Gde je dvoje tu je i rostilj Ja pre septembra ne mogu nista. Tacan datum mogu znati otprilike dan pred polazak, mozda cak i dva (dugorocna vremenska prognoza mora biti dobra, po kisi je ova off prica sa kampovanjem neprivlacna) Ako se uspemo ukombinovati sa terminima svakako moze zajednicka tura

Ljudi sta da vam kazem, zbog ovakvih komentara i pozitivnih reakcija je vredelo potruditi se oko putopisa. Nadam se da ce napisano nekome koristiti u buducnosti, ili kao inspiracija za slican poduhvat ili konkretnim informacijama. Znam da su meni mnogi putopisi pomogli Aj sad malo na pricu iza kulisa: Oprema. -Sator je The North Face, Tephra 22. Predvidjen za dve osobe ali je idealan za jednu sa stvarima. Brzo i lako se postavlja, dvoslojan. Predsoblje dovoljno veliko da u njemu ostane velika torba sa viskom stvari. Mislim da se model ne proizvodi vec par godina... -Vreca, Big Pack Yukon 185. Kao i sator, stariji model. Nista specijalno. Relativno velika i dovoljno topla za leto na planinama. -Podloga za spavanje: samonaduvavajuca ThermaRest. Debljina 2-3cm, meni sasvim dovoljno-samo da nisam bas na zemlji. Sa godinama je postala senilna pa vise ne zna da se samonaduva. Ide malo vazduha tako da to nije neki problem. Ima i rupu negde, dovoljno malu da tokom noci ispusti veci deo sadrzaja. -GPS: vrlo stari Garmin Geko 201. Planinarski uredjaj, ne podrzava karte. Ali ono sto je meni trebalo, to radi. Rute su sve isplanirane i iscrtane u Google Earth-u a potom prebacene na navigaciju. Sam uredjaj je dosta ogranicenih mogucnosti sto se tice broja i duzine pojedinacnih ruta tj tracklog-ova (staje 10 track-ova pojedinacne duzine 500 tacaka i valjda 20 ruta pojedinacne duzine do 150 tacaka ali i ukupne duzine ispod 500 tacaka). U devet trackova je trebalo smestiti 10-11 dana voznje. 500 tacaka na 200-250km, asfaltna deonica je prava linija sa dve tacke. Poznata makadamska deonica isto tako, tacke su samo na bas izrazenim promenama pravca i neposredno iza svake raskrsnice. Nepoznate ili sumnjive deonice su malo bolje pokrivene. Predvidjeni alternativni pravci su ubacivani kao rute, sa izuzetno malo tacaka-samo iza raskrsnica (ideja je da kada prilazis raskrsnici navigacija pokazuje sledecu tacku, neposredno iza nje, a samim tim i predvidjeni pravac). Ubacio sam i gomilu tacaka sa nazivima sela, uopsteno lokalitetima od znacaja da bih imao predstavu gde se nalazim i koliko ima do neceg sledeceg. Nesto sam zeznuo u procesu prebacivanja tacaka tako da ih nije prikazivao-nisam imao tu vrstu orjentacije (sinoc se ispostavilo da je nekako na samom GPS-u bila iskljucena opcija prikaza tacaka, apsolutno se ne secam kada sam to uradio a ranije ih je prikazivao). Naravno, sve je prebacivano vece pred polazak i nije bilo isprobano Noviji, bolji GPS mi ne bi puno znacio. Prikazivanje karata nije toliko bitno jer vecina puteva kojima sam isao nije ucrtana na karte (OpenStreetMap sad vec ima ponesto, ja cu svakako ucrtati ostatak). Pred polazak sam dosta razmisljao da li da kupujem nvaigaciju ili da eksperimentisem sa ovom. 130€+30 za nosac za najjeftiniju Dakotu me nekako odvratilo. Na kraju me ceo put kostao toliko para -Fotoaparate i utiske o njima sam vec spomenuo par postova ranije- Canon A570 is i Canon EOS450d. Veliki tronozac sam nosio i koristio za cetiri fotografije ukupno. Srecom nije tezak i ne smeta pa bih ga nosio ponovo. -Elektrika: 12V punjac za AA i AAA baterije (GPS i mali fotoaparat), svako vece su jedne bile za punjenje. Treba mu 4-5-6 sati. Genijalna stvar, kupljena neposredno pred polazak zajedno sa 12V uticnicom. Normalni punjac za mobilni telefon (telefon je paljen u par navrata dnevno u kratkim intervalima, cisto da mi mogu stici eventualne poruke i da se ja javim) i normalni punjac za "veliki" aparat. Nijedan ni drugi nisu zatrebali. Plan je bio da zabodem u kafanu ili bilo gde drugo na sat-dva dok se baterije ne napune. Pet dana su izdrzale bez punjenja s'tim da sam za aparat imao i rezervnu. MagLite mini baterijska lampa sa nosacem za oko glave. -Licna 'igijena: cetkica za zube, mini pasta (valjda neki reklamni primerci), sapun u plasticnoj kutiji (bio jako star pa je pukao i stvarao odlican beli prah po celoj torbi. Lepo mirise ali nije bas prijatno kada ga udahnes da bi proverio sta je u pitanju. Treceg dana sam se setio da ga stavim u kesu ), dezodorans, mini sampon (stranski hoteli) koji nije ni trebao jer sam se kose otarasio pred polazak, toalet papir i vrlo vazne vlazne maramice. Neverovatno je koliko daleko vlazne maramice mogu da idu kada je odrzavanje neke relativne cistoce u pitanju. Sve to, zajedno sa punjacima, priborom za jelo i svetlom, je bilo smesteno u posebnu torbu unutar vel'kog dzaka. -Za klopu: JNA pribor za jelo-genijalan, JNA cutura sa svim pripadajucim posudama-takodje genijalna (to je ubaceno u zadnji cas-cuturu nisam ni koristio, serpicu jesam za kuvanje cajeva. Da sam tako planirao od starta poneo bih mnogo manju titanijumsku solju. Ni ovako nije lose ispalo jer se uvek skuva vise nego sto mislis da ti treba a na kraju ipak zatreba. Mozda je malo kabasta za nosenje ali nije mi bio problem sa prostorom), jedan veci noz, apsolutno bez svrhe ali je lepo imati noz Hrana mi se svodila da tunjevinu ili pastetu. Kuvati ne volim, nisam ni nosio plinski reso, smatram da je to za jednu osobu gubljenje vremena. Racunao sam da uvek mogu preko dana stati u bilo kom mestu i pojesti nesto toplo-nisam nijednom... -Alat: komplet koji dolazi uz motor, veci i manji pajser za skidanje guma, pribor za krpljenje, pumpa sa bicikla, gedora za skidanje prednjeg tocka (vrlo genijalno su Japanci komplet alata napravili sa pogresnim kljucem za prednji tocak). Sve to je takodje bilo srolano u posebnu torbu da se ne bi rasipalo ili zveckalo. -Garderoba: papuce, patike, donji deo trenerke, sorc, sorc za kupanje, dve pamucne majice za po kampu i spavanje, nesto carapa, nesto gaca. Kuci bih se smatrao prljavim -Moto oprema: stalno na meni je bio termoaktivni ves dugih rukava/nogavica i mash jakna/pantalone (jakna Ixon Carbonic, pantalone Buffalo CoolFlow). Sjajna kombinacija za toplo vreme. Dugacke kozne rukavice, nekada vodootporne touring cizme-sve ok... Po potrebi se gore oblacio i "soft shell (Mammut ???, ne nalazim kako se zove model), to je odlicno za raspon malo hladnijih temperatura. Ako sam sa tim slojem kretao ujtru kasnije ga nisam skidao, bez obzira koliko ugreje. Sve je to sportska oprema tako da dobro izlazi na kraj sa znojenjem, odlicno odvodi. U rezervi su termopostave za jaknu i pantalone (uz vec nabrojano i postave sam miran i ispod nule, isprobano zimus, doduse sa drugim pantalonama), dvodelno kisno odelo, termoaktivna majica kratkih rukava (eto tako... Nikada je ne nosim na motoru, poneo zato sto je bilo mesta...), rezervne rukavice (mash, Buffalo nesto nesto. Kroj mi ne odgovara, suvise stezu sake pa se stalno ruzno znoji. Veci broj nije resavao taj problem a pravio je niz drugih. U radnji nije bilo moguce zakljuciti da ce tako nesto smetati. Ne preporucujem) za slucaj da glavne budu mokre ili ih kidnapuju vanzemaljci... Ne mogu da se setim vise nicega, ubacicu naknadno ako bude. Sve gore nabrojano je bilo smesteno u onu najvecu Louis vodootpornu torbu (80-90l cini mi se). Ako bih nosio sator za jendu osobu ili malu vrecu za spavanje onda sve staje i u manju vrecu. Ovako u manju vrecu ne mogu da smestim kamp opremu... Vel'ka vreca je bas velika. Fazon je sto stvari u njoj moraju bas dobro da se sabiju kako se ona ne bi savijala i padala na zmigavce, auspuh... Resenje bi bilo izrada nosece ploce dovoljne sirine-jednom cu se nakaniti... Nosio sam i tank torbu koja je sluzila za smestaj velikog aparata i prve pomoci. Na asfaltu moze da stoji na rezervoaru, cim sidjem na normalan put smeta mi. Prva dva dana je bila vezana na sedistu iza mene-dok se nije pocela raspadati. Trake za vezivanje su je suvise pritiskale o veliku torbu, mala se savijala i pri svakom otvaranju i zatvaranju (svaka fotografija) je bilo mucenje. Na kraju, kada je crkla providna folija dzepa za kartu, torba je zavrsila u vel'koj torbi kao teret. Torba aparata je bila direktno vezana za motor sto se pokazalo kao mnogo prakticnije resenje. Palo mi to bilo na pamet i pre polaska ali nisam imao priliku da isprobam a i nisam znao gde bih sa PP. Lekcija skupo placena ali naucena Velika torba na motor pricvrscena spanerima iz Louisa (10001112), genijalno jednostavan i do sada pouzdan sistem vezivanja sa tom "automatskom" kopcom. 2.5m je predugacko, ne znam zasto ih jos uvek nisam skratio. Ovako ih obmotam oko motora i siguran sam da nece nigde zbrisati. Mala torba, stalak za fotoaparat i hrana na kraju dana su pricrvseni onim elasticnim djavolima. 200 i nesto dinara u Tempu za cetiri komada-taman toliko i valjaju. Kuke sam morao ispravljati u vise navrata, same gume su pocele da se ostecuju. Ima ih na svakoj pumpi pa i nije neki problem ako crknu, sve dok ne drze vitalni deo opreme. U rezervi sam imao i mrezu iz Luisa-nisam uspeo da je iskoristim za bilo sta, nije ni bilo potrebe- i spanere koji dolaze uz Lousiove vodootporne torbe-za njima nije bilo potrebe ali posto ne zauzimaju prostor volim ih imati uz sebe. Najkorisniji deo opreme je ranac sa rezervoarom za vodu. Meni treba bas puno vode a na ovaj nacin je izuzetno lako i trenutno dostupna. Voda u flasi negde u torbi se ne pije dok ne bude prekasno... Ovako su dve litre uvek dostupne, svaki put kada stanem zbog fotke uzmem par gutljaja. Na asfaltu moze i u pokretu (malo je problem da sisaljku dobacim do usta zbog kacige ). Ranac je izuzetno mali tako da osim vode tesko uglavim bilo sta drugo (tu mi je svo vreme stajalo rezervno ulje za podmazivac lanca (neka varijanta testerola)-pred polazak ga nisam dovoljno upoznao da bh znao koliko ce trositi, jednom prilikom je spucao veci deo posude na voznji od 60km a da nije bilo prskanja po motoru ili curenja. Nekako sam uspevao da uglavim i sendvic, mada posle toga nije delovao reprezentativno). Kada imam torbu na zadnjem sedistu ranac na ledjima smeta. Zapravo smeta ta torba. Par dana sam ga cak nosio na stomaku ali ni to nije resenje jer spada sa ramena. Kada sam poceo aparat direktno vezivati sa sediste bilo je bolje jer je njegova torba osetno manja. Mislim da bi to bilo to sto se tice opreme Troskovi: Prakticno jedini trosak sa ovakvim stilom putovanja je gorivo. Presao sam malo ispod 2500km, sipao ~110 litara goriva. Nocenja nisam placao, hrana je smesno jeftina u ovoj varijanti (hleb i dve konzerve dnevno za tri obroka...). Ukupno potroseno oko 150 eura sto je smesno za 12 dana van kuce (istina, par dana sam se gostio kod familije ali ni to ne bi puno uticalo na "troskometar" da sam bio napolju). Velika, bas velika vecina za gorivo... Ulaz u dva nacionalna parka: 5 eura, krpljenje gume 3, hrana malo Troskove motora ne uzimam u obzir (gume-zadnja nece docekati 10000km a nezan sam na gasu- Shinko 705, ulje i ostali servisi). Skid plate sam bas izubijao. Vise puta je motor bio nasadjen direktno na njega. Prvih dana sam vozio dosta brze pa je prednji tocak bacao krupnije kamenje. On izubijan a masini nista= za to i sluzi. Slomljena rucica kvacila, iskrivljeni nogostupi, rasturen onaj prekidac copave. Sve su to sitnice sa kojima se i dalje moze normalno voziti ali koje pre ili kasnije zahtevaju sanaciju koja ce kostati. Centralni stender i rebra za hladjenje na karteru uspesno vire ispod skid plate-a i cesto su cesala zemlju (na brzim makadamima, rupe odredjene duzine pogoduju njihovom sjebav... njihovom ostecivanju). Aj' da kazem da su sve kozmeticka ostecenja ali ocigledno je da motoru bas i ne prija. Prosto receno, KLE u fabrickom izdanju nije bas pogodan za ovako nesto, iskljucivo zbog nedostatka visine. Naravno, sve moze i svuda moze da se prodje ali sa posledicama. Resenja je nekoliko: podici motor, voziti sporije, kupiti novi motor. Trece se nece dogoditi narednih godina, drugo je primenjivano ali je ograniceno. Prvom cu se posvetiti na zimu. Ako neko zna dobrog majstora koji ima kvalitetan materijal za izradu dog-bonesa biJo bih vrlo zahvalan ukoliko bi me o tome obavestio Da vas savetujem? Ovoliko se usudjujem: Ako budete cekali da postanete iskusni i spremni za ovakvo putovanje nikada necete otici. Meni je ovo tek druga sezona na motoru (prva je bila 2009. sa Apolom), pre pocetka ovog putovanja sam presao ukupno nekih 14-15 'iljada kilometara, 6 sa ovim motorom. Relativno cesto idem da vezbam voznju. Znaci ne da se vozim nego da vezbam (zezanje na nasipu uz reku, osmice, kretanje na klizavoj podlozi, sto sporije penjanje...). Sebe ne smatram nekim narocito dobrim offroad vozacem ali nigde nisam imao problema. Na strmoj kamenitoj uzbrdici se drzim "isplanirane" putanje, nema razmisljanja i predomisljanja kada se krene. Radije predjem preko krupnijeg kamenja koje je fiksirano za podlogu i neravno nego preko rasutog... Nizbrdo pazljivo sa kocnicama, dosta koristim motorno kocenje. Sa blatom ovaj put nisam imao posla. Sa mojim gumama bi to sasvim sigurno bilo mucenje, u zavisnosti od vrste blata. Bude ili toliko klizavo da ne mogu ni najblazi uspon da savladam ili toliko lepljivo da moram skidati prednji blatobran. Postoji i normalno blato koje je samo umereno klizavo i kao takvo je cak i zanimljivo za voznju. Dakle, kad je suvo mogu bilo kakve gume. U ponovljenoj verziji bih ipak voleo neke cepove ili bar K60. Pre ovoga sam svega 5-6 puta kampovao na divlje, uglavnom u blizini puteva (prosle godine tri noci, biciklom...). Osecaj nelagodnosti kada sam sam je vrlo prisutan. Realno sam svestan da nema prakticno nikakvih opasnosti ali paranoja radi svoje (u sumi, 5km od civilizacije, tesko da ce ljudi da predstavljaju problem. Zivotinje se takodje generalno boje...). Od pet noci koliko sam sada kampovao cetiri su bile medju ljudima tako da sam tu skroz opusten. Peta je bila na Susickom jezeru, daleko, daleko od ljudi. Uglavnom, to je nesto na sta se covek vremenom navikne a na kraju pocne i uzivati (pricam o kampovanju u divljini, ni nalik na kampovanje u uredjenom prostoru). Bilo kakvo musko drustvo tu mnogo znaci. U zajebanciji ni nemas vremena za paranoju. Zensko drustvo je ok, ali donekle i briga vise... Da sam produzio voznju kako je bilo i planirano narednih 5 ili 6 noci bi bile provedene u apsolutnoj divljini, definitivno bez drugih kampera... Medjunarodno putno osiguranje pod obavezno, samo proveriti kako se ophode sa nesrecama na motoru. Ja nisam imao osiguranje jer nemam pasos a pasos im je potreban zbog potvrde datuma izlaska tj ulaska zemlju. Nase zdravstveno sam regulisao pred polazak, zadnjih 7-8 godina nisam imao-nije trebalo. Solo ili u drustvu? U drustvu je sigurno zanimljivije i bezbednije. Ukoliko mozete naci nekoga sa istim stilom voznje i samom "vizijom" putovanja a da se uspete i dogovoriti oko konretne rute onda definitivno da. Lepo je kada imate nekog sa kim se moze podeliti sjajan trenutak. Makar i veci deo dana ne vozili zajedno puno znaci kada znate da je jos neko tu, u blizini. Da ce naici na vas ili se vratiti ukoliko nesto podje po zlu. Solo je dobro zato sto nema potrebe da se prave bilo kakvi kompromisi prema drugim ljudima, nikome ne smeta ako stajete svaki cas ili ako jurite ko nenormalni. Ljudi na koje nailazis u nedodjiji su nekako puno otvoreniji prema pojedincu nego prema grupi. Lakse prihvate kontakt, valjda se ne osecaju ugrozeni-to je sad vec psihologija a za to nisam strucan Meni je inace komunikacija sa ljudima (pocetak komunikacije) veliki problem i uglavnom izbegavam. Sada sam se namerno terao da zastanem, popricam sa svakim koga sretnem u vukojebini. Svako vece u kampu sam imao drustvo (ukoliko je bilo dostupno ). To je sve za mene veliki korak napred. Mana samostalnog putovanja je samo jedna, velika. Bezbednost. Bilo kakav ozbiljan kvar nije strasan-par sati hoda, a cesto i puno manje, na jednu ili drugu stranu i naici cete na neku formu civilizacije odakle moze krenuti resavanje- dok je para u novcaniku to sve nisu pravi problemi. Ozbiljniji pad, povreda vec mogu biti zeznuti. Signala za mobilni bas i nema kada se zavuce na planinu. Putevi su jako slabo poseceni i pitanje je koliko bi potrajalo cekanje pomoci sa recimo slomljene obe noge, da ne kazem nesto gore. Shodno tome se i brzina voznje drasticno razlikuje od brzine kada se ide sa jos nekim. Tura koja je ovde opisana je prakticno samo prva polovina onoga sto sam planirao. Od originalnih 11 dana ja sam na pola petog odustao od nastavka. Sada mi ostaje da popravim ostatak rute (moram naci mnogo vise vanasfaltnih veznih deonica-suvise sam se poceo oslanjati na asfalt. Valjda mi se vec bilo kretalo na put pa sam zbrzao planiranje) i da se nadam lepom vremenu u septembru. Bice drugi deo putopisa, pre ili kasnije I tako... Ostao sam duzan par filmica, bice... Ako ima bilo kakvih pitanja tu sam. Odgovori posle vikenda, sad "moram" da idem na kampovanje u Belu Crkvu. Proklet je ovakav zivot

