Bilo ga u prodavnici u kraju kod mene.

Ja sam veliki zagovornik učenja pogotovu kad se ima šta i od koga. Prošao sam BJB kurs odmah po sedanju na skuter, da ne linkujem sad, i zahvaljujući naučenom sačuvao glavu, kasnije uznapredaovao daljim obukama i ako bude prilike nastaviću i dalje. Bez obzira na svoje dugogodišnje automobilističko iskustvo bez udesa čak i na trkalištima i ličnog ubeđenja da sam perfektan vozač, nakon kursa sam tek zaključio da nisam imao pojma ne samo sa tehnikom vožnje na dva točka nego čak i neke segmente specifične za motorcikl verovatno nikad nebi skapirao kao nakrivo samouk i kako su me pogrešno učili ulični učitelji.. Jednostavno, upaliti,krenuti i zaustaviti se bez gašenja motora ne znači ama baš ništa odnosno to nije nikakav odraz znanja. Zabluda je takođe da se dugogodišnje vozačko iskustvo na dva točka smatra više nego dovoljnim a potpuno je suprotno. Na osnovu učešća u sličnom projektu tvrdim da jer neznanje stopostotno čak i u osnovnim pojmovima a kamoli u zahtevnijim, ali je očigledno problem suočiti se sa činjenicom da niko nije sveznajući i spustiti svoju sujetu. Neprijatno sam iznenađen malim odzivom čak i među početnicima kojima je sigurno naj potrebnija edukacija čak i ako ima besplatno učešće pokriveno sa moje strane. Iznos kotizacije je simboličan i uz besplatno angažovanje svih ljudi, kurs bi inače trebao da košta višestruko a dobijeno je ne merljivo, odnosno nema cenu kad je glava u pitanju, svi bi je platili al tad kad bude kasno na žalost.

Poštovani (vama najveće izvinjenje za (ovo) kašnjenje), Na papiru bi 10W-50 sintetička ulja trebala da budu idealna ali ne mogu da se složim sa kolegama (hemičarima) iz laboratorije. Eventualno bi Silkolene V-Twin 10W-50 moglo da bude idealno ulje, ali ako do sada niste koristili sintetička ulja, onda i nemojte sada). Po meni bi "teška" mineralna 20W-50 ulja bila idealna (API SG ili više). V-Twin 20W-50 na primer. Ili Comp 4 20W-50 (PS). Da ne bude "čista" reklama za Đuntu, Motul 3000 20W-50 je takođe dobro rešenje. Elf Moto 4 PRO 20W-50 (novija verzija, API SG/JASO MA) bi bilo neko dobro "ekonomično" rešenje. Naravno i druga 20W-50 ulja poznatijih proizvođača. 20W-50 je dovoljno dobro za temp. iznad -5 (u principu, oštrije gledano do prvih mrazeva ali mali minus neće smetati), pa je 10/15W-50 (Sint./PS) verovatno bolje za niske temp. (koliko sam shvatio ovde to nije slučaj). Pozdrav! Džaba reklama ako roba ne valja, iako lično zaintersovan objektivno se rukovodim, nemam dirktno lično iskustvo, jedno pa drugo ulje, ali sam probao tuđ BMW-a sa Motulom 20-50 i lepo radi, već sam to izneo u nekim od predhodnih postova.

Ja sam obećao da ću donirati kotizaciju za jednog polaznika, uslov je da ima vozačku dozvolu za motor,(skuter), do godinu dana, znači baš početnik, ko hoće i ispunjava uslov nek se stavi na spisak i nek mi samo javi na pp da uplatim novac.

Predpstavljanje ko i mašta nemaju granice u svakom pogledu, a činjenice su te. Ne znam sa koliko je išao, tek će ekspertiza da pokaže, sigurno nije tih 30-40 al nije ni ne znam kolko, moj je zaključak da ponašanje tog motora nije bilo kako je očekivao jer se vlasnik nije žalio ni na šta osim na dotok goriva, nije okrenuo slavinu dobro i zbog toga došao na reklamaciju. Ulica je tu suva, široka, ravna, nema ni jednu negativnu anomaliju, mada je sve moguće, očevici navode da je jednostavno ispravio krivinu. Agresivna vožnja može da bude i pri malim brzinama sa kojih se isto pada i može izginuti, rizik se povećava sa porastom i samim tim su tehničke performanse zahtevnije al to ne znači da nisu potrebne pri malim, i pri 50 na sat postoji zaustavni put a i 10 cm kraći može spasiti glavu. Da li će pokretač teme da oseti razliku ili neće ili ma ko drugi je manje bitno, činjenično se menja geometrija motora, možda na bolje a možda i na lošije, što uz lošu gumu osetno poveća promenu performanse u iznenadnim sitacijama. Od dva zla naravno da je izbor manjeg, al postoji i pravi. Drugar je izašo na par stotina metara probne vožnje gde je inače isprobavao posle servisa, nikad ga nisam video bez kacige al tad mu se tako sćefilo, da ju je imao, sad bi cirkao pivo i primao potpise na gips.

