Očekivano neočekivano

[maxx 1141 Napisano Jul 19, 2023 (promenjeno)]

Ova priča ima isti početak kao što imaju, pa skoro sve moje/naše skorašnje moto priče. U Zrenjaninu, u radionici RPM Moto, kod Ranka (našeg @abarth_maniac). Naravno tu su i naši @Jovan Ristic i @nafetS, jer kako drugačije započeti priču bez njih (i bez 50 ćevapa sa mantijama - ne stvarno, ko ovo nije probao ne zna šta propušta).

 

 

U stvari, početak je bio dva - tri meseca ranije i nije baš nešto zabavan, ali je tekao ovako:

• Jel ima budžeta da idem u inostranstvo na konferenciju?
• Čekaj da proverim . . . prodje par dana . . . ima! Nadji neku, pošalji računicu, pa ako se uklapaš, ideš.
• Ima neka početkom Juna u Portorožu, izgleda dobro. Uzeću i par dana slobodno da spojim celu nedelju (da se vozam po Sloveniji). I da, idem motociklom.
• Može, teraj!

 

Nego, da se vratimo na prvi početak. Razlog posete je jednostavan. Strom ne koči prednjom kočnicom. Tj. koči, ali slabo. Ići na turu sa takvom kočnicom je ludost! To znam jer sam sa takvom kočnicom isao do Hercegovine (i Stona i Dubrovnika) i nazad koji nedelju pre.

 

Brzinskim pregledom Ranko i Jovan ustanovljavaju da je sve u redu. Osim pločica. Kao staklo su.

• Mora da si ih negde jako zagrejao, tipa drzao kočnicu konstantno dok si išao nizbrdo, pa onda naglo ohlatio na primer: prolaskom kroz baru.

 

Sasvim sam siguran da nisam radio obe stvari tako da u tom trenutku krivim Stefana.

•  Da da ti si isprobavao Dunlop onomad kada smo išli (prošle godine) do Mostara na urmašice.

Mogu samo reći da moj pokušaj delegiranja krivice nije imao ikakav uspeh. Zato i razlog pregrejavanja ostaje misterija.

 

Pa dobro, barem je rešenje jednostavno. Menjaju se pločice i stavljaju one koje je Stefan doneo da se stave kod njega na Stroma, jer je normalno da krademo jedan drugom rezervne delove. Svakako nije problem jer smo sutra opet tu, jer ima posla na Stefanovom Stromu (uzeće se i doneti novi par). Čovek predje kilometražu za servis očas posla i hop evo ga opet u Zrenjaninu.

 

Hoće to da izmori…

 

 

P.S. Jovane izvini za nered u radionici, ali je Stefana teško pomeriti kada se usidri.

Promenio Jul 19, 2023 član maxx

[zaludan 7064 Napisano Jul 19, 2023]

Hmmm... 

Da uskočim dok se čeka nastavak...

Zrenjanin, ćevapi i mantije u istoj rečenici??

Doktor Who i Doctor Strange na kafi u Zelenom Zvonu??

[ZeleniZub 98 Napisano Jul 19, 2023]

Očekivano očekujem nastavak.

[maxx 1141 Napisano Jul 20, 2023]

20 hours ago, zaludan said:

Zrenjanin, ćevapi i mantije u istoj rečenici??

Da, i ja sam se iznenadio Zaboravio sam kako se zove establišment iz kog smo narucili. @nafetS zna jer ih je on nama otkrio

[maxx 1141 Napisano Jul 20, 2023]

Dan 1. Novi Sad - Ljubljana

 

Očekivano, nisam pošao na vreme jer naravno da nisam sve sredio sinoć. Jesam se spakovao, ali rol torba je u stanu, ne na motociklu. Uspeo sam i da odnesem tepihe do hemijske čistione. Čak sam dragu ispratio na njen poslovni put. A dobro, šta je tu je. Malo će se vise auto puta voziti nego što je planirano, da se nadoknadi izgubljeno vreme (kada sam bacio pogled na sat umalo me srčka nije strefila).

 

Na prvi izazov nailazim već kod Rume. Iako sam ovuda prolazio, pa mislim da nema 10 dana, opet se sve promenilo. Kako dodjavola se sada izlazi na auto put?!? Vrtim se prvo po jednom, pa onda po drugom kružnom toku. Onda više nisam znao gde da se vrtim pa sam pitao dobrog čiku u drečavo narandzastoj jakni.

• Kuda sada za auto put?
• U Jarku skreneš za Mitrovicu pa tamo izadješ
•  Ahh… trebao sam se informisati pre nego što sam pošao… Hvala!

 

Hmm, kada se malo bolje prisetim i prošli put kada sam isao motociklom za Ljubljanu sam imao problem sa auto putem. Doduše da izadjem sa njega.

 

Sledeći izazov je kako se namestiti udobno na auto putu. Razumljivo za ne? Mi na 2 točka tražimo krivine jer su one ludilo i zabavne. Ne pravce od 300km. U redu, možda neko i to voli, ne osudjujem. Dobro je pa granica i prateća gužva razbijaju monotoniju, ali je to kratkog daha jer ipak sve brzo ide kada zaobidjes kolonu.

 

 

E da, zaboravio sam napomenuti da su prognoze za danas najavile pljuskove! Barem do Zagreba. Za posle, možda da, možda ne. Oko toga se nisu mogli uskladiti. Zasada, na svu sreću, je prijatno toplo i suvo. Opustajuća muzika na uši, mozak na ler i putuj ravnicom.

 

I takva zen faza traje do prvog pljuska, na obilaznici oko Zagreba. Usput sam nailazio na deonice sa vlažnim asfaltom, ali ti oblaci su davno prošli pre nego što sam se ja tamo pojavio. Sreća prati hrabre da ne moraju oblačiti kišno odelo. A i sreća je da moram sipati gorivo, pa taman malo iskulirati dok ne prodju ovi oblaci.