Ja sam podesavao samo visinu snopa. Moze da ide bas daleko u obe krajnosti tako da moras primetiti razliku ako je sve ok

OK, vreme je da se prica privodi kraju. Osmi dan. Cekam da sunce ugreje sator do nesnonog nivoa kako bih ustao. Budim se vise puta ali sunce nikako da se pojavi. Znam da nema brda koje bi ga sakrilo. Da nije mozda oblacno? Uh... Odlazim do izvora, u povratku skupljam novu turu drva za jutarnju vatru. Dorucak, caj, komsije nikako da ustanu. Pakujem se natenane. Danas nema zurbe, nije problem voziti nocu kada je cilj kuci "Noge nad ivicom", brana Zaovinskog jezera Slikate vi mene dok spavam, slikam ja vas dok spavate. Jako mi je drago sto sam vas upoznao, ulepsali ste mi provod PS. Spreman si ti za enduro... Fotka je u boji, nije obradjivana. Sve je prekriveno tankim slojem mulja iz jezera, boja nema... Jos jedna zrtva putovanja. A da, probusio sam i veliku, nekada vodootpornu, torbu. Sve sam uspeo da batalim Prvi je na redu krug oko Zaovinskog jezera. Od puta koji ide OKO jezera ocekivao sam mnogo vise pogleda na samo jezero U jednom trenutku nailazim na makadamski put. Koliko se secam oko celog jezera je asfalt ali ko zna, mozda nesto popravljaju. Brzo je jasno da to nije put oko jezera vec spust na samu obalu. Nema veze, idem da vidim kako izgleda. Dole ogradjeni ribnjak i livada sa nekoliko satora, nije im lose. Vracam se nazad, sad je uzbrdica. Leva krivina, prednji tocak kliza niz neku jarugu na ivici puta i na zemlji sam pre nego sto sam shvatio sta se desava. Posto sam svez i odmoran nema problema oko dizanja motora, stete nema Put oko jezera je u ocajnom stanju. Prepun je peska, zemlje, rizle. Bolja je deonica izmedju Mitrovca i jezera pijace vode. Radujem se kada sam shvatio da je ono sto mi grebe ruku i nogu u jednoj krivini zapravo kupina. Nazalost naisao sam par nedelja prerano Pauza na brani izmedju Zaovinskog jezera i jezera pijace vode, fotoseansa. Razmisljam kako bi u nekom razvijenom divljem zapadu jezero pijace vode sigurno bilo ogradjeno bodljikavom zicom sa tornjevima i naoruzanim cuvarima, opasnim psima-naravno. Paranoja. Kod nas ima tabla upozorenja... U Mitrovcu skrecem za Perucac, tom spustu se unapred radujem. Puno slika i snimaka sam pogledao... Danas vozim lagano, uzivam u prirodi (suma, suma i onda jos malo sume). Odjednom, kao grom iz vedra neba Pogled. Dolina Drine prakticno direktno ispod. Put je izuzetan za lagano gustiranje. I pre nego sto sam uspeo da trepnem dole sam. Jos razmisljam kojim putem posle BB da idem kuci. "A zasto ne bih svratio do drugara u Uzice?" Da, to zvuci kao plan. Taman da se presece dan. Pauza na izvoru reke Vrelo, ugovoren sastanak. Do BB vozim iza nekog crnog Pasata ili slicnih kola. Konacno sam sreo automobil koji ne davi niti se ludira na putu. Normalna malo brza voznja, u narodu poznata kao "radar detektor" Od BB prema Uzicu put jako lep za voznju. Asfalt nije bas najbolji ali meni ne smeta, vazno da je krivudavo i nema saobracaja. Na Kadinjaci pauza, spomenik je u fazi obnove. Prolazi grupa od desetak motorista, uvek ih je lepo videti. Spremam se za polazak a u kolima blizu mene vozac kroz otvorena zadnja vrata udara i dere se na nekog. Onda sedne i uz galamu vozi dva'es' metara, ponovo izlazi i tuce lika. Izbacuje ga iz kola, svadjaju se, opet sedaju i odlaze... Jako mi je drago sto idu u suprotnom pravcu od mene. Jos mi se nije desilo da pridjem Uzicu a da ne vidim neko sra... Do Uzica opet isti krivudavi put sa losijom podlogom, uzivanje za voznju. Opet pratim neka crna kola, iznenadjujem se kako to da dva puta u istom danu naidjem na vozaca ciji mi tempo odgovara. Naravno da je u pitanju isti Pasat, oni su pauzu pravili negde ranije. Kruzenje po Uzicu, glavna ulica je zatvorena. Odmor i pauza prijaju, uvek prijaju. Planiram da do Kosjerica idem starim putem. Zaboravih da se raspitam na vreme a pri samom polasku sam skroz smetnuo sa uma tu ideju tako da ipak izlazim na put za Pozegu (uz frtalj porcije lutanja, dabome). Do Pozege vodi ubedljivo najruznija deonica za voznju. Svo vreme je kolona, juri se 50, negde cak i 70 na sat. Srecom pred Pozegom velika vecina produzava za Beograd tako da je dalje put prakticno pust. Svracam u muzej zeleznice, verovatno na nezvanicni straznji ulaz. Motor odmah do eksponata. Nema nikog da se buni sto je uvek dobro Na semaforu u Pozegi iz suprotnog pravca bajker, skrece u istom pravcu kao i ja. Motor meni lici na nekog starijeg Guzzi-a, izuzetno moguce da gresim, valjevske tablice. Bajker kao da je vremeplovom stigao iz '70ih, '80ih, onako kako sam ih uvek zamisljao kada sam bio mali. Neko vreme vozimo skupa, uvek je lepo imati drustvo u voznji. Nailazimo na deonicu sa losim asfaltom gde on usporava, meni los put ne smeta tako da produzavam dalje. U Kosjericu pravim zadnju pauzu, tankujem gorivo. Standardno ocajan put prema Kaoni, nije mi jasno kako se tako vazan pravac odrzava u tako nikakvom stanju (fizicki mi je jasno kako to izvode, ne razumem zasto ) Sa zadovoljstvom trosim zadnje krivine prema Valjevu, na Divcibare ovom prilikom ne svracam-to zasluzuje vise vremena. Poznat neki tip... Valjevo-Sabac, sta reci... Prosle godine sam taj put prosao biciklom, svo vreme samo jedna misao: Ovo je stvoreno za motor... Ove godine ga vec tri puta prolazim motorom i opet samo jedna misao: Ovo je stvoreno za motor sa osetno vise snage od mog Asfalt kao na stazi, krivine pri mojim putnim brzinama kao da ni ne postoje, saobracaja dovoljno malo. R od 600 kubika... I tu vozim iza nekih kola. Vec sam pospan tako da mi odgovara "pratnja". Novosadske tablice, moze ovako i do kuce. Sabac, Ruma, Irig- pravac preko pravca, apsolutno dosadno za voziti, relativno puno saobracaja. Od Iriga je uspon, jos poneka krivina pre kuce. Na najlepsem i najkrivudavijem delu puta kolona. Toliko brza da u prvoj moram stiskati kvacilo. Iako ne volim to da radim ipak obilazim, jurim u tim trenucima skoro 25... Niz Venac lagano, opusteno. Tu se juri u lokalnim voznjama. Na Miseluku prve kapi kise i pocinje da me ubija stomak (skoro svako popodne me pomalo boleo stomak, nisam uspeo upratiti razlog). Do kuce ipak stizem suv. Kraj avanture, skidanje stvari sa motora. Malo zeza sto je kamp nocas na trecem spratu, lifta nema a i klinovi se tesko zakucavaju 320km tog dana, 5:40 kretanja. Ostaje jos da spomenem opremu koju sam nosio ako je neko zainteresovan (a i ako nije ja cu svejedno to napisati ), troskove, par saveta ako se usudim da ih delim. Jos poneki kraci video snimak i to bi bilo to sto se mene tice. To sve sutra. Ako bilo ko ima bilo kakvih pitanja rado cu odgovoriti ukoliko umem. Hvala na paznji Kraj, konec, The end, nema vise ovog putopisa.

Far se podesava maticom, kljuc 10, iza desnog fara (kada gledas motor od napred), malo je nezgodno za pristup dok se ruka ne privikne. Oba fara se podesavaju istovremeno. Ja nisam uspeo naci polozaj kojim sam zadovoljan. Ako podesim da dugo baca kako treba onda je kratko prekratko, linija izmedju svetla i mraka je preostra i kada mi dolaze kola u susret jako lako moze da se desi da ne vidim prepreku zbog toga. Logicno, ako kratko podesim kako mi odgovara onda dugo osvetljava zvezde...

Dva aparata, Canon a570 oko vrata i EOS 450d u torbi na sedistu iza mene. Kako su dani odmicali (a i kasnije u toku samog dana) sve manje sam koristio "veliki" aparat jer je svaka fotka znacila pauzu od bar nekoliko minuta. Recimo ovaj zadnji dan putopisa, samo par fotki iz kampa, one sa meandara, iz kampa uz vatru i jos 3-4 druge su slikane EOS-om. Vrlo je primetan i manji ukupni broj fotki... Stani, ugasi motor, skini rukavice, otkopcaj torbu, izvadi aparat, fotkaj. I sve to posle obrnutim redosledom. Prva dva dana je taj aparat bio u tank torbi, takodje na zadnjem sedistu, zajedno sa jos par sitnica medjutim to je bio narocit uzas za upotrebu (tesko se zatvarao cibzar, na kraju sam i pokidao najlon na onom dzepu za kartu...). Srecom pa aparat ima Live View pa nisam morao skidati kacigu. I pored svega toga ponovo bih nosio veliki aparat na istu turu, sam kvalitet fotografija to opravdava. Da idem sa suvozacem ili sa jos nekim u grupi veliki aparat bi ostao kuci, preveliko je smaranje za drugu osobu. Planiranje rute preko Google Earth-a pretezno. Neke deonice sam znao od ranije ili sam bar znao da su sigurno prohodne (Bjelasnica, Zelengora, Visocica), deo od Kapetanovog jezera do Durmitora je komplet izvadjen iz tudjih putopisa (svi putopisi su onako okvirni, opet je Google Earth bio neophodan da se utvrdi tacna ruta). Veliki deo je bio na cist blef: "ovo deluje kao put, tuda cu..." Samo na 2-3 mesta nije bilo moguce proci onim putem kojim sam zamislio (prvi dan, odmah iza Bugojna pa prema Radusi-rampa na putu i minirana okolina. Deonica od Ticjeg Polja preko Ozrena pa direktno prema Sjenici, to je valjda sesti dan putopisa- put je odnela voda. Tu deonicu sam iskopirao sa sa predvidjene rute za Kepijadu) Pri izboru destinacije sam se vodio mislju da je besmisleno ici negde dalje u inostranstvo kada ni samu Srbiju nisam obisao. Bosna i Crna Gora su uskocile kao logican produzetak kako bi se zaokruzila celina, tu su ujedno bili najlepsi i najspektakularniji predeli. Sad sam nekako siguran da se ova ruta treba odvoziti u suprotnom pravcu, da se zavrsi na visokim planinama sa liticama. Nekako mi je posle tih prostora voznja kroz sume na Goliji, Tari delovala suvise pitomo (verujem da bi slicna prica bila i da sam produzio na Staru Planinu, Kucaj kao sto je bilo predvidjeno). Da se razumemo imam neverovatnu zelju da zavrsim planirani krug, i Kucaj i Stara Planina su mi dugogodisnje zelje tako da ce to morati detaljno da se provoza. Malo oduzih (neobicno za mene ), putpis ima jos jedan nastavak koji stize valjda veceras. Prvo nisam ni hteo da pisem "asfaltni" dan jer celo putovanje nije ni bilo tako zamisljeno (prvih 400km je stalo u par redova i dve fotografije) ali sad' mi je zao da ne kompletiram celinu.