Naravno, besmislenost je prisutna u nagovoru da se vozi bajata guma a da se novac umesto kupovine nove potroši u kafani simbolično. Mene baš briga ko će da vozi šta i kako al je nedopustivo da se i drugima savetuje isto. Moj prijatelj po mom nedovoljnom saznanju nije mogao da skrene il mu je motor isklizo, za obe predpostavke je moguć uzrok ili bajata guma koja nije držala kako bi trebalo, a može da bude i niža zadnja koja pomeranjem predtraga smanjuje upravljivost što sam naglasio u prvom učešću u ovoj termi, ali da se korekcijom prednjeg vešanja može dovesti ukupna geometrija u fabrički projektovanu ili približno njoj, znači nisam apriori protiv takve montaže već samo dodajem. Drugar je bio skroz svestan dok je ležao na trotoaru i do dolaska u bolnicu, nalz lekara ne kazuje da je imao srčani udar tako da je tvoja predpostavka malo verovatna. I zadnji točak koči, nek je i metar na 20m kraći zaustavni trag pa to može da sačuva glavu. Ja razumem želju i ponekad nužan izbor između dva zla manjim, tačno je to sve što si naveo, terao sam i sam automobile na platnu al nikako to neću drugom da preporučim iako sam činio bez posledica imajući sreću koju drugi možda neće imati. Slažem se da neko nešto neće da oseti, da uz svesnost nedostataka će oprez biti pojačan, da neće jurcati itd, ali ko što rekoh, đavo nikad ne miruje i samim tim predostavke, valjda neće, nisu prihvatljive. Sedanje na motor je rizik svakao, ali nije isto svesno povećati il ga smanjiti bilo kojim načinom, ja predlažem da se suzdrži neki period i novac za gorivo, kafanu itd. prištedi i ostatak sezone odvoza u punoj tehničkoj bezbednosti.

Dakle, teraju nas da tablice skidamo i stavljamo u kofer i da nalepnice nosimo u novcaniku... Ja sam splavar i nekad su nam pisali kazne za automobile pored svojih splavova a taj deo priobalja je plavan i smatra se koritom Save, naravno nije cele godine pod vodom, leti ga mi održavamo, sejemo travu, šišamo, ..., skidao sam tablice nebrojeno puta, to je bila prva radnja po dolasku.

Treći dan mi drugar leži u komi, seo je na motor radi probnog kruga posle servisa urađenog pre nekoliko dana i bukvalno na ulici ispred svoje garaže doževio strašan udes svojm krivicom, iz nepoznatog razloga je ispravio put i udario u automobil iz suprotnog pravca u desni far a nije imao kacigu, kao, par stotina metara, prva,druga,treća,... Vozi motore bar 40 godina perfektno, prepun iskustva, tuda prolazi svaki dan po tridest puta al đavo ne da mira bez obzira koliko čovek znao il bio svestan. Subjektivno nikako ne može biti ispred objektivnog, zapažanje je jedno a činjenice sasvim drugo. Nova guma košta 100-150€ predpostavljam, spominje se kolektivno piće, pa koliko vredi tih kafana naspram glave. Koliko li sam puta video da se ima za roštilj vožnju i više tura pića za društvo a šatro nema za ono bitno i što se ne vidi. Ne dešavaju se nesreće svaki dan, postradali drugar ne znam da je ikad imao nezgodu, čak ni čuo da je prošao kroz iglene uši, moj zaključak je da probani motor nije bio sasvim tehnički ispravan, pošto je bio kompletno servisiran , nužno se nameće da pneumatici nisu bili adekvatni a on je to prenabrego, serviser je nižeg cenovnog ranga i uglavnom mu nisu dolazili top motori. Lokalni očevici navode da nije čak ni išao brzo, odnosno sporije nego što uobičajeno prolazi svojim motorom, nije bio alkoholisan. Nesreće iz čista mira nisu baš bez razloga. Neću više da se mešam i protivurečim, svako svoju glavu na kraju sam pazi.

