misa-pei 5977 Napisano Januar 2, 2021 Drug član, 3008 postova Lokacija: Beograd, Tresnja Motocikl: CBR 1000F - Bedevija Prijavi odgovor kao problematičan Kako bi bilo dobro ove putopise lepo prelomiti, odštampati na nekom izdržljivom papiru i nositi sa sobom na motoru, kad se pođe negde. A može i ovako da se uživa, samo je "memorija pamćenja" slaba da se čovek seti svega kad se nađe na putu. 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 4, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kad' sam se u prethodnom postu već dotakao Kapije Podrinja... Na obroncima planine Povlen, na Debelom brdu, odmah pored magistralnog puta #170 nalazi se "Kapija Podrinja", mesto koje obeležava ulazak u fantastičnu drinsku dolinu. Na vidikovcu postoji izgrađen plato koji je veoma posećen skoro cele godine. Pomenuti put #170 spaja Valjevo i Bajinu Baštu pa je i frekfencija turista poprilično velika. Nastavljamo dalje putem #170 i nailazimo na Bajinu Baštu, jezero Perućac i naravno planinu Taru. Veštačko jezero Perućac je nastalo pregrađivanjem reke Drine za potrebe hidroelektrane Bajina Bašta. Dužina jezera je oko 54Km, najveća dubina je 60m, najuže mesto na jezeru je 150m, dok najšire dostiže 1Km. Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km od brane hidroelektrane „Bajina Bašta“. Najduži, odnosno kanjonski deo jezera okružuje izrazito strma obala oivičena strmim kamenim liticama i kamenim blokovima koji vertikalno poniru u vodu. Zbog strmine obale, dubina jezera na samo par metara od same obale dostiže prosečnu dubinu od 3 do 8 metara. Sredina jezera predstavlja granicu između Republike Srpske, BiH i Republike Srbije. U Bajnoj Bašti put #170 se ukršta sa putem #172 koji uz Drinu dalje vodi ka Mitrovcu na Tari, mestu koje mnogi uzimaju kao početnu tačku za obilazak planine i izlete. Dok se putem #172 penjete ka Mitrovcu nailazi se na prve vidikovce, "Perućac" - na koji svi staju i "Kozija stena". Nastaviće se... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Alex011 156 Napisano Januar 4, 2021 Svrati ponekad, 138 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki Gsx600f Prijavi odgovor kao problematičan @yogibear prijatelju ne znam dal si se ti nakupio duhova ali je mene tvoj avanturisticki duh zaposeo zadnjih par dana svaki slobodan trenutak koristim da citam ovu temu... Svaka ti cast.. Nemam reci kojima bih opisao lepotu fotografija koje pravis, svaka cast samo napred, pratim temu i cekam nastavke.. 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
slave74 5836 Napisano Januar 4, 2021 Drug član, 1370 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: SMC 300 Prijavi odgovor kao problematičan Zamislite kako je ta priroda bila lepa dok nisu napravili vestacka jezera. Ima na starim slikama kanjon Lima blizu usca u Drinu. Kako je to bilo lepo i cisto. Odavno je taj nivo poplavljen zbog Drinskog jezera. Kao sto je i sama Drina unistena na par lokacija. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nafetS 3817 Napisano Januar 4, 2021 Drug član, 1250 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Suzuki Strom 650A, Yamaha XJ600S Prijavi odgovor kao problematičan On 2.1.2021. at 21:22, misa-pei je napisao: Kako bi bilo dobro ove putopise lepo prelomiti, odštampati na nekom izdržljivom papiru i nositi sa sobom na motoru, kad se pođe negde. A može i ovako da se uživa, samo je "memorija pamćenja" slaba da se čovek seti svega kad se nađe na putu. "naterali" smo Yogija da otvori posebnu temu, polako ćemo da nateramo vodu i na tu vodenicu Prvi tiraž poslati u turističku organizaciju Srbije, i svima tamo podeliti otkaze. 4 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Alex011 - hvala puno, drago mi je da ti se tema svidela. Biće toga još, samo mi treba vremena za piskaranje. ---------------------------------- Pored dva "usputna" vidikovca koja sam spomenuo u prethodnom postu, Tara ih ima još 8 (meni poznatih): Banjska stena, Sjenič, Bilješka stena, Crnjeskovo, Osluša, Sokolarica, Janjač i Ravna stena. Svaki je lep i atraktivan na svoj način, bez pogovora, ali ovaj put bih akcenat stavio na prva dva pomenuta. BANjSKA STENA je jedan od najpoznatijih i najlepših vidikovaca u Srbiji. Od Mitrovca je udaljen 6 kilometara i do njega vode 2 obeležene pešačke staze i makadamski put. Naziv vidikovca Banjska stena, potiče od Banjskog vrela koje je izbijalo u njegovom podnožju. Lokalno stanovništvo je vodu sa vrela koristilo i zimi, jer je održavalo istu temperaturu cele godine. Međutim, Banjsko vrelo je potopljeno izgradnjom jezera Perućac. Sa vidikovaca, koji se nalazi na 1065 metara nadmorske visine, pruža se nezaboravan pogled na akumulaciju Perućac, kanjon reke Drine i područje Osata u Bosni. Osat je predeona celina u Bosni, na levoj strani srednjeg toka Drine, poznata kao jako graditeljsko sedište. Majstori iz Osata su gradili po središnjoj i zapadnoj Srbiji veliki broj bogomolja i kuća. Karakteristične po svojoj arhitekturi kuće brvnare na Tari dobile su naziv Osaćanke. Ispod vidikovca se pruža Banjsko točilo, sipar, koji se u 19. veku koristio za transport drveta. Posečeni balvani su otiskivani niz točilo do splavišta gde su se od njih pravili splavovi koje su iskusni splavari spuštali Drinom i Savom do Beograda. Banjsko točilo dugo oko 1.300 metara danas je obraslo rastinjem među kojim se nalazi veliki broj retkih biljnih vrsta karakterističnih za sipare. Nastaviće se... