Hellas Rally Raid 2026, Srbija ima 4 takmičara

[baltrekk 1300 Napisano Maj 17]

 

Dragi moji, 

 

Želim da vas obavestim da su poslednje pripreme u toku pred ovogodišnji Hellas Rally, koji se vozi poslednje nedelje maja u Grčkoj.

 

U narednih nekoliko dana polako krećemo dole zajedno sa ATV & Nautikom i CTC Unit timom, a ove godine nastupam na novom Voge 800 Rally motociklu koji je ATV Nautika obezbedila za mene. Imamo i otvorenu temu gde možete pročitati i koje su sve modifikacije napravljene za Rally Ready pripremu. Mogu slobodno da kažem da ove godine praktično nastupamo gotovo kao fabrički tim Voge Rally Europe gde pored mog učešća imaćemo i mog prijatelja #93 Petrana iz Grčke i #514 Maria iz Španije. Mario je izuzetno poznat vozač u Španiji i vozio je Dakar 2025/2026 što celu priču podiže na jedan potpuno novi nivo.

 

Ali ono što je možda još važnije i zanimljivije za nas ovde jeste činjenica da Srbija ove godine po prvi put ima čak četiri predstavnika na Hellas Rally-ju. Dva vozača nastupaju u Rally kategoriji, a dva u Adventure kategoriji. I iskreno, meni je to posebno drago, jer to direktno predstavlja i moj lični uspeh o promociji ovog sporta koji sam naveo i jačanje Rally Team Serbia scene.  Dakle učesnici ovogodišnjeg Hellasa 2026:

 

- #439 Ristić Ivan, KTM 640 u M4 

- #818 Spajić Nemanja, Yamahom T7 u Raid kategoriji

- #819 Radić Miloš,  Yamahom T7 u Raid kategoriji

- #92  Miloš Dišković, Voge 800 Rally FIM M5

 

Kada sam 2023. godine prvi put otišao na Hellas, praktično sam preuzeo neku ličnu misiju kao ambasador ovog sporta u Srbiji, da pokušam da približim rally raid sport ljudima u Srbiji. Da prenesem iskustva, pomognem ljudima oko priprema, organizacije, navigacije, opreme, treninga i generalno da pokažem kako zapravo izgleda voziti jedan sedmodnevni rally raid. To je do sada zabeleženo kroz ADV Summit u Crnoj Gori, SORE na Tari i poslednje kod Vladimira Jevtića na SMART Moto radionici.

 

Zbog toga mi je posebno drago što danas vidim da se neke stvari menjaju i da polako raste interesovanje za rally raid i kod nas, jer imati četiri predstavnika iz Srbije na najvećem rally raid događaju u Evropi, gde se očekuje skoro 400 takmičara, zaista jeste velika stvar za naš motosport.

 

Takođe, ove godine prvi put nastupam i u FIM kategoriji. Uz podršku Moto saveza Srbije i Auto-moto saveza Srbije obezbeđena mi je FIM licenca, što za mene predstavlja veliko priznanje, ali istovremeno i veliku odgovornost. To praktično znači da ćemo biti rame uz rame sa fabričkim i profesionalnim vozačima, gde se automatski podiže i nivo očekivanja, ali i kompletan nivo takmičenja.

 

U svakom slučaju, želeo sam da otvorim ovu temu ovde na forumu, jer znam koliko podrška ljudi znači kada si dole posle 5-6 dana vožnje, umora, problema i svega što jedan reli nosi sa sobom. Tako da slobodno pišite komentare, pitanja ako imate jer znam da meni lično znači, a verujem da će i momcima koji prvi put nastupaju značiti da vide da imaju vašu podršku 

 

Live rezultate i sve ostale informacije možete pratiti preko applikacije Sportity , Event password: hrr2026

 

Sportity app

WWW.SPORTITY.COM

---

Sportity mobile app

 

 

Naravno, kao i svih ovih godina ja ću biti u kontaktu sa @Jovan Ristic koji će vam prenositi informacije ali eto ako želiteda budete uvek u toku sa informacijama instalirajte app da imate Live. Mislim da je važno da polako podižemo svest i promociju rally raid sporta u Srbiji i nadam se da je ovo samo početak jedne uspešne sezone  

 

Hvala vam puno unapred na promociji ovog sporta i hajde da vidimo šta će ovog puta Hellas doneti

 

Miloš Dišković

[drazenye 529 Napisano Maj 17]

Svaka cast na svemu.

Zelim vam puno srece.

[baltrekk 1300 Napisano Maj 17]

4 minutes ago, drazenye said:

Svaka cast na svemu.

Zelim vam puno srece.

Hvala!

[pajche 180 Napisano Maj 17]

Fantastično. Srecno!!!

[to crank 5982 Napisano Maj 18]

Pun gas i polako!