Sedmi dan Opet rano ustajanje, rutina ispostovana. Prvi obrok posle 24 sata prija. Rastezem sa pakovanjem, cekam da dovoljno otopli kako bih mogao da se bucnem u jezero. Sa druge strane zurim jer danas treba bas puno odvozati a nocenje je na nedefinisanom mestu. Kompromis: kupanje cim je prestalo biti hladno napolju Voda je odlicna, osvezavajuca. Cetvrta noc zaredom u satoru, prija kupanje. Kamp je posebna prica. Meni je vise licio na neku otvorenu komunu nego na bilo sta drugo. Svi su dobrodosli da ostanu koliko zele, da doprinesu uredjenju okoline... Kad smo kod uredjenja: u prolazu mi se javlja stariji covek, naravno na engleskom. -Where are You from? -Novi Sad, Serbia. -A, onda mozemo i ovako... Jesi isao tamo do potoka? -Ne jos. -Idi da vidis, nesto sam pravio... A tamo... Toliko pogresno, perverzno i odlicno u istom trenutku, nisam mogao skinuti kez sa lica. Pozdravljam se sa domacinom, 'ocu da platim spavanje. -Vazduh se ovde ne naplacuje... Prijatno iznenadjenje. Odbijam rakijicu, pivo i vince koje su se vec pojavili za stolom Svi mi spominju neku kisu koja je najavljena za sutradan. Ne odobravam... Izlazak iz kampa putem direktno uz brdo. To je standardni put za dzipove, ostala vozila idu "sporednim" putem normalnog nagiba. Prema meandrima Uvca se ide odlicnim putem, ima par racvanja ali uz navigaciju nije problem. Odjednom kraj puta, u nastavku livada a na njenom kraju ogradjen prostor za krave. Tu je i par kuca ali ne vidim nikoga. Pretpostavljam da je vidikovac u blizini pa ostavljam motor i krecem u setnju. Prolazim kapiju, penjem se na brdo, silazim suprotnom stranom i nista... Znam da do vidikovca vodi uredjena staza ali joj nema ni traga ni glasa. Nailazim na kolski put koji me vraca prema motoru. "Nije to tu, sigurno bi bilo nekih znakova..." Odgovorni ce prepoznati svoje tragove Vracam se par km nazad i nailazim na pastira. Vidikovac jeste tamo gde sam bio, samo treba sici jos nize. Ok, opet dolazim na mesto zlocina i silazim dalje nego ranije. Deset metara dalje i nailazim na tu uredjenu stazu. Neverovatno kako se iz "daljine" nije videla... Vidikovac je na sjajnom mestu. U jednom trenutku sam video jato od preko 25 supova kako jedri na termalima na drugoj obali. Nema ljudi sto bas odgovara na ovakvom mestu. Nazad do motora i istim putem prema asfaltu. Blizu vidikovca susrecem veliku grupu planinara. Lepo ih je videti ali mi je bas drago sto sam vidikovac imao samo za sebe. Na asfaltu skrecem levo prema Ivanjici, vezna deonica od 7km pre ponovnog silaska u prasinu. Put standardno krivudav, nazalost dosta ostecen. Saobracaja skoro da nema. Sledeca tacka je Jankov Kamen na Goliji, sve tim sumskim putevima. Apsolutno nisam znao da li su ti putevi prohodni tako da me je pocetak obradovao. Siroki, dobro utabani zemljani put. Jedan zaseok, drugi zaseok, raskrsnica... Put pravo je normalan. Meni odgovara onaj sto ide levo. Brzo gubi na kvalitetu, sav je izrovan od prolaska traktora. Srecom pa je suvo k'o barut, po blatu bi bilo svega... Okolina me neverovatno podseca na obronke Fruske Gore, sve se obradjuje a ne vide se nikakvi ozbiljniji vrhovi. GPS kaze preko 1300 mnv. OK, mozda i nije kao Fruska Gora Jako je prasnjavo, srecom oblak ostaje iza mene. Srecem tipa koji lezi ispod drveta, cuva krave. "Za Jankov Kamen samo pravo, ne moze se promasiti..." To "samo pravo" je vazilo bukvalno do prve raskrnice. Put je zarastao, zbunje ga polako preuzima. GPS kaze levo, ja levo ni ne vidim put. Racunam da put ispred mene ubrzo pravi krivinu pa je zato tako rutirano. Krece najlosija deonica. Kroz sumu, zemljana podloga je izrovana. "Srecom suvo je." 124.2m dalje nailazi blatnjava deonica sa sve barama po celoj sirini puta:D Blato nije lepljivo a nije ni previse klizavo tako prolazim bez teskoca. Vidim da se udaljavam od predvidjene rute ali tvrdoglavost ne da da se vratim. Guram dalje i uskoro nailazi raskrsnica, put levo je normalan a i ide u pravcu koji mi odgovara, brzo se spajam sa predvidjenom trasom. Ovaj put je vec prijatan za voznju. Kroz sumu je hladovina. Puno je odvajanja, cela ova deonica izmedju dva asfalta bi bila jako nezgodna za navigaciju bez moderne tehnike. Saveti tipa "samo pravo", "samo prati glavni put" ovde ne piju vodu. Izlazak iz sume, jos nekoliko odvajanja. Po brdima su rastrkani zaseoci, iznenadjuje me njihov broj. Strm spust, par serpentina i odjednom sam na odlicnom sumarskom putu koji prati potok. Prelepo je jedino sto mi pada na pamet. Vozim bas lagano, trazim mesto za kupanje i ne nalazim ga. Ta deonica je kratka, ispod 5km, ali je bila lepa promena u odnosu na ono sto joj je prethodilo. I na ono sto sledi. A sledi uspon na drugu stranu. Strmo, zemljano ali potpuno prohodno i za obicne automobile. Voznja mi nekako ne prija. Posle svih onih spektakularnih puteva u Crnoj Gori i Bosni ovi zemljani preko njiva i kroz sume me nekako suvise podsecaju na ono sto vozim blizu kuce. Onda opet iznenadjenje. Ulazim u sumu a put iz cista mira postaje puno uredjeniji. Prva kola koja srecem me iznenadjuju al reko ajde, imaju i oni prava da se voze tuda. Druga kola, treca kola, cetvrta... Iz jednih od njih izlaze devojke na stiklama i u haljinicama, losa deonica pa ih vozac izbacuje napolje. Nista mi nije jasno... Pretpostavljam da sam blizu hotela Golijska reka a da su ovo sve gosti pa mi nekako drago sto je turizam aktivam. Propustam cinjenicu da svi imaju lokalne tablice na kolima. Vodopad kraj puta, odlicna prilika za osvezenje. Umivam se, hladim glavu, uzivam. Ovi u kolima samo prolaze... Tu, blizu je i izlazak na glavni put preko Golije, nedaleko od Golijske Reke. Asfalt pratim mozda i ceo kilometar kada opet prestaje. Do Jankovog Kamena dobrim makadamom. Ovde je saobracaj vec gust u odnosu na ono sto sam navikao susretati. Automobili idu polako, njima je put los. Meni je odlican pa bas i ne idem polako Na vrhu pravim pauzu za klopu. Vec ustaljeni problem sa nedostatkom vremena se opet javlja: proslo je vec pola dana a ni trecina kilometara. Cekaju me jos deonice koje su vozene ove godine na okupljanju u Kraljevu i kasnije Goc pa dalje asfaltom do blizine Djavolje Varosi. Komunikacija sa kontrolnom sobom potvrdjuje da je za sutra popodne najavljeno pogorsanje vremena, pljuskovi, kise, i tako narednih vise dana. Opcije su tacno dve. Prva da nastavim prema planu, to vece stignem do Djavolje Varosi, sutradan do Stare Planine a onda narednih dana kisnem po Staroj Planini, kasnije Kucaju, Homolju... Zadnja guma vec postaje izlizana, sara je svakako asfaltna. Na mokrom terenu nema sta da trazi. Nekako mi je i dosta onog popodnevnog nerviranja oko nedostatka vremena (za to sam potpuno sam kriv, apsolutno niko me nije terao da nocim tamo gde sam originalno zamislio. Nisam bio ni vremenski ogranicen pa da je to sve moralo da traje tacno koliko je zamisljeno. Samo tvrdoglavost. I lepota mesta na kojima su nocenja planirana), ali sa druge strane mi se ne odustaje. Ne volim odustajati. Druga opcija je da okrenem prema kuci, to vece zanocim negde na planini a sutra i ako bude ceo dan padala kisa nije problem jer cu biti relativno blizu kuce a i asfalt je. Nerado, a opet sa nekim olaksanjem, biram drugu opciju. Novi cilj za danas je Zaovinsko jezero na Tari. Plan je da od Zlatibora do Mokre Gore prodjem deonicom koju smo vozili na Kepijadi i koja mi se tada izuzetno svidela. Isto tako i od Mokre Gore do same Tare. Navigacija mi vise nije od koristi osim kao putni racunar. Spust istim putem do Golijske Reke pa dalje prema Ivanjici. Prija mi ono malo asfalta oko hotela. Prija mi i makadam posle toga. Pa i asfalt u nastavku. Put je naravno potpuno krivudav, pravaca nema (svi asfalti kojima sam prosao na ovom putu su imali du predivnu karakteristiku, hronicni nedostatak pravaca). Opustam se i uzivam u voznji, recimo da vozim nesto agresivnije nego inace. Nailazi ostra desna krivina, usporavam skroz. U sred krivine, bez ikakvog razloga, u "punom" nagibu proklizava mi prednji tocak. Nekom magijom ne padam. Stopalo nisam skinuo sa nogostupa, jedino znam da me je potkolenica malo bolela narednih minuta. Ispadne da sam se tako odgurnuo o asfalt... Potpuno zbunjen vracam se nazad, sad me zanima sta je izazvalo klizanje. Isao sam sporo, nisam dirao kocnice, nisam naglo dodavao gas, nije bilo peska ili ulja. Silazim ponovo, blokiram zadnji tocak otprilike kao na ledu da vozim... Sve je jasno. Asfalt uzasno klizav, upozorenje sam jeftino platio i shvatam ga ozbiljno Nesto dalje je vasar... Ne znam povod (21.7. ako nekom znaci ili neko zna neka javi), takva okupljanja me ne zanimaju pa samo lagano prolazim. Vasar ce objasniti i devojke u haljinama i stiklama i brojna kola na sumskim putevima. Puno policije a meni jedino pada na pamet i velika verovatnoca susretanja pijanih povratnika. Ostra leva krivina. Opet idem skroz polako, ne pipam kocnicu a ni gas ne zavrcem. Nema peska, nema leda, nema ulja. Kliza prednji tocak, odmah za njim i zadnji ali manje nego prosli put. Stopalo je odmah dole, uspevam da se odgurnem. 2:0 za mene Jos jedna makadamska deonica i sisao sam sa planine. Do Ivanjice, a kasnije i Arilja nista posebno vredno paznje. Osim puta koji je odlican za voznju. Krivine, krivine, krivine, kanjonom reke meni nepoznatog imena. Ivanjica mi se nije svidela, koliko sam mogao da je upoznam u jednom prolazu glavnim putem. Ocekivao sam manji gradic, a doziveo kao veliko selo. Nekako turobno mi je sve delovalo... Do Arilja je puno naselja, ogranicenja. Postujem... Dosadno je za voziti. U Arilju stajem da natocim gorivo i da se malo razdrmam. U zadnji cas primecujem da pumpa toci samo tng, idiotski se vracam na glavni put, idiotski skrecem na sledecu pumpu, 30m dalje... Minimum tri glupava poteza u svega par sekundi. Definitivno je vreme za odmor. Pumpadzija vozi CBR-a, drustvo otislo na drinsku regatu, on mora da radi. Petnaestak minuta price, kofein unet u organizam (Koka kola ), instrukcije za nastavak puta memorisane. Dolinom Rzava prema Visokoj, Ljubisu. Guzva je duz puta, bezbroj parkiranih kola. Pogled na reku daje odgovor. Za kupanje je odlicno. Ako neko zna: koji je ono objekat na izlasku iz Arilja, ima kulu kao zamak? Asfalt je dosta los, medjutim sa ovim tipom motora to nista ne menja. Put savrsen. Pri pogledu na kartu nisam obracao paznju na razdaljine. "Sve je to na par kilometara..." Par kilometara se oduzilo, pocinjem da sumnjam da sam uopste na dobrom putu. Prvo naselje sa tablom je tek posle dvadesetak kilometara, karta kaze da posle do Zlatibora ima jos 30-40. OK, sad bar znam sta da ocekujem. U Visokoj pratim asfalt, brzo nestaje u necijem dvoristu. Okret, pivopije pred prodavnicom me upucuju na pravi put. "Makadam ti je do Ljubisa, 12km... Imas vremena za pice?" Nemam vremena I ovako mi je jasno da cu kamp ponovo podizati u ili posle sumraka. Makadam dobar, sirok. Samo treba neko da ga asfaltira. Makadam se suzava, raskrsnica ispred koje kasno uocavam tablu. "Znam da su rekli da samo pratim glavni put al' ajde da proverim". Okrecem se, bez ikakvog razloga stajem na sred raskrsice u bocnom nagibu. Verovatno po prvi put u zivotu spustam desnu nogu. Desno je nizbrdica, noga je kasno na zemlji, motor je vec toliko nagnut da nema zadrzavanja. Prvo prevrtanje na desnu stranu na ovom putu Glup, besan, nervozan... Iz nekog razloga lako podizem motor iako su tockovi okrenuti prema brdu. Ali ne do kraja, niposto do kraja. Ne mogu da napravim taj neophodni korak unazad kako bi se motor skroz ispravio. Odustajem posle krace borbe, spustam motor. Drugi pokusaj je uspesan. A da, tabla je rukom ispisana, upucuje na neko skroz nevazno selo. Nije vredna pada. Radujem se izlasku na asfalt. U Ljubisu pogresno skretanje prema Gostilju i Sirogojnu. Na sledecoj raskrsnici mi je jasno da sam omasio ali ko ce se vracati 5km po novom krivudavom putu... Sledeca raskrsnica, putokazi za Gostilje i Sirogojno mi nemaju logike u odnosu na prethodnu raskrsnicu (na mojoj karti nema toliko puteva tako da sam zbunjen). Na trecu stranu je Stopica Pecina, i nekakve kuce. Idem tamo pa cu se raspitati, dosta je gubljenja i nije mi vise zanimljivo. "Za Cajetinu, asfaltom?" Ima odvajanje za 300m, posle samo prati put. I stvarno bi put, uzak, krivudav i asfaltiran u skorijoj proslosti. Zaustavljam prvog prolaznika da ipak potvrdim put. Covek ponosan na svoj kraj, ima cime i da bude ponosan. Samo mi potvrdjuje da se ovde treba zadrzati duze vremena. I da "na raskrnici skreni desno i izlazis kod Zelenkade". Na raskrsnici skrecem desno i brzo stizem na kraj asfalta. Nista od obecanog sireg puta... Obzirom na zavidnu kolicinu gresaka tog dana pretpostavljam da nije mislio na tu raskrsnicu pa se vracam nazad i produzavam pravim putem. Opet raskrsnica, ovde vec nema dileme da je na nju mislio. "Eto me u Cajetini zapet minuta.." Prokleta dva centimetra na karti sitne razmere bez udubljivanja u napisanu kilometrazu!!! OK, priblizavam se civilizaciji. Opet nekakav vasar, koncert ili sta vec. Jako puno policije, jako puno ljudi a tek se okupljaju. Ovaj put slusam glas razuma koji savetuje da batalim off-ovanje i da do Tare stignem normalnim putem. Pola je sedam a sumnjam da bih precicu do Mokre Gore nasao iz prvog pokusaja. E da, da ne bude neke zabune. Ovde su samo ispisani moji utisci. U ovoj fazi sam bio solidno nervozan pa je i ton takav. Gomila pogresnih skretanja i ono izvrtanje nikako nisu pomogli. A istina je da sam potpuno uzivao u celoj voznji. Putevi tako odlicni, okolina fenomenalna. Sok dodira sa civilizacijom, sleperi, kolone, kretenski potezi ucesnika u saobracaju... Puno je bolje kada se skrene prema Mokroj Gori. Opis puta do jezera cu izostaviti. Osim Tare i samog puta nista vredno paznje se ne desava. Sledeci put ga vozim lagano sa uzivanjem u okolini, sada sam bio nadahnutiji za voznju Prilazim jezeru i samo se nadam da cu zateci bar nekog da kampuje. Otprilike znam gde se kampuje ali ne znam da li je zapravo dozvoljeno. Satori na platou izmedju brana me raduju. Pravim krug celom branom, cisto da bacim par dobrih pogleda. Biram mesto i pocinje ritual raspakivanja, sada vec odlicno uhodan. Naravno, sunce je vec pred zalaskom, odbijam da razmisljam na sta bi licilo da sam ipak krenuo sa vanasfaltnom varijantom. Svaki trag nervoze nestaje istog momenta. Sator je postavljen kad cujem zvuk motora u sporom prolazu. "Traze i oni mesto za kampovanje..." Nalaze ga blizu mene (prazna livada, moz' gde 'oce ). "Sofer" dolazi da se pozdravi. "Djordje iz Sapca..." Poznata faca, poznat motor, poznato ime... BJB? Naravno, DjordjeMijailovic sa lepsom polovinom. Njima je ovo prvo kampovanje, bolji izbor je tesko mogao da se napravi. Satori postavljeni, neko spomenu pivo. Meni se ucinilo da je na pocetku brane bila prodavnica pa odlucujemo prosetati. Radnja, a mozda je i restoran, naravno ne rade. Plan B, tu je cesma, nakupicemo drva a ja jos uvek imam trava za caj. Nije pivo al' ce da posluzi. Slika sa akcije prikupljanja drva moze okaciti onaj koji ih ima Prepricavanje dogodovstina uz vatru i dodje vreme spavanju. 290km, 6:40 kretanja. Prvih sedamdesetak km je bio off, dalje sve asfalt. Odstupanje od prvobitne ideje uzrokovano "visom silom" U prilogu su track logovi ovog dana kao i kraja prethodne voznje, sad tek primetih da sam to izostavio. Dan 7.gpx Dan 6 kraj.gpx