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vezano za prethodni post... SJENIČ je vidikovac koji se nalazi na Crnom vrhu na oko 6 km od Predovog krsta sa kojim je povezan makadamskim putem i planinarskom stazom. Na ovom lokalitetu na 1.444 metara nadmorske visine dominira 12 metara visoka drvena osmatračnica. Neposredno pored osmatračnice nalazi se i popularna terasa, vidikovac napravljen od metalne konstrukcije. Odavde se otvara pogled na šumoviti masiv Tare. Preko sela Rastište i kroz klisuru Dervente pogled dopire do jezera Perućac. Ovom putanjom pre stotinak godina išla je trasa šumske žičare kojom se posečena građa spuštala do Drine, a dalje je transportovana splavovima. U neposrednoj blizini ispod vidikovca su smešteni rezervati „Bilo“ i „Ljuti breg“ koje karakterišu mešovite šume omorike, jele, smrče, crnog bora, bukve, jasike i breze, a malo dalje su rezervati „Crvene Stene“ i „Kremići“. Na desnoj strani se vide Sekulić i vrhovi Gavran, Zborište i Iver. I na kraju, jedna napomena. Nemojte puno skretati i ići van staza... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Poslednjih nekoliko sunčanih dana protekle sezone iskoristih za neki kilometar više, pa me je put tako odveo u Užice. Parkirah motor kod Gradske plaže gde ujedno počinje i pešačka zona. Prvo što sam zacrtao da obiđem je bila legendarna hidrocentrala na reci Đetinji. Nalazi se ispod užičkog Starog grada, a napravljena je 1900. godine i jedan je od simbola grada Užica. To je prva električna centrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi. Po zabeleženim podacima iz 19. veka, sve je krenulo od pekara koji su parnom mlinu u Čačku skupo plaćali brašno, pa su rešili da sagrade svoj parni mlin. Savet su potražili od svog zemljaka Stevana Čađevića, prvog inženjera među Užičanima, koji je u to vreme radio u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije. Odgovor je bio zanimljiv: “Nikakav parni mlin! Uglja nemate, a parne mašine su sklone kvaru. Treba da sagradite mlin koji će goniti vodena turbina. Za pokretanje turbine imate vode u Đetinji više nego što vam treba!” Užički pekari su procenili da je podizanje industrijskog mlina skupa i neizvesna rabota i gradnju su odložili za neka bolja vremena. Đetinjom je proteklo dosta vode dok njena snaga nije počela da se koristi u industrijske svrhe. Zasluga za to pripala je užičkim tekstilcima. Da bi obezbedili jeftin i siguran energetski izvor, akcionari su rešili da za pokretanje mašina u tkačkoj radionici iskoriste vodenu snagu Đetinje. Kao izaslanik Ministarstva narodne privrede, 1898. u Užicu je boravio ugledni profesor Velike škole i pionir elektrifikacije u Srbiji Đorđe Stanojević. Obišao je klisuru Đetinje i mesto na kom je trebalo da se gradi fabrika i našao da u koritu Đetinje ima dovoljno vodene snage za pokretanje turbina i proizvodnju električne energije koja bi pokretala tkačke razboje, a pri tom i osvetljavala grad, a onda je odlučeno da se hidrocentrala gradi. Opremu koja će omogućiti primenu Teslinih principa u radu elektrane i prenos električne energije odabrao je Đorđe Stanojević. S obzirom na veliku težinu opreme koju je trebalo dopremiti iz Beča do Užica, rabadžijska kola vuklo je šest pari volova. Tako nešto, do tada, u Srbiji nije viđeno. Hidrocentralu nisam uspeo da posetim jer je (naravno) bila zatvorena za posetioce. I tu valjda traže neke najave, organizovane grupe... Srbija i turizam. Put koji vodi ka sledećoj lokaciji koju sam planirao da obiđem je zapravo deo trase legendarnog voza Ćire. Na pešačkom putu koji vas vodi ispod starog grada (koji je u fazi rekonstrukcije), kroz tunele i mostove nekada su se nalazile šine uskog koloseka. Užice je od 1912. godine bilo vezano železnicom uskoga koloseka, preko Čačka i Kragujevca sa Stalaćem. Tada su putovanja za Beograd trajala dugo, moralo se prelaziti iz jedne kompozicije u drugu, čekati satima na veze. Poštanske pošiljke su kasnile. Tek tokom prve decenije, posle Prvog svetskog rata, izgrađena je neposredna veza sa Beogradom preko Čačka, Gornjeg Milanovca, Lajkovca