Evo jos jedne iz stare serije od pre par godina, iz nekadasnjeg "komsiluka".

Moja honda je slična, s tim što meni fabrika kaže na 12k km zamena ulja, što je po meni isto ekstrem, više marketing nego realnost. Moje mišljenje je da je možda preterivanje i 3k, ali je preterivanje i ono što kaže fabrika. Ali opet, najjeftinije je samo zameniti ulje i filter, pa je opet bolje uraditi to češće nego rizikovati skuplje probleme. Ali rasterećene su to dosta mašine, pa joj neće biti ništa i ako se jedan servis razvuče. (nemam veze sa mehanikom pa nek me slobodno ispravi neko sam nešto lupio ili grešim) Ja radim servis na 3-5k kod mene. Zavisi da li sam više vozio otvorene puteve ili maltretirao mašinu po terenu, u nižim brzinama (gde se ne može lepo hladiti) i po prašini. Svaki servis čistim filter vazduha (sunđerasti onaj, nije papirni), a nekad to odradim i češće ako se vozilo u prašini iza nekog. Zamena tečnosti svake 2 godine (ulje u kočnicama i antifriz). Kontrola ventila na kilometražama koje kaže servisna knjiga. Sve ostalo prema potrebi. Razmišljam i ja da se igram na hondi sa drugim lančanikom jer prvu brzinu skoro da i ne koristim, jedino možda kad krećem na uzbrdici. Van terena ne pamtim kad sam u prvu prebacio. Čak se ne sećam ni u neutral kad sam ubacio, jer pošto slabo koristim prvu, ni slučajno se ne dešava u neutral da udje. A na semaforima držim kvačilo, em je vrlo lagano kvačilo pa me ne boli ruka, em sam spreman u svakom trenutku da reagujem. Ne znam jesu li ovo dobre navike, ali verujem da će me izluđivati ako nekad promenim motor. Na celom sajmu nisam video jedan motor sa mekšim kvačilom.

Pozdravljam uvek i skoro uvek ljudi pozdrave nazad. Kad neko ne pozdravi, obično pomislim gledaj ga ovaj, krvnički se drži za korman, boji se da mu ne pobegne Naravno ne može uvek da se izbaci ruka, mogu samo da se podignu 2 prsta iznad kvačila, klimne se glavom, blicne, svirne ili pozdrav nogom ako su baš ruke zauzete.

To sam i ja kontao, na 450MT mi se nisu svidele male korekcije u prenosu, ok mi je bilo to kad je bukvalno pomereno sve za jednu brzinu. Vozim dosta na otvorenom pun gas, trebalo bi da bude pun pogodak

Sa 42 zuba nazad efekat je odprilike kao da imas jednu brzinu više. I prva nije onako jako kratka. Neku razliku u ubrzanju i kod preticanja ja nisam primetio. Sent from my iPhone using Tapatalk

Pozdrav, i dobrodošao !

Ja se javljam svima... to mi je bio najlepši deo vožnje kad sam položio, jedva čekao da sretnem nekog

Svega ima, ali je motor svakako u visokim obrtajima šta god da se radi.. do sad sam menjao na 5k, tako je kod nas po upustvu, na drugim tržištima je na 8-9, to svakako ne bih radio. Malo da osvežim Vogea, zaslužio je. Ide novi set guma (isti model), verovatno ću ih do kraja sezone izvozati. Naručen lančanik, uzeo sam 42 zuba da probam pa ćemo videti. Skid plate, ona šira verzija, moraće malo da se kasape plastike kod ugradnje. Crash barovi idu na peskarenje i plastifikaciju, iskrivio sam ih pa su zardjali tu gde je spala farba. Planiram da odradim i vizir, bojim se samo da se ne zeznem pa dobijem vetar u glavu. Ovaj je nizak ali nemam nikakav problem sem insekata na kacigi, i pretpostavljam da bih dobio bolji zvuk u komunikaciji

Evo objasnili su mi na njemackom Vespa forumu da je to vise-manje normalno kod svake GTS-ice. Osim toga, moguce da sam i ja to pogorsao jer sam prepumpao gume. Trebale bi biti 1,8 naprijed i 2.0 nazad, a kod mene je to 2,2 i 2,6 Osim toga je sve ostalo pregledano i pretestirano i sve je u savrsenom stanju.

Više nikom prvi ,ma nema šanse !!GS-ovcima ni u ludilu!

