Kratke voznje

[Bor-i-slave 7383 Napisano Septembar 22]

Ovo je bas bila kratka voznja po selu. Ali selo nije malo. Trebao sam posle uspesno zavrsenog posla oko kuce, otici na pice u lokalnu prodavnicu. Izdangubiti, pa svratiti do druga. Jer on ima posla oko poljoprivrede, pa da ne smetam .

Medjutim u obilasku sela, vozeci se svaler gasom, bez kacige, sa tamnim ocalima, uzivam zverajuci okolo i shvatajuci kako je priroda lepa. Kako je u stvari zivot lep. Seoski retko koristeni putici kroz planinu, navedose me u kraj kod drugara, gde sam davno i na slave dolazio. A odavno nisam bio.

Kod njega ulecem u pravu mobu. Jedno 10ak traktora, pica na sve strane.. Silaza...

Poznate i manje poznate face iz naseg i susednog sela.

Zadrzah se tu, pricajuci sa ljudima, komsijama, sa kojim se cesto ne vidjam. Puno ljudi od 8 osnovne do deda, od pobednika rakijade nekada, do visestrukog osvajaca zlatnih medalja  u trubi.

Posle se dogegah kvadom i do drugara, koji vec zna da sam negde zaglavio.

 

Divcibare. Pozeska strana. Jasno se vide s leva na desno, greben Crnog vrha, zatim piramida / Velika Plec, desno se nastavlja i najvisi vrh Divcibara/Kraljev Sto. Mada ne izgleda tako. I skroz desno se vidi vrh Veliki Maljen

 

 

Pravo vrh Vlasic, iznad recice Kozlice, koja se bas tu uliva u Kamenicu, koja se opet u Cacku uliva u Z. Moravu. A desno je domacinstvo gde sam zaglavio 

Ispod njega je nekadasnji ranc Orlovo Gnezdo, koji je nekad bio u njihovom vlasnistvu.

 

Neuspesno uvecanje na kameri mobilnog. Sarena stena iznad reke Kamenice. Zanimljivo je, da sam sinoc  se druzio sa vlasnikom te stene i tog kraja. Desno kuca i imanje druga Milanceta. Inace jak kao bizon, a lud kao struja.

 

[živke 7797 Napisano Četvrtak u 22:27 (promenjeno)]

U subotu najduža jednodnevna vožnja koju sam izvezao do sada. 13 sati na putu, od toga 10:30 u sedlu, i 740 km za to vreme, od čega oko 300 auto put.#zzz#

Bez pauza, znamenitosti, slikanja, obilazaka itd. Samo čista vožnja, što meni baš zna da prija.

Cilj: Gornje Nedeljice. Velika mi je želja bila da po prvi put vidim taj kraj i da lično upoznam ljude sa foruma za koje već nekako smatram da ih znam.

Veče pred put zamenio ulje i stavio veći lančanik da ubrzam motor  i spreman sam.

 

Krećem oko 7 ujutru. Par minuta po izlasku na auto put kreće kiša koja me je maltene celog dana (uz kraće ili duže pauze) pratila . Temperatura je bila 12 stepeni kad sam krenuo, do maksimalnih 15, što se ispostavilo kao super jer mi nije smetalo da ceo dan vozim u kišnom odelu, a nije mi ni bilo hladno.
Novim moravskim koridorom za nekih sat i po stižem do Vrnjačke banje, tankam gorivo i nastavljam preko Kraljeva do Preljine. Tu izlazim na AP Miloš Veliki, i uz jednu kratku pauzu da doručkujem na odmorištu - cepam sve do Uba, a potom direktno do Šapca. Na mesto sastanka stižem oko 10:40, sve po planu.
Nastavljamo po kiši grupnu vožnju do Loznice, pa potom Gornjih Nedeljica. Tu nas je konačno kiša malo ispoštovala.




 

Posle nekih dva sata druženja ponovo počinje da se javlja a i svakako je vreme da se krene nazad. gmaps navodi put preko Beograda kao najbrži, ali meni se nešto i ne sviđa ta opcija. Severianova opaska da ne bi trebalo da propustim put 27 (Loznica - Valjevo) kad sam već u tom kraju je dovoljna, i trasa je odlučena. O kako dobra odluka! Stvarno je taj put kroz dolinu Jadra, pa i dalje, prelep. Ulazim u ritam i uživam u najlepšem delu vožnje tog dana. Odlučujem da ne izlazim opet na Miloš Veliki, nego da posle Valjeva prođem Mionicom i Ljigom , pa preko Rudnika do Preljine i nazad istim putem kojim sam i došao. Pre izlaska na autoput kod Vrnjačke Banje pravim poslednju pauzu da nešto prezalogajim i da se malo odmorim. Tu već pada mrak, mene stiže umor, a ubrzo već kod Kruševca konačno ulazim u pravu jaku kišu koja nije prestala do Niša. Nije baš zabavno voziti noću po kiši na auto putu, ali i to je deo sporta  Nije mi bilo baš prijatno, morao sam da vozim baš pažljivo i defanzivno, ali ono što je bitno je da bez problema stižem kući i završavam vožnju. Zanimljivo što se ergonomije tiče, tek u poslednjih 2 sata vožnje su počela da me bole gornja leđa i ramena, ali sedište me uopšte nije nažuljalo ni u jednom trenutku. Uopšte mi nije jasno od čega to zavisi. 
Stižem kući oko 20h srećan i pomalo iznenađen što se ne osećam premoreno. Mašina kao i do sada - na visini zadatka. 
 

