Mala lična moto priča bez adekvatnog naslova

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

Decembar 2022, noć. Deca uveliko u krevetu. Motor 100km daleko od mene, a i da nije, isto bi bilo. Prvi simptomi zimskog neizdrža su uveliko tu. @maxx i @nafetS (valjda sam nabo ovo naopako ime) na Viberu uveliko lektorišu neki moto tekst koji pišu za forum. Ja se drzim po strani, eventualno malo podjebavam (pardon maj frenč) na tom chatu, ali razmisljam: “da, mogao bih da saniram te simptome neizdrža pisanjem putopisa, čisto da i sebe podsetim šta se dešavalo u mom moto zivotu poslednje 2 godine”. To je to! Idemo krećemo! Valjda…

 

Blenem u prazan “papir”. Pola čase vina je vec otislo a inspiracija za pisanje ne dolazi uprkos mom inicijalnom porivu da se latim tastature. Već se plašim da bi ova noć mogla da se oduži jer sad kad sam počeo neću sebi dozvoliti da odustanem. Taman krećem u ove prve rečenice, i evo dok otkucah ovaj prethodni pasus, dolazi supruga sa komentarom: “Ona sarma! Em što je bila najgora ikad - em je uništila rernu!”. Pogledah je preko ramena, pogleda ona u moju čašu. Bi joj sve jasno, nasmeja se i ode da spava. Odlično! Taman ću da iskoristim ovaj mali porodični trentak da ga uglavim u tekst ne bi li mi to savladalo ovu početnu inerciju tastature. Opa, dva pasusa su tu! Krenulo je!

 

 

Zadovoljan sam uvodom u ovu priču. Nadam se da ste i vi? Ako niste, napustite tekst! Neće biti bolje. I za ovih par pasusa sam se baš “iscimao”. Nije lako da znate! I još nešto da vam kažem. Pišem ovaj tekst iz jednog naleta. Nema ispravke i ponovnog čitanja, pa kako bude. Hoću da ovo izgleda baš kao da sad sedimo zajedno negde u kafani i ja vam ovo pričam. Nema poliranja. Upozoreni ste. Idemo dalje!

 

Ako ste i dalje tu, vreme da odemo u prošlost jedno dvanaestak godina, ali samo na kratko, obećavam! Samo malo da dam kontekst ovome o čemu ću da pišem - iako ne znam još uvek ni sam u kom smeru će ovo da ide. Lažem. Znam smer. Ugrubo bar. Samo ne znam cilj.

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022 (promenjeno)]

Poglavlje 1 - Bolest, prvi simptomi

 

Oktobar 2010. Prvi motor je kod mene tek kratko, nemoćna a sjajna Yamaha YBR125. Zajedno smo tek možda hiljadu kilometara. Prvi sam Yamahi, a i ona meni. Znate kako to ide. Volite se, ne znate ni sami zašto, ali vam je lepo. Prva vatra između nas još uvek gori. Vozili smo se uglavnom do fakulteta i nazad, tek po malo na relaciji Novi Sad - Šabac. Nesvestan tada da ljudi svet obilaze na motorima. Nije bilo Itchy Boots-a na Youtube, niti sam ja bio uključen u bilo kakve moto krugove da bih znao bolje. Ja sam mislio da motor služi za vozanje oko kuće i jeftinu vožnju po gradu. Malo banalizujem ali razumećete.

 

Više se ni ne sećam zašto, ali tog oktobra 2010 nekako mi je palo na pamet da odem na Cer. Valjda je i tad bio isti taj neizdrž kao i sad dok ovo pišem. Pojma nemam šta me tačno nateralo na taj, za mene nemogući korak, da se po toj hladnoći tim motorićem uputim baš na Cer Da, da, zvuči smešno ali verujte da meni tako zelenom nije bilo. Zapravo, to je jedan od većih iskoraka u mojoj “karijeri”, bar što se tiče subjektivnog osećaja.

 

Elem, stigoh na Cer i silazim prvi put sa asfalta. Ko je tamo bio, prepoznaće mesto sa slike. Nije daleko od planinarskog doma i asfalta.