[ninja66 3072 Napisano Maj 21]

[el classico 6497 Napisano Maj 22]

Neka te prati sreća, bez padova i povreda stigao do cilja.
Sretno kolega.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[bopk 1755 Napisano Maj 25]

Kao neko ko sprema mlade ljude za neku drugu vrstu takmicenja uvek kazem- svako treba da bude ponosan na sebe kad ucestvuje u takmičenju.

Srećno i nek ti bude zabavno.

[baltrekk 1300 Napisano pre 6 sati (promenjeno)]

 

 Hellas Rally Raid 2026

Novi motor, novi tim i jedna malo drugačija odgovornost

 

Iako mi Hellas nije bio prvi rally raid, ovogodišnje izdanje se po mnogo čemu razlikovalo od svih prethodnih. Pre svega, prvi put nisam nastupio kao individualni takmičar. Ovog puta postao sam deo jednog pravog trkačkog tima. ATV & Nautica i CTC Unit otvorili su mi vrata jednog potpuno novog projekta zasnovanog na Voge DS 800 Rally platformi. Ideja nije bila samo da se ode na trku i završi još jedan Hellas. Cilj je bio da zajedničkim radom, logistikom, pripremom motocikla i iskustvom koje svako od nas donosi , a ja kao takmičar koji je učestvovao do sada 3 puta na najvećim evropskim rally-raid trkama, da pokušamo da napravimo rezultat kao tim.

 

Iskreno, ovako nešto sam oduvek želeo i mislim da je to san svakog takmičara pre ili kasnije....I tu se odmah promenila cela priča. Kada na trku ideš sam, uspeh i neuspeh su uglavnom tvoja lična stvar. Ako ne završiš, boli tebe, košta tebe i ti to nosiš kući, pa do sledećeg puta kako bude. Međutim, kada postaneš deo trkačkog tima, odgovornost dobija potpuno drugu dimenziju. Odjednom ne predstavljaš samo sebe i svoju državu. Predstavljaš ljude koji su te pozvali, ljude koji su uložili svoje vreme, novac, znanje, energiju i poverenje. I to se na trci jako dobro oseti.

 

Ove godine zato nisam razmišljao samo kao vozač koji želi da stigne do cilja i što boljeg rezultata već sam razmišljao kao deo jednog trkačkog tima koji ima potpuno nov model motora Voge DS 800 Rally o kome ništa ne znam i koji mora da se dovede do kraja odn da na kraj uspešno završi višednevnu trku, jer takav rezultat pokazuje našu spremnost i zrelost kao tim. Naravno jedno budu želje a sasvim drugo se pokaže život u realizaciji ili kako ja bar volim to da poredim, rally je za mene kao metodologija duplog klatna. Sve krene onako kako si planirao ali onda se vrlo brzo otvara potpuno jedna nova nepredvidiva dimenzija.

 

Priprema projekta i malo vremena na motoru

Iako smo relativno rano ušli u projekat da pripremimo motor, dinamika isporuke pojedinih komponenti nije išla onako kako smo planirali. Najkompleksniji deo bili su točkovi. Za ozbiljnu rally upotrebu morali smo da pređemo na Excel točkove koji su drugačije žbicani kako bismo mogli da koristimo mousse i odgovarajuće gume, a sa druge strane Voge DS 800 Rally motor je bio previše svež na tržištu i još nije bilo aftermarket delova koji mogu lako i brzo da se nabave.

 

Za one koji ne znaju, mousse je penasta ispuna koja menja unutrašnju gumu i imitira veoma nizak pritisak. Daje odličan grip i rešava problem bušenja gume, ali ne voli duge asfaltne deonice. Dakle, opet kompromis, kao i sve u rally raid-u. Prelaskom sa serijskih tubeless točkova i guma na rally kombinaciju sa mousse-om, ponašanje motocikla se značajno menja. Inače kako su fabrički točkovi tubeless imajte na umu da su žbice cross-spoke kao na BMW GS-u npr pa kada se menja obruč javlja se potpuno drugi problem koji niko od nas nije očekivao a to je da se klešta nalaze na putu novih žbica....

 

Nije dovoljno samo namontirati opremu i reći: “To je to.” Menja se ciklistika, ponašanje prednjeg kraja, rad zadnje suspenzije, osećaj mase, grip, motorno kočenje, sve je nekako drugačije i sa mnogo većim uvijanjem koje treba predvideti i kalkulisati kada počneš da voziš takmičarski te je najveći izazov bio što sam pre Hellasa imao vrlo malo vremena da stvarno upoznam motor.

 

Ako se dobro sećam, ukupno možda 45 minuta do sat vremena ozbiljnije terenske vožnje, i to na motocross stazi kod ATV Nautice, opet na fabričkim točkovima, fabričkim gumama i ogibljenju sa gušćim (7,5W umesto 5W) uljem. Dovoljno da steknem prvi utisak, ali daleko od onoga što bih inače nazvao ozbiljnom pripremom za sedmodnevni rally raid. Pored toga, radili smo prenos, mapiranje, potpuno novu inox granu bez katalizatora i isporuku snage na zadnjem točku. Tu cilj nije bio maksimum snage, nego kontrola, predvidivost i upotrebljivost na terenu sa posebnim akcentom na spore tehničke deonice, jer motor ima previše snage ako tako mogu da kažem i predviđen je za 99% korisnika u Adventure / Touring segmentu gde se maltene idealno pozicionira sa svim svojim benifitima i cenom.