 

 

Koliko god se osećao dobrodošao na ovoj benzinskoj pumpi, smorio sam se. Ne mogu stalno gledati u nebo i u radarsku sliku oblaka na telefonu. Nek se malo nakvasim, šta fali samo da kišno ne oblačim. I naravno da kiša prestaje 500 metara posle pumpe…

 

Ali Marfi ponovo zafrkava, te kiša opet počinje 500 metara od sledeće pumpe. Doduše veoma bitna razlika je da je ova pumpa u Sloveniji. I da sam planirao da stanem na nju. U redu to su 2 razlike, ali ko broji. Daj kafu!

 

 

E sad, nalazim se na mentalnoj i fizičkoj raskrsnici. Da li spaliti put do Ljubljane auto putem ili ići magistralom? U fazi planiranja sam rekao sebi da ću ići magistralom. I pre 5 minuta, dok sam pio kafu, sam to sebi ponovio. I sada si ponavljam. Ali takodje vidim i kakvi su oblaci u pravcu magistrale… Izabraću tamo gde se vidi sunce tj. autoput.

 

I prijalo je. Čudno je to reći posle celodnevne vožnje autoputem, ali stvarno je prijalo. Valjda je tako bilo zbog sunca, prijatne temperature vazduha, lepih pejzaža, krivina (kakve god da krivine mogu biti na autoputu, opet je bolje od pravca) i toga da sam posle par godina ponovo tu na motociklu. Jeste da idem na poznato i znam šta me očekuje, ali je opet osećaj veoma dobar. Osećaj neke slobode (iako je ovo u stvari poslovni put, ne zaboravi to Vlajko).

 

Smeštaj u Bit Center hotelu, poznat i odličan.

 

Hrana u Cantina Mexicana, poznata i odlična.

 

 

Sladoled u Cacao, poznat i odličan.

 

 

Kako ležem u krevet, osećaj slobode je još uvek tu, poznat i odličan.

[Tedybear 560 Napisano Jul 20, 2023]

Khm, khm.....Taj hotel je poznat kao odličan za " posebno dnevno odmaranje". 

[DraganNS 7185 Napisano Jul 20, 2023]

Možda to i nije slučajnost? Počinje zaplet, pratimo....  

[ZeleniZub 98 Napisano Jul 20, 2023]

Pre sat vremena, Tedybear je napisao:

Khm, khm.....Taj hotel je poznat kao odličan za " posebno dnevno odmaranje". 

Jel imaju i "masaže" ? Posle tolikog puta covek se ukoci, realno je da bi masaza prijala? 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Jul 20, 2023 (promenjeno)]

1 hour ago, ZeleniZub said:

Jel imaju i "masaže" ? Posle tolikog puta covek se ukoci, realno je da bi masaza prijala?  

Neocekivano: Posle te "masaze" covek ostane "ukocen" 

 

Osecaj: krajnje nepoznat i odlican

Promenio Jul 20, 2023 član DjordjeMijailovic

[maxx 1141 Napisano Jul 21, 2023]

Nisam bez razloga rezervisao bas taj hotel Doduse preko dana nisam bio u hotelu pa nisam mogao u potpunosti uzivati.

 

A za masazu postoji jedan drugi establišment, blizu Villacha, Austrija

[maxx 1141 Napisano Jul 21, 2023 (promenjeno)]

Dan 2. Ljubljana - prevoj Vršić - Lago del Predil - Ljubljana

 

Ocekivano, od jutros mi je dosta auto puta. Ne želim da ga vidim više, verovatno ikad! Danas samo magistrala. Dobar osećaj od juče me još uvek drži, pa ću valjda izdržati gužvu na putu. Čuj da li ću! Magistrala u Sloveniji je mnogo bolja nego u Vojvodini. Za početak postoji visinska razlika. I krivine… Kad pre Kozorog?!?

 

 

Slika Vršića koju imam u glavi je ona od pre 4 godine, kada sam jos bio zelen u moto vodama. To je prvi pravi prevoj koji sam “osvojio”. Dugačak, krivudav, veoma spor, tehnički zahtevan…

 

 

… bar je tako u mojoj glavi. Naravno da realnost nema veze sa tom slikom. Sada to sagledavam realnije i što je mnogo bitnije, vozim dosta sigurnije. Šta iskustvo uradi od čoveka? Pa, uradi to da sada mogu opušteno da uživam. Krivina, krivina, ukosnica, krivina, ukosnica, pa još jedna ukosnica, itd. Sve nekako teče onako kako treba. I hop, evo nas na vrhu prevoja. Zar već!?!

 

 

Osećam se kao da sam ispunio veliki cilj! Ne taj da se ponovo popnem na vrh prvoja, nego da me ni jedna njemačka baba na triciklu nije obišla usput na penjanju. Nego da vidimo šta ima novo ovde, osim snega.

 

 

Sve je baš kao što ga se sećam. Još uvek uživam. Sloboda je tu. A i ostatak planirane rute za danas. Samo da kumu i Stefanu pošaljem video poruku neprimerenog sadrzaja kako im se rugam pa mogu dalje, da ne kazem u Zadnjicu.

 

 

Ipak mislim da ću ići u drugom smeru, da ne upadnem u nešto… Kad ono ne leži vraže! Zatvoreno?!? Ne može se gore na Mangart… Sad moram ponovo da dolazim ovde nekad. Ijoj problema.

 

 

Potpuno neočekivano, nešto ranije je došlo vreme za kafu. I znam savršeno mesto za to. Šta više, godinama pričam o njemu. Sam restoran možda nije nešto, ali im je kafa dobra (prava Italijanska, jer smo u sad Italiji, logično).

 

 

A tek ambijent…

 

 

Ovo do sada je bio put kroz sećanja. Koliko god bilo lepo prisećati se lepih momenata iz prošlosti, ne može se samo to raditi. Život u prošlosti nije opcija. Ajd da vidimo i nešto novo. Ne bih da se vraćam istim putem. U navigaciji kucam Most na Soči. Da vidimo šta tamo ima.

