KoleD 383 Napisano Avgust 14, 2023 Svrati ponekad, 237 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Suzuki Bandit GSF 650; BMW F800 GT Prijavi odgovor kao problematičan @nafetSPročitao sam post do kraja i sledeće sekunde je nestao.. Veoma sam zahtevan u pogledu tekstova i kažem ti da je sve bilo na mestu. Sam dogadjaj je malo bezveze ali tvoje pisanje je za veliki lajk. Dakle, nemoj da zezaš, sve si preneo živo i uverljivo, odlično je bilo. Vrati post kakav je bio i piši dalje.Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nafetS 3805 Napisano Avgust 15, 2023 Drug član, 1244 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki Strom 650A, Yamaha XJ600S Prijavi odgovor kao problematičan @KoleD previše je ozbiljno preneto, nije bilo toliko "crno", i onog trenutka kad sam poslao, skontao sam da to nisam ja, ono kako pišem. Hvala na podršci i komentaru, svakako kad budem u stanju napišem to da se svi smejemo, a ovo da bude jedan ružan trenutak. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bokes 2891 Napisano Avgust 15, 2023 Drug član, 1026 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: Aprilia Atlantic 500 Classic Prijavi odgovor kao problematičan Ružan trenutak?Padanje je sastavni deo vožnje. Onaj ružniji na žalost ali da - svi smo svesni da se može desiti. Nije nam drago zbog toga ali prihvatamo taj rizik i vozimo dalje. E pa vozite dalje Dečaci, ne zaboravite da je čaša polu PUNA! Moja podrška obojici!Hvala Bogu sve je dobro prošlo!Kad prodje ta gorčina, koja je neminovnost, očekujemo nastavak u onom istom tonu kao i do sada.Da ste vi nama živi i zdravi. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nafetS 3805 Napisano Octobar 11, 2023 Drug član, 1244 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki Strom 650A, Yamaha XJ600S Prijavi odgovor kao problematičan Da probam da napišem opet, da nastavimo ovaj putopis... Prekid nije zbog ovog događaja, nego nešto privatno, nevažno za ovo pisanije, osećanja i obradu ovog Vlajkovog pada sam sam sebi već objasnio i to nije problem (više). Tako da... ---------------------------------------------------------------------------- Budim se u cik zore, bacam pogled kroz prozor, vedro, ali vetar tuče, ubija. Ne, ne, ne, ponovo sam sa Vlajkom ovde, ponovo duva kao blesavo. Jao. Vlajko zabrinuto gleda u telefon, konstatuje da je vetar iste brzine kao prošle godine. Pitamo lokalce za neki savet, kažu "terajte ka jugu, do tog mesta ima vetra, kako prođete kanal, smiriće se". Tako smo i uradili, taman prvih par kilometara da se zagrejemo. Vidi stvarno, vetar se smirio, nižu se krivine, uživanje na maksimumu. Vreme je da okafimo malo i da se hidriramo. Usput stajemo u prvi lokal. Dogovor je da nastavimo u istom stilu, da se ne ponavljam što je Vlajko pisao, ali klasika, malo krivina, mnogo kiše, meni lična ubeđenja zabranjuju da nosim kišno odelo, itd itd Fast forward do Posušja. Krećemo lokalnim putem ka jezeru Blidinje. Nema više kiše, al je put dobrano mokar. Vozimo pažljivo, dolazimo do jedne lepe leve serpentine, iz koje je blaga desna krivina i uzbrdo. U samom temenu serpentine se izdiže gomila kamenja. Mislim se "hm, ako bih se popeo tu bio bi lep snimak". Naravno, mislim se na glas i Vlajko to čuje na komunikaciji... Nabadam kočnice da stanem što pre, ko će pešačiti mnogo nazad. Vlajko se okreće i silazi dole. "Jel imaš 4k?" "Imam" "Stabilizaciju?" "Nemam" "Sad