Bome lepo cepanje.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/109099-%C4%91unta-prodaja-ulja-maziva-itd/#entry1745120

Naravno, pre neki dan sam balansirao nekoliko točkova za trku na Tari, jedan je zahtevao teg od 22,5 grama a raspodela je na 5, imam olovni ali nije lep, i uprkos tolerantnosti vlasnika nalepli smo jedan od 5 na nekom potirućem mestu i dobili savršen balans. Nedavno sam radio animciju balans/debalansa sa tegićem od 5 grama, postaviću je valjda na Youtube, pri istoj inicijalnoj sili, 5 grama, tačno balansiran točak se okrene skoro 3 rotacije i zaustavi meko, a sa debalansom od 5 grama do nekih 240° i onda počne da se klati levo desno dok se ne smiri što plastično dokazuje negativnost ne uravnoteženosti.

Subjektivni osećaj je samo to, neko nešto ne oseća, gluv ko top što se kaže i džabe 4 različita muzičara. Ne postoje džabe test vozači u trkaćim timovima a mislim da niko nikad nije bio šampion, nasuprot, poznato je da Kimi Rajkonen ima najbrži refleks, bar je imao, al ne pravi razliku subjektivno između mekih i tvrdih guma iako vidi da brže ide sa jednim. Imam i ja anegdote iz trkaćih štala a i sam sam bio podložan ko momak,( nova đunta, a nije), požali se šampion da nešto nije naj naj, a pošto naravno jeste, gurne se motor iza cirade i popuši cigara, "evo, sad je kako hoćeš, i šampion opet šampionski odvoza. Subjektivno predubeđenje jeste moćno ali se previše vrednuje kad su negativnosti u pitanju, tj. toleriše se isuviše. Moj stav je da ako nešto treba da bude tačno da to i bude bez obzira osećo neko to ili ne i vrlo sam arogantan kad neko "ne osećajnost" koristi kao argument.

I sta je tvoje misljenje ? valja li ili ne da se stavi ? Motor se ne ponaša isto u smislu upravljanja, sa i bez suvozača i valja se podešavati bar za duže ture a kad se to ne učini, biti svestan različitosti. Možeš da meteš nižu gumu pozadi ali bi valjalo da nekako spustiš prednji kraj analogno tome, ne mora toliko jer zbog krakova nije jednak uticaj promene iste visine napred i pozadi, ne mogu iz glave bliže da pojasnim, ima po netu programčića koji simuliraju svaku promenu. Takođe sam radijus balona nije isti što ne znači ništa apriori, može biti da bolje leži al može i suprotno, merodavno iskustvo bi bilo poželjno imati. Guma iz 2007 više nije za bezbednu vožnju i bez stručnog atesta na zapadu nije dozvoljena za upotrebu, kod nas nije moguće uraditi ekspertizu, lično je ne bih vozio.

Visina guma utiče direktno na geometriju prednjeg vešanja i samim tim se projektuje na upravljivost.

Funkcija oslonca nije bitna već alat, odnosno osovina, a koliko sam pročito nemaš je. Rizik greške ne postoji ko kod elektronske mašine a popravnog nema, više puta sam auto gume vraćao odmah vulkanizeru zbog vibracija iako je na moje oči bilo u redu, očitana vrednost tega stavljena na tačno mesto, ponovo zavrćena i debalans 0-0, očigledno postoji nepredvidiva falinka, ne znam smislenije objašnjenje. Analogno tome je sinhronizator, nema tačnijeg od diferencijalnog, vagres creva, pa tako i dobar statički balanser. Sa mojim alatićem u cugu postižem osetljivost ispod 0,24 grama kolko se sećam, a kad hoću da ispicanim, 0,1 gram, mada nakon već neke prakse po praćenju rotiranja prepoznajem gde sam unutar te dve granične vrednosti, naravno težim apsolutnoj što je zbog izbora tegića često vrlo mukotrpno napraviti jer mora tegić ručno da se brusi i premerava. I da dodam ponovo, postoji pojam u gumarstvu, uniformnost, koji podrazumeva pravilnost oblika gume, primarno okruglost koja u praksi gotovo ne postoji, tj. svaka guma je manje ili više ekscentrična, takđe ni točak nije savršeno okrugao, pogotovo žičani, i nekad su te anomalije izraženije pogotovu ako dođe do preklapanja, špic na špic, i dolazi do izraženog ekscentričnog hoda točka što se težinski uravnoteži ali praktično i dalje točak ide gore dole i prevoz se ljuljka. Jedan od razloga vibracijama može da bude i sam ležaj, nema zazora, ne čuje se a ronda i u nekom trenutku se preklope rezonance sklopova i tad dođe do izraženog manifestovanja. Youtube i forumi trpe svašta ko papir al nije ni malo jednostavno napraviti dobru mehaniku ko što se čini na prvi pogled, nemojmo se olako povoditi po sistemu "što je babi milo to joj se i snilo".