 

Koliko god putovao, jedna stvar koju ne mogu da skapiram jeste odabir dobrog mesta pored puta za klopu s nogu. Namerno ponesem hranu da bih mogao da jedem na nekom lepo mestu. I u 98,76% slučajeva prodjem pored takvog mesta i mrzi me da se vratim jer pronaćiću neko bolje. A nikad ne bude neko bolje. Zato se sada vraćam koji kilometar nazad i parkiram svoju zadnjicu na obali Soče.

 

 

Očekivana meksička tunjevina diže raspoloženje, ali umor je tu. Ne mogu puno razmišljati. Upaliću navigaciju i pratiti je. Šta ona kaže, ja ću tako uraditi/skrenuti.

• Turn left - skrećem Levo
• Continue for 4 kilometers - nastavljam dalje 4 kilometra… jeste da je put širine jedne trake, ali je asfalt odličan… jeste da put pomalo nepregledan i krivudav, ali ide kroz malo kroz šumu, malo ivicom brda…
• Continue for 1 kilometer and then make a U turn - o o o o ček ček ček šta? Stajem i gledam maps. Pogrešno sam skrenuo. Bilo je levo i levlje. Ja sam skrenuo levlje, a trebalo je levo. Uh, nagib je sve veći, možda bi se trebao okrenuti ovde pa vratiti… Ili, pazi ovo sad, ili da odeš do kraja i istražiš sta ovde ima. Ovo je ipak sve jedna avantura, zar ne?

 

 

Očekivano, dolazim do kraja asfalta. Da sam na CRF-u nastavio bih dalje. Na Stromu sam pa ipak ću da se vratim. Mislim, može Strom dalje, ali ne bih sam. Ne bih baš da čačkam mečku. Ili u mom trenutnom slučaju, kravice.

 

 

Šta je ono rekla navigacija, okreni se nazad, vrati 4 kilometra i skreni levo (ne levlje)? Dobro, poslušaću… Ovaj put me nije zeznula. Do Ljubljane me je vodila baš lepim putevima i baš lepom magistralom. Bukvalno sam malo živnuo (čitaj: malo dao gas tj. nisam kilavio) i očas posla sam nazad u Ljubljani. Kao da sam pre 2 nedelje krenuo odavde, a ne jutros.

 

Mrak polako pada dok sam se nacrtao u centru. Uzimam klopu za usput, da se mogu šetkati. Centar Ljubljane odiše nekom smirenošću koji mi se svidja. U tim trenucima ne bih igde dalje išao…

 

 

.. dobro je pa je to samo privremeno. Sutra idem na more, jel tako?

 

Promenio Jul 21, 2023 član maxx

[nafetS 3805 Napisano Jul 24, 2023]

On 20. 7. 2023. at 9:40, maxx je napisao:

Da, i ja sam se iznenadio Zaboravio sam kako se zove establišment iz kog smo narucili. @nafetS zna jer ih je on nama otkrio

Moje prvo ubacivanje u putopis (a očekujte neočekivano...)

Establišment se zove "50ka", i meni je predugačak, imaju:
1) 50 ćevapa na pogači sa kajmakom
2) 50 ćevapa na kilogramu mantija sa sirom
 

[zaludan 7064 Napisano Jul 24, 2023]

Mantije su s mesom

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Jul 24, 2023]

6 hours ago, zaludan said:

Mantije su s mesom

Pored 50 cevapa - nije vazno  

[maxx 1141 Napisano Jul 24, 2023]

Neka neko postavi sliku toga, ljudi ce pomisliti da lazemo  

Postavio bih ja, ali neocekivano nisam fotkao. @nafetS @abarth_maniac

[maxx 1141 Napisano Jul 24, 2023]

Dan 3. Ljubljana - Portorož

 

Neočekivano, vremenska prognoza mi kvari planove. Kaže padaće kiša na Bledu i Bohinjskoj Bistrici. A baš sam tamo planirao da idem danas. I baš mi se ne kisne. Uspevao sam zadnja dva dana izbegavati kišu, te zašto bi danas bilo drugačije. Brzinski menjam rutu tako da mogu ranije završiti dan i doći do Portoroža. Ali ajde da ne trčim pred rudu. Prvo imam da obavim neka posla po Ljubljani.

 

 

Svako ko poseduje Shark Spartan kacigu zna za probleme sa gornjom ventilacijom. Kad tad neka plastika tu pukne i mora da se menja deo (da, ova kaciga ima mnoštvo rezervnih delova). S obzirom da jednostavno ne mogu više da se njakam sa potezanjem garancije za to (već sam to činio 3 ili 4 puta i svaki put čekao po minimum nedelju dana), kupiću ovde koji komad. Da ne kažem da sam sve pokupovao, čitava dva. A kad sam već tu i kilometraža za redovan servis je blizu kada se vratim nazad kući, što ne uzeti i ulje + filter (na akciji!).

 

 

Zaokupirala me je kupovina te sam se više zadržao nego što sam planirao (kao moja majka kada ode u prodavnicu cipela). Ništa, nema u potpunosti magistrale do Mosta na Soči, ići ćeš auto putem koliko možeš.

-        Ali ček ček sačekaj sekundu. Most na Soči?!? Pa juče si bio tamo. - reče moj interni glas, interni Vlajko.

-        Pa nisam išao tamo sa ove strane. Šta znaš? Možda je dobar put kada se sidje sa auto puta.

 

I ne da je dobar, već prezabavan. U redu, bilo je 2-3 semafora zbog radova na putu, ali ostatak… odličan. Čas je kao deonica Valjevo - Loznica, čas je kao Drinska magistrala, čas kao Romanija… I hop, evo me ponovo u Mostu na Soči (kad pre). Strom je zaslužio tankanje gorivom, a ja tankanjem kafe i pogledom.

 

 

Jedino sve pomalo kvare ovi oblaci koji liče kao da će da pada kiša iz njih. Valjda će me zaobići… ahh…. neće, definitivno neće. A baš mi se pila kafa sada. Ništa, nazad u sedlo.