 

Promenio Petak u 07:41 član živke

[andrej. 2414 Napisano Petak u 07:20]

Pre 8 sati, živke je napisao:

ali sedište me uopšte nije nažuljalo ni u jednom trenutku. Uopšte mi nije jasno od čega to zavisi. 

Od adrenalina, razloga za vožnju... do Ljubljane ili Durmitora ne osetim, ali do Obrenovca d'umrem 

[živke 7797 Napisano Petak u 07:23]

Veze nemam. Evo šta sam pitao pre mesec dva u drugoj temi: 
 

 

[Skops 182 Napisano pre 14 sati]

On 3. 10. 2025. at 9:23, živke je napisao:

Veze nemam. Evo šta sam pitao pre mesec dva u drugoj temi: 
 

 

Aftermarket drugo sjediste trazit koje je modifikovano sa boljim umetcima za udobnost ili jos bolja opcija Moto sjedista Srdjan Beograd imas na Facebok ili Instangram mozes ga pronaci preporuka i sve pohvale za njegov rad moze ti napravit od sjedista sta god hoces i naravno njegov izgled i modifikacije po tvojoj zelji.

[Džim Džarmuš 3659 Napisano pre 14 sati (promenjeno)]

S'obzirom da mi je motor stajao 10 ak dana,danas sam rešio da malo osetim ovu jesenju temperaturu i što bi rekli ,da "ozebnem"malo.

 

Naravno,priča za ženu je da mora aku.da se dopuni,posle stajanja..(..kao ja sam je zeznuo...a ona, kao poverovala..dobra je moja draga )

 

 

Elem, baš kratka vožnja, ukupno nekih 150 km marauderstva,preko i oko planina Avale i Kosmaja.

 

Start iz BG:

Na putu nema mnogo opalog lišća,zapravo ima ga po malo samo na usponu uz Kosmaj.Atmosfera od tmurnog neba,mokrog puta,hladnoće, daje utisak kao da je pozna jesen .Ja sve oćekujem tonu lišća na putu.Naprotiv, sve je i dalje jako sočno i zeleno ,lišće na svom mestu.

 

.

 

 СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМАСПОМЕНИК 
КОСМАЈСКО-ПОСАВСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА Споменик је подигнут 1971. године као сећање на жртве и борбу Космајско-посавског партизанског одреда. Својим крацима представља симбол слободарске искре народа Шумадије. У борбама од 7. до 9. августа 1941. године је погинуло тринаест бораца, а један од њих је био Бранко Крсмановић,
члан Главног штаба НОР-а.
Аутори споменика су вајар В. Стојић и арх. Г. Медаковић.

 

 

Zaputio sam se u obližnji restoran"Vilino korito",na pauzuu .Tu sam planirao da svratim od kada sam video slike na gugl mapama.Enterijer,eksterijer ,ambijent je u stilu Američkih planinskih kuća sa filmova,pravljenih od masivnih stabala  čedara ili bora..ovde je korišćena neka bukva ili hrast.

 

Klopa solidna,espreso odličan,cene Beogradske,prijalo mi je.Izbegavam da slikam i delim šta jedem i pijem ,po mrežama i četovima,tako da slika hrane nema.Ali ima slika restorana:

 

Temperatura je varirala između 13 i 9c na Kosmaju ,da bi se u povratku vrtela oko 12c.Zimske rukavice i duge gaće su sada must na motoru.

 

Svuda je gužva manje više u saobraćaju ljudi vikendom cirkulišu dosta ka Šumadiji.

 

Potrošnja u ovim hladnijim uslovima,malo auto puta ,više magistrale , bila je 4.7 L na 100km.Max brzina je do 150 km/h a na magistrali je bilo, naglih ubrzavanja i preticanja .U proseku normalna vožnja,na trenutke oprezna zbog hladnog i vlažnog asfalta kad i gde je bilo mokro.

 

 

Ok vožnjica,"terapija"uzeta ..deluje

 

Budite zdravo i bezbedno drugari.Sportski pozdrav

 

Promenio pre 14 sati član Džim Džarmuš