ću da ti donesem moj telefon" Vruuuuuum, vraća se Vlajko, daje mi njegov telefon i opet ide dole. "Kreći, snimam" Vruuuuum, klang menjač, vruuuuuuuum, savija u serpentinu, lep kadar, opušten je na motoru, lagano vozi, lep luk, sad će na izlazu da doda gas, moram ispratiti kadar dobro... Kššššššššš. Mislim se šta se desilo, što mi Vlajko nije u kadru i shvatam da kliza. Zvuk taj mi se urezao u mozak, jako gadan osećaj, gledam ali ne pojmim realnost. Vidim ga da se migolji i ustaje. Skida rukavice besno. Ja se zatrčavam sa brdašceta ka njemu, vičem da ne dira kacigu, da stane mirno. Sve je "ok", ništa nije polomljeno, bar ne očigledno. Otišli smo do mesta gde je krenuo da pada da osmotrimo i obojica se okliznula. Kao led, a ne primeti se, blago mokar kolovoz, dovoljno da napravi emulziju od ulja i ostataka guma. 10-15 minuta smirivanja, procene situacije, jel možemo do Jablanice nekako, šta ćemo, kako ćemo. Ovo mi je prvi put da se desi da neko sa kim se vozim padne, sto stvari se mota po glavi. Krećemo, Vlajko prvi, ja ga pratim, pričam sa njim, zagovaram. On krene da nabraja šta je od delova ogrebano, šta mora da menja, kako je pao, ja pričam kako je zalazak sunca prelep na jezeru, smirujem ga, bodrim. Brinem. Samo da se dokopamo Jablanice, samo da parkiramo motore, da ga odvedem do ambulante na pregled. Trenutno nemamo domet, niko ne zna sem mene šta se desilo i to me mori. Konačno hotel. Vlajko nas prijavljuje, ja spuštam motore u garažu i nosim stvari u sobu. U sali/kod recepcije svadba. Mi prljavi, pokisli, demoralisani. Javljamo se u Zrenjanin, javljamo se kumu. Ja zovem kevu i ispričam šta je bilo i da ćemo sad kod lekara. Momci u bašti nam zovu taksi, ubrzo stižemo u ambulantu, ja ostajem ispred sa taksistom, vozačem hitne i jednom ženom koja je dovela majku na pregled. Vlajko ulazi unutra sa dežurnom doktorkom. Sad mi je dosta lakše, sad je konačno na sigurnom, sad ćemo znati kako je zapravo. Dok ga čekam, pričam sa društvancetom, zanima me kako je organizovana medicinska služba jer ambulanta izgleda kao partizanska bolnica iz 1943. godine... To i govorim na glas, previše sam umoran da bih razmišljao o tome što pričam. Srećom, oni nisu to shvatili kao nešto loše, jadaju se kako je oblast koju pokrivaju teritorijalno ogromna, sa lošim putevima, a imaju samo jedan sanitet. Bolesnike taksijem voze za Mostar. Užas. Kratko još razmenjujemo iskustva, pitaju odakle sam. Na pomen da sam iz Srbije, devojka počinje da sa osmehom priča kako voli da ide na pravoslavna venčanja, da su joj naši običaji u crkvi lepi, iako joj okolina to malo i zamera. Svaka čast, tera po svome, ni na čiju štetu, pokazatelj da ima normalnih ljudi i da je vera lična stvar pojedinca, a ne obeležje gomile. Evo Vlajka, uvijenog prsta. Kaže nemaju ni rentgen ni ultrazvuk, ali da ga je doktorka prepipala i da je sve uredu. Ako bude problema u toku noći, da dođemo, pa ako ima potrebe da ga prebacujemo za Mostar. Iskreno se nadam da za tim neće biti potrebe. Konačno sve je ok. Konačno možemo u hotel, da se javimo ekipi koja čeka informacije. Da nazdravimo, sve je prošlo ok. Naručujemo turu momcima koji su nam pomogli oko taksija, oni uzvraćaju turu nama. Raspoloženje se popravlja (par duplih džinova za mene, kako da se ne popravi), kum @DjordjeMijailovic i ja već krećemo da zbijamo šale. Prebacujem Vlajku da zbog njega nismo otišli kod Kovačevića na klopu, i da mi je dužan sledeći put. Posle večere, gospodin Gipsfinger (odličan nadimak, kum kumovao ) i ja možemo na počinak. Sutra ćemo razmišljati kako nazad kući. Jedino znam da je moj ultimatum "Vlajko ne vozi!" i tu ne popuštam. 