i Obrenovca. Sa druge strane, pruga uskoga koloseka tada je produžena od Užica preko Šargana do Vardišta. Tako je Užice bilo povezano sa Sarajevom i Dubrovnikom. Gde god da je „Ćira“ ukidan, meštani su ga gorko oplakali, a naselja koja su gubila pružnu vezu više nikada nisu imala isti život. Uz prugu je cvetala poljoprivreda, jer su seljaci „Ćirom“ nosili sir, mleko i druge proizvode u grad. Zlatiborski seljaci nekada su nosili robu u Sarajevo i uveče se vraćali kući, drugi su bili okrenuti ka Beogradu. Svaka železnička stanica imala je lipu, a pod njom su uvek, u isto vreme, stari ljudi dolazili i palili lule. Po prolasku vozova nameštali su satove, jer su mogli da se oslone na njihovu tačnost, i uopšte, prolasci vozova obeležavali su ritam života. Pre četvrtog tunela nalazi se veliki kameni most koji prelazi preko reke Đetinje. To je ujedno i mesto sa koga se pruža prelep pogled na lokaciju koja mi je tog dana bila primarni cilj za obilazak. Pre mosta silazim sa glavnog puta i nalazim mesto odakle kreće uzani puteljak koji pored samih stena vodi duž klisure. Nakon kraćeg pešačenja, huk vode koja slobodno pada sa visine od 18 metara je sve jači, ubrzo nailazim i na pravi mali raj na zemlji. Nastaviće se... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kao što napisah u prethodnom postu, pravi mali raj na zemlji. U jednom trenutku su se i oblaci razišli pa je usledila prava eksplozija boja i senki. Sa jedne strane mir i spokoj prirode bez (vidljive) žive duše u okolini, a sa druge huk vode koja slobodno pada sa brane. Završio se Prvi svetski rat, Srbi izađoše kao pobednici i napraviše Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja kasnije dobi ime Kraljevina Jugoslavija. Užičani u tim poratnim godinama potrošiše najviše snage i novca na obnavljanje industrije. Brzo pokrenuše razboje u Tkačnici i iskoristiše veliku potražnju tekstilnih proizvoda. Ponudiše tržištu srpsko čaršavsko, šustersko i laneno platno za slamnjače i za pakovanje, frotirske i berberske peškire, cvilih, porhet, brokat, puplin, cvišnu i materiju, nude pamučne šalove i svilene marame, salvete i prekrivače, i najradosnije, bele flanelske pelene. U Užice stižu razni aparati i mašine na struju, potreba za njom se povećava. Užička Tkačka radionica, 1923. uzima u zakup, a 1927. i kupuje, centralu od porodice Atanasković, u klisuri Grot. Godine 1923. rade i na obnovi električne mreže i centrale: probija se tunel od brane do turbine, zamenjuju se generetori, umesto drvenih bandera grade se betonske, menjaju se vodovi i trafostanice. U Turici, kod Ristovića mahale, grade i 1928. godine puštaju u rad novu električnu centralu, za koju je u Sinjevcu podignuta nova brana, “Velika brana”, impozantna sa ogromnim bukovima u kojima Đetinja peni i pokazuje svoju snagu. Hukom i grmljavinom, koji se daleko čuju, postaće jedno od mesta za divljenje i dan danas u Užicu. Užičanima iz mnogih generacija ostaće u sećanju kada je jednom godišnje brana otvarana, obično na Veliki petak, koji se pretvarao u ribolov većine Užičana. Tad se skoro celo Užice sjati na obale Đetinje, obično tu kod “Međaja” i “Tabane”, gde je bila Stočna pijaca. Đetinja je ubrzano nadolazila, nosila i izbacivala ošamućene krkuše, klenove, pastrmke potočare, mrene, crvenperke, lipljane, deverike, čikove, peševe, grgeče, rakove. Užičani sa decom zavrnutih nogavica i rukava su ih sačekivali u reci, hvatali, ubacivali u korpe svih veličina, u vreće pa i u košulje sa vezanim rukavima u čvor, da im neka riba ne pobegne. Ili su te koristili kao vrše, poturajući pod maticu, dok se ne napune ribom. I ne samo ljudi i ptice i živorinje su lovile sa ribama u ustima i kljunovima. A uveče cela varoš je mirisala na riblju čorbu. Nije bilo kuće gde se nije spremala riba na sve moguće poznate načine. Danas hidrocentrala nije u aktivnoj upotrebi, a jezero koriste ribolovci i retki smeli kupači. Mnogi ovo mesto opisuju kao tajanstveno i bajkovito, a huk i grmljavina koji se ovde mogu čuti, nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Jel' neko rekao tajanstveno i bajkovito? Naravno, ja ne bi bio ja kada ne bih prešao na drugu stranu i iz neposredne blizine osetio svu moć Đetinje. Da bi se stiglo na drugu stranu prvo je potrebno sići uzanim i strmim stepenicama koje su sakrivene tik iza mosta sa suprotne strane vodopada. Kada se siđe u podnožje mosta treba naći "skriveno" mesto, odnosno bukvalno se treba provući između kamenog stuba mosta i betonskog stubića koji drži žičanu ogradu. Odatle kreću staze i bogaze kroz gusto rastinje... Pa dalje preko stare klizave cevi... Ubrzo, kroz rastinje počinje da se nazire i brana. I... nagrada za uloženi trud je tu. Verujte mi da slike i par video klipova koje ću postaviti ne mogu dočarati lepotu ovog mesta. Huk i moć koju na tom mestu demonstrira reka Đetinja su fantastični. Nakon što provedoh predivne trenutke na ovom mestu, došlo je i vreme za povratak. Treba prepešačiti nešto više od kilometar ipo do Gradske plaže i motora, pa onda put Beograda, jer dani su sve kraći a noći sve hladnije... Istim putem kojim sam i došao, pun utisaka napuštam ovo predivno mesto. Samo... za razliku od voza Ćire ja ću se ponovo vratiti, obećavam. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ukoliko ste u potrazi za laganom "avanturom" i nesvakidašnjom lokacijom do koje se lako stiže, sigurno ćete je naći u dubini Stopića pećine. Ova prirodna atrakcija smeštena je na severnoistočnoj strani planine Zlatibor, između sela Rožanstva i Trnave, a od turističkog centra udaljena je svega 19 km. Iznad pećine prolazi magistralni put Zlatibor-Sirogojno, od koga je uređena prilazna staza do same pećine. Ime je dobila po zaseoku Stopići, koji pripada selu Rožanstvu. Prva speleološka istraživanja ovog lokaliteta, obavio je naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije, Jovan Cvijić 1909. i 1913. godine. Stopića pećina je rečna pećina, kroz koju protiče Trnavski potok. Početak magije ove pećine počinje njenim ulazom s desne strane reke Prištavice visine 18m. Krečnjački sloj u pećini datira iz perioda triasa i debeo je preko 100 m, dok je klima u pećini pod uticajem spoljašnje klime. Stopića pećinu čine pet celina: Svetla dvorana,Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Bigrene kade, svojom specifičnošću predstavljaju zaštitni znak pećine, nastale su taloženjem krečnjaka. To su udubljenja do 7 m dubine oivičena kamenim zidovima, odnosno vijugavim, rumenkastim bigrenim naborima u njima se nakuplja voda, koja se kaskadno preliva iz kada. U rečnom kanalu postoji vir, ispod koga nastaje bigreni tobogan, koji prelazi u bigrene kaskade, između kojih su bigrene kade i „džinovski lonci“. Voda se sliva niz kaskade, stvarajući slapove, pri malim vodama, dok se pri većim vodama formira jedinstven vodopad, čija je visina 9,44 m. Kažu da se od zaglušujućeg huka vode ne može čuti sagovornik. Kao sa neba sručuje se zapenušana vodena masa, vodopad koji je nazvan „Izvor života“. Kao što se vidi na fotografijama ja sam pećinu obišao u sušnom periodu, tako da nisam imao sreće da vidim (uslikam) vodopad i kade sa vodom. Uprkos tome mesto mi se izuzetno dopalo, a atmosferu ću pokušati da vam dočaram, kao i obično, fotografijama. Inače, Stopića pećina je najposećenija atrakcija na planini Zlatibor. Ulaznica košta 250 din. Nastaviće se... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 6, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Nastaviće se... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 7, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodna dva posta... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 7, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Stene prekrivene mahovinom i voda koja se probija kroz njih praveći brzake, čine impresivnu sliku ove oaze netaknute prirode. A kao kruna svega - vodopad! Mlaz vode koji pada sa oko 20 m suvereno dominira ovim prostorom... naravno, u pitanju je Gostiljski vodopad. Ko se odluči da poseti Stopića pećinu o kojoj sam pisao u prethodnim postovima, prava bi šteta bila da ne poseti i Gostiljske vodopade koji su udaljeni svega 12Km i nekih 25Km od samog centra Zlatibora. Voda je prilično hladna, ali stojeći sa strane imate mogućnost da osetite efekat hladnog tuša koji je idealno rashlađenje po letnjim vrelinama. Izaberite mesto koje vam najviše odgovara (bilo na nekoj od stena ili na travi oko vode), prepustite se užitku, zaboravite na svakodnevnicu i predajte se prirodi. Ukoliko nastavite put rečnog toka, nailazite na nove celine brzaka, slapova i manjih virova i vodopada. Svaki kutak jedinstven je na svoj način i što je najvažnije, lako su pristupačni. Spoj vode, kraškog kamena, starih stabala, mostića koji povezuju ove celine - sve skupa veoma primamljivo. To će vas podstaći da nastavite dalje, sve do mosta preko reke Katušnice. I nakon dela punog dinamike, zvukova i okrepljujuće buke vode, sledi mirna seoska reka Katušnica, bogata ribom. Primetih i male parkiće, igraonice za decu, kao i deo gde je (uz pomoć instruktora) moguće jahati konje. Sve u svemu, veoma uređeno i lepo mesto vredno posete, cena ulaznice je 200 din. Nastaviće se... 