 

A usput, samo o kafi razmišljam. Od jutros vučem neku glavobolju i pravo da vam kažem, samo bih negde da odmaram. Primičem se Novoj Gorici i razmisljam da predjem preko u Italiju, jer tamo verovatno imaju bolju kafu, ali mi se ne da. Dobro, poslužice i kafić ovog hotela koji je blizu magistrale i nadjoh ga na google maps. Samo što nije hotel već kazino. Nisam više siguran ni gde se nalazim. Nebitno, samo daj kofein da se razbudim.

...

Gledam sada ovu sledeću fotografiju i vraća se bol u glavi. Jednostavno izbija neka smorenost (ne smirenost) iz nje.

...

 

 

Glava ne prolazi. Pa dobro možda sam gladan (ne możda već sigurno jesi). Hmm… ako se dobro sećam kod Škocjanskih jama ima neki parkić. Lep ambijent za pojesti ručak. Sledeća stanica, tamo!

 

 

U redu, unormalizovao sam se. Donekle. Gde sam ja ono pošao? A da, Portorož! Tap - tap - tap, neću da razmisljam više, navigacija upaljena, muzika upaljena, polazi! (naravno da sam odmah na početku promašio skretanje, pa sam morao nazad da se vraćam)

 

 

Smeštaj u Portorožu je odlican! Dvosoban!

 

Šalu na stranu, stvarno je dobar. Ima više nego dovoljno mesta za majstorisanje tj. zamenu sijalice kratkog svetla. Samo da mi je znati ko je ovo dizajnirao. Jednostavno nije mi jasno zašto moram da skidam instrument tablu da bih zamenio sijalicu. Zar nije bio neki drugi, lakši način da se ovo napravi? Dobro, barem sada znam kako Strom izgleda u “triple black superleggera” izdanju.

 

 

I što je najbitnije, nisam ništa slomio! Ni plastike, ni sijalicu prilikom instalacije. Radi! Sada se više ne moram plašiti mraka! (realno i nisam od jedno sedme - osme godine života)

 

 

I za kraj dana, jedan mali jubilej. 30000 kilometara na satu.

 

 

P.S. Zanimljivo (u redu sigurno nije nešto specijalno zanimljivo drugima, ali meni jeste) je da sam 10000km obrnuto takodje u Sloveniji davne 2019. Hmm, da li to znači da ću i 50000km obrnuti u Sloveniji?

P.P.S. 20000km je bilo u Bosni i Hercegovini.

P.P.P.S. Prestani da smaraš ljudima nepotrebnim činjenicama već piši taj putopis.

[nafetS 3805 Napisano Jul 25, 2023]

Pre 13 sati, maxx je napisao:

Neka neko postavi sliku toga, ljudi ce pomisliti da lazemo 

ja dok sam izvadio telefon da fotkam, planulo je 2/3

[maxx 1141 Napisano Jul 27, 2023 (promenjeno)]

Dan 4. Portorož - Piran - Portorož

 

Očekivano, mrzi me da ustanem iz kreveta. 3 dana sam bio na odmoru, a danas moram da radim. Osećam se ograničeno (nimalo lep osećaj). Nije to klasičan rad, ali opet. Mrzi me. Otvaram agendu konferencije, aha, ne počinju do 9… ali je zato ima doručak. Našao sam razlog za ustajanje! Odoh na “posao”!

 

 

Konferencija kao konferencija nije loša. Stvarno je super i ima dobrih predavanja (i dobre klope). Ono što je stvarno dobro je to da izadješ iz hotela u kom se održava, predješ ulicu i na moru si! Kako se ovo poklopilo, kao da sam sam birao gde ću da idem

 

 

Pauza za ručak je nešto duža pa imam vremena da odem do Pirana. Blizu je pa mogu i peške (ne moram Stroma paliti). A realno nemam u kom drugom terminu da odem. Ovde program traje do kasno uveče (a i ne bih da propustim večeru, ako je dobra kao što je bio dobar ručak).

 

Na mapama sam gledao i čini mi se da ima pešačka staza uz more skroz od Portoroža pa sve do Pirana (proveravao sam satelitske snimke). Ali navigacija kaze, skreni desno i penji se na brdo. Penji se jos na brdo. Ovde više nema hlada, ali penji se jos na brdo dok sunce prži. E sad kreni ka dole, ugledaćeš more i uskoro sići opet do njega.

 

 

Crko sam, a tek sam došao na ulaz u naselje. Ova cela avanturica sa navigacijom me je koštala dodatnih pola sata (koje baš i nemam). Sad mora da padne brzinski obilazak, pošto se moram vratiti nazad na posao.

 

 

Povratak je bio brži. Mnogo brži. Išao sam celim putem uz more. Bilo je čak i hlada. Što me je veoma obradovalo, jer sam totalno progoreo i dehidrirao. Usput sam preispitivao svoje životne izbore (više puta, realno mogao si barem poneti kačket), ali sve je vredno toga. Bio si negde gde ranije nisi išao. Video si nešto novo i lepo. 

 

I tako pun pozitivne energije idi sada i sedi u klimatizovanu salu i slušaj ljude kako pokušavaju da ti prodaju nešto da koristiš na sledećem projektu.

 

U redu, obilazak Pirana je mnogo bolji od ovoga, ali moram priznati da je mnogo lepo sedeti u klimatizovanom prostoru i piti vode. Lupilo te je sunce u glavu, tako da pričaš gluposti. Izadji malo napolje i uživaj u primorju dok ne krene ta famozna zabavo-večera.

 

Promenio Jul 27, 2023 član maxx

[maxx 1141 Napisano Jul 30, 2023 (promenjeno)]

Dan 5. Portorož - Senj

 

Očekivano, danas sam bolje raspoložen. Valjda zato što sam naviknut na ove jutarnje radnje (pakovanje rol torbe, vezivanje na motocikl i odlazak iz smeštaja).