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 11, 2023 (promenjeno) Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan 5 hours ago, nafetS said: gospodin Gipsfinger (odličan nadimak, kum kumovao ) A ko će koga nego Stefan i kum svoga! Promenio Octobar 11, 2023 član maxx 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 13, 2023 (promenjeno) Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Dan 7. Jablanica - Novi Sad Očekivano tokom noći su me svi mišići boleli. Dobra stvar je da posle spavanja mogu koliko-toliko da hodam normalno. Ne šepam. I naravno to što nisam u toku noći morao za Mostar. Tako da nemam šta da se bunim. Čak hoću i da vozim Stroma do granice ili barem Sarajeva. Stefan naravno govori da se to neće desiti. Zna da se ne šalim več da sam polu ozbiljan (u potpunosti ozbiljan). Ništa, aktiviramo alternativni plan (ako pitate Stefana ovo je bio jedan jedini plan), zvanje Vozzi. Ovaj deo je baš lagano prošao. Klik u aplikaciji, jedan poziv sa operaterom i jos jedan poziv od Mikija sa Pala. Ostaje nam samo da čekamo. Konobar molim te daj još 2 kafe i da li imate nešto slatko? Urmašice nisu zakazale. Ali Stefan jeste. Nije mogao da pojede baklavu i tulumbu posle urmašice i tufahije. Posle jedno 2 sata stiže nam transport. Još uvek ne mogu da verujem da neću moći sam da dovezem Stroma i sebe kući. Odbijam da poverujem u to. Nažalost realnost tj. bolovi su jači od maštarije. Opet sam počeo da šepam. Možda je Strom u dovoljno tj. potpuno voznom stanju, ali ja nisam. Put do granice mi je izuzetno poznat, ali ovakav vid putovanja nije. Ono što mi je smešno u datom trenutku je da ne idemo ništa sporije nego što bi prolazio ovuda da sam vozim. Šlep jarani gare ovaj kamiončić samo tako. Razlika je što se kilometar sat na Stromu ne pomera. A ono što mi nije smešno je to da imam dosta vremena za razmišljanje. Kroz glavu mi s vremena na vreme prodje misao od juče: “kako ćeš se vratiti kući?”. I baš me rastuži. Znam da je sve u redu, da sam dobro prošao i da u krajnjem slučaju sam upravo na putu ka kući, ali opet. Šta da nisam? Hmm, ko gde šta? Pauza za kafu? Može jarane, može! Dok pijemo domaću kafu, odjednom se čuje poznat, Stefanov, glas. Otkud ti kada si nas obišao još pre Konjica? Aha, aha, gubio si se malo po Sarajevu pa se vratio na poznat put i opet naišao na nas. U redu, u redu, sad si i ti popio kafu pa tutanj za Divič. Da me dočekaš tamo. A i treba neko da spusti Stroma sa šlepa. Nemoj da stignemo pre tebe. Skidanjem Stroma sa šlepa se zavrsava prva polovina povratka. Sad treba nekako dobaciti i do Novog Sada. Srećom, ovde je kompletan odbor za doček. Marko sa svojom lepšom polovinom i @Jovan Ristic sa mojom nervoznijom polovinom. Stefan i ja, pošto smo protagonisti ovog putopisa, smo se ubacili u fotku. Marko je bio na vožnji i svakako je plan od ranije bio da se nadjemo ovde na kafi. Taj deo prvobitnog plana se nije promenio. Jedino ga nisam obavestio šta se dogodilo. Saznao je kada je video Stroma na šlepu. Deo plana koji se promenio je da moja draga dolazi ovde autom i da povede Jovana.. Tako će on Stroma voziti do Novog Sada, a ja imati komforan transport na četiri točka. Veoma je čudan