Edit pre slanja: Ovaj post ispade podugacak, vrlo. Photobucket se igra sa mojim mentalnim zdravljem tako da trenutno nema nista od slika. Kasno mi je da cekam 'oce li isti proraditi... Ubacujem sutra. Nije 2-3 sata vec 4.5, bez ubacivanja fotki, bez pauza. A ne kucam sporo Sesti dan. Svestan cinjenice da kampujem u dubokom kanjonu ne cekam sunce za budjenje. Bingo: probudih se nesto posle sest, ukrao sam sat vremena. Rutina vec uhodana, setnjica, dorucak, pakovanje... Malo posle devet sam vec spakovan, spreman za polazak. Stize i domacin doma/motela/restorana (dom radi od 9-15, ima klope i pica ako nekome znaci. Ne znam kako je sa prenocistem). Malo price, pozdravi i vreme je za polazak. I ovde mi je naplacen samo ulazak u nacionalni park, nocenje nije. 2€, vredi. Odmah se krece sa usponom iz kanjona, valja izaci iz rupe. Put opet vodi kroz sumu tako da je dobar pogled na dno kanjona tesko uhvatiti. Na putu deda, isterao krave na pasu pa se sada vraca u selo. Malo se razocarao kada se buka motora nije materijalizovala u vidu auta koji ce ga odvesti gore. Prica vec standardna, veliki problemi sa susom, kisa nije padala mesecima... Neposredno pre izlazka na asfalt je jos jedan vidikovac, mesto odlicno. Par borova blizu ivice. Ne mogu da odolim iskusenju. Jes' da sam tek krenuo ali ovakve prilike se ne propustaju. Par minuta cistog uzivanja na kraju prekidaju turisti iz dva dzipa, organizovane grupe. Logicno, i njima se svidja mesto, meni su samo olaksali polazak. Cim se malo odmakne od kanjona prakticno je nemoguce i pretpostaviti da se on tu nalazi. Prema Zabljaku opet onaj odlicni uzani krivudavi asfalt. Ovde su krivine malo nepreglednije pa se ipak vozi lagano. Planirao sam i uspon na vrh gde je vojska. Stara tabla sa natpisom za zabranjem pristup u podnozju je dovoljna da me odvrati. Nije mi bas potrebno cimanje a i treba preci mnoge kilometre tokom dana. Spust u kanjon Tare odlican! Saobracaja kao da ni nema, krivine k'o iz filmova. O cas posla sam na mostu. Ler gas u drugoj, stojecki prelazim i odusevljavam se (da, prvi put sam ovde a da se toga i secam). Puno je turista koji setaju po mostu, dva autobusa su parkirana, gomila automobila. Most je definitivno atrakcija za sebe. Reka ispod i kanjon svuda unaokolo... Bez reci... Setam, sedim, fotkam... Mogao bih tako satima, dovoljno mi je samo da sednem na ivicu i zagledam se u reku daleko ispod. "Noge nad ivicom", Djurdjevica Tara. Odmah posle mosta pokusavam vanasfaltnim putem izaci iz kanjona. Prvi put je zavrsio necijom kapijom, drugi necijom livadom a treci je rapidno nestajao u gustom rastinju. Nije mi mrzak ni krivudavi asfalt kad' nema alternative Brzo nakon izlaska iz kanjona silazim sa asfalta (Bratosevina). Put je odlican, savrsen, najbolji (jeste, i onaj prvog dana je bio najbolji- ima vise najboljih ) Brzo ulazim u neki zaseok, jato vrabaca ili slicnih ptica polece sa ograde koja je duz puta i izaziva me na trku. Narednih nekoliko sekundi se jurimo, realno nemam sanse. Umesto da uzlete odlucuju da u brisucem letu prate ogradjene krivine duz puta, ja odmah iza njih. Samo sto ja ne letim, da ne bude zabune. Neverovatan trenutak... Jos jedan pastir, u sred sume daleko od bilo cega. Opet ista problematika: susa, baste propale, stoka gladna... Vise reda radi pitam za pravac. -Nemoj samo da te put odvuce desno, drzi levo. Nemoj ni previse levo jer se vracas na asfalt... Na trecoj levo/desno, posle samo prati put, ima posle jos jedna raskrs... Gomila naziva zaseoka, ne pamtim apsolutno nijedno. Znam samo da je prvo mesto koje mene interesuje Mataruge, a i to znam samo zato sto imam napismeno. Kaze covek da je nedavno, a mozda i prosle godine, tuda prosao karavan dzipova. Preko ceteres' vozila. A bas nedavno su bila jos 2-3, ljudi sa velikim sveskama i knjigama. Ispitivali ga u vezi okoline, zapisivali (kasnije cujem da je to podrucje navodno bogato ugljem, moze biti da se ekipa vec raspituje za parcele). Nikako da me "pusti" da krenem, kako se pozdravimo on opet krene da ponavlja rutu. Dosadno coveku u sumi, jedva docekao da ima sa kim prozboriti Prva raskrnica, "nemoj da te odvuce desno, desno, desno..." GPS ima slab prijem u sumi plus sto je moja ruta unosena prilicno grubo (ogranicen na 10 tracklogova, 500 tacaka po jednom track-u, trebalo je to razvuci na 200-ak km dnevno) Skrecem levo, put je ocigledno losiji od prethodnog. Oboreno stablo, ni ne pokusavam da ga predjem. Okret i nazad na "glavni" put. Raskrsnica: levo normalan put, desno zarastao u travu a ako se dobro secam odmah je i prelaz potoka. Cini mi se da track vodi desno ali ipak idem glavnim putem. Brzo je jasno da je taj put zapravo jedan od predvidjenih alternativnih, ranih, izlaza na asfalt tako da se opet vracam. Ostaje opcija kroz potok, travom obraslim putem. To je predvidjeni put, nema greske. Put se toliko koristi da je kod izvora neko postavio "sto i stolice" na sred puta. Loziste je takodje na sred puta. Jos jedan prolazak kroz potok (plitak, kameno dno-opustencija), put postaje normalniji. Jos jedna raskrsnica, GPS potpuno izgubljen. "Nemoj da te put odvuce desno, desno...". Bez imalo razmisljanja skrecem desno. uzbrdica postrma, teren klizav. Par stotina metara dalje izlazi se iz sume, gps dolazi sebi i kaze: Lepo ti je covek rekao da ne dozvolis da te put odvuce desno :D Opet vracanje pa nastavak pravim putem. I tu se brzo izlazi iz sume, cak prolazim i neke kuce, ima parkiranih auta. Izlazim na nesto glavniji put, stajem da fotkam, lep pogled na zaseoke razasute po brdima. Krecem a motor cudan. "Opet tripujes da ti je pukla guma..." Jako, jako brzo je jasno da ne tripujem ovom prilikom, zadnji kaucuk je ispustio svoju vazdusnu dusu. Vozim do prvog prosirenja, hladovine apsolutno nigde nema. E sad... Ne znam gde se tacno nalazim. GPS nema mape a tacke koje sam ubacivao kao orjentire nisam ubacio kako treba tako da ih zapravo ni nemam. Kao sto rekoh prvo sledece mesto za koje znam jesu Mataruge, naravno do tamo je planirano okolnim putevima. Ne znam da li pre toga ima asfalta. Zimus sam samostalno menjao gume na motoru bas zbog ovakvih situacija. Ta vezba je jos onda potvrdila samo da sam sada najeb... Ovu zadnju gumu apsolutno nikako nisam uspeo odlepiti sa felne (trebalo mi i to jer sam pri prvom montiranju uspeo prikljestiti unutrasnju...). Voznja do civilizacije jos uvek otpada, znam da cu brzo iscepati unutrasnju gumu a rezervu nemam, naravno. Raspakujem stvari, alat je sasvim logicno u najdaljoj tacki rol torbe, skidam tocak. "Mozda ce ici lakse posle par 'iljada kilometara koje je guma presla... Sad imam iskustva... Bacicu neku magiju..." Aha, kako da ne... Jos dok sam skidao tocak u susret su naisla dva dzipa, nisam ih zaustavio jer sam jos nade polagao u samostalno resenje. Ipak, bilo mi je drago da se put koristi. Skakanje po gumi ne pomaze. Prilazi baka koja u blizini cuva ovce, naravo da mi ne moze pomoci. Raspituje se ko su bili ovi u dzipovima, da nisu mozda iz elektrodistribucije? Nisu, neki MTB klub. Kaze baka da je asfalt blizu, a i ovaj put se koristi. Odlucujem da sacekam neka kola, oni ce pregaziti gumu a dalje cu vec lako (gled'o na Youtube-tu da to ljudi rade, ne moze da omane ). Posle dva minuta mi dosadjuje cekanje. Opet skacem ("skacem" zapravo) po gumi, pokusavam i sa bocnom nogarom ali ne vredi (jako zanimljiva situacija- motor stoji na centralnim nogarama, bocna isturena na stranu. Moram prvo da nagnem motor od sebe kako bih poturio tocak, zatim ga naginjem prema sebi koliko god moze. Samo cekam kada ce centralna nogara da se izmakne, motor malo da krene napred.). Prskaj vodom, mozda pomogne? Nece... Zvuk motora, dizel. Chipsy-ev kombi. Zaustavljam coveka: -Gde je najblizi vulkanizer? -Pljevlja... -Aj da probamo zajedno skinuti gumu? -Ne mogu ti ja tu pomoci. Kuda ides? -Pljevlja pa dalje... -Kombi je prazan, mogu te odbaciti do Vrulja (ispostavilo se da je to nepuna dva km dalje) pa se tamo snadji za dalje. Da ides do Bjelog Polja mogao bih te odvesti skroz do vulkanizera, znam coveka... -I rekao sam da idem u Bjelo Polje, lose si me razumeo za Pljevlja :D Sledeci problem je kako da nas dvojica ubacimo motor u kombi. On nema nikakvu dasku, paletu. Nije ni to problem. Mesto za busenje sam izabrao takticki tako da je sporedni put na koji sam stao blago usecen u livadu. Zasek je, pogadjate, taman toliko visok koliko i zadnja rampa na kombiju. Vracanje tocka, pakovanje stvari, tri minute lagane manipulacije kombijem i motor je natovaren. Problem: kako ga pricvrstiti? Resenje: spaneri kojima vezujem torbu (lepo Svabo napisao da se niposto ne koriste za pricvrscivanje motora prilikom transporta), on nalazi neki kanap- motor ne mrda nigde. Kez na licu, problem vec smatram da je resen, sve mi je vec odavno zanimljivo. "Muka" je jedino u tome sto cu morati da izbacim deonicu od Jabuke do Brodareva preko Kamene Gore i nekih pecina. Ipak, rado pristajem na kompromis Sat, sat ipo voznje do BP prolazi. Covek prica: posle osnovne je poceo pomalo da trguje robom iz Trsta, kasnije ga krenulo bas dobro. Dok se nije ozenio, tada se smirio sa svercom. Imao farmu puzeva koja je zahvaljujuci fleksibilnosti drzave propala (nisu dozvoljavali izvoz tj trebalo je platiti jako puno za izvoznu dozvolu). Dva puta je seo na motor kao klinac, oba puta se izlomio bas lepo, od tada vise ni na bicikl "Njegov" vulkanizer nije raspolozen da radi sa unutrasnjim gumama. Kaze: da je tubeless sredio bih ti to za dva min... Znam, i ja bih. Prvi vulkanizer na kog nailazimo: moze ako skines tocak sa motora. Istovaramo sve, nasla se tu i daska za rampu. Vozac nece ni da cuje za placanje. Zdravko Bulatovic- spasao me samo tako (i da je naplatio isto bih mislio, bio sam u usranoj situaciji) ! Ako ga neko kojim slucajem poznaje neka prenese pozdrave. Inace, sad gledam Google Earth i nije mi jasno odakle se on stvorio na mestu gde je meni pukla guma. Ako sam ga dobro razumeo napravio je precicu puta Zabljak, Pljevlja, BP. Kaze da je to radio pre 20 godina prosli put. Ne verujem da je isao istim putem kao i ja a opet, ne vidim neki drugi... Nebitno u svakom slucaju Vulkanizer ima par zamena guma pre mene, ako mi nije problem da sacekam? Nikakav, bitno je da se guma zakrpi. Izlazi posle nekog vremena iz radionice, kaze nema nista u gumi. Naravno da nema kad' sam ja krivca izvadio za potrebe fotkanja Starija zena, pomaze u praonici, nudi mi hranu, kaze zna kako je kad' se zaglavi na putu, njen sin cesto putuje. Iako od ranog jutra nisam nista jeo ne osecam glad tako da odbija. Kafu? Ne pijem... Guma gotova, majstor nudi pomoc oko vracanja ali realno nema potrebe. Musterijama iz praonice sam zanimljiv. Vrzmaju se oko motora, mene, savetuju, nude pomoc. Tocak je montiran, lanac podesen (setio sam se ), ostaje jos procedura oko pakovanja. Pitam majstora za cenu i vec se spremam za izuvanje. "Tri eura... I da obavezno navratis kada sledeci put budes u prolazu". Ne verujem... "Sreca mi je danas naklonjena." Cela igranka sa busenjem, mojim bezuspesnim pokusajima, prevozom, krpljenjem je oduzela nesto preko tri sata. Odlicno sto se mene tice. BP obilazim obilaznicom, jel'te. Glupo ogranicenje od 50km/h na novom putu. Postujem i smaram se, vozi mi se, presao sam tek nesto vise od polovine rute a skoro je 18 casova. Na granici nije guzva, malo me iznenadjuje rastojanje izmedju dva prelaza. Posle table "Welcome to Serbistan" trenutni sok realnosti i svakodnevnice: prvi put na putovanju da je neki glavni put los, krpljen (lose), da nije lepo obelezen... Originalni plan je predvidjao sipanje goriva u Brodarevu a potom put prema granici i odvajanje na Jadovnik tj Ozren (jedna od planiranih deonica sa ovogodisnje Kepijade, ne znam da li je neka grupa to i odvezla). Posto dolazim iz suprotnog pravca odlucujem da ne gubim vreme na odlazak do pumpe. "Trebalo bi biti dovoljno goriva..." I bilo je, sasvim opusteno Put vodi prema Ticjem Polju, selu koje je u mojim pripremama okarakterisano kao turisticko mesto. To znaci da put mora biti dovoljno dobar da obicna kola normalno prolaze. Most preko Lima vec pruza mogucnost da se nasluti kako moja logika bas i nije sjajna... Uspon je odvratan. Relativno strmo, sve od rasutog sitnog kamenja. Kao da je neko proterao buldozer sa spustenom kasikom u nameri da utaba put. Nije ga utabao... Razum kaze da je vracanje na asfalt i onda obilaznica skroz do Sjenice pravo resenje. 18:30, nisam siguran koliko jos ima da se vozi. Tvrdoglavost kaze da teram dalje. Teram dalje Taj pocetni uspon brzo prolazi, ulazi se u lepu cetinarsku sumu sa odlicno utabanim putem. Tu se vec radujem voznji. Ticje Polje je samo par cm udaljeno na ekranu, zavisi koliko zumiram. Prevedeno u realni svet nemam predstavu ali ocekujem ga iza svake krivine. Selo prvo: ne lici. Traktor natovaren senom, vozim iza njega jer nema gde da se skloni. Potvrdjuju da se moze tuda do Sjenice (naravno da nisam znao da li je put prohodan), put je malo losiji napred. Do Ticjeg Polja jos 6-7-8 km. "Vrati se..." Put izlazi na livade, podloga je izrovana zemlja. Vozim lagano uz desnu ivicu, nailazim na grane u visini moje glave. Sklanjam glavu da ne grebem vizir, gubim ravnotezu. Levu nogu nemam na sta da spustim tako da se prevrcem. Besan na sebe, umoran, tockovi okrenuti vise prema brdu. Dva neuspela pokusaja dizanja. Skidam kacigu, rukavice, lakse se dise tako. Okrecem se opet prema motoru a na par metara stoji zena: -Jesi dobro? -Jesam, nisam se udario? -Sto nisi prosao ovde kroz kapiju normalnim putem? -Ne znam da ima normalan put, pogotovo ne iza kapije -Oces moci sam da dignes motor? -Probacu... Jos dva neuspela pokusaja (iskreno ovaj put se nisam previse ni trudio kada je pomoc lako dostupna). -Jel' bi ste mogli ipak da mi pomognete? Zena prilazi, prvo sto radi jeste da mi ocisti prasinu sa ledja (tako sam se skotrljao ) -U, vidi kako si se isprljao... Dizemo motor, pali, radi, ide. "Sreca mi je danas naklonjena, vrlo naklonjena". Sam bih ga podigao sutra malo. Mozda malo ranije ako skinem torbu, tada imam za sta da uhvatim, ali to bi mi oduzelo 10-15 minuta koje vec nemam. Iskrivljen levi nogostup, nista strasno ali nervira. Dalje do Ticjeg Polja je normalan put, opet malo kroz cetinarsku sumu, prekriven iglicama i odlicno utaban, posle preko livada. U selu prolazim raskrsnicu, picim pravo. Put brzo nestaje, tu je naravno i covek koji okopava bastu. Kaze da se vratim pa na toj raskrsnici skrenem. Radim tako, put nestaje na livadi u sred sela. Okret, ispred kuce ljudi. Da napomenem, i taj deo trase sam ofrlje uneo u navigaciju. Delovalo je kao da nema dilema oko pravog puta . Kazu da treba izaci na put iznad sela, mogu kroz njihovo dvoriste ako mi je zgodno. Za Sjenicu? "Moze! Kad se popnes na brdo (Ozren) dolazis na raskrsnicu. Tu ces ici levo, put je jako los ali tebi sa motorom nije problem, posle ces levo, desno, uzastranu... Ne pratim, umoran sam i slabo pamtim... Put desno vodi u *insert unknown vilage name here*, to ti ne odgovara." Ima i prenociste, nesto kao planinarski dom. Iz ciste tvrdoglavosti mi se nije ostajalo. Zacrtao sam nocenje na jezeru kod Sjenice i to je to. Nema veze sto je 19:15, sto ti lepo kazu da je put nikakav... Tokom planiranja rute sam nailazio na fotografije ovog mesta, znao sam da ce mi se svideti. Nadao sam se da cu imati priliku da tu provedem vise vremena. Jos sam naisao u zalazak sunca, za fotografisanje najbolje vreme (svitanje ne racunam, ustajanje toliko rano nije realna opcija za mene ). Ne... Moram dalje kao da me neko tera... Ovde cu se vratiti, definitivno. Na put iznad sela ipak izlazim normalnim nacinom, vracam se do raskrnice. Pred samim vrhom put je nesto losiji, po sredini ima duboka jaruga. Iz nekog, meni potpuno nepoznatog, razloga odlucujem da usporim, stanem. Motor naginje levo, levu nogu spustam na... Pa ne spustame ni na sta, stao sam taman tako da je trebam spustiti u jarugu Prevrtanje br. dva tog dana. Prica poznata: Besan, umoran, tockovi nepovoljno usmereni. Skidam kacigu, rukavice. Vidim cicu (čiču, ne cicu), tu blizu cuva krave/ovce. Ni ne pokusavam sam da podignem, odmah prizivam pomoc. O-ruk jednom. Nista. Drugi put. Nista. 'ajde da malo zarotiramo motor, da tockovi budu ispod tezista. Tako moze, podizemo... "Sreca mi je danas naklonjena, vrlo, vrlo naklonjena." Vredi napomenitu da su ovo dvoje koji su mi pomogli oko dizanja motora ujedno i jednine osobe koje sam sreo duz puta. Mestane u selu ne racunam, one u traktoru takodje. Dakle vise srece nego pameti sto se tice izbora mesta za padanje. Ups, pukla rucica kvacila. Rezervu naravno... Sreca opet udara. Rucica je pukla na tako savrsenom mestu da to prosto nije moguce: dva prsta su mi uvek na kvacilu, ona je pukla 3mm dalje od mesta gde srednji prst naleze. Prevedeno: kao da nije ni pukla. Samo treba da oturpijam ostre ivice Nesto vezano za srecu i njenu naklonjenost... Do fotkanja mi posle nije bilo Nervozan sam, padovi, zalazak sunca i nepoznanti put sve vise dopiru do psihe. Put je normalan, ide oko brda i lagano se penje, pogled je jako lep. U nekim drugim okolnostima ovo je uzivanje za voznju. Sada je blizu kosmara. Raskrsnica: pravo/desno nastavlja isti ovakav dobar put, levo se strmo spusta, odmah se vidi da je ocajan. Track me vodi levo. Upustva mestana vode levo: "desno se ide u neko selo, to ti ne odgovara..." Malo sam i ja bio neodredjen kada sam pitao za put. Nisu umeli da mi procitaju misli koje zapravo kazu: Sjenica, najlaksi put, kuda, nema veze i ako je dalji? Ok, idemo levo. Strmo, jaruge svuda. Jako mi je drago sto se ne moram penjati... Nema sile koja ce me ubediti da se put koristi zadnjih godina. Posle te strme deonice sledi jedna lepa. Dobar makadam zarastao u duboku travu. Vozim apsolutno sporo, ko zna sta se krije u travi. Sada znam ja, kriju se jaruge, krije se kamenje... A onda veliko finale. Desna krivina, put posle nje deluje jos bolje od ovog kojim vozim. Iznad puta u krivini korito potoka. Ispod puta korito potoka. Umesto puta korito potoka... Duboko preko metar, siroko mozda i preko dva. Lici kao da ima staza preko, cak razmisljam da pokusam preci. Trenutak racionalnog razmisljanja u pravi cas. "Idiote, ako sidjes dole mozes odmah i sator tu da postavis jer motorom izaci neces... Vozi nazad u Ticje Polje na spavanje". Pitate se kako je izgledalo? Track imate na kraju posta, tacka ce biti oznacena. Ja fotkao nisam Google Earth kaze da sam bio na 200-ak metara od raskrsnice puteva. Jednog koji je trebao da vodi prema Jadovniku i drugog koji mi je bio planirana odstupnica. Put kojim sam na kraju izasao do asfalta se na snimcima prakticno i ne vidi (vidi se kada znas da je tu...) Dakle idemo nazad. Makadam sa visokom travom, jarugama i kamenjem. Jednom iskliznuo tocak ali noga spasava stvar. Strm uspon sa jarugama, kamenjem... Ide nekako. Vrlo glupavo i bez bilo kakve potrebe uspevam upasti zadnjim tockom u jarugu. Pet minuta se izvlacim. tocak je zapravo u vazduhu, motor je nasadjen nogostupima i skid plate-om. Pazi cuda: iskrivljen i drugi nogostup, nista strasno. Izlazim na vrh, desno je Ticje Polje. "Idem samo malo levo, da se uverim kako se tuda ne moze proci. Posle se vracam..." Aha, za malo. Put dobar, vreme prolazi. Nailazim na livadu, put se racva na vise kolotraga, bas i ne vidim da li ima nastavak u sumi na daljem kraju. Deda cuva krave, postavljen bas tamo gde je neophodan. Sada me to vise i ne iznenadjuje. Za Sjenicu? "Samo pravo tim putem, postaje sve bolji, puno bolji nego taj kojim si dosao... U Sjenici si za 20 minuta tim motorom." Ajde da vidimo... Livada, trava, uzbrdo, kolotrazi. 'bem ti put ako je ovo bolji... Brzo prolazi, posle je ok. Brzo je i raskrsnica. 'bem ti samo pravo... Pratim glavniji put, pocinje da se penje ravno kroz sumu, u sumi parkirana Niva. Iako ne vidim vozaca kez je na licu. Ako nista drugo izaci cu zajedno sa njim... Put sve bolji, pomracina sve konkretnija. U rupi ispod mene raj- siroki put, deluje kao asfalt. Milina jedna. Tu sam brzo. Od asfalta je lako, samo pravo prema Sjenici. Mrak pao, u Sjenici tocim gorivo, kupujem klopu za veceras i ujtru. Ostaje jos kratki put do kampa. Track me naravno ne vodi do kampa vec dalje prema meandrima Uvca, do tada sam vec zaboravio sta sam i kako trasirao... Srecom na svakoj raskrnici van asfalta srecem ili pesake ili automobile. Kamp, postavljanje satora, raspremanje stvari... Domacin je Sreten, koliko sam upratio poznat u 4x4 krugovima. Tu je i par sa Pajerom, prepricavaju se dogodovstine. Zaboravljam na veceru. "Jedno pivo i tamo ste..." Spavanje!!!! 160km, 4:20 motorom. Start oko 9:30, kraj oko 20:30. Jako naporno, jako ispunjeno. Ovo je "prava" avantura... Dan 6.gpx