 

U redu, prvo ipak moram da odradim i poslovni deo dana.

 

 

Ne ne, to je doručak. Mislio sam na konferenciju.

 

 

Brzo je doslo popodne i željno očekivani kraj radnog vremena. Konferencija sama po sebi nije loša. Štaviše veoma je dobra. Samo što ima drugih mesta na koje treba da stignem. I to danas. Mesta kao na primer Jadranska magistrala, a tačnije Senj. Od početka mi je bila ideja da se provozam Jadranskom magistralom pošto ove godine još nisam. Trebalo je izmedju dva uskrsa, ali sam se razboleo pa umesto da se vozam po Jadranu sam ležao dve nedelje kući u krevetu. Za razliku od Stefana koji se tada vozao Jadrankom. A i znate šta? Opet hoće. On je trenutno u Beogradu, ali skoknuće do Senja čim završi sa poslom (nešto definitivno nije u redu sa njim).

 

Nego, gde sam stao... A da, treba krenuti iz Portoroža! Uf, ali ovde je tako lepo vreme. Za razliku od pravca u kom vozim. Ni malo mi se ne svidjaju tako tamni oblaci. A ni one munje tamo u daljini, kojim se približavam. Dobro je da je počela kiša da pada pa više ni ne obraćam pažnju na te munje. Šteta jer je put baš fin.

 

 

Ali dobro, idemo dalje. Proćiće se i kroz ove kišne oblake. Granuće ponovo sunce! Pojaviće se more negde u daljini… čekaj malo… eno ga!

 

 

Još malo autoputa da se zaobidje Rijeka i evo je Jadranka, tu je, samo što nije. Po silasku na magistralu dolazim do poznatog mesta. Upoznali smo se prošle godine. Tad sam se upoznao i sa burom i time kako utiče na parkirani motocikl. Pokušao sam da nadjem onu kuglicu koja se odlomila sa ručice kočnice, ali je potraga uzaludna. Činjenica da je prošlo 9 mesec od tada nema ikakve veze sa time. Nestala je negde u vetru.

 

 

U Senju je sve puno motocikala. Nisam očekivao takvu dobrodošlicu. Kasnije saznajem da tu negde blizu sutra ima moto susret, pa velika većina kolega ide sutra tamo. Ostatak su stranci koji su istim poslom kao i ja, uživanju u krivinama. Sve u svemu lepo je to kad imaš bilo kakvu dobrodošlicu, pa makar to bila “derp face” mačka, parkirana na koleginom koferu.

 

 

Taman sam se raskomotio u smeštaju kad zvoni telefon. Leteći Beogradjanin zove:

Sišao sam sa autoputa kod Karlovca i sad ću magistralom do Brinja. Tamo ima lep vidikovac, nadjemo se tamo za 45 minuta!

Sve je to fino, ali ja sam u gaćama. Nisam očekivao da će doći dok je još dan. Rekoh mu da ne žuri, ali naravno da nije poslušao. Jao, sad će još umisliti da je ovo takmičenje ko će pre tamo da se pojavi….

 

 

Samo da napomenem, ja nisam žurio. Plus bio je kamion ispred mene kojeg nisam mogao kilometrima da obidjem. Plus što sam ja vozio ka oblacima i munjama. Stefan je bežao od od njih, te naravno da će on prvi doći na mesto sastanka.

...
Verujem da Stefan ima svoju verziju ovog dogadjaja u kom se nas dvojica trkamo, što nije tačno.

...

 

 

Prestao je da me zeza preko komunikacije kada je ugledao more. Verovatno je bio srećan zato što tamo ne pada kiša. 

 

 

Pred spavanje razmišljam zašto uvek kada dolazi na Jadranku njega prati kiša? Mora da je do njega. Samo da mi nije dovukao još nešto sa sobom. 

 

Promenio Jul 30, 2023 član maxx

[nafetS 3805 Napisano Jul 31, 2023]

Da se malo i ja ubacim u ovo pisanije, kao svedok i glavna sporedna uloga.

Spremanje za ovu konferenciju je Vlajko već lepo opisao, samo da dodam jedan dijalog koji je preskočio. Dakle, kafa u firmi, sedimo i srčemo odličan kaFućino (nije što sam ga ja pravio).

“Idem na konferenciju u Sloveniju, tad i tad, par dana, motorom”
“Ok, pišem odmor, vozimo se zajedno”

“Ne, ne, neeeee”

 

Posle gomile nekih kombinacija, prekombinacija, dogovora i menjanja planova, ja odustajem od Slovenije i delimično što bih Alpe zakačio, iz više razloga, nemanje guma koje mogu da ishendlaju 7 dana po Sloveniji, pa onda Jadranka i Bosna do kuće, a opet da menjam gume u kojima još ima života par hiljada km, knap finansije, pisanje toliko dana odmora, a malo je tesno na projektu.. Recimo… Recimo da sam pustio Vlajka malo da bude i sam.

Dogovaramo se da se nađemo u Jablanici u subotu uveče, nas nekoliko da krene u subotu iz Novog Sada, i lagano preko Sarajeva da se spustimo i odemo na pobedničku večeru, na janjetinu. U međuvremenu, Vlajko je u Sloveniji, šalje slike, viče kako je njemu dobro, a nama nije, kako uživa i kako mu je jako teško što mora da se voza po lošim putevima.
Plan, kao i svaki put, se menja, ljudi otkazuju u par dana i ostajem jedini polaznik. Sedim u Bg i radim. Petak. Mislim se kako će se Vlajko patiti sam na Jadranci, a meni je u svežem sećanju (vozio sam je u aprilu već) i javlja se unutrašnja drugarčina u meni koja to ne može da dopusti!

“Vlajko, da li ti je ok da dođem do Senja?”
“Kada?”
“Pa danas, izađem malo ranije sa posla i spučim autoput. ‘Ne’ je sasvim ok odgovor.”
…

…

…

“Mindeđ mi je.”