osećaj da gledam nekog drugog kako vozi moj motocikl dok sam ja na suvozačkom mestu u automobilu. Mozak ima problema da procesira to što gleda. Uz to, zabrinut sam da je nešto pokvareno, a da smo propustili prilikom provere voznog stanja. U redu mi je da se ja povredim, ali nije mi u redu da se neko drugi povredi. A kad sam već kod povreda, što više dan prolazi, to sve više i više bolova u mišićima imam. Neprijatno mi je sedeti u jednom položaju i stalno se nešto vrpoljim. Ovo je veoma dug dan i baš sam izmrcvaren. Sam put nazad se odužio. Svi su umorni, pa se i pauza u Šapcu odužila. Doduše bila je kraća nego čekanje za palačinku u Diviču (nismo je dočekali jer je konobar nije ni poručio u kuhinji). Mrak je uveliko pao kada smo došli u Novi Sad (osim Stefana koji je otišao za Beograd). Svi su otišli svojim kućama, Strom je parkiran u garažu (hvala Joco!), a ja sam se parkirao u urgentnom centru. Trebalo je malo objašnjavanja i ubedjivanja da želim da me pregledaju jer sam juče doživeo pad. Nije im bilo jasno kako me nisu pregledali u Jablanici. U stvari, pad je sada već bio prekjuce, pošto je prošla ponoć. Da li sam već rekao da je ovo baš baš dugačak dan? Sve su pretrage odradjene i rezultat svega je imobilisani mali prst! Jedino sam ih uspeo skontati jeste da nije slomljen, ali se nešto desilo sa tetivom (mallet finger povreda). 6 do 8 nedelja imobilizacije, što je bezveze. Taman glavni deo sezone neću moći da vozim. Ali opet bolje i tako, jeftino sam prošao. Sad samo dočekati finalni izveštaj i izadjem odavde. Napolje me čekaju draga i Stefan koji je iscimao sestru da ga doveze do Novog Sada. Njih dvoje su se ekstra proveli čekajući me da završim, smišljajući nove fazone kako da me zezaju: Aaaaa Vlajko kako te nije sramota da samo zbog udarenog prsta dolaziš u urgentni! Ovde su ljudi sve nešto zamotani u zavoje, kao mumije, a ti samo prstić! Moram priznati da ovo stvarno jeste bio dobar fazon i u datom trenutku kada sam počeo da se smejem vratili su se bolovi u grudima i morao sam da obgrlim banderu da ne bih pao na pod. Što je naravno izazvalo još više smeha kod njih, a kod mene još više bolova. I tako u krug. Baš je lepo kada te drage osobe zezaju dok si donji Promenio Octobar 13, 2023 član maxx 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Forsberg 3160 Napisano Octobar 13, 2023 Drug član, 840 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000. Prijavi odgovor kao problematičan Vala kad sam video slike i koliko si klizao pomislio sam ko zna kakav je epilog bio, a na kraju samo mali prst. Super si prošao! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ПИпезос 7947 Napisano Octobar 13, 2023 Drug član, 539 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: HONDA Africa Twin CRF1000 DCT (2016), BMW C 400 GT (2020) Prijavi odgovor kao problematičan Вала срећне ти ране јуначке, ја сам неком игром случаја преврнуо (читај сломио) мали прст али у неком другом и сасвим безазленом паду (уместо да шутнем ја стадох на фудбал, проклизнух, треснух и ето белаја), гледам у онај прст и смејем се ко блесав (ваљда колико бих пијан нисам ни осећао бол), у старом ургентном у новом саду где сам био тада врло чест гост, примише ме преко реда оно ко вип муштерију, на први поглед су констатовали да је сломљено (што се из слободно ландарајућег малог прста дало и сконтати), снимили, код мајстора у гипсару да ме намести и загипса и ето дан данас мали прст ме одлично служи ... мало незгодно било што била десна рука, посебно било незгодно у тоалету са левом руком брисати ... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 13, 2023 Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Epilog #1 Naknadne pretrage kod lekara i ultra zvukovi bolnih tačaka su nažalost pokazali da ima još povreda. Zapaljenje tetiva u ramenu, pucanje mišića u kuku, ugruvani mišići u dupetu… Tako da eto mene opet na fizikalnoj terapiji. Bitno je da je sve rešivo. Samo smara jer ću propustiti dobar deo leta (a bilo je raznoraznih planova). A i to je dobro, jer čim mogu da razmišljam o tome koliko me ovo smara znači da nije ozbiljno. Ajd prvo sebe da sredim, pa će se onda lečiti i Stromove rane. U ovom periodu i nastaje nadimak Gipsfinger (i od mene hvala kumu na kumovanju). 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 13, 2023 Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan 12 minutes ago, ПИпезос said: мало незгодно било што била десна рука, посебно било незгодно у тоалету са левом руком брисати ... Zato sam ja "birao" da bude povreda na levoj 2 hours ago, Forsberg said: Super si prošao! Što su mi neki rekli (necu da ih imenujem @DjordjeMijailovic @nafetS), ti i kad padneš ne znaš da se povrediš ko covek! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ПИпезос 7947 Napisano Octobar 13, 2023 Drug član, 539 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: HONDA Africa Twin CRF1000 DCT (2016), BMW C 400 GT (2020) Prijavi odgovor kao problematičan pre 2 minuta, maxx je napisao: Zato sam ja "birao" da bude povreda na levoj хаххахахахаааа, браво 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 13, 2023 Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Epilog #2 Strom je na radnom stolu. Gde drugde nego u RPM Moto kod @abarth_maniac. Dobiće full pregled i tretman. Taman i da se urade neke stvari koje sam kontao da ostavim za jesen. U redu, nije mi baš najjasnije zašto @Jovan Ristic na svakoj drugoj slici drži čekić u ruci sa ogromnim osmehom na licu, ali kažu da to tako treba Dobro pa doktori nisu držali tolike čekiće u rukama kada sam ih posećivao. Pomislio bih da hoće da mi isprave prst! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxx 1141 Napisano Octobar 13, 2023 (promenjeno) Svrati ponekad, 455 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Epilog #3 Tačno je dva meseca (u dan) kako je moj put u sloveniju dočekao svoj pravi završetak. (počeo 29.05. i eto zavsio 29.07.) A kao i što je počela, tako se ova priča i završava. U Zrenjaninu. Jedina razlika je što ovaj put nije bilo 50 ćevapa sa mantijama (došlo se kasno pa nije radilo naručivanje preko telefona). Sam sam dovezao Stroma kući. U 2:30 noću. To je ono što sam zapravo želeo u onim trenutcima kada sam strugao asfalt. Mislim Strom je strugao asfalt. I zemlju pored asfalta. Ja sam manje više (ali definitivno više) klizao. I pred kraj i poleteo. Vrlo bitno da nisam preleteo. Tura je završena onog trenutka kada parkiram motocikl u garažu. To je ono što me je kopkalo zadnja dva meseca. To je falilo. Na sreću, više ne fali, te se mogu skocentristi na planiranje novih putovanja. Očekivano. Rumunija?!? - reče neki glas Promenio Octobar 14, 2023 član maxx 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.gif.3afda113dc924a8797ddc7ad7d8352e2.gif)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