 

Silazim sa motora i pocinjem da fotkam okolo. Nesto tu “nije” u redu. Tačnije rečeno, drugačije se osećam nego inače kada se motorom vozam. Ne kapiram baš šta je u pitanju, ali mislim da mi prija. Nisam tad tako analitički o tome mislio kao što sad pišem. Tada sam znao samo da mi je nešto “leglo”, ne zamarajući se tačno analizom tog svog iskustva. Prepustio sam se tom prijatnom osećaju i krenuo dalje. Još pamtim miris tog mesta.

 

Par skretanja, onako napamet, bez ikakvog poznavanja puteva i teren se počeo malo komplikovati. Lišće sakrilo duboke kolotrage, a u njima i krupno labavo i izuzetno klizavo kamenje. Ni dan-danas takav teren mi nije baš jednostavan za vožnju, a tad je to bio pravi pakao. Nizbrdica, točak beži, prednji pa zadnji, pa oba. Ja udaram po kočnicama kako znam i umem. ABS-a nema ni u priči te dve hiljade desete. Korman skače, rvemo se. Stenčuge skrivene u lišću mi lupaju šamare. Motor nizak, ali i ja sam, pa to ne pomaže. Krivina za krivinom stiže i nema im kraja. Imam tek po koji sekund da razmišljam između borbi sa vododerinama i jedina misao mi je da se ovo neće dobro završiti. Pašću svakog trenutka a oko mene kilometrima nikog. Jesam li pomenuo kakve su gume na YBR? Bolje što nisam! 

 

I da, sad posle žestokog opisa borbe sa nizbrdicom ide razočarenje: nisam pao! Ne znam kako, znam da nije znanje u pitanju već čista luda sreća i po malo fizike. U podnožju tog puta (ako put može imati podnožje), na ulasku u selo Milina, videh neki potok koji nisam morao da pređem da bih završio svoju vožnju. Tad nisam znao da “river crossing” ima i tako zvučno ime i da je to pojam dobro poznat endurašima (nisam znao ni šta su enduraši - toliko sam zelen bio). Adrenalin je malo popustio već. Osetio sam da sam preživeo najgore pa je to ispraćeno i nekim većim samopouzdanjem i tako čitav taj skup osećanja se manifestovao kao jasna želja da taj silni, ogromni, strašni i nadasve opasni potok pređem motorom!
 

 

Ako sad posle ove slike niste skontali koliko sam zelen bio, stvarno nema smisla pokušavati da to bolje objasnim. Toliko sam oduševljen svojom novom avanturom da stajem da slikam to potpuno zanemarujući svoje mokre noge u patikama (da, patikama). Pogledajte samo te boje, a mirise možete i da zamislite (miris šume, ne patika), a ja ih zaista osećam kad mislim o ovom trenutku, 12 godina kasnije. Toliko je jak momenat bio to za mene iako nisam razumeo zašto niti sam se time opterećivao previše.

 

Nekoliko sati kasnije već sam bio kući. Uzbuđenje me je držalo neobično dugo. Gledano sa ove vremenske distance ni malo ne razumem sam sebe kako nisam prepoznao o čemu se tu radi. Ako niste ni vi do sad, imajte strpljenja! Objasniću.
 

Promenio Decembar 22, 2022 član DjordjeMijailovic

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

Poglavlje 2 - Neprihvatanje bolesti

 

Moj život sa yamahom se nastavio na “stari” način. Od kuće do fakulteta, po gradu i po malo sa devojkom (onom što je sarma muči iz prvih pasusa) po okolini. Motor smo koristili sve više na taj “stari” način. Nije prošlo mnogo vremena dok smo shvatili da je YBR za nas dvoje mali. U međuvremenu, otkrio sam i ovaj forum (putopis sekciju pre svega), pa se rodila želja da se kupi veći motor i malo proputuje. I dalje nesvesan svoje “bolesti” čije simptome sam osetio još na tom Ceru, biramo XJ6 te dvehiljade jedanaeste.

 

Oštro oko će primetiti i Yuga na slici. Po tome možete zaključiti da je ljubav ka dvotočkašima ipak počela da raste i da postaje ozbiljna. Za taj motor se moglo kupiti jedno 6 jugića (ili racionalnije - jedan normalan auto), ali prioriteti su nam oboma bili jasni!
 

 

Prosla je cela 2011 i pola 2012 u vožnjama novim motorom. Rumunija i ostale okolne zemlje. Iskustvo na asfaltu polako raste. Planiraju se sve duže ture. A u pauzi između tih dužih tura, desio se jedan zanimljiv momenat.