 

Dakle, ušao sam na trku sa motociklom koji je tehnički bio pripremljen za rally, ali sa vrlo ograničenim vremenom i iskustvom da ga stvarno upoznam i prvih par dana trke bili su istovremeno i trka i test odn. learning by doing.

 

Voge Rally Europe Team – plan i realnost

Još pre polaska za Grčku bio je dogovoren i nastup kroz Voge Rally Europe Team. Da pojasnim. Ideja je bila da nas trojica predstavljamo tim: Mario iz Španije, Petros iz Grčke i ja kao predstavnik Srbije. Mario nije nepoznato ime u rally raid svetu. Vozio je Dakar 2025. i 2026. i veoma je cenjen vozač u Španiji. Međutim, kao što to često biva u ovom sportu, planovi na papiru i realnost nisu ista stvar.

 

Tokom poslednjih treninga pred Hellas Mario je pao i polomio rebra. Njegov nastup je morao da bude otkazan praktično neposredno pred trku. Na kraju smo od planirane trojice ostali Petros i ja. Od početka smo odlučili da budemo zajedno u bivouac-u i da funkcionišemo opet kao tim.To znači pomoć oko motocikla, logistike, delova, organizacije dana i svega onoga što se dešava između dva starta. Kasnije će se pokazati da je ta odluka bila veoma bitna.

 

Dan 1 – Meletis je rešio da nam zabiberi početak

Već sa prvim tulipima na roadbook-u bilo je jasno da je Meletis rešio da nam pošteno zabiberi prvi dan. Na papiru, stage nije delovao strašno. Oko stotinak kilometara. Ali kilometraža u rally raid-u često nema mnogo veze sa težinom dana. Već posle prvih desetak kilometara bilo je jasno šta nas čeka. Rečna korita, voda, kamenje, blato. Ulaziš u vodu, izlaziš iz vode, opet kamen, opet blato. Nema mnogo prostora da se opustiš i uhvatiš normalan ritam već puls odmah ide u maksimum naročito u klasi twin-cylindar gde su motori teški i preko 200kg.

 

Par dana pre starta bili su jaki pljuskovi. Nije to bilo kao Hellas 2023, kada je kiša praktično obeležila celu trku i kada je jedan dan morao da bude otkazan, ali je ostavilo sasvim dovoljno traga. Velike rupe pune vode, blato tamo gde ga ne očekuješ i stalno pitanje: da li je ova lokva deset centimetara ili pola metra? A to je bio tek početak...

 

Navigacija – najveći lični pomak

Ako bih subjektivno izdvojio jednu stvar koja mi je ove godine najbolje legla, onda je to navigacija. Ne zato što nisam pravio greške. Jesam i bilo je nekoliko pogrešnih odluka i izgubljenog vremena, ali ništa kao prethodnih godina. Generalno, imao sam osećaj da mi je roadbook ove godine mnogo bolje “legao”. Ali mislim da to nema veze samo sa čitanjem roadbook-a.

 

Roadbook može da nauči svako ko uloži dovoljno vremena. Medjutim postoji ogromna razlika između toga da ga čitaš na treningu, turističkoj vožnji ili dok pratiš druge i toga da ga čitaš u trkačkom tempu.To su sve jako različite stvari. Jedno je kada imaš vremena da proveriš odluku dva puta. Drugo je kada velikom brzinom ulaziš u raskrsnicu, boriš se sa motorom da ne padneš, pretičeš vozače ili imaš nekoga iza sebe ko te pritiska i praktično te tera na grešku, a sve se to dešava u gunguli , gužvi i velikoj prašini koja stalno smanjuje vidljivost ili se boriš u rečnom koritu samo da dođeš do daha i održiš se na motoru. Dakle, bitno drugačije. Tu sam ove godine najviše sazreo ber mi je to lično zapažanje.

 

Posebno posle Dinaric Rally-ja, gde sam shvatio koliko je bitno izgraditi mentalnu stabilnost u navigaciji. Da veruješ onome što si pročitao, da budeš mentalno ’’prisutan’’, da veruješ svom roadbook-u., da veruješ svojoj odluci i da ne dozvoliš da te drugi takmičari uvuku u svoju grešku. Nekako mi je postalo prirodno da diktiram svoj tempo i da u toj sveukupnoj atmosferiuživam trkajući se, a ne pratim tragove.