Slabo divanim mađarski, al mislim da to znači “jako bi mi bilo drago da dođeš i zajedno nastavimo putovanje”. Ili… “Nosi se”. Nikad nećemo saznati.

Sestru sam zamolio da skoči do radnje, da kupi vodu i neku čokoladicu za usput, preskačem pauzu za ručak, nešto sa nogu u prolazu trpam u kljun, keva ćuti, zna da je džabe da mi išta govori. U 15h sudija odsvira kraj, laptop i višak stvari ostaje u Bg, nosim samo bitno, pa ću u povratku pokupiti… Pravac autoput i gas, gas, gaaaaaas.
Poučen prethodnom vožnjom Bg - Zagreb kad sam točio u Šimanovcima i dobacio do posle Zg, sad točim pun u Adaševcima pred granicu i imaću goriva do izlaska sa autoputa u Karlovcu, pa onda magistrala do Brinja gde se nalazim sa Vlajkom.

Brzo prelazim granicu, uz povremene pljuskiće, al nije strašno. Kad se mnogo naoblači, šuškacac obučem i preko jaknu i gas. A koliko gasa?

Sve.
Ovo da dobacujem do posle Zg je takva zabluda… 40km pred petlju kod Zagreba stajem na pumpu, vrišti rezerva, troši Stromić na punom gasu kao da je litra

Kratka pauza i predah.


Opet pun gas, sad nema gužve na autoputu kao oko Uskrsa i sve lepo ide. Javljam se sa petlje kod Karlovca, ići ću dalje autoputem jer je već kasno, Vlajko, sedlaj ata i polazi. Ja malo bežim od oblaka koji se nadvio nadamnom.

 

Spoiler

Elem, kako svako putovanje ima svoju svrhu, tako je i sada. Teško je kad si sam sa svojim mislima. Donekle sam uspeo da razumem. Ne mogu mu oprostiti što je tako otišao, ali ga razumem. Stižem do vidikovca, parkiram. Ugasio motor, i isplakao se.. Konačno sam osetio olakšanje, posle 10 dana da mogu da udahnem duboko, boli svakako. Konačno sam uspeo da ga pustim da otputuje. Doviđenja, dobri. Živiš dok te se sećamo.

Sad ide lep deo ovog putovanja. Duo fantastico.
Naravno, nismo se trkali ko će prvi stići (ja pobedio). -> Apropo Vlajkovog komentara da nije bila trka i opravdanja što (skoro) uvek pobedim.


Pošto nije bilo nigde sa strane da stanem i uslikam jubilej, sa malim zakašnjenjem:

Ubrzo kompletirana ekipa:

Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Napokon, kreće mototura. Pozdravljamo se, gledamo u crno nebo i zaključujemo "kafa u Senju". Dodajem "i večera", gladan sam, preskočio pauzu za ručak da bih ranije krenuo. Sećam se ovog dela puta od pre mesec dana, al umor je učinio svoje u kombinaciji sa mojim tadašnjim stanjem.

 

Brinje - Senj… Prelepa deonica, ali mene stigao umor i ne mogu da uživam koliko sam mislio da ću. Na prevoju stajemo da fotkamo… Vidiiiiii moreeeeetaaaaa

 

Brzo to odvozasmo, stižemo u smeštaj, presvlačenje i u grad da se večera (tehnički jurim prvi obrok za danas).

 

To ispada teže uraditi nego reći, jer je prošlo 22h i ne rade kuhinje.
Ok, aj popijemo piće negde. Sedamo u hotel na obali, konobarici je zanimljivo što smo nas dvojica raširili opremu na dva stola.

 

“Ma, uzmite i tri stola.”
Nekoga smatraš da ti je prijatelj, a on onako zlobno kaže
“Nije Stefan toliki, ne treba”.

Vraćamo se u smeštaj, zamolim Vlajka da ispravi motor kako bih ulje proverio. Max level. Očekivao sam da će ceo dan punog gasa da svuče malo ulja i bio sam ok sa tim.
“Hm. Verovatno flisuje benzin pored karika i naliva u karter” - zaključujem znalački dok se penjem u apartman. Smejemo se. Oba stromića u tip top stanju
Završavamo dan sa vinom iz šolje za jogurt, šunkicom i sirom. Može, bolje od toga nema na svet, daj. Odličan gemišt.

Sanjam krivine, vozim se deonicama koje me čekaju, zalegao u krevet na desnu stranu, tako će biti i sutra leva okuka, blago nizbrdo i onda desna krivina oko zalivčića i uzbrdo izlaz iz nje na drugom brdašcetu…
 

 

Sutra počinje ono pravo. 

 

[maxx 1141 Napisano Jul 31, 2023]

Očekivano, opet se Stefan ubacio u putopis 

[maxx 1141 Napisano Avgust 3, 2023 (promenjeno)]

Dan 6. Senj - Jablanica

 

Neočekivano, tokom noći vetar nije prestao da duva. Mislim da se čak i ubrzao. To definitivno loše utiče na moj unutrašnji mir. Naravno da sam i proveravao kolika je brzina vetra. Nadam se da je vetar sporiji nego što je prošle godine bio kada sam bio na Jadranci, pošto se onome nije moglo voziti.

 

 

Odgovor je naravno očekivan. Nije sporiji. Šta više, iste je brzine… pa… ne mogu da verujem malera. Nije valjda da neću opet moći da vozim Jadranku u ovom smeru? Da će se opet bezati u planine…

 

<smoren kao plovak>

 

Ajde nemoj trčati pred rudu, već pitaj lokalca za savet. A lokalac kaže: “Tako ti je samo narednih par kilometara. Posle toga nema vetra.” S obzirom koliko ovde u naletima duva, teško je poverovati, ali ćemo se potruditi. I znate šta je bilo dalje?

 

 

 Znam ja šta tj. čega nije bilo. Vetra! I to nam je omogućilo da uživamo u Jadranci kako dolikuje! I meni specifično da nadoknadim propuštenu turu izmedju dva uskrsa.