 

Jul 2012. Nama pada na pamet da se natovarimo na XJ6 i da odemo na Taru na kamp. Pre toga nikad kampovali. Od opreme imamo jedan ogromni šator, jedno nikakvo ćebe i dušek. Nemamo ni vreće za spavanje. Jul je. Može li biti hladno? Nema šanse!

 

 

Šator postavljamo. Vetar ga ljulja. Dan je posiveo nama u inat. Hladno je i sve je gore. Mi ni vodu nemamo, ni vatru, ni vreću. Ništa! Nismo bas sigurni kako će ovo da se završi. Love nemamo za smeštaj, kasno je za nazad. Preživećemo, ali nismo srećni.

 

 

Dok smo se mi bavili postavljanjem šatora, na tu livadu iznad Zaovina pristizao je još jedan motorista. Bio je na KLE. Bacio sam kratko pogled na njega baš u trenutku kad je tako lagano, stojeći, pregazio taj ivičnjak koji je delio asfalt od naše livade kao da ga nema. Tako lagano i bez napora. Gledajući ga, opet sam osetio isto ono što i na Ceru, samo ovog puta mi je bilo malko jasnije šta osećam. Hoću i ja tako da vozim i da imam takav motor! 

 

Nisam se dugo bavio tom mišlju jer je momak prišao i počeli smo malo da ćaskamo. Ubrzo smo shvatili koliko smo Nikolina i ja naivno i nespremno došli na tu planinu videvši tog momka kako je opremljen. Bilo je jasno da će noć da bude ledena. Srećom taj momak (već mi neprijatno da koristim reč “momak” toliko puta, ali smo rekli da nema brisanja teksta) je, u svoj svojoj spremnosti za izazove kampovanja, imao šta i nama da ponudi. Slika će otkriti sve, pa i njegov identitet. Nadam se da se @Gliga neće ljutiti što mu objavljujem sliku. Tada nismo ni znali sa kakvom off-road veličinom imamo posla! Verujem da se on ovoga ne seća, ali biće mi drago ako grešim!
 

 

Vatrica je pomogla neverovatno nasem pokleklom moralu. O toplom čaju od ubranih biljki sa livade da ne govorim! Taj čaj jeste lečio moral, ali je drugu “bolest” činio još gorom! Ako niste shvatili do sad, ta “bolest” je neobjašnjiva želja za vožnjom po prirodi! Ali ne, ni tad mi nije bilo 100% jasno o kakvoj bolesti se radi! To ću u potpunosti shvatiti tek nekoliko godina kasnije.

 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

Poglavlje 3: Prihvatanje

 

Prosla je i ta Tara. Preživeli. Gligu više nismo viđali uživo ali smo ga prepoznavali na forumu. Nizali su se tu neki silni kilometri po asfaltu. Bilo je tu Rumunija, Alpa i sličnih avantura. Vozio se ovaj motor godinama u tom režimu i onda opet, 2016. baš kao i sa Cerom šest godina ranije, desilo se neplanirano da se sa XJ zaputimo kroz šumu između Moharača i Vizića. Nije dugo trebalo da dodje do ovoga:

 

 

Normalna osoba na asfaltnom motoru, ako bi sebe uopšte dovela u ovu situaciju, bi se zabrinula za oštećenja (nije ih bilo srećom). Osetila bi kajanje, nervozu. Ja sam osetio čistu sreću i slobodu, a i Nikolina isto to, snimajući ovo sa osmehom. OK to je to! Konačno shvatam sve simptome i snake koje osećam godinama prihvatam svoju “bolest”! Konačno shvatam da je krajnje vreme da probam sa nekom drugom vrstom motora i da pokusam vožnju po terenu.

 

Ta ideja je prekinuta time što je u Nikolini počela da raste nova mala osoba. Ne bih o ovome mnogo dužio, ali reći ću u jednoj rečenici da sam motor prsatao da vozim i prodao zbog deteta. 
 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

Poglavlje 4 - Lek

 

 

Palimo opet vremeplov i stižemo u neslavnu 2020 obeleženu koronom. Ja shvatam da od ludila pobeći mogu samo ako ponovo kupim motor. Zajedno sa @maxx istražujem šta bih mogao kupiti, a da nije opasno zbog porodice koja se proširila još jednim detetom. Sada kad sam svestan svoje “bolesti” želim da uzmem nešto za švrljanje po prirodi. @maxx kao vrsni stručnjak za sprovođenje uporedne analize motora i svega ostalog, pomaže da se odlučim za kod nas izuzezno nepopularan motor: Honda CRF250L. Ulazim na forum i nalazim jako malo informacija o tom motoru, a i to malo informacija nije pozitivno. Kad smo sve sračunali, odluka je pala. Rizikovaću i kupiću ga! 