 

Više puta sam tokom Hellasa bio u situaciji da vozači ispred ili iza mene biraju drugi pravac. Ranije bih verovatno počeo da sumnjam ili još gore da ih pratim. Ove godine sam mnogo češće ostajao pri onome što sam pročitao i verovao u tu odluku. Nekad sam bio u pravu, nekad nisam. Ali razlika je bila u tome što odluka više nije bila posledica panike ili pritiska. Bila je posledica poverenja u sopstvenu navigaciju i za mene je to možda najveći lični pomak ove sezone, a to je ujedno i najbitniji. Jer možeš imati najbolji motor na svetu sa svim najskupljim komponentama ali ako stalno praviš greške u navigaciji bićeš najsporiji. Ono što mi je posebno drago je da sam pokupio sve waypoint-e i praktično takmičarski nisam pokupio ni jednu penalizaciju tokom vožnje baš zato što sam napredovao u čitanju roadbook-a.

 

I vrlo bitno, ove godine sam konačno nastupio na kompletiranim gumama i moussevima 

Kako je X-Grip bio sponzor trke, Oliver iz MRG MotoShopa iz Kule je imao takođe svoj doprinos da kompletira gume i mousseve kako bi konačno eliminisao sve probleme sa gumama koje me prate već par godina, tako da je i taj aspek konačno bio veliko unapredjenje  

 

Izbor je pao na provereni set sa Dinarica:

X-Grip Moussevi: (prednja EV-2 + zadnja EH-3)

X-Grip gume: (prednje Hulky Boy 90/100-21’’ + zadnje Jack the Gripper Hard 140/80-18’’ )

 

 

Kada trka počne da lomi motor

Ne bih ulazio u opis svakog dana posebno, jer bi za to trebalo napisati još jednu reportažu. Ali pokušaću da opišem šta se sve dešavalo.

 

Posle prvog dana kroz rečno korito, vodu i blato, došao je drugi dan od preko 350 kilometara. Sve je manje-više funkcionisalo dok mehanički stres nije počeo da uzima svoj danak. Jedan od elemenata na koji smo obratili posebnu pažnju bila je zaštita hladnjaka.Razlog je jednostavan. Na Hellasu 2023. sam probušio hladnjak na svom motoru, a na Dinaricu usled pada na kamen GP Mucci skid plate od 4mm na mom motoru je odradio svoj deo posla savio se i bukvalno na 2mm zaštitio hladnjak da se ne probuši tako da vrlo dobro znam koliko jedan takav kvar može da košta. Ne samo vremena i plasmana, nego i mogućnosti da uopšte nastaviš trku.

 

 Zato smo pokušali da zaštitimo donji deo motocikla što bolje možemo. Međutim, nakon stotina kilometara rupa, kamenja i udaraca, šrafovi koji su držali skid plate jednostavno su popustili i popucali od mehaničkog napora i udaraca. Inicijalna ideja je bila da napravimo / zavarimo iz jednog komada aluminijuma ceo skid plate kao sada koji imam na svom motoru GP Mucci koji ide visoko skroz do plastika jer mi je na Dinaricu spoasao rezultat nakon poslednjeg dana gde sam više putao pao jureći vreme. Medjutim, opet stvari nisu išle kako smo planirali i ostalo je bukvalno u poslednjem trenutku da napravimo bilo šta tako da je skid plate praktično bio sastavljen iz tri zasebna dela ukupne težine jedno 10 plus kilograma!!??

 

Od silnih rupa i kamena u jednom trenutku šrafovi su popucali, skid plate se odvojio i zaglavio u prednjem točku tako da sam morao da stanem.Probao sam da saniram stvar vezicama, ali vrlo brzo je bilo jasno da to neće biti dovoljno. Na kraju sam laganim tempom došao do prvog redara, ostavio oštećeni skid plate da ga prebace u bivouac i nastavio dalje bez zaštite donjeg dela motora. Tada još nisam znao koliko će ta stvar kasnije biti važna ali sam mogao pretpostaviti na osnovu predhodnih iskustava.

 

Treći dan je doneo drugi problem. Zbog velike količine blata i vode, prednje kočnice su počele da prave problem. Klipovi se nisu vraćali dovoljno brzo i kočnica je imala zakašnjenje u reakciji. Na papiru možda ne zvuči strašno ali na terenu je druga priča. Kada si na kamenju, nizbrdici ili u rupi, sekund zakašnjenja na prednjoj kočnici može da ti poremeti balans i baci te dole. Upravo se to i desilo. Nije bio veliki pad, ali je bio jasan signal da problem postoji i da mora da se reši kad se vratim u bivoac a do tada....pa moram da promenim tehniku kočenja i da usporim dovoljno da mogu da bolje reagujem na blokiranje prednjeg točka do kraja specijala...

 

Četvrtog dana smo sredili stvari. Vratili fabrički skid plate, očistili kočnice, pripremili motor, zamenili gume i mousse i krenuli na marathon stage. Delovalo je da se stvari vraćaju u normalu. A onda je došao trenutak koji je obeležio celu trku.