Jos jednom, hvala svima Idemo dalje, vikend se neplanirano oduzio (potrajace 2-3 sata dok sve iskuckam )

Peti dan Budjenje, setnja po okolini, dorucak na obali jezera. Pogled "sa terase" uopste nije los Jos vlada jutarnje zatisje, voda je poput ogledala. Ne zurim sa pakovanjem tako da do polaska prolazi preko tri sata, prica se ponavlja iz dana u dan Pricam sa pastirom, covek poterao krave na ispasu. Zali se na susu-nesto sto cu cesto slusati narednih dana. Kaze da stoka skoro nema vise sta da pase, nema trave za kosenje, ne zna sta ce i kako ce na zimu... Prva etapa je spust u kanjon Morace, preko Velja Dubokog i Medjurecja. Put je na momente strm i pun krupnog rasutog kamenja. Drago mi je sto se spustam. Prirodu necu ni pokusati da opisujem. Link za punu rezoluciju: http://www.dodaj.rs/.../panorama-3.jpg Pauza u Velju Dubokom, stajem da se ozvezim na potoku. Posle mene dolazi krava, ulazi u vodu i pocinje da pije. Na suprotnoj strani pocinje i da se prazni ali je to ne ometa da nastavi sa picem... Nekako mi drago sto je ona naisla minut posle mene a ne ja minut posle nje... Posle Velja Dubokog pocinje kanjon reke Mrtvice. I sami pocetak koji se vidi iz doline deluje impozantno. Malo mi je bilo krivo kada sam shvatio da se put penje na brdo umesto da se ide samim kanjonom ali dobro, eto razloga da se nekada vratim na to mesto. Izlazak na brdo i podloga se menja. Asfalt!?! Toliko star i toliko propao da sada vise lici na dobar makadamski put nego na asfalt. Sam spust prema Medjurecju je novoasfaltiran put sa jednom trakom, za sporu voznju odlican. U daljini ostri vrhovi. Sada gledam kartu i jedino se Komovi i Zijevo uklapaju u tu lokaciju. Do kanjona Morace se brzo stize. Za prvih 25km mi treba skoro dva sata- cisto da bude jasnije zasto je planiranih 200-ak km dnevno puno sa cestim pauzicama, bez obzira koliko kratko one trajale. U Kolasin ne ulazim, idem prema Donjem i Gornjem Lipovu. Iza svake krivine priroda je sve lepsa, vrhovi se nadvijaju nad glavom. Uspon na Sinjajevinu jako lep! Put makadamski, puno serpentina a pogled svakim metrom sve bolji. Stajao bih svaki cas ali znam da ce mi na kraju dana faliti vremena. Kompromis-stajem svaki drugi cas... Borovi rastu na skoro vertikalnim stenama, prakticno direktno iz kamena... Mini jubilej Ovo nisam video bas dugo vremena... Nisam bas ni ocekivao u Crnoj Gori. Link za panoramu u punoj rezoluciji: http://www.dodaj.rs/.../panorama-4.jpg Kao sto rekoh, svakim metrom je sve lepse: Pred sam izlazak na plato SInjajevine u svega nekoliko krivina pejzaz se potpuno menja. Prakticno neprimetno, a opet potpuno naglo, sumu zamenjuje prostranstvo trave i kamena. Neki drugi svet... Tako je narednih 25km. Ne postoji biljka visa od trave, nikakav zbun ili drvo. Vrlo cudno to sve izgleda... Tu i tamo se naidje na poneki katun. Put preko Sinjajevine je u pocetku los, zemljana podloga sa ostrim kamenjem, cestim rupama. Vozim sporo i ne prija mi. Kasnije se ili navikavam ili je postao bolji, uglavnom pocinjem i da uzivam. Sustize me umor i koncentracija opada. U sred nicega pravim pauzu za klopu i kracu dremku. Zbunja borovnice ima svuda ali plodova nema, bice da im susa ne prija. Za navigaciju nema problema, na svakoj raskrsnici postoje table sa putokazima (biciklisticke staze). Krecem posle jedne takve raskrsnice i u zadnjem trenutku primecujem zicu razvucenu preko puta- koridor za prolaz stoke ili divljaci preko puta. Krajem oka primecujem nesto neobicno. Stajem da pogledam kad ono, ni manje ni vise, zakrzljalo drvo. Posle prvog ostalima je lakse, ima ih. Ubrzo su i okolna brda prekrivena sumom. Sad mi je to neobican prizor (2 sata za prelazak preko Sinjajevine, do prvog asfalta. Jurcam ko blesav). Put odjednom postaje odlican, opustam desnu ruku. Odlican makadam se zamenjuje sa odlicnim asfaltom, dodatno opustam desnu ruku. Veliko je zadovoljstvo voziti po uzanom krivudavom, a opet potpuno preglednom, asfaltnom putu bez saobracaja. Brzo preko livada, lagano kroz mrak cetinarske sume i ostre krivine. U Njegovudji samo presecam asfalt i nastavljam makadamom prema Zabljaku. Prilaz Zabljaku: bungalovi, kuce, aprtmani. Vila ova ili ona... Sve za izdavanje ili prodaju. Placevi na prodaju. Istog trenutka je jasno koja je osnovna privredna grana. U samom Zabljaku velika guzva, prepuno je turista. Tocim gorivo (rekordno visoka potrosnja, 5.5l/100km. Bas puno voznje u prvoj i drugoj) i kupujem klopu za veceru. Presecam trotoar kod prodavnice i uspevam da se nasadim na ivicnjak-lepo. Ispred radnje frka, malopre je neki tip obisao par prodavnica i pokupio novcanike radnica, seo na taksi i zbrisao. Ja ne znam sta da radim, kasno je a ja sam planirao jos i da se provozam kanjonom Pive i vratim na Durmitor na spavanje. Pada mi na pamet da bi na Crnom jezeru mogao postojati kamp, tamo ostavim stvari pa se opusteno provozam. Nije problem ni ako se vratim po mraku... U tom mom razmisljanju stizu vesti: policija uhvatila lopova, devojke presrecne.. Odlazim prema jezeru, ima par tabli za kampove. Jedan je na praznom placu okruzen vikendicama i putem, drugi u basti oko vikendice. Toliko primamljivi da se ne bih previse radovao ni besplatnom nocenju, o placanju ni razmislio ne bih. Odluka pada: drzim se originalnog plana, samo cu skratiti voznju kroz kanjon, nocenje na Susickom jezeru. Na Zabljak i ceo Durmitor se rado vracam, samo kada sezona ne bude u jeku. Otici na planinu radi odmora i svuda se gurati sa gomilom se bas i ne uklapa u moju viziju odmora. Krecem prema Trsi i Pluzinama, put je u vise navrata opisivan na forumu. Nisam prakticno ni stajao da slikam (prokleti nedostatak vremena). U voznji uzivam iako sam nervozan. Na prevoju ipak odlucujem da zastanem, pogled na serpentine kojima treba proci i sve okolne vrhove je ipak suvise lep da se tu ne izgubi koji trenutak. U daljini nesto gori pa je vazduh ispunjen dimom, pogled ne seze daleko. Stajem pored puta, nogu spustam malo dalje nego sto treba. Motor se krivi. Mogu da ga zadrzim ali nema sanse da privucem nogu kako bih ga uspravio. Desetak sekundi besmislene borbe i uvidjam da je jednostavnije spustiti motor na zemlju pa ga normalno podici. To "normalno" moze kada je covek odmoran, motor nije natovaren i punog rezervoara a tockovi nisu usmereni prema brdu. Izvrtanje br 1 na ovom putovanju Stresometar divlja. Sa druge strane, kako da budem nervozan u takvom okruzenju, ne ide to jedno sa drugim. Par bezuspesnih pokusaja dizanja (od torbe ne mogu lepo da uhvatim nosac pozadi, fali mi oslonac za dizanje motora), kamion koji prolazi bez stajanja i eto ga, opet smo na tockovima. Ceraj dalje... Link za panoramu u punoj rezoluciji http://www.dodaj.rs/.../panorama-5.jpg Rekoh vec: kada se priroda igra rezultati obavezno zadivljuju... Susrecem biciklistu koji se penje prema Zabljaku. Bisage napred, bisage pozadi, torba na kormanu. Palac gore U par navrata pravim greske, umor se javlja. Posledica nema jer nema ni saobracaja. Sljunak ispred ulaska u nepreglednu desnu krivinu, ne mogu da kocim koliko zelim tako da se vec vidim na levoj ivici puta. Iza stene izlece motor, noviji TDM cini mi se. Uspevam cak i da se javim coveku. Na njegovu stranu puta prelazim kada je vec prosao, bilo bi bas simpaticno da je naisao sekund kasnije. Sasvim spontano i bez ikakvog razloga odlucujem da je vreme da se prepustim uzivanju u laganoj voznji Spust u kanjon Pive je potpuno nestvarnim putem. Kroz krosnje se vidi reka. Serpentine u tunelima, raskrsnice u tunelima... Svaka cast onome koji ga je projektovao! Tu bi vec zaista bilo steta juriti, suvise je atraktivno za tako nesto. U podnozju prelazim most i pravim kracu pauzu. Neverovatno koliko vode fali u jezeru. Pocinje i stomak da me preseca, pretpostavljam da mu nije prijala voda iz potoka koju pijem prethodnih pet sati. Cak se raspitujem i za cvrsti smestaj na Zabljaku, za svaki slucaj. Konacnu odluku cu doneti kasnije, kada vidim kako se osecam i kada stignem na Susicko jezero. Vracam se istim putem prema Trsi, i uzbrdo je lepo. Do Trse i Nedajna krivudavim asflatom, takvi putevi su uvek zanimljivi za voznju pod uslovom da su krivine pregledne. Ovde jesu. Kraca pauza na vidikovcu smestenom na ivici kanjona Susicke reke, zalazak sunca je vec tu. U kanjonu uveliko nema sunca. Raduje me tabla za planinarski dom/motel na Susickom jezeru, smatram da je resen problem spavanja. Link za panoramu u punoj rezoluciji: http://www.dodaj.rs/.../panorama-6.jpg "Noge nad ivicom", malo neuspela epizoda "Kanjon Susice" Spust do samog jezera je dobrim makadamom. Gusta cetinarska suma sprecava pogled u rupu. U motelu nema nikoga, sve zatarbljeno. U okolini nema nikoga. Tu je izvor, klupe i stolovi, kamenom ogradjen prostor za vatru. Osecaj kada posle celodnevnog slusanja buke vetra i masine to sve prestane. Ta tisina... Pa pocnes primecivati zvukove prirode. Istog trenutka nestaje svaki trag nervoze, ponovo se osecam onako kako i treba. Odluka je jednoglasna: tu spavam. Postavljam sator a u blizini poznati, nimalo prijatan zvuk: Lako je sad' kada znam sta je u pitanju. Problem je bio na prvomajskom kampovanju u Deliblatskoj pescari kada je zver koja ispusta taj zvuk obilazila oko satora u 2-3 sata izjutra a nemas ni najblazu predstavu sta bi moglo biti. Da napomenem, zvuk je uzivo mnogo prodorniji i glasniji nego sto to na snimku deluje. Prolazi sumarkom iznad satora, naravno da ne uspevam da ga vidim. Koraci se jasno cuju. Mrak je skoro vec pao kada cujem ljudske glasove iz pravca jezera. Proslo je jos desetak minuta dok nisu prisli do mene. Otac i sin, 10-12 godina: -Odakle vi? -Iz tri piiiiiiiiiiiiiiip materine!!! Kola su ostavili na prevoju, tamo gde se meni prevrnuo motor. Hteli su da se popnu na Bobotov Kuk. Slusajuci necije odlicne savete umesto da se vrate istim putem nazad odlucuju da produze preko nekih jezera do Nedajna. Ono sto nisu znali je da je to na potpuno suprotnu stranu od one koja im treba, plus sto su sisli u kanjon Susice (5.5km od jezera do Nedajna). Mrak je prakticno vec pao, oni od opreme imaju patike... Bezuspesno pokusavamo da obijemo dom. Traze da ih odbacim do Trse, tamo postoje bungalovi za nocenje. Nude da plate, nude da odemo i zajedno gore zanocimo. I njima je jasno da sva trojica na motor ne stajemo, pogotovo ne sa svim mojim stvarima. Hranu odbijaju jer nema vremena, nakon kraceg odmora produzavaju dalje. Klincu skidam kapu, posle toliko hodanja nema zanovetanja, nema kukanja. Mali je borac... Ostajem k'o posran, zao mi sto nisam mogao da im pomognem konkretnije. Noc je topla, caj i vecera uz vatru, kraca sedeljka i prebiranje utisaka. 212km, nesto ispod 6 sati voznje. Od 11 ujtru do 8 u noci. Vec cetvrti dan se potvrdjuje da je planirana kilometraza prevelika za ovakav stil puta. Prva 3-4 sata stajem svaki cas, bas uzivam. Posle uzivam ali ne stajem toliko. Kada u 4, 5 popodne vidim da sam presao tek nesto vise od pola planirane trase krece nervoza. U kamp stignem tacno sa zalaskom sunca. To ne predstavlja problem kada bih znao da je kampovanje moguce na mestima gde sam planirao. Mislim, voznja nocu jos nikoga nije pojela, zar ne? U nastavku (nadam se sutra uvece, nece me biti kuci do tada): Djurdjevica Tara, kombijem po CG, Ticje Polje (!!!), Ozren, odnet put. Zadnja tri u sumrak i malo posle toga Selo u pozadini na poslednjoj fotki je Ticje Polje, pre ili kasnije cu morati ponovo da dodjem i provedem vise vremena u malo opustenijem raspolozenju :D Dan 5.gpx

'de nestadose kablovi???