 

I bi tako!

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

Poglavlje 5 - Novi život

 

Čaša odavno prazna i kasno je. Moram da stanem. Toliko o "kratkom" uvodu. Nastaviće se u nekom trenutku.  Laku noć!
 

[the_doctor 6377 Napisano Decembar 22, 2022]

Odlično ti ide! 

Što bi se reklo: "keep rolling" 

[mradomir 2872 Napisano Decembar 22, 2022]

Samo polako, zima je tek počela.

Ubaci i neki trek, da bude 4D bioskop 

[zaludan 7023 Napisano Decembar 22, 2022]

Odličan

 

Čudo su te hronične bolesti.

Nekad se povuku, čak pomalo i zaboraviš da ih imaš.

Ali se vraćaju obavezno.

[VelikaBeba 389 Napisano Decembar 22, 2022]

Au, čoveče, koliko ti dobro slažeš te rečenice. Svaka čast za "ispovest".

[Gliga 3767 Napisano Decembar 22, 2022]

Auuuu, prelepost!

 

Apsolutno se sećam te večeri na Tari. Dobro društvo, anegdote, vatrica i čaj. Za mene je to bilo poslednje veče prvog ozbiljnog vanasfaltnog (a i uopšteno) putovanja. Dani kada je Gliga tek postajao Gliga

[doktor 4597 Napisano Decembar 22, 2022]

Par puta sam se naježio, prepoznajući u tekstu sopstvene emocije. 

[Veselamasina 94 Napisano Decembar 22, 2022]

Pa ovo je za mali roman,bilo jednom a i dalje traje  

Prelepo,nema sta 

[abarth_maniac 5686 Napisano Decembar 22, 2022]

Korona, ja utrcavam u garazu pre policijskog casa, naravno ostajem u radionici do ujutru, dok ne popuste.

 

Srecem kolegu autora, jer smo delili zajednicki ulaz u garaze. 

Hvali se kako je postao tata po drugi put i kako je odlazak na porodjaj bio uz svecanu pratnju policije. 

Sledeca scena, otvara garazu a u njoj malecka! Ne ćera, naravno. Nego pomenuti CRF! 

Upecatljiva scena! 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 22, 2022]

@abarth_maniac Upravo si umesto mene napisao sledeci pasus  Hvala! Pri tom sam ti ukrao i flasu one domace. Pisalo je na njoj "Becelic". Moram to da nadoknadim nekako

[ujkaalbert 27 Napisano Decembar 22, 2022]

Vise nego dobro. Svaka cast 

[Tumbe 2216 Napisano Decembar 23, 2022]

Odlično...

Volim kada ima tu vrstu emocije, jaku, vidljivu...Ma možeš je napipati...

A i ta "bolest" koja te uhvatila je mnogo zahebana i opasna...

Kod mene je sve izraženija zadnjih godina, zato sam "progutao" ovaj deo što ga napisa...

Samo kod mene je problem što više virusa "istovremeno udara", i što se odupirem (ne da želim, nego moram).

Sa velikom željom (a i strahom od predaje "bolesti") očekujem nastavak...

[Andrej_Hotstepper 5451 Napisano Decembar 23, 2022 (promenjeno)]

...nije bolest sve što boli.

Verujem da se većina ovog foruma može prepoznati u nekim delovima, poistovetio sam se s piscem u par navrata.

Prelepo.

Nastavi, mi smo tu.

Promenio Decembar 23, 2022 član Andrej_Hotstepper

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 24, 2022]

Hvala svima na lepim recima. Nadam se da necu razocarati do kraja  Sad sam malo van kuce na par dana, a trebaju mi te slike iz arhive za inspiraciju, pa cu pisati kada se vratim za koji dan.

[petar_lord 689 Napisano Decembar 24, 2022]

za tu bolest ima recept..jedan putni , jedan van putni

 

ajd odmori pa nastavi..