 

 

Opustio sam se. Uživam. Možda sam se previše opustio. Da, definitivno sam se previše opustio. Bolje je napraviti pauzu, popit kafu, smiriti glavu.

 

 

Kako dan odmiče, temperatura raste te je potreba za pauzama u hladu (isključivo hladu) sve veća.

 

Idemo dalje, napuštamo more i hitamo ka planinama. Usput se mimoilazimo sa malim milionom motocikala koji dolaze iz suprotnog smera. To je odličan pokazatelj da smo na dobro (čitaj: zabavnom) putu. I taman ne moramo da pazimo na navigaciju. Samo pravo i gas!

 

Naravno to traje samo do prve kiše. A kad kažem prve, mislim na “ajde prvo da kisnemo jedno sat vremena”. Tek onda ćemo stati da obučemo neke kišnjake ispod jakni. Stefan se smorio što smo satli, ali on je navikao da kisne i da se smrzava po ceo dan. Hoće to kada voziš po kiši samo u mesh jakni (kao na Jadranci prošle godine; ima putopis; klik na link da vas odvede tamo; hehe koja promocija; nazad u sadašnjicu). Barem je sada naučio da ne ide na turu samo u mesh-u.

 

 

U nekom trenutku pomišljam da stanemo ponovo, da proverim oblake na radaru jer definitivno sada ka tamo gde je nebo tamno tamno i gde puno sevaju munje.. Ali to nije nešto što pravi putnici rade. Oni se uzdaju u sreću (ludu)! I 500 metara posle savršenog mesta za proveru oblaka, počinje pljusak. Pravi potop. Mislim sada je totalno bezveze nastavljati dalje. Samo ce nam se oprema naliti vodom. Srećom (onom ludom), dolazimo do raskrsnice gde možemo levo pa prema Jablanici, a možemo i pravo pa prema Jablanici. Ovo zahteva da se pogleda navigacija, da ne lutamo bezveze. Stajemo pored nekog restorana, silazimo sa magaraca i pravac pod tendu.

Dok se tu njakam sa telefonom, izlazi konobarica i zbunjeno nas gleda. Pitam je:

• Da li radite?
• Naravno, zašto ne bi radili?! Da li hoćete da udjete?
• Naravno!
• Pokisnuće vam motori. Imate preko puta nadstešnicu. Možete ih tamo ostaviti.
• Hvala! Tu smo za par minuta. Već smo pokisli do gaća. 

 

Kad smo već tu i čekamo da se smanji kiša, mozemo i da kafenišemo i ručamo. Očekivano, zaboravili smo da ponekad treba nešto i pojesti što nije bonžita. Tako okrepljeni dolazimo do BiH. I puštaju nas unutra (u redu, ovo je bilo očekivano).

 

Komukacije su odlična stvar kada vozite sa nekime. Niste sami kada skontate da vam se upalila rezerva za gorivo (i da imate jos 50ak kilometara dometa), a Jablanica je dalje od toga. A i vi ste upravo prošli poslednje naseljeno mesto za koje znate da ima benzinsku pumpu. Ali nije bila usput. Morali bi se negde zavlačiti. I ko će se vraćati sad nazad. Tako da sada počinje avantura zvana “na koliko možes da spustiš potrošnju goriva”. Tj. mislili smo da počinje avantura. Neočekivano nailazimo na neko poluplaninsko selo koje ima 3 benzinske pumpe i sve tri rade. Sipamo za desétmaráka (jedna reč), čisto da dobacimo do janjetine, ovaj Jablanice.

 

Predeli su stvarno lepi i konstantno me iznenadjuje njihova lepota iako sam navikao na ove krajeve. Poslednjih par godina sam baš često tu i to motociklom. U jednom trenutku, posle neke ukosnice javlja se Stefan:

• E, jel hoce da te snimim za putopis? Odavde bi bas mogao da bude dobar snimak
• E moze! - rekoh ja slažući se sa konstatacijom - ali koristićeš moj telefon jer ima stabilizaciju

 

Motamo se tu i prolazim gore dole par puta, dok smo se sve dogovorili i namestili. E sad, ono što se sledeće desilo je ono pravo neočekivano iz naslova putopisa.

 

 

 

U redu, ide sada desna, pazi da ne napraviš neko sranje. Nemoj previše da oboriš motor, prebaci težinu na spoljnu stranu i polako dodaj gas. Nemoj da ciljaš blizu Stefanovog Stroma, ne želis da ga zakačiš! (pu pu daleko bilo!)

•  <daje blago gas>
• Šta je ovo? U j**** te kliza motor! Ne ne ne ne neee! <susret sa asfaltom>
• Neee šta si uradio Vlajko! Hoću li uspeti stati… pre onog pada nadole (litice)?!?
• U redu, uspeću stati, samo se opusti i kotrljaj ako dodje do toga! <dolazi do toga>
• <dok se vrtim> Neee motor će otići u provaliju, uništiće se i neću se moći vratiti kući!!! Kako ću se vratiti kući?!?!

Prestajem da se vrtim i prevrćem, ustajem, brz pregled ruku nogu (bukvalno 1 sekunda), prilazim Stromu i gasim kontakt. … i onda me obuzima bes na sebe:

• Treba sigurno da se vratiš kući, a ne da praviš sranja! - poviče na mene moj unutrašnji glas.

Tada stiže Stefan do mene i pita da li sam povredjen. Skidam rukavice i bolje pregledavam sebe. Ok, sake su poplavele, a mali prst na levoj ruci stoji u nesto čudnom položaju. Brinućemo o tome kasnije. Sad bacaj jaknu sa sebe!

 

 

Narednih 10-15-20-koznakoliko minuta je proteklo u smirivanju, ustanovljavanju da me nista ne boli i izgleda da nema povreda (izuzev malog prsta), podizanju Stroma, dijagnostici da li je u voznom stanju (jeste, samo se crash bar izgrebao) i pokušaju shvatanja šta se tačno dogodilo? Našli smo deo asfalta koji ne izgleda ništa drugačije u odnosu na okolinu, ali je klizav kao led! Umalo nismo obojica pali sa nogu.