Cetvrti dan Ustajanje u pola osam. Lagana setnja do najblizeg vrha, fotkanje i uzivancija. Vatrica, dorucak, rasturanje kampa, pakovanje... Ne napusta mi se ovo mesto. Istovremeno imam neverovatnu zelju da krenem, nestrpljiv da dozivim ostatak putovanja. Vec u 11 sati krecem. Blizu Orlovackog jezera se nalazi jos jedno, Jugovo. Ono je ljudskih ruku delo i nije toliko lepo. Od tog jezera krece i jedina losa deonica puta, relativno kratak uspon na prvi prevoj. Kad kazem losa zapravo mislim "losa ako idete natovarenim automobilom" jer to sve motorom ne predstavlja poteskocu (uzbrdo, rasuto kamenje i jaruge-sve umereno). Priroda prelepa, tu zamerki ne moze biti. Od prevoja put ze lagano spusta prema prevoju Cemerno i asfaltu (jezero je oko 25km od asfaltnog puta). Pogled na gole vrhove zamenjuje suma. Ako je verovati tabli postavljenoj pored puta ovde se nalazi izvor Neretve. Ako je verovati vlastitim ocima Neretva je presusila, iz izvora ne izlazi ni kap vode. Prepuno Jablanicko jezero nekih 80km nizvodno nagovestava da oci mozda i nisu u pravu. Uzinu berem odmah pored puta. U jenom momentu u susret mi dolazi kiper natovaren sljunkom, iza njega jos jedan isti takav. Kolicina prasine koju su podigli je neverovatna, bar minut sam cekao da se dovoljno razidje kako bih mogao voziti normalno. Pogled na Volujak i Lebrsnik (do tornja na vrhu se planiram popeti). Izlaskom na glavni put skrecem levo, posle manje od kilometra ponovo silazim sa asfalta na odlican makadamski put. Moram priznati da sam vrlo ponosan na isplaniranu rutu. Asfalta, pogotovo onog prometnijeg, je bilo samo onoliko koliko je neophodno. Sustizem cisternu koja prska put, cudi me kako u takvoj zabiti vode racuna o komforu par kuca koje tu postoje. Minut kasnije susrecem par kamiona, odmah je jasno da se u podnozju planine nalazi kamenolom. Jednog prestizem precicom preko livade, drugog ne uspevam obici tako da narednih par minuta disem u oblaku prasine i jurim petnaes' na sat. Oni skrecu prema kamenolomu, ja skrecem na nekadasnji put... Nisam bio siguran da je uspon sa te severne strane uopste moguc, jedina informacija o putu jeste par Panoramio fotografija biciklista koji su tuda prosli. Na njima je put delovao prilicno osteceno, mozda i neprohodno. Prvi deo je odlican, malo strmiji kameni put kroz sumu. Izlaskom iz sume situacija se pogorsava, svakim metrom put je sve losiji. Jaruge, isprana zemlja oko zaostalog kamenja, strmo. Ipak, sve je prohodno i prolazim bez problema (da sam se bilo gde izvrnuo prica bi naravno bila drugacija ). Spajam se sa glavnim putem za vrh koji ide juznim obroncima Lebrsnika, odatle par km normalnog makadama i stizem do radio tornja. Lokacija je neverovatna. Na juznoj strani su blage padine kojima se spusta do gatackog polja, na severnoj strani planina je odsecena gotovo vertikalno. Dolina je nekih trista metara ispod, krave su manje od mrava... Na suprotnoj strani doline je planina Volujak, izgleda kao odraz u ogledalu Lebrsnika. Nikako ne mogu da se otmem utisku da je to nekada davno (pre vise od 15 godina, sigurno) bila jedna, mnogo visa, planina koju su eoni erozije pocepali na dva dela... Za rucak: 'leba i pastete. Ne bunim se. Noge preko ivice, uzivanje u trenutku Kompletan ugodjaj obroka na takvoj lokaciji ne bih menjao ni za jedan restoran. Neke stvari novac ne kupuje, ovo je jedna od njih. "Noge nad ivicom", Lebrsnik Nevoljno krecem dalje. Na jugu, gde i idem, ne vidim nijednu visoku planinu pa je odusevljenje malo splasnulo. Spust je losiji nego sto sam ocekivao. Put je ostecen, zime su ostavile traga. Brzo se silazi u sumu, tu pocinju i zaseoci. Tu je odmah i Gatacko jezero. Boja je prelepa, smaragdna. Napolju nije dovoljno toplo da bi me primamilo na kupanje (presvlacenje, vadjenje stvari iz torbe... predugacka procedura. Da je 35 stepeni ne bi bilo tesko). Malo motanja oko jezera i jurim dalje. Do granice stizem dobrim, neopterecenim putem preko Avtovca i Sambora. Na granici 'ladan tus: prelaz je lokalnog karaktera. To znaci vracanje do Avtovca a potom i obilazak preko Bileca. Put je 60ak km dalji od predvidjenog. Ono sto mi je mnogo zalije jeste sto izbacujem vanasfaltne deonice od granice prema Niksicu. Kada se predje Gatacko polje put pocinje krivinariti sto uvek uspe da vrati osmeh na lice. Obzirom da je u pitanju Hercegovina u okolini ima nekoliko pozara. Na prelazu sam jedini. Policajac na bosanskoj strani izlazi, sa kezom na licu zagleda motor. Ja vadim dokumenta, on odmahuje rukom: -Ovo mene zanima. Za bajkere dokumenta ne trebaju. I on vozi motore, ili je ranije vozio. Srecom ne trazi krug Na crnogorskoj strani jos jedan prohladan tus: radi se put i zatvoren je do 5 sati, nece da me pusti preko. Policajac kaze da je 16:10, mogu ostati tu na prelazu ili da se vratim do Bilece. Obzirom da sam tu vec bio prilicno umoran ostao sam na prelazu, nasao 'ladovinu i odremao par tura. Posle dobrog odmora palim telefon a on kaze 16:25, bice da nisam razumeo policijsko vreme jer nema sanse da sam se toliko naodmarao i izdosadjivao za petnaes' minuta. Docekah i tih 17 casova, dok sam se spremio i stigao na rampu tu su se vec pojavila 3-4 auta. Pregled dokumenata traje bar 5 min po jednom vozilu, kao da imaju slikara koji crta vernu kopiju licne karte i saobracajne... Neposredno iza granice policijska patrola sedi u dzipu kraj puta. Sta oni tu rade i koga kontrolisu zaista mi nije jasno. Za sat vremena koliko sam proveo na granici iz njihovog pravca nije proslo vise od pet automobila... Negde posle Vracenovica zaista nailazim na radove. Uski krivudavi put se zamenjuje ozbiljnim sirokim, sa brzim krivinama. Osim na samom pocetku i kraju radova gde je put los ostatak je odlican makadam-put pripremljen za asfaltiranje. U Vilusu izlazim na glavni put, Trebinje-Niksic. Uzivanje za voznju. I ovde srecem par patrola u dzipovima pored puta i jedan radar. Znam za jadac sa radarima u CG a i kako cilj putovanja nije prelazak sto veceg broja kilometara u sto kracem vremenu postujem ogranicenja oko raskrsnica i kroz naselja... Kod Slanskog jezera se spajam sa mojom predvidjenom rutom. Jezrero trenutno asocira na more, samo jos da ga ne fali par metara. U Niksicu sam oko 18:30, tocim gorivo i kupujem klopu za veceru i dorucak. Od Niksica krecem prema ski centru Vucje ali brzo silazim sa asfalta, cilj je da do Lukavice stignem "divljinom". Put u pocetku jako dobar, posle prvog zaseoka sve losiji. Krupni oblutci kao podloga. U jednom trenutku masim skretanje. Uocava gresku posle 50m, vracam se i opet ne vidim skretanje. Odlucujem da ipak nastavim pravo putem kojim sam se vec kretao. Medjutim, on prakticno odmah zavrsava u necijem dvoristu. Domacica me nudi kafom, kolacima, sokovima... Posto je vec kasno moram odbiti, a prijalo bi osvezenje. Deda objasnjava kojim putem dalje, moja sposobnost pamcenja je takva da vec od druge raskrsnice ni ne pokusavam pamtiti. Sa nazivima zaseoka stvar je jos gora. Uzdam se u navigaciju pa ljude pitam vise onako... Jako dobri ljudi. Pravi put je nesto sto je meni izgledalo kao ulaz u necije dvoriste, pocetak je posut senom i skoro neprimetan. Odmah pocinje i zeznut uspon, strmo je a podloga rastresita. Prolazim raskrsnicu i naravno da nisam siguran kojim putem treba dalje. Srecom tu je GPS. Prazna mu baterija. Stajem da ih zamenim, jedva zadrzavam motor da se ne prevrne. Senke su dugacke, ne znam koliko jos imam do jezera tako da nervoza raste. Okolina prelepa, da nisam planirao nocenje pored jezera ne bih se bunio ni ovde da zanocim. Radujem se izlasku na asfalt, zaustavljam kamion koji vozi seno. Vozac kaze: 10-ak km asfalta, 5km makadama. Asfalt odlican, krivudav, ide kroz sumu. Ipak vozim polako jer su krivine nepregledne. A onda u jednom trenutku spektatkl. Prevoj, izlazak iz sume i visoravan okruzena vrhovima koji se kupaju u kasnom suncu. Podizem vilicu sa rezervoara i uspevam da se odvojim od prizora. Asfalt uskoro zavrsava i znam da sam blizu cilja. Makadamski put je dobar, okolina fantasticna. Ostra krivina u nagibu, jedina losa deonica. Na steni sedi par sa psetom. Javljam se njima, iz druge uspesno ubacujem u ler, nekako nabadam prvu i prolazim kao da prvi put vozim motor Ne znam da li je na jezeru dozvoljeno kampovanje. Znam da ima puno kucica, uvek sam zamisljao da su to sve zapravo vikendice, stvarno sam mislio da je to uredjeni turisticki lokalitet. Obradovao sam se kada je postalo jasno da su to sve katuni ("danas te niko nece dirati mali"). Na obali tri kampera (vozila, ne coveka). Prvi plan mi je bio da se popnem na brdasce na daljoj strani jezera i tu podignem kamp. Odustajem od te ideje i stajem nedaleko od kampera, austrijanci. Sunce je vec zaslo tako da se odmah bacam na postavljanje kampa. U neko doba prilaze komsije, tip zagleda tablicu na motoru i nije mu jasno. Oni su tu vec dan-dva, sutra se sele par km dalje jer planiraju uspone na par vrhova. Ako bih bio rad da im se pridruzim na veceri, skuvali su bas puno pa je lepa prilika da se druzimo. Naravno da sam rad. Tipicno svapski: nama ce trebati oko sat vremena da sve organizujemo (ne da serviramo i postavimo vec da ORGANIZUJEMO), doci cu da te pozovem. I meni treba toliko vremena da malo dodjem sebi, organizujem stvari. Posle sat vremena eto komse, kaze sve je spremno. Ja samo treba da ponesem tanjir i pribor. Tanjir nemam, pribor imam. Nikakav problem, imaju oni i tanjira, ali ponesi pribor Iznosi se klopa, pravdaju se kako je to trebalo da bude nesto drugo pa su improvizovali kojesta... Imam samo jedan odgovor: -It's better than cold, canned tuna which I have Jelo je zapravo bilo odlican rizoto sa raznim povrcem i kobajama. Da li sam za vino, pivo, sok... Ah, prokleta mogucnost izbora Pivo je neko stransko, lepo, 'ladno. Klizi niz grlo. Njih je tri para od kojih jedni imaju dvoje dece. Svake godine obilaze Crnu Goru, Hrvatsku, Albaniju, Grcku. Srbiju izbegavaju jer su ranije imali neprijatnih iskustava sa policijom. Na zalost ne mogu da im kazem kako se nesto promenilo na bolje. Pricam samo da i kod nas ima bas puno toga sto bi im se svidelo, da svuda mogu zanociti, svuda skitati. To im je i glavni razlog zasto vreme provode van domovine: tamo je sve suvise uredjeno i odredjeno, ne smeju ni da pridju divljini na nacin kako bi oni zeleli (a to je i nacin koji ja zelim- besplatno i daleko od guzvi). Jedan tip je instruktor raftinga, nose kajake i camce. Planiraju narednih dana ici na Taru, posle Prokletije, Albanija... Kamioni su njihovi, stari ali zato prolaze svuda. Imaju prijatelja koji na isti nacin 4-5 meseci godisnje putuje Juznom Amerikom. Takav mu pos'o, sezona traje samo 7-8 meseci, sirotan. Veliki mu je problem gde sigurno da ostavlja kamion dok je u Evropi... Zao mi coveka, da ne poverujete kakvi su to problemi Jako prijatno drustvo, pricaju Nemacki naravno, onda zanimljive delove meni prevedu na Engleski. Kao po komandi, u istom trenutku svi ustaju, sklanjaju se sudovi. Zahvaljuju se sto sam im se pridruzio, ja se zahvaljujem njima sto su zvali. Izvinjavaju se sto ujtru moraju da se isparkiravaju jer idu dalje- nije problem, bicu uveliko budan u to doba. Jos neko vreme provodim izvrnut na steni, odmah uz vodu. Gledam nebo, noc je bez meseca, zvezda nebrojeno mnogo... Dolce vita... 220km, 5:00 voznje. Start oko 11, cilj oko 20. Dan 4.gpx