 

Negde oko 260. kilometra marathon stage-a, gde je ostalo još 70-80km do kraja dana, posle nekoliko padova, motor se ugasio. Ovog puta problem je bio ozbiljan. Hladnjak je bio oštećen a za mene je to u tom trenutku značilo jedno – DNF (Did Not Finish). Posle svega što smo prošli, prvi put sam ozbiljno pomislio da bi za nas Hellas mogao da bude završen mnogo pre ciljne rampe.  Morao sam da pritisnem ono dugme koje nijedan takmičar ne želi da pritisne: “Yes, I need technical support.” Od tog trenutka za mene je Marathon Stage bio završen. Čisto da znate, dan kada ne završiš Stge boduje se po principu, dobijaš vreme najlošijeg vozača u klasi plus 5:30h penalizaciju na ukupno vreme. Za mene to znači Marathon Stage 1, DNF + Marathon Stage 2, DNS = 11h dodatnog vremena...

 

Sledećih šest i više sati proveli smo kružeći po planini sa vozilima ORGA tima, skupljajući ostale takmičare koji nisu uspeli da završe etapu.Tek tada sam shvatio koliko su uslovi zapravo bili teški. Kasnije sam saznao da više od četrdeset takmičara nije završilo taj dan. Mislim da to dovoljno govori. Pošto u tom trenutku još nisam video da je hladnjak fizički oštećen, javio sam organizaciji da motor transportuju u glavni bivouac u Pefkiju. Ja sam ostao u marathon bivouac-u. Tek narednog dana smo se ponovo spojili sa motorom. I tada kapiramo koja je šteta i koliko brzo može da se sanira. Naravno, obzirom da sam dan pre toga dobio DNF sada, odn na početku petog dana sam dobio i DNS - Did Not Start. Tada sam ozbiljnije pogledao pravila i shvatio koliko je situacija nezgodna. Jedan DNF i jedan DNS mogu da se prežive. Ali ako ne startuješ narednu etapu, priča je gotova. Diskvalifikacija, jednostavno...

 

U tom trenutku pritisak postaje potpuno drugačiji. Više nije pitanje plasmana i nije više pitanje vremena. Pitanje je da li projekat koji smo gradili mesecima uopšte stiže do cilja. I tu se cela odgovornost sa početka priče promenila. Pomagali su ljudi koji nisu imali nikakav razlog da nam pomognu osim toga što znaju šta znači ostati bez motora usred rally-ja i da budeš diskvalifikovan zbog tehničkog problema koji ne možeš sam da rešiš...Tako da smo svi zajedno radili na motoru do tri ili četiri ujutru, a nastavili ponovo od 07h.

 

Posebnu zahvalnost dugujemo Petrosovom mehaničaru George koji je odmah nakon što smo dovezli motor u box krenuo da rastavlja obzirom da je mehaničar 20+ godina i da odlično zna motor i gde se šta nalazi i kako se skida ali  i našoj srpskoj ekipi. Kao što znate imali smo četiri takmičara iz Srbije, a Milan Ristić, Ivanov otac, podneo je ogroman deo tereta. Pored pripreme motora za svog sina, pomogao je i nama u trenutku kada više nismo imali ni snage ni koncentracije. Veliku zahvalnost dugujemo i Junisu iz Francuske koji je razumeo mehanički stres na hladnjaku i došao na genijalnu ideju da ga još dodatno probuši sa 3 šrafa kako bi ga zapravo ojačao i iskoristio različite epoxy smole sa različitim karakteristikama. Bez svih tih ljudi nastavak trke ne bi bio moguć. Na kraju smo motor završili svega petnaestak minuta pre mog starta i praktično bez ikakvog testa osim zagrevanja do trenutka uključenja ventilatora nije ni bilo. Test rešenja je usledio na Stage 6 i poslednjem Stage 7.

 

I tada sam shvatio da ovaj Hellas više neću pamtiti po plasmanu već ću ga pamtiti po ljudima koji nisu dozvolili da odustanemo. Inače, isprava smo mislili da samo ’’zapušimo hladnjak’’....Tek tokom sanacije smo shvatili zašto prvi pokušaj popravke hladnjaka nije uspeo i morali smo ponovo sve iz početka. Problem nije bio samo u curenju. Problem su bile vibracije. Lom je bio na mestu gde gumeno crevo ulazi u aluminijumsku cev hladnjaka. Prvi put smo probali tečni metal, gazu, dvokomponentne lepkove i svašta nešto. Delovalo je kao da će držati. Ali već na testiranju se pokazalo da je rešenje previše krto i vibracije su ga odvalile. Zato smo morali da promenimo pristup.

 

Probušili smo hladnjak, namenski sa 3 šrafa koja su uhvatila u sendvič aluminijusmsku lulu i ostatak hladnjaka i na taj način mehanički učvrstili spoj. Onda smo koristili nekoliko različitih epoksi smola i lepkova. Jedan za zaptivanje i temperaturu. Drugi za čvrstoću, a treći da obezbedi dodatnu mehaničku stabilnost ako motor ponovo padne, jer nije bilo dovoljno da hladnjak samo ne curi dok stoji morao je da preživi ostatak Hellasa. I preživeo je, a bilo je još lakših padova posle toga i to baš na tu strsnu, tako da je start naredne etape je već sam po sebi bio mala pobeda.