[mradomir 2872 Napisano Decembar 24, 2022]

pre 49 minuta, petar_lord je napisao:

za tu bolest ima recept..jedan putni , jedan van putni

Idealan broj je n+1, to svi znaju 

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 27, 2022 (promenjeno)]

Poglavlje 5 - Novi život

 

Poglavlje 5 - Širenje zaraze

 

Rekli smo da nema menjanja teksta, ali cemo ipak da ga malo promenimo. Nije to jedina stvar koju sam prekršio ovde, pa se nećete ljutiti, valjda. Menjamo naslov poglavlja. Ne valja davati naslove tekstu unapred.

 

Ispostavilo se da je ova bolest zarazna. Ne prenosi se lako, ali kada se prenese, šanse za izlečenje su slabe. Nultog pacijenta ste već upoznali a vreme je da predstavimo i sledeću žrtvu.

 

@maxx. Da nije njega, čitava ova prica bi bila bar upola manje interesantna. Pri tom ne mislim samo na ovu priču koju vama pričam, vec citavu auto/moto priču koju zivimo poslednjih 14 godina. Čak i kada nije tu, kao da jeste, jer malo koja stvar se ovde zbivala bez njegovog ušešća. I kad ga nema na terenu za kormanom, tu je negde, na Viberu, izveštava ili biva izveštavan o tekućem podvigu

 

Ako pratite ovaj forum, sigurno ste primetili da @maxx vozi v-stroma. S obzirom na to da nam motori više nisu baš za istu namenu od kako je XJ6 zamenjen za CRF, zajedničkih voznji je bilo sve manje.

 

Imamo mi jedan mali običaj vezan za slučajeve kada je jedan od nas na vožnji, a drugi na primer, na poslu. Biću nepristojan, ali običaj je takav, pa molim za razumevanje. Dakle, običaj je da onaj koji je na vožnji pošalje jedan jednostavan pozdrav u vidu srednjeg prsta sa adekvatnom pozadinom koja opisuje šta primalac pozdrava propušta trenutno. To zapravo ne znači ništa drugo do iskazivanje žaljenja sto onaj drugi nije tu, i vise je to neka motivacija da onaj koji nije tu, sledeci put ne propusti zbivanje. Takvih slika do sad se nakupilo na desetine, a evo jedan primer da dočaram o cemu se tu radi. 
 

 

S obzirom na količinu slika sa off-a koje je @maxx dobio tokom prvog meseca mog posedovanja CRF-a, praktično nije imao izbora. Seo je na Stroma u maju 2020, nekoliko dana nakon moje kupovine CRF-a, doleteo u Šabac, pa se zajedno zaputismo u pohod na Cer!

 

Nekako se slučajno desilo da prva off-road vožnja bude baš na mestu gde sam osetio prve simptome bolesti iako to nije planirano. Mozda zapravo i nije do mene - možda je do mesta? Možda Cer to radi ljudima? 

 

Ima tu na Ceru jedan lep put za izvlačenje drva. Proteže se od podnožja, kod manastira Radovašnica, pa sve planinarskog doma - onog sa samog početka priče. Put je fin, lak, bas pravi za one koji su “juče” sa asfalta sišli. Bar je tako meni izgledalo, pa ga sa namerom odabrah tako da on može stromom proći.

 

 

Za razliku od mog, za malo pa romantičnog, prvog kontakta sa Cerom, za maxx-a ovaj dan nije ni malo bio lak! Gume mu asfaltne, put mokar, motor težak, sezona tek praktično počela. Ja se na laganom CRF-u sa “kramponkama” relativno lako spuštam niz stazu, sačekujem maxx-a iza svakih par krivina, snimam mu poruke kamerom za kasnije i naravno sprdam mu se u njima na račun toga sto je spor kao puž! Pojma nemam kroz kakve muke prolazi tih pola kilometra iza mene. Isto kao meni 10 godina ranije, i njemu motor priređuje svakojaka iznenađenja. Baca ga, kliza mu, okreće se. Jedina “malecna” razlika je što je njegov motor duplo teži nego taj moj pre 10 godina.

 

Drži se on junački i podnosi odlično stanje na putu i moje šale na njegov racun. Bar do jednog momenta, kad smo došli do mesta koje se od tad počasno naziva Maxx-ova bara. Ta rupa na putu ispunjena vodom je i dan danas tu, prepoznatljiva i prkosi! Čeka maxx-a da joj se vrati jos jednom! Svideo joj se ukus mlade piletine!