*** Ima li ista lepse nego kada pri samom kraju ubacivanja fotki u gotov post pritisnes refresh? Srecom tekst sam imao sacuvan ali ga je pri ubacivanju ovamo softver pomalo poj... pokvario, ako ima puno spojenih reci to je zbog toga- nisam ja nepismen *** Treci dan Danas je dan"D", dan kada krecem u nepoznato. Dobro, na Bjelasnici sam bio motorom pre tri godine tako da mi je to poznato, na Zelengori sam bio pre desetak godina ali sa druge strane... Nebo bez ijednog oblaka, malo prohladno i vetrovito. U svakom slucaju odlicno za voznju. Od kuce do pocetka uzivanja treba preci cela dva kilometra. Toliko ima asfalta kroz naselje(nekada naselje, sada selo) do pocetka makadama preko Igmana. Taj put je tokom prethodnog rata bio jedina komunikacija Sarajeva sa spoljasnjim svetom. Jos uvek se secam desetina izgorelih olupina, kola i kamiona, u "provaliji"ispod puta ciji vozaci i putnici nisu imali srecu da stignu na drugu stranu.Sada je to sve naravno zaraslo u zbunje i sumu, priroda ponovo uzima svoje.Proletos sam pokusao proci tim putem ali je sneg to sabotirao. Tih puteva po Igmanu imajaaaaako puno, moglo bi se vise dana voziti samo njima a sve u krugu od desetak kilometara. Mene ovom prilikom zanima put koji vodi do planinarskog doma"Hrasnicki Stan" i dalje do Velikog Polja (tu je bila staza za biatlon tj skijasko trcanje za vreme olimpijade '84.). Obilazilo se to svojevremeno i peske i biciklom, motorom do sada nije. Navigacija jednostavna:na prvoj raskrsnici desno, na prvoj sledecoj levo, na drugoj sledecoj desno i onda jos jedna raskrsnica gde nekako zbog okoline bude jasno kuda treba ici.Ranije je do tog drugog odvajanja skoro svo vreme bio lep pogled prema aerodromu, Trebevicu i gradu u daljini. Sada se suma malo oporavila pa pogleda ima samo na momente i to kroz krosnje. Put je skroz dobar,mestimicno ostecen, ali za motor nema problema. Pl. dom "Hrasnicki Stan" se nalazi na manjoj livadi, okruzen cetinarskom sumom, od Hrasnice je udaljen oko tri sata hoda planinarskom stazom. Ubrzo se izbija na odlican makadamski put, kod dzamije se skrece levo. Put sirok, lepo utaban,vozi se brzo. Jedna lose procenjena krivina je mogla u startu da okonca putovanje. Uspeo sam da se zaustavim pored desne ivice puta (leva krivina), da je situacija bila takva da sam se morao osloniti desnom nogom prevrnuo bih se niz padinu. Ne bi mi nista bilo jer nije toliko strmo ali motor ne bih mogao izvuci nikako. Nastavljam opustenijim tempom Asfalta od Velikog Polja do Babinog Dola (ski centar na Bjelasnici, ubrzano postaje urbanizovana seljana. Do pre par godina je bilo skijaliste i mozda dva hotela) ima mozda 5km. Tu opet silazim na makadamski put koji vodi prema vrhu i dalje prema zabjelasnickim selima. Put dobar. Prva raskrsnica na koju se dolazi nudi dve opcije: pravo prema selima i normalnim putem prema vrhu,desno na skijaliste. Iako nisam planirao ipak biram desnu opciju, ranije mi je padalo na pamet da se tuda pokusam popeti na vrh. Sada sa natovarenim motoromnisam bas bio ubedjen u uspeh tog poduhvata ali i sam put je lep za provozati a nije dugacak tako da nije neka steta vratiti se njime. Pocinje odlicno, kao nastavak puta kojim se vec krecem. Preseca dve ski staze i stize do kafanice.Tu normalan put prestaje, nastavlja se direktno uz padinu (ko je bio na Bjelasnici na skijanju to je ona padina cim se sidje sa troseda pa dole do prvog lifta ispod-ne secam se naziva). Strmo ali je podloga normalna nabijena zemlja sa nesto kamenja, bar kada je suvo. Izlazi se na opet normalan put koji pored vrha dvoseda vodi do medjustanice (nekada kraj prve deonice troseda, sada je objekat skroz uklonjen). Od medjustanice krece igranka. Vrh je tu, odmah iznad glave, padina ekstremno strma. Put ide cik-cak i jos iz podnozja je potpuno jasno da se ne koristi, nema nikakvog razloga da se koristi jer sa druge strane do vrha vodi prilicno normalan makadamski put.Logicno, zadnjih 20 godina ga odrzavaju kise i snegovi... Prva deonica je prepuna krupnog ostrog i rasutog kamenja. Druga deonica je jos strmija ali sreca lezi u tome sto je ovde kamenje ukopano u podlogu, nema toliko rasutog,pa je bar prijanjanje dobro. Na par mesta nesto sto sada najvise lici na stepenik... Prolazim sve iz cuga, adrenalin radi svoje. Na sledecoj serpentini je grupa planinara, rekao bih da su delovali prilicno pogubljeno i iznenadjeno kada su me videli. Sledeca deonica je vec normalnija za voznju, ne secam se nekih posebnih problema. Posle sledece serpentine nailazim na kamion, majstori nesto kopaju. Put je tu vec normalan, to je ujedno i finalni potez do vrha. E sad, ovako napisano neko bi mogao pomisliti da se tu radi o ko zna koliko dugackom putu. Zapravo, svaka ta teska deonica je dugacka svega stotinjak metara. Od medjustanice do vrha sam stigao za 7-8 minuta, i to sa dve pauze za fotkanje, realno 3 minute voznje. Ubedljivo najintezivniji komad voznje ikada sto se mene tice. Sa vrha odlazim donekadasnjeg vojnog objekta i tu pravim prvu pauzu. Objekat je ocigledno samounisten, nisam se bas usudjivao sam zavlaciti u polusruseno podzemlje.Naravno da je neko vrlo detaljno uklonio sve tragove instalacija tj kablova,cak im je bilo zgodno da na licu mesta skidaju izolaciju kako bi se sa planine spustio cist bakar. Odsecene su i celicne penjalice, svaka.... Klopa, odmor. Kasno se prisecam da je glava celava po prvi put, posledice cu osecati narednih dana (zapravo jos uvek ih osecam ). Berem nesto majcine dusice, topao caj ce dobro doci da razbije monotoniju celodnevnog ispijanja vode. Ako neko zna sta je ovde bilo smesteno? Pretpostavljam da su antene i komunikacioni uredjaji jer su ovi bunkeri usmereni prema drugim vojnim objektima, takodje po vrhovima planina. Osim rupa sa crevom za instalacije i necega u podu i plafonu sto je verovatno sluzilo za fiksiranje antene nema nicega. Isto pitanje. Osim ovog lezista za masineriju i otvora za instalaciju nema nista. Prostorija je mala i niska, vrata direktno vode napolje sa jedne strane Pretpostavljam da je ovo deo ventilacionog sistema. Otvor koji se vidi vodi do nekog velikog prostora, eho traje dobrih desetak sekundi. Opet, ako neko zna sigurno sta je u pitanju voleo bih znati. To je prostorija sa prozorom koja se nalazi odmah ispred motora na sledecoj fotografiji. Direktan link prema panorami u visokoj rezoluciji. http://www.dodaj.rs/f/2S/YQ/3bUqBe57/panorama2.jpg Normalnim putem se spustam prema Stinjem dolu i selu Lukavac (ne silazi se skroz do sela). Vozi se lagano jer je padina strma a cesto ima klizavog sljunka, greske nisu primamljive. Izbrojah 17 serpentina od vrha do podnozja. Grob nekom Nemcu, kako sam ja razumeo osnivac meteoroloske opservatorije na vrhu Bjelasnice. Opasna vukojebina to bese 1900. godine. Na spomeniku stoji 1907. moje poznavanje jezika ne dozvoljava da shavtim da li je to vreme smrti ili podizanja spomenika. Do sela Lukomir se stizeo dlicnim makadamom, dolinom (na 1500-1600m tesko je nesto nazvati dolinom)okruzenom brojnim vrhovima. O samom selu ne bih previse pricao. Sagradjeno na prelepoj lokaciji, na vrhu kanjona Rakitnice. Do olimpijade najbliza stvarna civilizacija im je bio Konjic, 19km udaljen vazdusnom linijom. Puteva u tim krajevima bas nesto i nije bilo, jedini posetioci su bili retki planinari. Do Sarajeva, tacnije Ilidze, se stizalo za preko 12 sati hoda. Od olimpijade stvar se popravila jer je napravljen asfalt do ski centra. Tokom rata asfalt je prosao jos i dalje, dosta puteva je uznapredovalo do nivoa dobrog makadama.Tako je i sa ovim putem za Lukomir, sada se stize bez problema putnickim kolima.Par lokalaca koji tamo provode vreme se jos uvek bave stocarstvom. Turisti,uglavnom stranci, koji sve cesce dolaze (Lukomir se reklamira kao srednjovekovno selo) su vec uspeli da "iskvare" lokalce. Jos na prilazu selu me zaustavlja klinac, vodi do baba koje na livadi pletu carape,rukavice. Nisam zainteresovan za kupovinu, njima nije pravo. U selu nailazim na staricu u tradicionalnoj garderobi (nije tu za poziranje vec zaista to nosi),molim za jednu fotografiju: -Moze al' da platis. -Koliko? -Pet marki. -Puno bako, puno... -Nije to tebi puno, tisi iz grada. U selu sada postoji neki edukacioni centar, nisam bas shvatio a ni upamtio za ciju edukaciju, i jedna kafanica gde se moze nesto pojesti/popiti- etno, naravno. Sva brda u okolini su ociscena od kamenja, zivot je nekada bio kurva i mnogo tezi tako da se to sve moralo obradjivati i to na tezi nacin... Da ne palamudim, slede fotke. Lukomir takodje vredi obici, ako nista drugo onda zbog pogleda na kanjon Rakitnice. Lepo je videti i koliko je nama u gradovima zivot lagodan, u stvari koliko luksuza imamo i kako se ljudi negde drugde moraju dobro pomuciti da uopste opstanu. Kuca/stala se nalazi na savrsenom mestu. Bukvalno na ivici kanjona sa sjajnim pogledom Posle Lukomira se vracam par km, postoji precica kojom se se stize u selo Umoljani. Taj put je na jednoj deonici onako, bas los. Posle je samo los, ostecen, strm i pun rasutog kamenja. Od Umoljana postoji asfalt, desetak kilometara do sela Sinanovici (opet bih se pozvao na putopis linkovan u prethodnom postu, ovo podrucje je u prvom postu). Ispod Umoljana jos jedna grupa stecaka. Guzva na putu je na momente potpuno nesnosna, svi se ponasaju kao ovce... Od Sinanovica sam na potpuno nepoznatoj teritoriji, dalje odatle nisam bio ranije. Put je solidan makadam, malo kroz sumu a puno preko pasnjaka, planina Visocica. Najednoj od foto pauza nailazi pastir, prijatan covek. Kratak razgovor i vreme jeda se ide dalje. Vrh Puzim, dugacka stena koja izgleda kao secivo. Greben sa liticama na obe strane, atraktivno izgleda. Uskoro jos jedna grupacija stecaka. Ovde se vec nasao neko pametan da ispise ljubavne poruke po spomenicima... Pauza za klopu i pauza za pauzu. Put se odatle pocinje spustati,brzo se ulazi u sumu (ljudski je krce, ne stede). Postoji vise novih puteva koji sluze iskljucivo za izvlacenje drva. Selo Bjelomici i paf, na asfaltu sam.Prilicno neocekivana promena podloge, moram priznati. Brzo izbijam na josglavniji put, prakticno magistralu, koja spaja Boracko jezero i Kalinovik. I toje iznenadjenje jer asfalt na tom mestu nisam ocekivao. Ne smeta mi, naravno. Kad se priroda poigra rezultati su vredni paznje U selu Argud je kraj asfalta. Posto je vec kasno odustajem od ideje da idem okolnim putem, preko Ljute, i produzavam "magistralom", ovaj put makadamskom, za Kalinovik. Prvi spust dovodi do zanimljivog vojnog mosta. Stari most je srusen ali tako da je samo na jednoj strani propao u provaliju, kosina i dalje stoji. Novi most je polozen preko starog, metalna konstrukcija sa daskama umesto kolovoza. Zanimljiv zvuk ispusta prilikom prelaska. "Noge nad ivicom", Reka Ljuta. Od mosta uspon. Ponovo idiotska pojava asfaltne deonice u sred nicega. Nema nijednog naselja, nema kuca, nicega. Jedino da je Tito svojevremeno helikopterom sleteo na prevoj pa je morao da se spusti tim putem. To je ubedljivo najlogicnije objasnjenje koje mogu smisliti, a ni ono nema puno dodirnih tacaka sa realnocsu. Vrlo je ocigledno da se put prakticno i ne koristi, odrzavanje nije video od dana kada je napravljen. Na vise mesta klizista su ga vec nacela, samo je pitanje dana kada ce nestati u reci... Asfalt opet nestaje,nastavljam makadamom i bro nailazim na jos jedno iznenadjenje. Prilicno visok most u sirovom stanju. Konstrukcija nikada nije prekrivena asfaltom. Visina,sirina, blaga krivina u kojoj se nalazi govore da je ovo nekada bilo predvidjeno za prilicno ozbiljan put, samo mi nije jasno ko bi ga takvog koristio. Blizu Kalinovika izlazimna put Kalinovik-Nevesinje, preko Uloga. I ta deonica je spominjana u mojim ranijim putopisima. U Kalinoviku pauza za nabavku, piva i 'leba- ostale hrane imam- i tocenje goriva. Po celom gradu (ovo "grad" shvatiti vrlo relativno) su bilbordi, najavljuje se izgradnja vise brana na Neretvi kojima ce po svoj prilici biti potopljen gornji deo kanjona, uzvodno od dela gde se ide na rafting. Jos koji kilometar dalje i stizem u mesto/selo Jelaska odakle krece makadamski put na Zelengoru (put Cemerno-Kalinovik, ima ga na svim kartama). Put u pocetku jako lep za voznju, dobra podloga, cetinarska suma kao okruzenje. I ovaj put koriste iskljucivo kamperi koji idu na jezera Zelengore i sumari. S'toga ne cudi previse ostecenost puta na deonicama gde je podloga zemljana. Opet imam srece sto je suvo pa se to sve prolazi sasvim opusteno. 25km od Kalinovika se nalazi Orlovacko jezero. Tabla za nacionalni park (Sutjeska) je vrlo iskusno postavljena par stotina metara ispred jezera, ulaz 5 maraka, postavljanje satora 10 ali mi za jednu noc sator nije naplacen. Pet maraka za boravak i nocenje na takvom mestu je malo, petnaest bi bilo mnogo... Ima kampera ali nije guzva tako da biram lepo mesto (ruznih tu ni nema, da se razumemo). Stigao sam taman pred zalazak sunca tako da imam vremena jos za videla da postavim sator i iz sume dovucem nesto drva za vatru. Vetar koji je celog dana duvao ni ovde nije oslabio. Sator postavljen, stvari prepakovane i rasporedjene, vatra je spremna. Upaljac nije. Verujuci da se kod mene u ladici ne moze naci neispravan upaljac (nepusac, imam samo te upaljac ekojima se lozi vatra) nije mi bilo ni na kraj pameti da ga isprobam pred polazak.Prazan Na jednoj strani susedi su mi prilicno glasni lokalci, gajbe piva se hlade ispod izvora, frizider pun mesa takodje. Na drugoj strani je par vrlo tihih mladih ljudi. Iznenadilo me to sto kola nisu parkirana pored njih (na obe strane je oko 25km do prvog asfalta), racunam da ih je neko dovezao pa ce kasnije opet dovci po njih. Uglavnom, od njih sam uzeo upaljac, zapalio vatru,vratio upaljac i ostao pricati sa njima. Njih je petoro, tri devojke i dva momka, Cesi. Na odmoru su u Bosni, krenuli iz Mostara. Stopiraju i pesace izmedju gradova, planinare po planinama (jok, planinarice po ravnici...).Nemaju kartu, nemaju navigaciju, ne znaju lokalni jezik i odlicno im je.Prethodnih dana su obisli Nevesinje, Gacko, bili na Trnovackom jezeru, penjali se na Maglic, Tjentiste i taj dan stigli na Zelengoru. Asfaltom ih je povezao lokalni kontraverzni biznismen, u kolima im pokazivao pistolj, odveo ih kuci da im pokaze koliko je velika... Pravi gospo'n covek. Interesuje ih kuda da idu dalje. Ostali su skoro bez hrane a svidelo im se na jezeru, planinarili bijos jedan dan u okolini. Nude klopu-prihvatam. To im je zadnje sto imaju Nudim ja njima par konzervi i hleba, da imaju pregurati sutrasnji dan jer im do prodavnice treba 5-6 sati hoda- snebivaju se, kao moze al' da ti platimo...Nesto kasnije se setim piva- tu se vec ne snebivaju, pivo moze uvek. Ipak donosim i konzerve, tu se vec nisu protivili, valjda su i oni svesni da od stida nema nista Prijatno provedeno vece uz vatru a onda lagano u krevetac.One glasnije komsije su se srecom takodje brzo umorile pa nije bilo problema za spavanje. Posle dugo vremena noc provodim van grada, zaboravio sam koliko nebo zapravo lepo izgleda... 150km, 4:40. Vec taj dan mi je postalo jasno da ce biti problema sa vecinom planiranih ruta i mojim stilom putovanja (stani svaki cas da nesto fotkas...). Prakticno svakog dana jeplanirano preko 200km a i ovih 150 je bilo vremenski knap. Jes' da sam krenuo u11 ali nikada nije ni bilo realne sanse da cu kretati u 7 ili 8. Ili 9. Dan 3.gpx

Jos jednom, hvala svima na komplimentima. Ima ovde jos podosta da se pise, zanimljivi deo tek krece @Vlajko: Drustvo nisam ni pokusavao naci. U svojoj okolini nemam nikoga ko je zainteresovan za ovako nesto. Racunam da je uzasno tesko ukombinovati makar i dvoje ljudi koji u istom terminu imaju potpuno identicnu ideju za voznju (u ovom slucaju da se vozi bas ono sto sam ja zamislio ), za stil putovanja, jurcanje ili stajanje svaki cas. Ovo je od starta bilo zamisljeno kao solo avantura. Drustvo bi bilo lepo imati za kampovanje i kao neku vrstu podrske, makar i moralne. Dvoje na jednom motoru po ovakvim terenima nikako, bar ne na motoru koji je moj... Kompresor nije problem, imam malu pumpu koja radi pos'o. Drugi me problem mucio sa gumama ali da ne kuckam unapred, ima slika u prvom postu @BanditPG: Doci cemo i do toga, samo malo strpljenja. Zagrebao sam i te krajeve

Intermeco br. 2 Danas sam trebao krenuti na ostatak planirane ture, sledecih 10 dana jedini krov nad glavom ce da bude sator. Shodno tome prethodno vece su obavljene i finalne pripreme za polazak. Kasnije ostadose samo brkovi, ruzniju kombinaciju nisam mogao zamisliti Poverili biste mi cuvanje dece, zar ne? Ustajanje rano izjutra, pogled kroz prozor i hladan tus. Bukvalno. Sipi dosadna kisica, oblaci su jako nisko i hladno je. Obzirom da je najveci deo tog dana trebalo provesti iznad 1500m ideja da ceo dan provedem u oblaku gledajuci u belo nije delovala primamljivo. Polazak odlazem za sutra. Vracam se na spavanje. Posle par sati vreme deluje nesto bolje, prestala je padati kisa. Javlja se ideja da odemo na jos jedan izlet, ovaj put to je vodopad Skakavac, u okolini nekada popularnog sarajevskog izletista Bukovik. Put znamo otprilike, srecom postoje turisticki putokazi. Prolazi se kroz elitni deo Sarajeva gde se nalaze kuce bogatih i slavnih. Kilometar dalje su kuce siromasnih sa sve kravama i kozama. Tanka je ta linija... Putokazi naravno prestaju cim se izadje iz urbane sredine, nekom logikom pratimo glavni put. Glavni put u jednom trenutku postaje ne bas dobar makadam. Srecemo neke strance koji nam potvrdjuju da to jeste pravi put tako da nastavljamo dalje. Meni je vodopad tj njegovo postojanje potpuno nepoznato. U jednom trenutku pokrece se neki mehanizam u mozgu, pocinje da gori lampica. Prisecam se da sam par godina ranije planirajuci razne voznje nailazio na fotografije nekog prelepog visokog vodopada tu, u okolini. Nabacujem kez na lice jer znam da ce biti odlicno. Ulazimo u park prirode, zasticeno podrucje, i odjednom ponovo ima i putokaza i raznih tabli sa obavestenjima. Do vidikovca na vrhu vodopada se dolazi posle petnaestominutne setnje, prvo makadamom (rampa malo sprecava prolaz motorom) a posle kroz gustu sumu planinarskom stazom. Vodopad je... Neverovatan... Potok mirno tece kroz sumu, u sledecem trenutku pada preko ivice stene skoro 100m nize (98m je zvanicna visina). Stena se proteze celom duzinom brda tako da je pogled odlicnan. Da ne pricam dalje, nikada mi nije polazilo za rukom da prenesem utiske, idu fotke. Fotke takodje ni izbliza ne prenose stvarnost... "Noge nad ivicom", Vodopad Skakavac Postoji i staza koja vodi u podnozje vodopada ali mi nismo imali vremena za tu dodatnu setnju. Vracamo se do motora i prateci table produzavamo dalje prema Bukoviku. Uvek je lepo vracati se novim, nekim drugim putem a ne istim. Put je mestimicno dosta los (za dvoje), ima jaruga i rasutog kamenja strateski postavljenog na usponima. Na par mesta je i izrovana zemlja, srecom kise ovde nije bilo previse pa nije blato. Ulazimo u oblak. <br class="Apple-interchange-newline"> Deja vu... Okolina mi se cini poznata. Tu ranije nisam bio ali uz malo crtanja karte u glavi zakljucujem da postoji mogucnost da se pojavim na mestu gde sam u jednoj od svojih prvih voznji okrenuo nazad. Pet krivina dalje: Voila, tu smo. Zatvoren krug iz nekih srecnijih vremena: http://forum.bjbiker...__fromsearch__1 Treci dan iz tog putopisa, fotka na kojoj se u daljini vidi grad. Ne bi bilo lose procitati taj deo putopisa u celosti Idemo dalje. Od ranije se secam da je bilo jako losih deonica na putu kojim trebamo proci, ne radujem se sto ih sada treba proci u dvoje. Od losih deonica ni traga. Nije da je put popravljan ili bilo sta tome slicno vec su oci kojima se posmatra okolina promenjene. Ima razlike kada si prvi put van asfalta i kada si vec donekle iskusan u takvoj voznji. Nailazim na travnatu padinu koja mi je svojevremeno zadala puno muke (za reference pogledati link). I sada deluje strmo, mozda i strmije nego sto se secam. Podloga je vlazna od rose ali ipak odlucujem da isprobam. Prva i lagano, puna kontrola ovaj put. Adrenalin opet tuce ali ne zato sto je uspon nesto posebno zeznut vec zbog prisecanja kako je to nekad izgledalo zastrasujuce. Izlazim bez ikakvih teskoca. Spust takodje sasvim opusten. Iskustvo je cudna stvar... Makadam do Crepoljskog polja gde pravimo jos jednu pauzicu, dalje asfaltom do Carsije pa saobracajnom guzvom do kuce. 80-90km. Vreme za putovanje je bilo odvratno ali za jednodnevni izlet sasvim lepo, provukli smo se bez kapi kise. EDIT: Opet sam zaboravio da ubacim rutu, ovaj put je iscrtana u Google Earth-u, ubaceno je par tacaka radi lakse orjentacije. Ako ste u Sarajevu definitivno vredi obici ovaj vodopad. Od grada je udaljen petnaestak kilometara. Vodopad Skakavac.gpx

Idemo dalje. Intermeco br. 1 Izlet na Jahorinu sa sestrom kojoj je ovo 2-3 put da seda na motor. Obilaznim putem preko Pala i Podgraba do Jahorine. Makadamom na grebenu na obe strane do kraja. Na jednom kraju je sada neki radar, na drugom je razrusena vojna baza-komunikacioni centar- detaljno minirane okoline. Povratak preko Trebevica i novog puta u Istocno Sarajevo. Put je savrsen! Sa kontrolnog tornja porucuju da imamo dozvolu za sletanje. Sve u svemu lepo iskorisceno popodne, 150km cistog uzivanja.