 

Na poslednjih desetak kilometara završne etape prvi put sam počeo da osećam zadovoljstvo kako se puni u mom srcu i telu kao voda u čaši. Ne zbog plasmana niti zbog rezultata.Nego zato što je osnovna misija uspela - završili smo rally sa potpuno novim motorom i timom jer kada se pogleda koliko je bilo odustajanja, kvarova, padova i povreda, samo stizanje do cilja je ozbiljna stvar na višednevnoj trci poput Hellasa, a posebno kada ste nekoliko dana ranije bili na ivici da sve bude gotovo.

 

Na kraju su oba Voge 800 Rally motocikla završila Hellas i Petros i ja smo stigli do cilja bez ozbiljnijih povreda.To je za mene bio dokaz da je projekat, uz sve probleme koje smo imali, ipak uspeo.

 

Voge 800 Rally posle Hellasa – realni utisci

Pre nego što sam seo na ovaj motor, iskreno ništa posebno nisam znao osim da Petros iz Grčke vozi Voge300 Rally  poslednje 2 sezone ali prvo što mi se dopalo bila je linija tog modela DS800 Rally. Na oko, jako me je podsetio na Yamahu Tenere 700, motor koji sam vozio prethodnih godina i gde mi geometrija rama potpuno odgovara. Ali ono što se ne vidi spolja i što nijedan test sa YouTube-a ne može da pokaže, vidi se tek kada motor provedete kroz sedam dana rally raid-a kroz sve moguće različite uslove , padove i različite situacije koje testiraju svaki sistem do krajnjih granica. Pri tom, puno vas me je pitalo da uporedim oba motorai eventualne razlike, naravno na osnovu ličnog utiska te ovo su moja lična zapažanja bez želje ili potrebe da bilo čiju stranu hvalim već isključivo kao takmičar kome više neke stvari odgovaraju.

 

Prva stvar koja me je iznenadila na Voge 800 Rally je agregat. Motor ima ozbiljnu snagu, ali još važnije, ima snagu koja je kontrolisana na točku. Gas je na sajlu, ne ride-by-wire. Znam da će neko reći da je to staromodno, ali ja taj osećaj volim. Probao sam više ride-by-wire motora i jednostavno mi ne prija taj filter između ruke i zadnjeg točka. Verovatno je to posledica motora na kojima sam vozio zadnjioh 15-20 godina DR500,  XT600, DRZ 400E sada Tenere i Voge 800....volim kada direktno osećam šta zadnji točak radi i kad ima što manje elektronskih pomagala...

 

Druga stvar je raspored mase.Tenere ima taj poznati osećaj težine visoko, posebno sa punim rezervoarom. Kod Voge-a je priča drugačija. Rezervoar od 24 litra smešten je nisko oko rama, dok je airbox podignut visoko. Dizajn je preuzet sa ranijih Afrika i Tenera iz 90-ih kada je logički AirBox bio gore visoko i zbog težišta i zbog prelazaka vode ali i zbog čistog vazduha. Nažalost, T7 je sa drugačijim dizajnom i to se jasno oseća. Još više kad se zameni tank Acerbis sa 23lit i uporedi sa istim kapacitetom kao fabrički Voge 800 Rally. Da se ne lažemo, motor od preko 200 kg nikada nije lagan. Kada ga posle x sati vožnje podižete iz blata ili šljunka, fizika je ista za sve. Ali kontrola mase u vožnji je druga priča. Na brzim deonicama, krivinama, tehničkim delovima i sporim uzbrdo okretima Voge 800 Rally deluje znatno upravljivije nego što masa sugeriše. Posebno na uskim uzbrdo okretima gde se sa Tenerom tu mučim godinama, a na Voge-u mi je to dolazilo primetno lakše.

 

Veliki plus je i fabrička oprema. Na Teneri sam uložio ozbiljan novac da bih je prilagodio rally upotrebi, scotts steering damper, top triple clamp , pomeranje pozicije kormana i razne druge stvari. Kod Voge-a veliki deo toga dolazi fabrički. Podesiva pozicija kormana. Steering damper. Hidraulično kvačilo. Jače i veće prednje vile. Jače prednje kočnice. Dakle, dobra osnova odmah iz fabrike. Još jedna stvar koja mi se svidela jeste način na koji je korman vezan za trouglove. Na Teneri je korman oslonjen preko selen blokova. Razumem zašto je to urađeno, verovatno zbog smanjenja vibracija, ali posledica je da se posle svakog i manjeg pada korman pomeri iz svoje idealne ose sa točkom. Ko je vozio teren zna koliko je iritantno nastaviti sa osećajem da je sve ukrivo, a onda još iritantnije da tražiš drvo na koje možeš da udariš točak u nadi da ćeš vratiti u početni položaj.