 

 

Pogađjate, a i videli ste sliku iznad. Frejm je pažljivo odabran! Izvini @maxx, ali baš mi se sviđa ovaj frejm! Praktično ćelava asfaltna guma, napunjena blatom, nije dobro podnela udarac u iznenađujuće duboku iako kratku maxx-ovu rupu. Izbacilo mu je motor iz linije. Zveknuo je! 

 

Iako ništa ni njemu ni motoru nije bilo, ja sam mislio da je to to! Gotovo! Nikad vise neće hteti da vozi ni sa mnom, a posebno ne van asfalta. Ono što se upravo odigralo pred mojim očima je bila prilika da maxx izbegne bolest, bila je to vakcina! Ali u njegovom slučaju, umesto da ga ovo imunizuje od bolesti, on je ovim činom bio zaražen!

 

Nije on to još znao, naravno. U meni se virus inkubirao 10 godina. U njemu nesto kraće - godinu dana. Da sam i ja “zveknuo” onomad, ko zna, možda bih i ja brže… No, dok čekamo da virus savlada maxx-a, imam još par pričica da vam napišem.

 

Promenio Decembar 27, 2022 član DjordjeMijailovic

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 27, 2022]

 

On 12/22/2022 at 2:39 PM, abarth_maniac said:

Sledeca scena, otvara garazu a u njoj malecka! Ne ćera, naravno. Nego pomenuti CRF! 

Upecatljiva scena! 

Moram vam malo i ovom motoriću crvenom reći par reči. To sam trebao reći još 2 poglavlja ranije, ali nisam se setio. Pokušajte da zamislite da je opet kasno proleće 2020, vremenski jako blizu scene koju je @abarth_maniac opisao par postova ranije.

 

Dakle motor je u garaži. Tek sastavljen, nije vožen. Pojma nemam šta da očekujem. U teoriji to bi trebalo da je to sve što želim od motora. U praksi - ne znam. Tek treba da otkrijem. Poslednji motor na koji sam seo je Xj6 nekoliko meseci ranije. 

 

Vreme je da se krene u rodni Šabac i da se mašina tamo prebaci kako bi se mogla koristiti za vreme korone kada u gradovima nije moglo da se mrdne iz stana posle, valjda, 17h.

 

Sedam na motor, izlazim iz garaže na ulicu. Prvo skretanje stiže za 50 metara. Ja se borim da skrenem! Ne umem da vozim ovo! Geometrija neverovatno drugačija u odnosu na sve što sam ranije vozio. Kreće osećaj racočarenja, a tek sam 50m presao. Nižu se raskrsnice, približavam se Mostu Slobode. Stvari se ne popravljaju. Počinje blagi, gotovo neprimetni uspon na mostu. Motor se davi u svim brzinama! Razočarenje raste eksponencijalno. Motor ne samo da je kilav nego je i neupravljiv!

 

Do Iriškog Venca sam već smislio tekst oglasa i odredio cenu. Motor ide na oglase čim se dovučem u Šabac! Ne znam samo kako ću objasniti sebi a i ukućanima (ženi) ovu odluku... Nije mi dobro. Zavidim @davidloki koji sad negde tera motorčinu koju je od mene kupio, dok se ja patim sa ovim, možda i pokvarenim sranjcetom! Pauza na Zmajevcu na Fruškoj, slikam se prvi put na terenu. Nema osmeha. Korona frizura je tu. Slika napravljena reda radi i poslata @maxx uz poruku razočarenja!

 

 

Idemo dalje. Nizbrdo ka Mitrovici je lakše, osim što ovoliko motornog kočenja nisam doživeo od kako mi je Yugo zaribao u pokretu! Ma sve je sranje!

 

Iskusni ste vi čitaoci ako ste izdržali ovoliko teksta. Iskusan čitalac zna da posle ovog kukanja i propasti ide nagli zaokret. Priznajem, provalili ste me! A i već sam pisao o vožnji na Ceru, tako da iznenađenja nema.

 

Negde kod Velikih Radinaca ispred mene se otvara jedan običan njivski, ili kako moji Vojvođani (iako ja nisam Vojvođanin, nema razloga da nisu moji i ja njihov) kažu "beli" put. Nije baš bio beo jer je bilo malo kiše dan pre, ali je bio odlična prilika da probam ovaj motor i tu, pre nego što ga odbacim. Pogledajte ga kako sija! Bio bi najbolji u oglasima!