Na netu može da se nađe svašta, između ostalog i kalkulatori debalansa po prečniku i ugaonoj brzini i frapantno je recimo koliko svega 1 gram se uvećava pri rastu brzine rotacije. Elektronske mašine kao nove imaju toleranciju 1-2 grama i to se sigurno povećava kroz samu eksploataciju plus u praksi se ne može sresti mašina koja je pravilno postavljena tako da ko zna kolika je greška, kum od drugara je terao auto kod 5 vulkanizera u Beogradu i bukvalno nije bilo poklapanja tegova, vibracije su samo manje ili veće pa je završio kod onog gde su mu se subjektivno čine manjim. Primećivanje vibracija uzrokovane debalansom su stvar lične senzibilnosti, neko oseti 5 grama a neko ni 20 jer samo vešanje vrši prigušenje a i prisutne vibracije tokom kretanja i samog agregata maskiraju poprilično, tako da lično zapažanje nije merodavno. Tačnost statičkog balansiranja zavisi od preciznosti prihvatanja točka i samih ležajeva. Osovina točka je uvek u nekom minusu u odnosu na čauru ležajeva,mahom se centričnost postiže stezanjem, statički je manje ili više točak u ekscentru. Ležajevi točka imaju veliki otpor i samim tim čine balansiranje nemogućim. Stalci sa 4 ležaja imaju duplo veći otpor u odnosu na osovinu sa nužna 2, veći ležaj u odnosu na manji takođe, a sami semerinzi i mast kojim se podmazuje takođe ih čine inertnim. Strugarski obrađena osovina ne može biti precizna kao izrađena brušenjem uz fino pasovanje ležajeva al to košta više puta. Klizni konusni prihvati sa radijalnim stezanjem, obično imbusima, bez obzira na dužinu vođenja čine manje ili veće osno odstupanje. Nedavno sam poredio balnas između mog "alatića" i kopije BMW-ovog alata koji košta oko 250€, na nekih 17 grama sa njim na mojoj je 4 grama manje, što je preko 20°% tačnije.Tačnost se može relativno lako utvrditi, izbalansira se pa se popusti točak i prihvati i sve ponovo stegne ali u zaokrenutim, novim pozicijama u odnosu na osovinu u konuse, razlike ne sme da bude il bar što manje, ali pod predpostavkom da ležajevi imaju jako mali otpor što se postiže skidanjem semeringa, ispiranjem i podmazivanjem što ređim uljem ili naftom. Naravno, svako balansiranje je bolje nego nikako pogotovu što pogrešno vlada mišljenje da zadnji točak nije potrebno balansirati. Sam stalak i nije preko potreban, može se dobar rezultat postići na dve stolice i slično, primaran je kvalitet samog alata i strpljenje, dobro balansuran točak se mora bar 3 puta zaustaviti u različitim pozicijama nakon okretanja.