 

Kod Voge-a je to rešeno mnogo čvršće, više kao na DRZ-u. Korman je direktno vezan za trouglove i potrebno je dosta jače udariti da bi se nešto pomerilo iz ose. Na Hellasu se to pokazalo kao vrlo dobro rešenje. Dalje, plastike i završna obrada su me takođe prijatno iznenadile. I posle više padova plastike su ostale na mestu. Nisu pucale, nisu se raspale i nisu delovale onako krto kako neki unapred očekuju od ovakvog motora ili komentara nekih instagramera samo zato što im je ’’takav osećaj’’.

 

Slična stvar važi i za auspuh.Vlasnici Tenera znaju problem nosača auspuha koji se pri najmanjem padu deformiše i posle toga auspuh zna da priđe zadnjoj viljušci i ostavi trag na swingarm-u. Kod Voge-a je koncept sličan i ako deluje potpuno isto, u praksi se pokazao znatno robusnije. Posle svih padova koje sam imao, auspuh se nijednom nije deformisao tako da udara ili struže o zadnju viljušku kao ni nosač. Kot Tenere samo morao da napravim posebno ojačanje od 4mm da se takve gluposti više ne dešavaju a dodatno je problem što posle prvog pada nosač oslabi i svaki sledeći put se još više iskrivi i još više struže.

 

Prednji tower je još jedna stvar koju moram da pomenem. Kada sam kupovao Tenere, rally tower mi je bio jedan od detalja koji mi se najviše dopao i koji je bio obavezan. Međutim, tokom godina sam se nagledao vibracija, zveckanja, pomeranja i krckanja iz prednjeg dela motora. Na velikim rupama to zna ozbiljno da iritira. Postoje razni aftermarket delovi i fiksatori koji sve te navedene vibracije umanjuju ali ih ne otklanjaju u potpunosti jer je fabrički napravljen propust i ja sam svoj tower rešavao velikim i jakim vezicama što sam bolje mogao kao i DMD aluminijumski bracket na vrhu da umanji vibracije.

 

Kod Voge-a me je iznenadilo koliko je prednji sklop miran. Čak i na razbijenom terenu nisam imao ono karakteristično treskanje i klackanje koje sam na Teneri stalno pokušavao da rešim vezicama, doteganjem i improvizacijama. Tako da to su neke stvari koje se jasno vidi da je razmiljano u dizajnu i kvalitetu materijala. Isto važi i za far odnosno kratko svetlo koje je na Teneri prilično plitko i ravno sa svojim slepim uglovima koji se primećuju na krivudavim putem jer ne osvetljavaju slepe tačke. Kod Voge-a kratko svetlo je znatno šire i sa manjih slepih uglova.

 

Što se prenosa tiče, zadnji lančanik od 50 zuba bio je pun pogodak. To je +4 u odnosu na fabričko stanje.Motor je dobio više obrtnog momenta na točku, jače motorno kočenje i mnogo bolju kontrolu na strmim spustovima. Meni je motorno kočenje jako bitno jer lakšava spuštanje na strmim deonicama, štedi zadnju kočnicu i na brzim pravcima omogućava da spustiš jedan ili dva stepena prenosa i pustiš da motor odradi deo posla maltene kao slippery cluch. Za Hellas uslove, 50 zuba se pokazalo kao jako dobro rešenje. Za sporiji i ekstremniji teren možda bi moglo i 52. Ali kao kompromis za rally, makadam i širi spektar upotrebe, 50 mi deluje vrlo blizu optimuma da ne kažem idealno.

 

Ako bih izdvojio stvar koju bih voleo dodatno da istražim, to je prenos težine na zadnji točak.Tenere se lakše propinje preko prepreka u vožnji i rupa, hupsera i lakše dozvoljava vozaču da prebaci težinu unazad odn da ide na točak kada treba. Kod Voge-a se oseća da je motor više ukorenjen u podlogu, bukvalno. To donosi stabilnost, ali u nekim situacijama traži više rada vozača specifično na terenu.

 

Ono sto je definitivno Voge 800 Rally ima veci fun faktor a tu je i zvuk bitan.  Air box koji je visoko gore i DNA filter vazduha koji sa remapiranim ECU i izbacenim katalizatorom daju pravi traktorski zvuk na sporim deonicama sa velikim obrtnim momentom i odličnom kontrolom ali zato potpuno režanje i urlik na brzim maladamskim pravcima kada zavrnes gas i osetis potpunu snagu koju isporucuje agregat u višim obrtajima. Ovo mi je otvorilo ideju da po prvi put probam voznju Track Day na NAVAK-u jer iskreno sa Tenerom nisam imao zelju jer nema taj fun faktor na asfaltu i osetno je sporija u preticanju ili ubrzavanju.