Ćao svima, Moje ime je Srđan, imam 32 godine i živim u Zemunu. Registrovao sam se na forum jer sledeće godine planiram povratak na dva točka. Možda zvuči zanimljivo, ali planiram kupovinu istog motora koji sam vozio pre punih 14 godina. U pitanju je Suzuki GSX-R 600, i to generacije od K6 do K9. Zbog moje visine od 193 cm (ali i vitke građe od 75 kg), znam da je Gixxer jedini pravi R koji mi zbog fabrički podesivih fudastera pruža šansu da smestim noge kako treba, a da pritom imam onaj oštar, agresivan izgled sa odvojenim sedištima koji volim. Pošto imam fore do sledeće sezone, plan mi je da ovde na forumu osvežim znanje, pratim oglase, a nadam se i pomoći kolega kada dođe vreme da se neki primerak pogleda uživo sa majstorom. Takođe, svestan sam da mi pre same mašine sledi ozbiljna potraga za opremom u "tall" veličinama, pa će mi svaka preporuka značiti. Radujem se druženju, razmeni iskustava i vidimo se na drumu! Živi bili.

Posle je bilo nesto ovakvo?

Ne znam kako, zaboravih u ovoj temi da podelim tekst o 675SR-R. Testirao sam ga i prijatno me iznenadio. Već prilikom testa 675NK dalo se naslutiti da je reč više nego okej motoru (kada se pogleda po kojoj ceni dolazi), ali je 675SR-R još stabilniji i lepše se vozi. Takođe, ABS koji me nervirao kod 675NK, ovde radi znatno bolje i ne oduzima snagu prednoj kočnici kada se aktivira na zadnjem točku. Još uvek mi nije jasno kako i zašto se tamo meša u posao, a na SR-R ne iako sam prilično ubeđen da im nisu prilagođavali ABS. Nebitno. Uglavnom, dobar i sposoban motocikl za taj novac. CFMOTO 675SR-R - Zabavan i cenovno pristupačan - BJBikers.com BJBIKERS.COM Na tržište motocikala nove, takozvane sportbike kategorije prošle godine stigao je i CFMOTO 675SR-R. Radi se o motociklu koji se bez problema nosi sa konkurencijom, a uz to je...

Zavisi gde i kako voziš, nije samo kilometraža bitna. Ako se vrtiš po gradu, česta paljenja, kratke relacije, ili off-u, onda bolje češće. Ako teraš više pravac i otvoren put, onda može i kasnije...

Evo nekih utisaka za vesanje, imam 85kg, napred nema vise onog poniranja na kocenju, bukvalno moze da se zabode kocnica minimalno odradi, pozadi je namesten da je na trecem kliku spreman za voznju, kao npr fabricki na petom kliku, nije generalno tvrdo, meni sve ok, po Ibarskoj se bas lepo vozi po krivinama, nikakvih neprijatnosti nema da se nesto baca ko fabricki, vozili smo brzi tempo ma bas nema problema, zadovoljan sam, isplatilo se.

Koje je godište motor? Da li tražiš oem BMW torbu ili uopšteno tank torbu? Imam givi i kappa tank torbe nove.