 

 

Posle pravljenja ove fotke, sedam, i krecemo, prva, druga, treća... Ovo kao da nije isti onaj motor od pre 5 minuta! Čekaj, bre! Kako je ovo moguće? 70kmh ide, ne oseća ni on, a ni ja! I dalje ne umem da upravljam valjano, ali ni ne moram! Idem samo pravo i dodajem gas! Rupe ne osećam! Samo leti preko njih! Oooooo pa konačno shvatam! Pa nije do motora, do mene je! Sve vreme u njemu tražim snagu i okretnost xj6 na koju sam navikao, ali sa XJ6 ovim putem ne bih ni 30kmh mogao da idem! *ebeš sad to analiziranje! Pogled pravo, gas, koncentracija pojačana i osmesi sami stižu!

 

Do Šapca sam putovao nekoliko sati duže birajući ovakve puteve i eksperimentišući kako motor izgleda na kojoj podlozi. Otkrio sam nešto novo i bolje je mnogo od očekivanog! Ne smem ni da zamislim koliko poruka sam poslao @maxx da objasnim kakva je ovo mašinčina za makadam!

 

A tek što može da prođe gde ni peške ne može! Šta sve može da se obiđe i vidi ovim motorom! Jedva čekam da prođe period razrade pa da stvarno vidimo dokle ovo može da me odvede!

 

 

 

[maxx 1140 Napisano Decembar 27, 2022]

[DjordjeMijailovic 2620 Napisano Decembar 27, 2022 (promenjeno)]

Poglavlje 6 - Opet Gliga

 

On 12/22/2022 at 10:00 AM, Gliga said:

Dani kada je Gliga tek postajao Gliga

 

Ako ste se zbunili ovo malom vremenskom rokadom koju učinih, probaću da to ispravim. Leto je 2020. Prošao je taj Cer sa @maxx. Naučio sam da vozim novi motor i navikao sam se na njega. @Gliga je već davno postao Gliga...

 

Ček', ček'! Kakav sad Gliga opet? Objasniću!

 

U ovom periodu se pogledalo dosta snimaka domaćih i stranih na temu ovog motora. jedna reč, tj skraćenica se pojavljivala svuda! TET... Nisam obraćao mnogo pažnju na to sve dok jednog momenta ne kliknuh na sajt tog famoznog TET-a (Trans Euro Trail). Skontah šta je i ideja mi zvučala interesantno ali se nisam na prvu povezao sa tom idejom, bar dok ne skontah da na toj stranici postoji i Srbija.

 

 

Listam stranicu i dole, u dnu stranice o Srbiji, iskoči ovaj lik! Čekaj bre, pa znam ovo lice! A znam i taj motor sa slike iznad. Ma daj - nema šanse! To je isti taj @Gliga sa početka teksta! Onaj kog smo upoznali pre 10 godina kad je bolest krenula da deluje. Kakav je to znak sa nebesa! U medjuvremenu su se čitali Gligini putopisi ovde na forumu i s obzirom na slike i priče iz njih, ovo ne može biti loše!

 

Od tog trenutka ova stranica postaje izvor inspiracija za priče koje stižu u narednim poglavljima! Downloadujem track i kreće analiza istog kilometar po kilometar u GoogleEarth! Ko ne zna, u pitanju je kolekcija trackova kroz dobar deo Evrope. Trackovi se nastavljaju između država i sadrže kako asfalt tako i u velikoj meri zabačene puteve i staze. Kroz Srbiju prolazi nešto preko 2000km.

 

Pa ovo je kao stvoreno za mene u ovom trenutku i motor koji imam! Po slikama i oskudnim snimcima sa neta reklo bi se da je CRF za ovo pravljen - i jeste!

 

P.S.

Praktično možete sve ovo gore napisano smatrati jednim debelim uvodom! Putovanja tek počinju i sad znate o čemu će biti reči! 'Ajmo jedan motivacioni lajk, čisto da znam da ima živih pa da pišem dalje  

 

Gligo, izvini na upotrebi tvog lika i dela ovako nenajavljeno. Nadam se da ne smeta!

 

 

 

 

 

Promenio Decembar 27, 2022 član DjordjeMijailovic