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 7, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 7, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kad' smo već na Zlatiboru... Zlatiborsko jezero je malo veštačko jezero, svojevrstan dekor turističkog naselja "Kraljeve vode" na Zlatiboru, izgrađeno 1947. godine, u samom centru naselja. Zovu ga i Zlatiborsko more. Dugo je 150m, široko 50, a puni ga planinski potok Obudovice. Leti se pretvara u kupalište, moguća je vožnja čamcima i pedalinama, dok se zimi obično zaledi, pa je moguće klizanje. Svima dobro poznato jezero (naravno) nisam spomenuo zato što je Bog zna kakav turistički kuriozitet. Rekonstrukcija jezera je završena pre nekoliko nedelja, pa mi je ideja bila da postavim fotke za one koji možda nisu bili u prilici da ga vide u novom izdanju. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Januar 7, 2021 Drug član, 2105 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Malo nize od Gostiljskog vodopada (bas pod mojom livadom) postoje dva vira u kojima se veoma rado kupam. Jedan je manji i zovemo ga "kod crnog kamena", jerbo ga odlikuje veloka crna kamencina sa koje sam skakao u vir. Drugi vir zovemo "Draginin vir". prica kaze da se neka nesretna Dragina (zbog ljubavi) tu utopila. Ovaj vir je veci. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 9, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Bruno 68 - šta god da imaš u tom kraju (vikendicu, imanje...), zavidim ti onoliko jer predeli su fantastični! ------------------------------------ Jedan od bisera Ovčarsko-kablarske klisure je svakako bajkoviti Banjski ili Dučalovački potok. Potok izvire u selu Dučalovići i spušta se strmim stranama Ovčara, da bi se ulio u Zapadnu Moravu. Ovaj bujični potok, već godinama privlači brojne turiste, a njegovi slapovi i sedimentne stene koje ga okružuju stvaraju nesvakidašnji prizor. U gornjem toku potok sabira više malih izvora i potočića. Posebno je atraktivan deo potoka na kilometar uzvodno od ušća, koji u jednom delu ima odlike kanjona. Tu se, na dvadesetak metara iznad korita, nalazi i slabiji kraški izvor ispod koga je nataložena bigrena terasa sa nekoliko metara visokim terasnim odsekom na kome je taloženje sige i danas aktivno. Tako se formira veliki broj malih slapova i bigrenih kada. Na ovom potoku u maju 1815. godina Turci su razbili srpski zbeg, koji se krio duboko u šumi. U donjem delu radile su brojne vodenice potočare, među kojima je i ona manastira Sretenje. Od Ovčar banje uzbrdo vodi dobar makadamski put kojim je moguće stići do proširenja koje se koristi kao parking. Na tom mestu postoje putokazi gde ujedno počinje i "kozija staza" nizbrdo kroz šumu. Od potoka vas deli nekoliko stotina metara, ali da napomenem da su staze oko potoka izuzetno uzane i klizave pa treba povesti računa. Manastir Blagoveštenje ⇩ 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 9, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Jedne maglovite ali tople nedelje sjurih se do Čačka jer mi je primarni cilj bio vrh Kablara (889 MNV) sa koga se pruža fantastičan pogled, pre svega na uklještene meandre Zapadne Morave. Preko puta kao na dlanu nalazi se Ovčar. Planine Ovčar i Kablar čine nadaleko čuvenu Ovčarsko~Kablarsku klisuru dok između njih protiče reka Zapadna Morava. U okolini Kablara sa obe strane Morave nalazi se čak 11 serdnjovekovnih svetinja. Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde 1307—1309. godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama ili okolo manastira. Nažalost, ovu vožnju odnosno posetu Kablaru sam prvi put spomenuo ali u negativnom kontekstu, odnosno u temi "Bahati mamlazi" gde sam i postavio kratak video. Nakon toga sam dobio par poruka sa pitanjima u vezi lokacije odnosno dokle se može doći autom ili motociklom. Da ne bih odgovarao ponaosob, postaviću odgovor ovde u temi, možda još nekome posluži. Na mapi koju postavljam se vidi obeleženo mesto odnosno račvanje puteva kod domaćinstva "Čvrkić", tu većina ostavlja vozila dok manji deo produži još stotinak metara uz makadamski uspon i to je to što se običnih automobila i niskih motora tiče. Tu sam i ja ostavio motor, odatle ima oko 800m pešačenja do najviše tačke kablara, odnosno vidikovca koji je nekoliko desetina metara dalje. Bilo koji enduro uz malo veštijeg vozača može da izgura makadamski-kameni (požarni) put do vrha ali... znaci zabrane, puno turista, dece (pogotovo vikendom)... na vama je. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 9, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na četvrtoj i petoj strani ove teme pisao sam o Oplencu i memorijalnom kompleksu karađorđevića. Međutim, vidim da sam samo spomenuo Kraljevsku vinariju ali da sam prevideo da je i predstavim. Možda nekome i bude zanimljivo. Kraljeva vinarija i vinogradi se nalaze u podnožju Oplenca, u Topoli, kao jedna od najstarijih vinarija u Srbiji. Osnivač vinarije je kralj Petar I, iako najveće zasluge za razvoj vinarstva i vinogradarstva pripadaju njegovom nasledniku kralju Aleksandru I. Predeo oko Topole i Oplenca od davnina je bio poznat po uzgajanju kvalitetne vinove loze i odličnih vina. Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza. Stari Rimljani su susednom selu i bregu u nastavku Oplenca Vinča, nadenuli ime Vincea po kvalitetnom vinu koje je dobijano od izrazito ukusnog i mirisnog grožđa. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine u putopisu Bertrandona de la Brokijera burgunijskog putopisca i činovnika na dvoru Filipa III Dobrog. Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti. Stoga ovaj kraj s ponosom krasi titula prestonice srpskih čokota. U okviru svog nadaleko poznatog imetka u Topoli, još je Karađorđe na padinama bliže vrhu Oplenca zasnovao plodonosne vinograde. Knez Aleksandar se ozbiljnije posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Kralja Petra I u ove krajeve. Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1500 hektara vinograda. Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja, Kralj Petar I je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Kralj Aleksandar I nastavio poduhvat svog oca i dede, osnovavši vinariju 1931. godine i zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Vremenom su nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze. Kraljevski vinograd je postao rasadnik kvalitetnih sorti koje su potraživala ogledna dobra, poljoprivredne škole i domaćinstva. Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova. NASTAVIĆE SE... Tri bureta koja su na slikama ispod je kralj Aleksandar Karađprđević dobio na poklon od naroda Kraljevine Jugoslavije. Na svakom buretu je izrezbaren deo himne... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 9, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nastavak prethodnog posta... U okviru vinarije postoji jedinstvena kolekcija vina na Balkanu iz doba Karađorđevića, koja se više od osam decenija čuva na 12 m dubine u kraljevskom podrumu na Oplencu. Vinoteka, koju danas čini oko 280 flaša iz doba kada su srpski kraljevi u Topoli gajili lozu i proizvodili vino. Međutim ova vina nisu na prodaju zbog amaneta kralja Aleksandra, koji je u dvorskim knjigama ostavio zaveštanje da se ”nikada ne prodaju, već da budu ostavljena za istoriju”. Vina u ovoj kolekciji nalaze se pod ključem na drugom nivou ispod zemlje. Smeštena su iza rešetaka na metalnim policama. Najstarije je „žilavka” iz 1931. godine, a najmlađe vino je iz šesdesetih godina 20. veka. Veruje se da su neke od ovih boca lično arhivirali srpski kraljevi. Vina su u flašama izrađenim u tri veličine, sa utisnutim kraljevskim grbom u staklu. Boce su naručivane iz Italije i Češke, a etikete su ručno rađene i danas zbog svoje krhkosti ne smeju ni da se dodirnu. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 10, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan „Kraljevstvo beloglavog supa“ Specijalni rezervat prirode "Uvac" je prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. prirodno dobro I kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije. Okružen je planinama Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m. Posebna vrednost kanjonskih delova doline su uklješteni meandri. Rtovi meandara u okolini sela Lopiže imaju relativnu visinu od oko 100 m. Meandri Uvca su već prepoznatljiva slika iz jugozapadne, ali i cele Srbije. Uvac je reka u Srbiji koja protiče između planina Zlatibor i Zlatar i predstavlja južnu granicu planine Zlatibor, te severnu granicu planine Zlatar. Na njemu su izgrađene HE Kokin Brod i HE Uvac i tri veštačka akumulaciona jezera: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Uvac je glavna pritoka reke Lim. Nekoliko poslednjih kilometara, reka Uvac predstavlja granicu između Srbije i Bosne i Hercegovine. Specijalni rezervat prirode "Uvac" izdvaja prisustvo oko 130 vrsta ptica. U najznačajnije spada beloglavi sup – jedna od dve preostale vrste lešinara koje se danas gnezde na području Srbije. Beloglavi sup je vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila i do 3 metra što ga čini moćnim letačem čiji let su istraživali i naučnici - aeronautičari i primenjivali pri konstrukciji letelica. Njegova uloga u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva - isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini ''prirodnu reciklažu''. Ova retka vrsta nakon Drugog svetskog rata je bila pred izumiranjem. Zahvaljujući entuzijazmu lokalnog stanovništva i ornitologa Biološkog instituta iz Beograda i proglašenjem Specijalnog rezervata prirode "Klisura reke Uvac", 1971. god. beloglavi supovi su sačuvani od potpunog izumiranja. Ipak, 1990. godine na teritoriji Uvačkih jezera preživelo je samo 10-ak jedinki beloglavog supa. 1994. godine organizovano je hranilište Manastirina, na