I Ukratko, legura aluminijuma koja ima magnezijuma, silicijuma itd. se ne sme grejati jer već na oko 140°C dolazi do trajnog otpuštanja-omekšavanja i takav točak više nema potrebnu čvrstoću i vrlo lako se krivi. Nesporno je da se grejanjem vrlo lako ispravi ali osim za oko to više nije to, mora na hladno što zahteva specijalizovan i alat i pristup, ČEKIĆ ne spada u oruđe u ovom problemu. Da ponovim ukratko, fizička deformacija obruča se ispravlja hladnim postupkom bez čekičanja Priznajem,ovo nisam znao. Kao sto sam rekao,na felni ne postoje tragovi ispravljanja. Ja sam se bas pitao,kako je grejao,a da se ne vidi nigde. A zasto sam mislio da se greje? Traka koja obavija felnu i stiti unutrasnju gumu je bila ostecena,pa je meni to ozgledalo kao da je grejano. A u stvari,sigurno je ostecena kad je majstor spremao felnu da je turi u masinu na ispravljanje. Imam jos jedno iskustvo sa alu felnama koje bih mogao podeliti ovde sa vama. Na autu jednom opalim u rupu i iskrivim felnu. Odnesem kod vulkanizera da mi skine gumu,da odnesem na ravnanje kad mi covek kaze-nemoj bacati pare,ja cu ispraviti. Ako se sjebe-ja kupujem novu. I uzme on cekic,opali i iz prve je ispravi. Stavimo na masinu-ne baca! Neverovatno! Posle nekog vremena desi mi se slicno.Ali ovaj put resim da to ja sam ispravim. Uzmem cekic,opalim felnu i iz prve-pukne felna... Nismo se razumeli, ispravljanje grejanjem ne valja kao postupak ali to ne znači se u praksi ne koristi brener, pomenuti stari Gospodin ga upotrebljava a pomagalo za izbijanje ima ne oštečujuću podlogu. Livene felne ispravlja nekoliko majstora od kojih neki imaju solidne mašine za rad. Inače se liveni i žičani točak razlikuju po karakteristikasma, liveni se mnogo lakše deformiše i obično su to oštri prevoji i prilikom ispravljanja lako dolazi do cepanja pa se od dva zla bira manje, brener, a pošto je daleko veće mase koja podhlađuje a i sama ukupna krutost, brzim i veštim radom lokalnim grejanjem se kolko tolko ne poremeti ukupna jačina. Takođe i čekić ne uzrokuje deformaciju ko na žičanom obruču ali ko što si i sam prošao, lako puca. Ne zove se kod nas čekić džabe "srpsko penkalo", postoje podaci o obrazovanju. Nedavno sam radio točak od Dakara, vrlo uzak, korišćeno pomenuto penkalo na jednom mestu i morao sam na 9 mesta da ga peglam, naravno, vulkanizer je pametovao. Čelični točak može da se udara i otuda valjda navika da se za bilo koji problem u svim segmentima mehanike odma poseže za čekićem.

Ja jesam žargonski drkadžija i samim tim poprilično težak i nezgodan u pojedinim momentima, no problem je u novcu, a izgleda i u ogledalu; obratio mi se jedan momak lane ali je ipak otišao kod servisera koji mu je prvi put vratio kriv točak, drugi put mu pukla žica i opet kod njega treći put a nije hteo posle svega čak ni da dođe da mu pregledam i uradim besplatno, a zasigurno nije dobio ispravan točak. Kod nas jednostavno ništa kvalitetno ne prolazi, a što više se objašnjava, sve više se odbija sagovornik, normalno prezentovanje se doživljava kao uvreda. Inače sam na prvi pogled bezobrazno skup al kad se presaberem bolje da riljam nekom baštu.

Eeee, kad bi baš tako bilo, čak i da ti dam za pravo i naranim sujetu, za pare me ne biva. Ne bi se uključivao ali pošto si me pomenuo, imam pravo na "repliku". Znam vrlo dobro kako su točkovi rađeni a i kako se i dalje rade,( za 500 Dinara ), meni je potrebno oko dva dana al ne zato što ne umem da ih "uradim" za sat vremena. Hvala ti na Don Kihotovskom komplimentu. Imao sam prilike da upoznam gore već pomenutog a i starog Gospodina koji je inače Bmw-ejaš i vozio je čuvene trke oko Kalimegdana. Ukratko, legura aluminijuma koja ima magnezijuma, silicijuma itd. se ne sme grejati jer već na oko 140°C dolazi do trajnog otpuštanja-omekšavanja i takav točak više nema potrebnu čvrstoću i vrlo lako se krivi. Nesporno je da se grejanjem vrlo lako ispravi ali osim za oko to više nije to, mora na hladno što zahteva specijalizovan i alat i pristup, ČEKIĆ ne spada u oruđe u ovom problemu. Da ponovim ukratko, fizička deformacija obruča se ispravlja hladnim postupkom bez čekičanja, žicama takođe ne jer one služe da održe geometriju točka i moraju biti zategnute punom silom, čak i preko i to sve do jedne, znači nije prihvatljivo neke pretegnute a neke labave iako se tako radi,( poznajem bar petnaestak servisera od kojih su mi nekoliko prijatelji). Što se žice više stežu to je geometrija podložnija krivljenju i iz tog razloga ih serviseri ostavljaju premekanim cele il delimično al na oko pravim i sa malim tegom za balansiranje što je suštinski totalno nebitno. Na stalku nije moguće dočarati momente sile koje trpi točak, 250 kila po jednom i udarac sa 200 kmh. Nepravilan točak se u vožnji ponaša kao da se vozi na federima i u izraženijim slučajevima se motor pri skretanju premešta i žvaće uz osećaj refleksne nelagode da se motor nekako gubi što može izazvati izletanje i pad iz "čista mira iznenadno". Uvrežilo se da enduro točak mora da bude mekan, (udoban), što je potpuno netačno al je tako i vozaju se ljudi a posledice u preranom trošenju počevši od guma pa do svih lagera se pripisuje "al sam cepo", a ekscesi višim silama a u većini slučajeva je razlog u vešanju gde spada i točak.