НСУ Летовање се било баш опасно приближило и велика екипа се озбиљно оштрила за путовање и провод на мору а ја нисам у том тренутку имао мотоцикл.Тако се задесило.Јурио сам да га купим али би ми сви некако измицали у задњем тренутку.Оно што сам могао на брзину и са онолико јада пара колико сам имао да пазарим били су све сами кршеви око којих је морало још много да се ради а времена за то није било.Одмах употребљива возила су била прескупа.Коза Ностра,члан екипе,је баш тада продавао НСУ-а 250 супер макса.Тазе је купио ганц нову Јаву у радњи па је НСУ био на продају.Цена му је била сасвим прихватљива,другарска.Предност је била и то што сам добро знао и мотоцикл и власника.Мана је била што је НСУ био пролупао. „Ма шта ти је“,рече Коза Ностра једно вече док смо у Шанси сабијали пиво,“па знаш да он мени тако лупа већ две године и ником ништа.Има игличасте лежајеве на радилици и може тако да лупа још сто година.Нека те то не брине.Ово лето ће сигурно да ти издржи и лупаће исто као и сада.А после,ако те то буде нервирало,снеси га у подрум па ћемо да га урадимо.“ Ту сам преломио.Најважније ми је било да са екипом одем до мора,да ми тамо не рикне и да се оданде и вратим здрав и читав.А после ћу да видим шта ћу.Ако је требало да се ради мотор,Боже мој,дуга је зима.Већ сутра дан сам га купио и одмах сам навалио да га спремам за пут.Купио сам му једине гуме које су тада могле да се купе а да буду нове.Тачније речено,имао сам богат избор:домаће Обилићево и Чехословачке Барум.Није се знало које су горе.Обилићево нису ваљале баш ништа а Барум су биле једва мало боље па сам узео њих.Од двадесет петолитарских пластичних канти за нафту склепао сам нешто што је требало да буду бочни кофери,офарбао их у мат црно и направио држаче од флахова.Зачудо,то је чак добро изгледало и баш се лепо уклапало у кабасту гвоздену концепцију и тадашњи брилијантан немачки дизајн мотоцикала.Кофере сам можда и могао да нађем негде у белом свету али је то била немогућа мисија јер би коштали брдо пара а и како су тада изгледали не би били много бољи од мојих канти за нафту.Даклем,имао сам избор,или мој аутентичан дизајнерски подухват или ствари са канапом на мотоцикл па терај као цигањска черга.Канте су победиле.Када сам их монтирао сасвим су солидно изгледале па сам се мало дивио свом новом изгледу путног дроњавца.Толико су ми се допале да сам монтирао и бравице па су се“кофери“чак и закључавали. А НСУ се показао дораслим свакоме задатку.Весело је подамном прдуцкао цело лето,прошао цело приморје и тек када је пао снег,снесен је у подрум.За сво то време се непрестано возикао и притом лупао исто као када сам га купио.Предпостављам да се то звало квалитет.А онда се појавио Слоба,са чудним надимком Иван,па ћу га надаље тако и звати.Он је био одличан мајстор,прави и поуздани друг али са специјалним додатком-био је заљубљеник у НСУ-е.Сигуран сам да и дан данас може,везаних очију,да расклопи и склопи тај мотоцикл,ако уопште успе да га нађе тамо негде у далекој Канади где се моментално налази.Једнога дана је дошао код мене па смо сишли у подрум где је он извадио агрегат из рама и однео га својој кући.Убрзо га је вратио урађеног.Сада је агрегат био нов новцијат а све остало је било аљкаво и збуџено.Педантерија као што је он био,није могла то да поднесе па се бацио на мурдарску електрику.Када је и њу довео у ред,отклонио је још нешто недостатака које је искусно уочио а мени је остало да током зиме урадим најтежу ствар а то је да поправљам немачки грдобни дизајн.То ми,наравно,није успело јер су маштовити немци били непобедиви у свом виђењу лепоте возила.На пролеће смо у двориште изнели потпуно нов мотоцикл.Са њиме сам се,по први пут у моме животу,баш слатко навозао,безбрижно,у срећи и весељу.Тај мотоцикл није знао да се поквари.Какво је то за мене освежење било после гомиле кршева који су ми вадили маст!Мој НСУ је верно прдуцкао у свим условима и у свако доба дана и ноћи.Није правио питање дали је јара или снег до колена,увек је исто радио.И тада сам се и ја покварио.После кршева који су се поваздан опраштали од живота и енглеских напендека којима је сваки ветрић сметао(ем ако није острвски),навукао сам се на вернога швабу.Тада сам схватио зашто је огромна популација тадашњих југословенских мотоциклиста возила само немачке мотоцикле и то без намере да и проба оне друге.А јапанци су тада тек учили како се праве мотоцикли па су крали од енглеза(баш су нашли од кога ће,то их је уназадило за ко зна колико година)и нико није ни знао да они уопште и постоје те да косооки тамо негде чуче у заседи и спремају напад.Моје заљубљивање у верног швабу за кога није постојала потреба да се икада замени за други мотоцикл јер ће радити довека,резултирало је трагедијом.Нисам могао да се суздржим па сам,циц по миц,покуповао још седам комада истих мотоцикала.Двориште нам је било крцато НСУ-има.Сви су били исправни и радили су.Када би их упалио све одједном то је била симфонија веселог прдуцкања.Отац је вероватно,у потаји разрађивао план како да ме убије на спавању и дефинитивно се,једном за свагда,реши беде.Од свих тих мотоцикала издвајао се један.Иако се од осталих по спољашности веома мало разликовао,био је баш чудан.Имао је ауспух дугачак као фабрички димњак али у агрегату је било спортско срце.Такву дизајнерску гадоту као тај чунак,успео је поново да направи,наравно само маштовити швабо,на мотоциклу МЗ а и руја у пар успешних модела.Тај талентовани дизајнер је вероватно после тога послат у Сибир на стручно усавршавање.Али тајна тог возила је била сакривена унутра,тамо где су немци знали шта раде и нису морали да се боре са лепотом и привлачношћу направљеног.Мотоцикл је ишао као луд.Истина,кочио је лоше као и сваки НСУ али како су онда мотоцикли кочили немци су се и ту потрудили.Кренуо сам полако да сређујем моју ергелу али се изненада појавила прилика за куповину далеко бољег мотоцикла па су НСУ-и дати на продају. Први ко је дошао да купи мотор се запрепастио када је схватио да може да бира између осам истих комада. Моментално је помислио да имам дијагнозу па се профинио. Дуго је разгледао возила, палио их и слушао како раде. А онда се залепио за необичног. „А какав је ово НСУ?“питао је. „Добар,сасвим исправан и скупљи од осталих.“одговорих. „Мислим,који је то модел?“ „Предпостављам да је Супер фокс.Нисам сигуран,не пише у саобраћајној.“ „А зашто је скупљи од осталих?“ „Зато што је вероватно нека тркачка варијанта.Иде далеко боље од свих осталих.“ „Јел могу да га пробам?“ „Наравно.Остави паре и терај.“ Такав начин трговине се већ онда увелико користио јер је већ учестало почело да се догађа да купац оде на пробну вожњу и да се никада више не врати.Тада се то сурово кажњавало.Расписивала би се потерница и сви мотоциклисти би тражили украден мотор.Ако би га нашли,враћали би га власнику а лопова би сурово пребијали.То никоме није требало па се новац депоновао код власника пре пробне вожње,чисто злу нетребало. Човек је оставио паре.Помогао сам му да изгура возило испред капије.Пријатно ме је изненадио што је грејао мотор.За то сам га похвалио.Руком је пипао цилиндар и тако проверавао дали се мотоцикл довољно загрејао.Отом је сео на њега и отишао на пробну вожњу.Није га било подуже времена.Када се вратио био је рашчупан,насмејан,озарен и са сјајем у очима. „Купљено.“рекао је. Сели смо у оближњу кафану Ловац да прославимо трговину.Такав је био обичај. “Слушај“,рече пошто је одпио добар гутљај пива,“добар сам познавалац НСУ-а.Имао сам их неколико.Право да ти кажем,нисам намеравао оволико да платим мотор али овакав стварно никада нисам видео.Ем иде као луд ем је фабрички набуџен и,најважније,нико није копао по њему.Једва чекам да видим шта је унутра. „Топло ти препоручујем да га не чачкаш.Српски мајстори обично све усеру.Онако,другарски,ти саветујем да му не скидаш одбрану од напада шрафцигером.“ „Можда си у праву.А јел тебе није вукло да забодеш нос у њега?“ „Није.“ “Није?Како то?“ „Мислим да нисам дорастао овом возилу.Морам још доста да учим механику.НСУ је прилично компликована справа.А и нисам желео да нешто усерем унутра само због пуке радозналости.“ Са тим човеком сам се и касније сретао пар пута.Лепо и педантно је урадио свога НСУ-а.Касније смо се,како то обично бива,погубили.Ко зна шта је било са њима двојицом.Познајући тај добар и непокварљив мотоцикл,ништа се небих чудио да се,у срећи и весељу,још увек вози.