koje se iznose tela uginulih životinja koja su isključiva hrana ove vrste. Doslednim sprovođenjem programa ishrane godišnje se u "restoran beloglavih supova u prirodi" iznese oko 250 tona hrane i klaničnog otpada i pre svega zalaganjem čuvara zaštićenog područja zaposlenih u Rezervatu Uvac , brojnost beloglavih supova se do danas povećala na oko 110 gnezdećih parova (u kanjonu Uvca i kanjonu reke Mileševke), odnosno 450-500 jedinki. Tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptica postala najveća na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi. Fotografije sam napravio sa vidikovca "Molitva" (1247 m.n.v.). Do njega je moguće stići makadamskim putem koji nije pogodan za niže motocikle. Na završetku makadamskog puta (gde se ostavljaju vozila) nalazi se ograda sa kapijom koja pripada privatnom imanju. Kroz priču, gostoljubljivi domaćin mi reče da nema ništa protiv da ljudi ulaze i idu do vidikovca iako ima "svakakvog sveta". Kaže da bi bio presrećan kada bi svaki deseti posetilac kupio bar jedno parčence kvalitetnog domaćeg sira koga ima u ponudi. Obično, ko poseti ovo predivno mesto, vraća se ponovo. 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 10, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon što sam u jednoj od tema postavio par fotografija na kojima je popularni tunel u kome je sniman film "Lepa sela lepo gore", dobio sam nekolicinu poruka sa pitanjima u vezi lokacije. Da ne bih odgovarao na poruke ponaosob, u sledećih nekoliko postova ću (zbog lakseg pregleda) pokusati da prenesem svoje utiske, jer je celokupno područje Manastira Mileseva (koje obožavam) kao zaštićeni prirodni, kulturni i istorijski kompleks idealan za vikend obilazak i laganu avanturu. Manastir Mileševa Manastir Mileševa je mesto od kojeg možda prvo treba krenuti u obilazak. Posle Studenice, jedan je od najpoznatijih srpskih srednjovekovnih manastira udaljen nekih 6 km od Prijepolja. Veoma je posećen i popularan među znatiželjnim turistima i vernicima. Manastir je kao svoju zadužbinu podigao kralj Stefan Vladislav u 13. veku i u njoj je i sahranjen. 1543. godine je u manastiru otvorena prva srpska štamparija kupljena u Veneciji za 2000 dukata. Dukate su sveštenici zaradili prodavši u Dubrovniku 4700 ovaca namenjenih za izvoz u Italiju. Međutim, manastir je najviše poznat po tome što su u njemu bile položene mosti Svetog Save, koje su turci u 16. veku preneli u Beograd i spalili na Vračaru sa namerom da unište njegov kult, dok su najveće umetničke vrednosti ovog manastira njegove svetski poznate freske. Nakon osam osmanlijskih rušenja i skrnavljenja, manastir je i dalje zadržao svu svoju lepotu Iako se mogu videti mnoga dela koja se ubrajaju u najznačajnija Evropska ostvarenja srednjeg veka, daleko najpopularnija je freska "Beli anđeo", delo nepoznatog autora. Na njoj je prikazan Arhangel Gavrilo koji prstom pokazuje na prazan Hristov grob, odnosno na mesto Hristovog vaskrsnuća. Napomenuo bih da sam fotku freske preuzeo sa interneta, jer je slikanje unutar crkve bilo zabranjeno pa sam se toga i pridržavao. Zanimljivost vezana za ovu fresku je da je u prvom satelitskom prenosu video siglala izmedju Evrope i Amerike 1962. godine medju prvim kadrovima zapravo emitovana slika freske Belog andjela iz Mileševa, koji je širom sveta bio prepoznat kao simbol mira. Takođe, uz pomoc Evropske Svemirske Agencije Mileševski andjeo se bukvalno vinuo u nebo putem signala koji je poslat u svemir, kao poruka mira ka potencijalnim nepoznatim civilizacijama. Donacija ruskog biznismena - zvono teško 9000 kg, prvo po veličini u Srbiji (6200 kg je teško glavno zvono na Hramu Sv. Save na Vračaru). Ko se bude odlučio za posetu manastira Mileševa, uz malo sreće, moći će da poseti i riznicu, odnosno manastirsku izložbu raznih vrednih eksponata. Rekoh uz malo sreće, jer je temperatura izložbenog prostora kontrolisana pa se posetioci puštaju periodično i u manjim grupama. Meni, možda najupečatljiviji eksponat je žezlo (štap) Svetog Save. U manastiru je moguće i konačiti (prenoćiti). Manastir ima istočni, stari i caričin konak. Osim što su im pozicije drugačije unutar manastirskog kompleksa, za razliku od prva dva caričin konak ima samo jednokrevetne sobe i pozicioniran je nad samim ušćem reke Kosaćanke u Mileševku. Pretprošlog leta me je prenoćište u manastirskom konaku koštalo 1000 din. Sobe su izuzetno čiste, uredne i svaka ima svoje kupatilo. Peškiri, gel za tuširanje i papuče su obezbeđeni, tako da onaj ko reši da prenoći o tim stvarima ne mora da razmišlja. Još jedan detalj. Pošto motorom ne može da se uđe u manastirski kompleks, odnosno da se priđe do samog konaka, potrebno je parkirati na parkingu ispred manastira. Ukoliko je neko možda na proputovanju