nije kraj priče, jel posle gluposti, stižemo do neznanja, mog. Čak i sa situacijom koja se desila, pao ključ, polomio se, ugasio sam motor, opet sam mogao lepo da se dovezem do kuće. Kako? Sad znam, mnogi znaju, ali ovo pišem za neke koji kao ja ne znaju, pa da sada saznaju. Naime, kod kupovine motora, dobio sam i nacrtan ključ na kartonu na kom je neki višecifreni broj. Tada mi je rečeno, ili sam ja tako ukapirao, a nisam se edukovao u “uputsvu za rukovanje motorom”, da to služi kada se naručuje rezervni/drugi ključ za motor. Mislio sam, pogrešno, da se to negde, nekom, izdiktira i oni, Yamaha, ti naprave novi “ključ”. E nije. Oni ti naprave novi, tj kupiš taj “daljinac” i promoću tog koda, tih cifara, ga tek onda kodiraš. Takođe tim kodovima možeš da upališ motor bez daljinca. Da prevedem, da sam znao da to može, tj čemu stvarno služe te cifre, da sam ih imao kod sebe, dovezao bih se do Beograda na Jamahi. Tačno je da posle svakog gašenja moraju ponovo da se ukucaju te cifre, ali to bi u mom slučaju bilo sam jednom, pošto nisam imao goriva za do Beograda, a možda još jednom da sam po planu svratio i u Kotu 555 na doručak. U Barelu su mi posle ispričali da je neki lik putovao danima, ukucavao šifru, jer je izgubio daljinac. I njih, Barel, da pohvalim, imali su daljinac na stanju, odmah su mi rešili/kodirali taj novi, njihov serviser je čak došao do mene odmah posle radnog vremena, jer blizu stanujem, a kodiranje mora na samom motoru. I sada neki kao kraj pisanja o celom putu. Do opisanog momenta posledjeg dana, sve mi je bilo potaman, Tricity sve peglao lepo, potrošnja stalno čak ispod 3 litre, za osam noćenja i sve ostalo otišlo mi je 500e i 20.000rsd (uključujući 9.200 za novi daljinac). Prtljag mi je bio veliki prostor ispod sedišta, centralni kofer i ovaj put sam imao i neki aliekspres ranac nakačen na sedište iza, naravno sa stvarima koje uopšte nisam upotrebio, ali eto kao možda zatrebaju, neka jakna za šetnju po kiši, patike… jer sve vreme je bilo ono baš baš leto. Prešao sam 2.000km, bez ovih na prikolici, posle sam zaboravio da pogledam koliko tačno u kilometar. Ovo mi je bilo drugo skuter letovanje, dve godine vozim Tricity, prešao sam preko 20K kilometara. Sem opisanog, što nije do motora, do sada sve za pohvalu. Vozim dalje… Kao polagaću za A jednog dana, uzeću pravi motor, ali eto posle pune dve godine i dalje sam na tri točka i ja i dalje uživam, i ne žurim sa tim polaganjem, možda na zimu. A možda i ne, jer kad pomislim na učenje za testove, na polaganje...

Ako si kupio nov motor pod sedistem trebas imati ovo sa slike (Racun, garancija, srvisna knjiga i opsirno uputstvo) Za moj model (Versys mk2 2013god) stoji da se kontrola ventila radi na svakih 42000km.

Piaggio Beverly 250 CRUISER 2008, u poslednje vreme u vožnji kada se gas oduzme, pa ponovo doda, on kao da u sekundi izgubi snagu. Štucne.... Ne događa se često ali 3-4 puta u poslednjih 10 dana? Šta bi moglo biti i šta treba da skinem da zamenim svećicu? ( da li je dovoljno kaseta ispod sedišta ili?)

Ovaj dodatak je za višekratnu upotrebu, omogućava korišćenje standardnih lančanika (cca 20€), dosta jeftinije rešenje od preskupih ''KK bike'' koji su inače za jednokratnu upotrebu.

Uskoro Pivnice Vidimo se !

Ovo je post koji sam pisao 2021. godine ali je postojao neki problem sa fotografijama, neko je mogao da ih vidi neko ne... Ponoviću ga, mislim da može da pomogne u svrhu čuvanja pogonske osovine: ''Jedan od načina za smanjenje aksijalnog pomeranja prednjeg lančanika i sprečavanje pojačanog habanja zubaca pogonske osovine. Kupljeno na Ebay.de po ceni od 24,99€, isporučeno na adresu u Nemačkoj.''

Sedam dana Tursje do sada. TET od Instambula do Gerede. Onda asfaltom do Samsona kako bismo regulisali neku logistiku. Juce 250km kako bismo se opet vratili na TET. Za par dana bismo trebali stici do visokih, atraktivnih planina.

Stigao je jos pre mesec dana, mogao je da se pipne u delti, slao sam slike

Kod velike većine dugme zaglavi na isključeno još na obuci...

Uvezen Jula 2024 iz Švajcarske,registrovan do 8.8.2026.Stavljena nova pumpa goriva All Balls,nove gume prešle 1500 km...Mali potrošač,od 3.8 do 4.8 litara na 100 km.Promenjene sve tečnosti u motoru...i kočnicama.ABS igrejači ručki od opreme...original Bmw kofer ide uz njega i ploča za kačenje monokey kofera...Original vizir,žmigavci i retrovizori takođe.Lanac i lančanici nisu novi ali nisu ni loši...Prešao 42500 km. Cena 3950 eura

Pametno dete... Послато са 23124RA7EO помоћу Тапатока