Evo malopre sam zamalo imao udes sa neka dva klinca. Jedan na bajsu, drugi sedi pozadi. Idem autom do babe i skrecem levo, kad dolaze klinci iz sporedne pun gas na glavni put, izbegavaju me, uleci na travu, izbegavaju kucu i nekako se zaustavljaju... Imao sam srecu da nisam autom bio 2m napred inace bi me udarili direktno u vrata. I sta onda? Problemi sa policijom, roditeljima, autolimarima...

3.400e

Ja sam prešao 2.5k a prošlo dve nedelje od servisa.. na 3k ulje i na 6 kod Ranka deluje kao ok rešenje

Sto se tice mts-a, mozete i da okrenete 064733, to je sluzba koja moze da odobri realan popust (10, 20%) mimo ovih redovnih akcija koje nude u poslovnicama.

Ja sam raskinuo ugovor u mts za net i kablovsku,naravno vozali me 30 dana da mi naplate jos jedan mesec.pa im to nije bilo dovoljno nego su mi poslali da platim 14000 dinara zbog nevracane opreme.odem do poslovnice,podnesem zalbu,ista radnica kod koje sam vratio opremu,devojka samo sleze ramenima sta ce.imam papir da sam vratio ,ona 3 puta proveravala da li sam razduzen sa opremom,kaze mi vi ste razduzeni.videcemo sta ce biti,hebe lud zbunjenog.cisti lopovluk

To deluje logicno resenje. Ulje se lako zameni a i staje ga prilicno malo pa i nije neki trosak. Ja malo prelazim, tek sam na 6.000 km za dve godine tako da se uklapam u tih 3.000 km. A i ako treba dva puta godisnje nije problem, jedino dok si u garanciji pa hoces u ovlasceni onda to poskupljuje proces, servis je nesto ispod 10k rsd kod ovlašćenih. Jedino nisam siguran da su mi ikad menjali filter za vazduh, ne nadjoh to u izvestajima. Sent from my iPhone using Tapatalk

Mogao si ovo da napises i pre nego sto sam narucio i drugo prosirenje copave