Normalno je da bilo koji menjač bude tvrdkast kad je hladan, ne valja da je takav na vruće. BMW menjači imaju velike zazore u celom transmisionom sklopu, za seriju 1.2 čak postoji primetan zazor u zadnjem ležaju na ladno a izgubi se,(doduše ne uvek), kad se zagreje, tako da toplota samo prija što potvrđuje činjenica da se tad meko menjaju prenosnici. Jeste ulje lepo gusto što je dokaz deklarisanog viskoziteta. Litarsko pakovanje po navedenoj ceni nema cevku al uz levak, cigaru i šamlicu se natoči. U diferencijal može da ide ređe ulje jer nema tu nekih zazora čak naprotiv, često je pretegnuto što čini da već ima grejanja pa gusto ulje još više tome doprinosi. Inače ovog ulja ima i u viskozitetu 80W90.

Ovo je policijska varijanta, a ovo neke verijacije na tu ideju, mislim da je sasvim dovoljan PC ventilatorčić, Regulacija preko automatskog termo prekidača je svakako moguća ali treba naći adekvatan jer radna temperatura Boksera je prilično visoka, plus je ugradnja malo komplikovana. Policijska varijanta na RT-P sigurno ima automatiku ali mora da košta pa je solomonsko rešenje staviti običan prekidač sa signalnom lampicom. Ako je uljni hladnjak čist i koristi se ulje specificirano baš za visoke radne temperature, u normalnoj upotrebi ne dolazi do pregrevanja agregata i tanjenja samog ulja. Naravno rad na leru duže od dvadesetak minuta izaziva pregrevanje pa shodno tome i stajanje u koloni ne prija ali je dovoljno tek da se motor lagano kreće i da postoji neko opstrujavanje vazduha kroz rebra za hlađenje na agregatu pa da temperatura ostane u sigurnom okviru. Sad si mi čačnuo zaboravljenu ideju, skinut mi je hladnjak pa ću baš da se pozabavim ovom modifikacijom.

Nije moguće zato što kućište nije rasklopivo lako, staklo sa rozetnom je zapertlovano i bez oštećenja i izrade novog prstena od lima nije ga moguće zatvoriti kako treba a da bude neoštećeno i nevidljivo. Samo ubodne sijalice dolaze u obzir.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/98335-r1200-gs-koje-ulje-za-mjenjac-i-diferencijal/page-2#entry1740098

Nakon test vožnje GS-a 1100 ja sam tvrdio da je menjač pretvrd, vlasnik naprotiv; nakon uslužne zamene i kratke probe, bukvalno prvim prebacivanje iz prve u drugu se šaltanje drastično smekšalo a i sam vlasnik je uočio istu promenu na bolje iako mu je predhodno ulje bilo čisto i relativo sveže. Sipano ulje je GL4/GL5 i sa tog aspekta sigurno za žute metale kojih ima unutar menjača, dostupno po Lalajkovoj ceni.

Naprasno sam rešio da ugradim sebi u brzinomer i obrtaljku lediće bele boje i jedino što sam našao a da mi se čini kako treba je "modul U55L" http://jubox.info/kabina/, koja sija skroz u krug plus napred, znači ima 5 diodica. U satovima su po dve sijalice skoro pod 180° levo-desno, drugar kamerman me savetuje da upravo ovakv tip sijalice mora u tablu i da samo sa sa jednom vršnom diodom se ne dobija dobro svetlo. Navedeni "modul" nije ni malo jeftin plus mora da se šalje brzom poštom tako da proba sa jednom sijalicom bi dugo trajala, pa ima li ko informaciju dal u Beogradu može da se nađe i uopšte ima li ko bilo kakvo iskustvo sa ugradnjom ledića u cajgere. Originalna tugsten sijalica je 1,7w i čitljivost naročito obrtomera nije mi zadovoljavajuća.