i ima natovaren motor, nema potrebe da sve skida ili brine za stvari, jer je odmah tu na kapiji 24h prisutan dežurni policajac u civilu. Nastaviće se... 13 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 11, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Tunel iz filma "Lepa sela lepo gore" Prijepolje sa svojom okolinom je bilo deo veoma prometnog rimskog trgovačkog puta koji se protezao od Dubrovnika do Carigrada. Turci su ga zatim koristili uglavnom za svoje karavane, dok se 1945. godine nakon završetka rata došlo do ideje da se na delu starog karavanskog puta napravi moderan prioritetni put. Magistrala je trebala da povezuje dolinu reke Lim sa Pešterom i da u mnogome olakša život lokalnom stanovništvu. Nakon mnogobrojnih odlaganja svečano otvaranje je bilo zakazano za 1982. godinu, međutim od planiranih 12 probijeno je 9 tunela i na tome se stalo... Cela priča oko nezavršene "slepe" magistrale i napuštenih tunela, kao i istiniti događaj za vreme rata u Bosni koji se odigrao 1992. godine kod Višegrada u tunelu "Brodar", na ušću Lima u Drinu, poslužili su reditelju Srđanu Dragojeviću da snimi svima vec dobro poznati film: "Lepa sela lepo gore". Tunel u kome je sniman film nalazi se nedaleko od manastira Mileševa i prvi je u nizu na nezavršenom putu. Od manastira Mileševa do račvanja (početka makadamskog puta) potrebno je svega par minuta vožnje. Makadamski put vodi pravo ka tunelu, dok asfaltni koji skreće desno nizbrdo vodi ka ribnjaku i restoranu "Kanjon". Ja sam uspeo motorom da se probijem preko raznih kamendžura i dođem do samog tunela. Usled učestalih odrona nekada to i nije moguće, pa se do tunela može stići jedino peške. Na moju veliku žalost, nisam sreo ni teta Đanu ni Drekavca . Brundanje položenih cilindara potpomognutih Akrapovićem, bilo je jedino što je među napuštenim zidinama remetilo mir i spokoj okoline. Drekavčev tunel danas izgleda ovako... Nastaviće se... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15472 Napisano Januar 11, 2021 Drug član, 1776 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kanjon Mileševke Mileševka je jedna od manjih reka čiji kanjon pleni lepotom, dubinom (na pojedinim mestima i preko 300 metara) i netaknutom divljinom, što je zapravo njeno glavno obeležje. Sam kanjon je dugačak oko 10 km i njegov deo oni hrabriji i u boljoj kondiciji mogu prepešaciti stazom usečenom u stene. Staza kreće od sela Međani a završava se nedaleko od Mileševske tvrđave. Staza je na pojedinim delovima veoma uzana, negde čak i oko pola metra, dok je sa druge strane ponor dubok oko 100 metara pa se ne preporučuje solo posetiocima. Pogled koji se pruža sa ulaza u prvi tunel o kome sam pisao u prethodnom postu. Za one koji žele da naprave manji krug, obiđu okolinu i siđu do same reke predlazem da krenu od vec pomenutih tunela. Kao sto sam napisao u prethodnom postu, u prvom tunelu do kog se dolazi iz pravca manastira sniman je film "Lepa sela lepo gore". Slepa magistrala nastavlja dalje i završava se bukvalno u stenama, samo uzana staza nastavlja dalje i nije za one koji se plaše visine. Za one koji žele da siđu u kanjon, na zidu jednog tunela je jasno nacrtana strelica koja pokazuje stazu koja vodi ka reci. Od prvog tunela pa do strelice (staze) je potrebno oko 20-25 minuta pešačenja. Po preporuci ljudi koji se bave planinarenjem, samo korito reke možete obići u rasponu od nekoliko stotina metara, dok je za dalji obilazak potrebno ozbiljnije planinarenje jer se nailazi na veće stene i nepristupačan teren. Ko se bio odlučio za obilazak tunela i silazak u kanjon, treba da se vrati istim putem nazad do račvanja makadamskog i asfaltnog puta. U odlasku ili povratu sa slepe magistale mogu se videti pećine isposnice Svetog Save, uklesene u litice na čijem se vrhu nalazi stari grad - tvrđava Mileševac. Sveti Sava je u pećinama provodio dosta vremena gde je pisao sam ili sa svojim učenicima. Pored Savinih pećina, postoje i impozantne pećine isposnice monaha koje se nalaze na teško dostupnim mestima. Po dolasku na pomenuto račvanje asfaltni put vodi nizbrdo do restorana i ribnjaka "Kanjon". Tu je moguće videti i mapu na kojoj su prikazane staze koje vode do pećina isposnica, Savine vode, džamije u Hisardžiku i do same tvrđave. Sve staze su dobro obeležene tako da ne postoji mogućnost da se zaluta. Nastaviće se... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Markone88 4762 Napisano Januar 11, 2021 Drug član, 1548 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Čekam Zlatkovog Bandita Prijavi odgovor kao problematičan @yogibear hvala za ovo. Tu je moje selo, Aljinovići, blizu Medjana, a u Medjanima imam kumove. Prelepa netaknuta priroda 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