 

Trenutno ogibljenje na Voge 800 Rally je malo hibridno rešenje jer opet nismo imali puno vremena da istražimo sve opcije i koristili smo ono što je imalo najbrže da se ugradi. Dakle Andreani Rally kertridž je napred, a nazad moj potpuno podesiv Bitubo CLU3 Race sa Tenere. Šta je zanimljivo, zadnji deo se maltene potpuno uklapa od T7 na Voge uz neka manja odstupanja. To smo ukapirali kada smo počeli da gledamo šta može da se iskoristi i videli da je zadnji amotrizer maltene isti kao fabrički sa T7. Ali....jeste izgledaju oni isto ali uglovi swingarm-a i donjih klackalica nisu isti te tu treba biti oprezan. Ovo je tehnički najveći prostor za unapredjenje za predstojeći Dinaric jer je neophodno ili bar jako poželjno da kompletno ogibljenje bude od jedno proizvođača jer ovako ima svojih loših osobina i maltene je nemoguće uskladiti sve kako treba. Tu pre svega mislim na Andreani kertridže koji mi uopšte nisu odgovarali i imaju neki vid nepredvidivog ponašanja koje rezultira obično padom sa motora. To je i moj i Petranov utisak obzirom da smo se zajedno odlučili na taj model. Mario iz Španije je uzeo TFX kompletan set-up tako da je to verovatno dobar pravac razmišljanja za unapređenje.  

 

Voleo bih da recimo vidim sedište iz jednog dela za Voge 800 Rally kao na T7 Rally, ali ono što je bolje na Voge-u je udobnost i to drastično bolje nego na T7. Vidi se da je dominantan segment ADV / Touring jer je sedište značajno udobnije. Položaj na motoru mi malo više prija na Voge-u jer je direktniji , bliži nego na T7 kome je korman jako visoko podignut. Isto šta sam primetio, a narošito na skretanju sa proklizavanjem bolja kontrola je na Voge-u opet nego na T7. Recimo situacija, leva krivina brža ili sporija, leva noga malo napred, a desno koleno se maltene idealno uklopi u tank i pritisne motor za bolju kotrolu. Ostatak uradi linearni gas, snaga agregata i skraćen prenos i direktniji / bliži korman trouglovima.

 

Eto to bi bilo u nekim kratkim crtama, nešto što nećete naći na internetu i od instagramera u stilu: ’’Ovo je odličan motor, lako se vozi’’ ili ’’Baš mi se sviđa’’.

 

Hellas Rally 2026: Zaključak

Kada danas pogledam celu nedelju, ne vidim samo rezultat već vidim ljude, tim, noći provedene oko motora, improvizovana rešenja koja nisu smela da zakažu u najkritičnijim trenucima i bez predhodnog testa. Vidim trenutke kada je bilo mnogo lakše reći gotovo je i isto tako vidim grupu ljudi koja to nije prihvatila već je našla način da pod jednim krovnim razmišljanjem ’’Ovo je Rally’’ da se ujedini sa različitim nacionalnostima, različitim ljudima i da prevaziđe samo zato što znaju šta znači završiti višednevnu trku.

 

Zato će mi Hellas Rally Raid 2026 ostati poseban. Ne kao najlakša trka niti kao najbrža trka. Nego kao trka u kojoj sam prvi put na ovaj način osetio šta znači voditi projekat do cilja zajedno sa timom. Voge 800 Rally me nije iznenadio zato što je savršen već me je iznenadio zato što je pokazao da ima ozbiljan potencijal koji tek treba da se razvije. Mislim da smo ovim Hellasom samo zagrebali površinu iskreno...

 

Veliko hvala ATV & Nautica i CTC Unit timu na ukaznom poverenju. Nadam se da je rezultat koji smo ostvarili dovoljan temelj da saradnju nastavimo i dalje tokom godine. Sledeća stanica je Dinaric Rally ako bude sve kako treba. Ovoga puta sa više iskustva, boljim razumevanjem motora i jasnijom slikom šta kao tim možemo da unapredimo.

 

Hvala i svim ljudima koji su pomogli tokom trke, organizaciji, prijateljima iz bivouac-a, takmičarima iz drugih timova, kao i našoj srpskoj ekipi. Posebno mi je drago što smo ove godine imali više takmičara iz Srbije i što se polako podiže vidljivost ovog sporta kod nas. Jer na kraju, Rally Raid nije samo ono što se vozi na stazi već se veliki deo rally raid-a zapravo dešava između ljudi, različitih kultura i različitih nacija na jednom mestu i to je jedinstven osećaj koji ostaje za ceo život.

 

Vidimo se na sledećem startu.

 

Miloš Dišković

 

Promenio pre 6 sati član baltrekk

[živke 9434 Napisano pre 6 sati (promenjeno)]

Bravo @baltrekk !

edit: Ima li negde kompletnih rezultata ?

Promenio pre 6 sati član živke

[baltrekk 1300 Napisano pre 5 sati]

55 minutes ago, živke said:

Bravo @baltrekk !

edit: Ima li negde kompletnih rezultata ?

 

Ima ovde

 

HELLAS RALLY 2026 - S-Timing

S-TIMING.COM