• Znaci kada sam dao gas, mora da mi je proklizala zadnja guma…. Idiotę…
• Kako nije kontrola proklizavanja proradila (TC2)? Analiziraćemo kasnije…
• Idiote…

 

A sada, nema tu šta da čekamo. Bolovi počinju da se javljaju. A i onaj prst nešto natiče. Želim samo da stignemo do Jablanice, do hotela. To mi je sada cilj. Sedam na Stroma i krećem polako. Prvi utisak je dobar. I drugi. I treći. I svaki naredni. Vozi se kao da se ništa nije desilo.

 

On može, ali ja baš i ne mogu. Borim se sam sa sobom, ali sam fokusiran na cilj. Bitno je da verujem Stromu i verujem Dunlop gumama da će me dovesti tamo gde treba da sam. Makar to bilo dosta sporije nego inače.

 

Usput me Stefan pita:

•          Da li si ok? Hoćeš li da stanemo?
•          U redu sam i ne . . .
•          Nisi me uverio
•          Nisam ni sam sebe uverio

Znao sam da će unutrašnja borba biti gora ako stanem. Neću hteti da nastavim. Ali moram. Ovih 47 kilometara se neće sami preći.

 

. . .

Nedostatak slika ove deonice je opravdan, ali verujte mi na reč da je zalazak sunca kod jezera Blidinje stvarno prelep.

. . .

I sad će Stefan da se buni: Ja sam hteo da stanem da slikam, ali NEKO nije hteo!

. . .

 

Dolazimo do hotela, a kad tamo stvarno svadba! Muzika trešti sve u 16! Svi doterani!

 

 

Pošto je recepcija u sklopu sale za ručavanje i proslave, onako prljav i nikakav prolazim kroz svatove da nas prijavim u smeštaj.

 

Kada sam se vratio nazad do Stefana i Stromova, skidam kacigu i počinjem da se tresem. Dobro pa me tek sada uhvatio šok, kada sam na sigurnom.

 

Ubacivanje stvari u sobu, tuširanje, presvlačenje i, preventivno, pravac u ambulantu!

 

Usput Stefan zove Ranka da vidi sa njim opcije oko transporta Stroma (jer mi ne dozvoljava da sam vozim, pih) dok ja zovem Djordja, čisto da mu se pohvalim (i da još neko zna za dogadjaj, zlu ne trebalo).

 

U zemlji Srbiji kada dodjete u urgentni i kažete da ste pali sa motocikla (pa čak i samostalno), država vas tereti za neprilagodjavanje vožnje uslovima puta. Ne daj bože da ste se i zapravo povredili inače bude belaja. Poznajući tu činjenicu, razgovor sa medicinskom sestrom u Jablaničkoj ambulanti je tekao ovako:

•          Dobro veče
•          Dobro veče, kako vam možemo pomoći?
•          Za početak jedno pitanje. <objasnim situaciju u Srbiji> Da li i vi zovete policiju?
•          <zbunjena faca> Mi smo ovde da pružamo medicinsku pomoć. Policiju zovemo jedino ako neko pravi problema. Možete li mi reći zašto ste vi došli?
•          Mogu. Pao sam sa motocikla, isklizao na asfaltu i pretumbao se te sam došao da me pregledate.

Rezultat pregleda (bez ultrazvuka i rengena, jer oni ne postoje u Jablanici; za to se mora ići u Mostar ili im dopreme samo kada bude neka veća saobraćajna nesreća) je imobilizirani prst i da se javim ako mi se sloši u toku noći, pa će me slati za Mostar (taksijem). Zasada izgleda da sam jeftino prošao, što donekle daje mira u glavi. Ne puno, ali dovoljno.

 

 

Vraćamo se nazad za hotel, gde se pridrużujemo svadbenom veselju. Neko uz janjetinu i dzin tonik, neko samo uz čorbicu.

 

Promenio Avgust 4, 2023 član maxx

[RankoBg87 1799 Napisano Avgust 3, 2023]

Sreca 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Avgust 4, 2023 (promenjeno)]

Quote

Usput Stefan zove Ranka da vidi sa njim opcije oko transporta Stroma (jer mi ne dozvoljava da sam vozim, pih) dok ja zovem Djordja, čisto da mu se pohvalim (i da još neko zna za dogadjaj, zlu ne trebalo).

 

Kasno je. Zvoni telefon. Neočekivano. @maxx na displeju. Zvoni i dalje. Gledam telefon, gutam knedlu. Nisam siguran ni odakle mi ta knedla i zašto sam pomislio na nešto loše - ali jesam. Oklevao sam da se javim svega 2-3 sekunde ali je izgledalo kao ceo minut. Javljam se i čujem reči: "Dobro sam!". Pola mozga to registruje kao sjajnu informaciju, a drugo pola, ono što je knedlu gutalo, upada u još veću paniku. Mislim: "OK, dobro je on, ali šta onda nije dobro?!?" Još uvek obrađujem reči i ton kojim su izrečene i setim se da nije sam, nego sa @nafetS i jedva pitam: "Stefan?" - "I on je OK". Sve što smo pričali posle tih reči nije toliko ni važno, bar ne za javnost i ovu priču. Svi su dobro - dovoljno dobro. To je jedino važno. Idemo dalje!

Promenio Avgust 4, 2023 član DjordjeMijailovic

[nafetS 3805 Napisano Avgust 14, 2023 (promenjeno)]

Ekipa, nakucao sam bio svoje viđenje ovog dana i obrisao.
Nisam zadovoljan, trenutno stvarno nisam u stanju da pišem onako kako smo pre pisali putopise. Izvinite, zbog mene je pisanje stalo. Nadam se da ću srediti šta imam i rasteretiti mozak, pa da se opet odlično zabavljamo.

Promenio Avgust 14, 2023 član nafetS