Hvala puno na objasnjenju, videcu ovih dana da to proverim

@ Boyze: tog dana stvarno nije bilo vremena da se bilo sta dodatno uglavi u rutu, i ovako sam u 10 stigao na odrediste i to tako sto sam izbacio 30-40km off-a, a bilo bi mi i puno da sam ubacio ceo jos jedan dan (ako bih tako krenuo verovatno se ne bih nikada ni vratio kuci jer uvek ima jos nesto zanimljivo da se vidi-ta opcija mi se svidja ali je u praksi neizvodljiva @ Desert Fox: Znam da je greska sto sam izbacio Staru Planinu. Tako se potrefilo da je prognoza okrenula na ruzno kada sam bio na Goliji. Tempom kojim sam napredovao trebalo mi je jos 2 dana da stignem na Staru, onda jos 3-4 dana istocnom Srbijom (Kucaj, Homolje, Deliblatska Pescara) do kuce. Ovako sam okrenuo na Taru i sutradan stigao kuci. Izgledi za 4-5 dana voznje po kisi nepoznatim terenima van asfalta sa ulicnim gumama koje ubrzo nestaju me nisu bas radovali tako da sam se odlucio za ovu opciju. Na Staru cu svakako doci, verovatno jos ove sezone, tako da se gledamo. To mi je zelja vec par godina i nisam hteo samo da je otaljam. Hvala na komplimentima svima. Pisanje mi oduzima bas puno vremena tako da ce potrajati par dana dok pricu ne privedemo kraju. EDIT: Kod mene se vide normalno u dva razlicita Browser-a, opici refresh koji put " Moguce da ih je previse na jednoj strani pa zbog toga zeza. Evo link prema galeriji gde su sve slike, ne sekirajte se, nije jos nista unapred postavljeno http://s593.photobucket.com/albums/tt16/Ivan4864/Moto%202012/

Drugi dan. Polazak iz Novog Travnika, cilj je u Sarajevu. Moze jednim od dva glavna puta da se stigne za sat i kusur a moze i okolo, naokolo za 10 sati. Izabrana je druga opcija. Savrsenim asfaltom se brzo stize do Bugojna. Novi put od Novog Travnika na Rostovo je napravljen pre par godina, do tada je postojao lokalni uzani put kroz sela, vecim delom makadamski. Pravaca nema, pravo zagrevanje za ostatak dana koji treba da bude gotovo komplet van asfalta. U Bugojnu skrecem u sumu, prema planinarskom domu Duboka. Put je apsolutno savrsen makadamski, bez krupnog kamenja, bez rupa, beo k'o sneg ali srecom manje klizav. Celom duzinom prati potok, dominira miris cetinara. Od doma treba da idem dalje na planinu Radusu, planiran je i uspon na sam vrh, Idovac. Jos u fazi pripreme rute taj potez mi je delovao sumjivo u smislu prohodnosti. Celo podrucje je vrlo bogato posejano minama tako da nisam bio siguran da se put uopste koristi. Crvene table sa mrtvackim glavama me istog trena odvracaju od ideje da zaobidjem rampu na pocetku puta. Predvidjena alternativa je bila da se vratim u Bugojno i onda normalnim asfaltnim putem stignem do Kupresa odakle bih lokalnim kroz sela a preko obronaka Stozera i Raduse stigao do Ramskog jezera. Na licu mesta se ispostavilo da postoji sumski put koji ce me direktno spojiti sa tom planiranom obilaznicom, kod Kukavicijeg jezera. U pocetnom delu puta okolina je potpuno obrasla u zbunje, suma se ne krci zbog mina. Sam put je u upotrebi i u sasvim pristojnom stanju (sto se tice automobilskog saobracaja, za motor je odlican). Na planiranu obilaznicu izlazim, kao sto vec napisah, kod Kukavicjeg jezera. Da nisam ugasio motor zbog slikanja ne bih ni znao da je jezero tu, na 50m od puta. Apsolutno je zaklonjeno drvecem, jedino se cula galama dece sa plaze. Mesto gde se putevi sastaju sjajnom igrom slucaja predstavlja i mesto gde prestaje asfalt iz pravca Kupresa tako da nastavljam savrsenim makadamom (opet beo, utaban i bez rupa). Uskoro nailazim na manji "kamenolom", slikam masineriju i pricam za gazda-radnikom. Tek kroz pricu saznajem da je zapravo celo brdo, verovatno i planina zapravo od tog istog belog sljunka, nekako je odmah bilo jasno zasto je i put takav. U postrojenju samo prosejavaju sljunak i odvoze ga dalje. Kopaju sneg u sred jula... Bosna je to Nastavljam dalje, prvo kroz sumu a posle preko vukovskog polja. Tu je i najstarija pravoslavna crkva na tom podrucju, trenutno se renovira krov. Brojni zaseoci razrusenih kuca. Ne znam ko je bio higijenicar ali ciscenje od prethodnih stanara je obavljeno vrlo temeljno Negde daleko su pozari pa je vazduh sav u izmaglici dima. U jednom momentu skrecem levo sa tog glavnog puta. Razlika je odmah primetna, umesto odlicnog sirokog makadama put se pretvorio u dva pescana kolotraga. Okolina ponovo odise "eksplozivnom lepotom". Par km sume, makadama po golim obroncima i stizem u selo Zahum odakle se novim, uzanim asfaltnim putem spustam na magistralu. Celih 'iljadutrista metara se cvrsto drzim glavnog puta da ne bih slucajno zalutao u civilizaciju. Toliko mi je naime trebalo do pocetka sledeceg makadama koji vodi iznad i oko Ramskog jezera. Masim pravi put i upadam u sred necijeg imanja. Krave su bile prilicno iznenadjene sto me vide, domacine nisam video. Nalevo krug i eto me ponovo tamo 'de treba da budem. Taj put u pocetku trazi malo paznje pri voznji, prepun je rasutog sljunka i kamenja a relativno je strm. Brzo se izlazi na plato, dolazi do nekog zaseoka. U prvom trenutku se radujem sto vidim betonirani put jer mi klizavo kamenje nije prijalo. Posle 48m betona vec sam zalio sto ipak nije kamen, voda, led ili bilo sta drugo. Betonirano je u plocama, naravno. Nijedna ploca sama po sebi nije ravna, nijedna nije ravna u odnosu na susedne dve tako da ima bas neobicnih i neocekivanih promena nivelacije. Beton uskoro opet prestaje (nikada mi nece biti jasne te deonice asfaltiranih ili betoniranih puteva tako u sred nicega, sa obe strane okruzene makadamom. A bilo je toga u vise navrata na ovoj turi) i tu negde prvi put puca pogled na Ramsko jezero. Plava boja i sumovite obale izdaleka izgledaju lepo. Obzirom da je poluprazno verujem da prizor izbliza nije narocito lep. Malo makadama, malo betonskog puta, ovaj put boljeg, i stizem u selo Orasac. Jos sa brda se jasno vidi siroka crna vijugava linija potpuno novog asfalnog puta. U Orascu skrecem desno prema Blidinjem jezeru. Asfalt traje dobrih par stotina metara, zamenjuje ga isto tako sirok i vijugav makadamski put. Sledecih 20km se vozi kroz cetinarsku sumu. Put je ocigledno projektovan kao neka magistrala, samo sto srecom jos uvek nije asfaltiran. U pocetku vozim lagano, ima puno nasutog sljunka pa motor kliza na sve strane. Znam da je resenje u povecavanju brzine ali se suzdrzavam. Vremenom se opustam, kez pocinje da se razvlaci oko glave, mirise ona cetinarska suma kao na moru (inace, zakljucio sam da tako intenzivno mirise samo kada je napolju vruce. Ranije nisam povezivao te dve pojave). U sred sume pravim kracu pauzu, jedem istopljenu cokoladu i srecan sam kao malo dete i potpuno uzivam u trenutku. Vreme je savrseno, radim ono sto sam oduvek zeleo u sjajnom okruzenju... Putovanje je prakticno tek pocelo i apsolutno mi se svidja. Krivine postaju blaze, brzina raste. Opomena dolazi na parcetu puta sa dubokim krupnim sljunkom. Trenutak kada korman ode gotovo u oba krajnja polozaja dok se ide 80 nije toliko simpatican koliko bi mozda neko mogao pomisliti. Na nekom prevoju u daljini se pojavljuje stenovita severna strana Cvrsnice. Cak i tako, iz daleka, deluje vrlo impozantno. Ceo prizor me je podsetio na Aljasku (onako kako je mali Perica zamislja...); sirok makadamski put okruzen sumom a negde, tamo u pozadini, visoke planine. Resenje za one koji zele wight-wall gume a ne mogu ih naci. Severna strana Cvrsnice Spust na Dugo polje, pauza kod srednjovekovnih stecaka. Tih nekropola ima dosta po Bosni, smestene uglavnom na lepim lokacijama, odisu nekom posebnom atmosferom... Meni su bila draga mesta za pauze. Blizu je i asfalt. Na Cvrsnici postoji ski centar, tu je i Blidinje jezero (sto se mene tice to je ruzna velika bara) i naravno planinarske staze. Puno je bungalova i apartmana za izdavanje. Obilazim jezero i silazim sa asfalta, sledi pokusaj uspona na vrh. Znam vise ljudi koji su pokusavali uspon i odustajali tako da nisam nesto previse nade polagao u to da cu videti vrh. Prvi deo puta vodi preko pasnjaka, tu je i par farmi. U jednom trenutku pocinjem da cujem skripanje, cviljenje. Prva pomisao je crkavanje nekog lezaja. Stanem- zvuk ostane. Ugasim motor-zvuk je i dalje tu. Tek tada sam shvatio da su to zapravo skakavci, u pokretu kroz kacigu zvuk nije bio prepoznatljiv. Narednih dana me jos par puta trznula ista stvar. Sam pocetak ozbiljnog uspona je kroz gustu visoku kleku, nadje se tu i poneki bor. Sa porastom visine bujnost kleke vidno opada ali zato su vidici sve bolji. Put je mestimicno prilicno los, problematicne deonice u uglavnom ispod i u serpentinama. Svo vreme sam ocekivao neku jako strmu deonicu koja ce se pokazati neprohodnom, i- nisam je docekao. Krupno rasuto kamenje ali ipak bez teskoca izlazim na vrh, 10-11km tog strmijeg dela, nekih 1100m iznad polja gde je jezero. Kao sto se vec podrazumeva slika sa iole zahtevnijih delova nema "Noge nad ivicom", epizoda Greben Cvrsnice Odmor ispod vojnog objekta, ne znam da li je jos u funkciji (deluje kao da jeste) ali me niko nije dirao narednih 40 minuta. Pola sest je popodne a mene ceka jos skoro pola trase, vreme je za poletanje. Spust takodje prolazi bez teskoca. U podnozju se ponovo prikljucujem na neki glavniji makadam, brzina raste, uzivancija takodje. Kod farme stoke masim skretanje prema kanjonu Drezanke koji je prilikom planiranja delovao vrlo atraktivno. Nije mi bilo krivo zbog promasenog skretanja jer je put kojim sam vozio bio odlican, ne bi mi bilo mrsko da se vratim njime; samo jos par krivina i okrecem... U jednom trenutku prednjim tockom nalecem na poveci kamen, lep udarac u felnu. U narednih par km jos par puta mi se desilo da se cuje takav udarac iako sam dosta usporio. To mi se ranije retko desavalo tako da pocinje rasti sumnja u celovitost prednje gume. Nailazim na sumare koji mi definitivno potvrdjuju da sam omasio put, da ovaj kojim sada idem silazi u Mostar, 30km dalje od planiranog mesta izlaska na Neretvu. Ono sto nisam pitao, a nisu mi ni rekli, jeste da do Mostara ima jos 30-40km, pola makadamom. Nisu znali da li je put kroz kanjon Drezanke prohodan tako da ipak odlucujem da produzim dalje. Upravljivost motora postaje cudna. Stajem, prednja guma deluje mekana ali nije jos skroz izduvana. Odlucujem da ipak produzim dalje, da se dokopam civilizacije i vulkanizera ukoliko je moguce. Od tog trenutka voznja mi apsolutno ne prija, fotkanje ni na kraj pameti iako je svetlo savrseno. Nivo nervoze je zavidan, vec je kasno i postaje mi jasno da cu morati da izbacim poslednju off deonicu od Konjica preko Visocice do ski centra na Bjelasnici. Dovlacim se do asfalta, tabla na kojoj stoji "Mostar 20km" me takodje nije obradovala. Guma i dalje nije skroz pustila ali mi ne uliva nikakvo poverenje, na kocenju leluja, u krivinama isto. Polako se spustam u Mostar, stajem na prvu pumpu sa kompresorom. Pritisak 1 bar (1.6-1.7 je normalan), duvam na 2, cekam da vidim hoce li brzo ispustiti kada pored mene staju lokalci u Mercedesu (ipak je ovo Hercegovina, sto je u selima Golf dizel ovde je to Mecka sa kraja osamdesetih... Ziveli stereotipi ) -Hello, do you need help? -Busna mi je guma, treba mi vulkanizer... Vrlo je zanimljiva pojava da su svuda gde sam stajao svi mislili kako sam stranac. Dobro, strogo govoreci u Bosni i Crnoj Gori sam i bio stranac ali niko ne prica o toj "stranosti"... Valjda niko ne ocekuje da domaci zivalj moze putovati motorom, to je rezervisano za tamo neke. Uglavnom, svi vulkanizeri za koje oni znaju su uveliko zatvoreni, predlazu mi da sacekam jutro. Obzirom da u Sarajevu imam besplatan smestaj nije mi padalo na pamet da placam prenociste bilo gde drugo. Ponovo proveravam pritisak, i dalje je tamo gde sam ga ostavio. Odlucujem da krenem dalje, ocigledno je da se moze voziti uz povremeno svracanje na pumpe zbog dopumpavanja. Na prvoj sledecoj pumpi 1.5 bar, pumpam na 2. Na nekoj sledecoj kompresor blentavi, pokazuje 2.5 - zanemarujem podatak. Sledeca pumpa opet oko 1.5... Uglavnom, uveliko po mraku stizem u Sarajevo bez incidenata. Internet, potraga za moto-vulkanizerima upucuje na Slavka iz Kiseljaka. Odlucujem da ujtru pokusam sam skinuti i zakrpiti gumu pa ako ne bude islo zna se. Skidam gumu bez problema (najveci problem mi je podici prednji tocak u vazduh jer kada je motor na centralnom stenderu veliki deo tezine je napred), potapam u kadu i nista. Pumpam jos jace jer je pretpostavka da je rupa bas mala dok je moglo da se vozi 30-40km u cugu a da ne ispusti skroz. Opet nista. Ostavljam gumu par sati skoro u nadi da ce izduvati. Nista... Zakljucak se nekako namece sam- dva puta nista jednako je nista, crva tj rupe nije ni bilo. Moguce da je guma u startu bila malo izduvanija nego sto treba (ne verujem preterano u tu mogucnost, proveren je pritisak pred put a znam da bez problema drzi i par meseci bez znacajne promene) a psiha i paranoja su uradile ostalo. Kompresori na pumpama svi razlicita ocitavanja sto je uveliko olaksalo donosenje pogresnog zakljucka... 330km, 7:35 minuta voznje, 11 sati od polaska do cilja. U nastavku dvodnevni intermeco u okolini Sarajeva: Jahorina, Bukovik, vodopad Skakavac, Crepoljsko polje... U buduce ce biti vise fotki na kojima nije motor EDIT: Ubacena statistika i tracklog. Track najbolje gledati u Google Earth-u jer vecina puteva nije ucrtana na kartama. dan2.gpx

Da li neko ima ideju sta mu je: Motor sve cesce nece da upali ukoliko ne stisnem kvacilo. Pocelo je da zeza nakon par intenzivnijih off-ovanja ali je sad, za vreme ture, postalo 90% redovna pojava. Nije do prekidaca copave, njega sam razvalio o kamen tako da su zice prespojene. Ne znam da ima bilo kakav "mehanizam" rada koji inace predvidja da se motor moze upaliti samo kada je stisnuto kvacilo (kod mene se nikada nije mogao upaliti ukoliko je ubacen u brzinu)...

Ovako su izgledale zavrsne pripreme trase pred polazak. Planirano je 11 dana ozbiljne voznje ne racunajuci odlazak do Bosne i vozikanje tamo. Nocenje iskljucivo u satoru, na divlje naravno. Prvi dan. Planirana je kruzna voznja od 80ak km preko Vlasica. Trebalo je da posluzi kao probni poligon na kom bih proverio da li je sistem planiranja rute nepoznatim krajevima "trazi puteljke na Google Earth-u i ubacuj u GPS" upotrebljiv u praksi. Na par km od starta pocinje makadamsko-asfaltna precica do Travnika. Put uglavnom jako dobar, kroz mladu sumu vodi preko brda. Na drugoj strani brda prvi put se ukazuje Vlasic, juzna strana, i put kojim cu se penjati. Sam uspon na Vlasic iz Travnika je prilicno atraktivnim asfaltnim putem. Ta strana planine je izuzetno strma tako da je pogled na dolinu svo vreme dobar. Na prevoju silazim sa asfalta i dobrim makadamom se penjem prema domu na Devecanima. Na Paklarskim stenama (ispod doma) pravim kracu pauzu. Na tim stenama sam svojevremeno imao i prvi alpinisticki uspon, nesto sto mi se jako svidelo ali nije zazivelo kao aktivnost. Kao sto rekoh, pogled je neverovatan. Padina je izuzetno strma, dolina je nekih 1200m ispod. Na vrhu padine su stene visoke jos 50-ak metara, u svakom slucaju nije za one koji su osetljivi na visinu. Ovom fotkom zapocinjem serijal "Noge nad ivicom", ovde u epizodi Paklarske stene. Nastavljam dalje do releja na Paljeniku, vrhu Vlasica. Put je odlican makadamski. Pauza za fotkanje i okrecem nazad jer puta dalje nema. Izmedju releja i doma na Devecanima postoji odvajanje (levo iz pravca releja) kojim se makadamom moze sici u selo Krpeljici i dalje u Han Bilu (asfalt) ili otici na dalju stranu Vlasica pa spust prema selu Dub (valjda) odakle opet pocinje asfalt. Biram tu drugu varijantu kao duzu i sa, prema Panoramio fotkama, prilicno atraktivnim spustanjem. To ujedno oznacava i prvu nepoznatu deonicu gde sam se za planiranje oslanjao iskljucivo na satelitske snimke i eventualne fotografije sa terena (tako je planirana vecina dalje rute pa je bilo vazno isprobati kako to sve izgleda u praksi) Pocinje naivno, simulacijom Mongolije: put vodi preko pasnjaka, samo dva kolotraga utabane zemlje a svuda okolo trava. Par km dalje se zakuvava. Put se jako brzo pretvara u vododerinu, zemljana podloga iz koje viri krupno kamenje. Srecom pa nije strmo. U par navrata pokusavam da vozim travom pored "puta" ali ni tu stanje nije sjajno jer su brda puna kamenja. Prolazim bez vecih teskoca ali svo vreme u sebi psujem Google... Naravno da je na satelitskom snimku ovo izgledalo kao sasvim normalan put preko livade, nije bilo nikavog razloga da bude los. Osim sto se godinama ne koristi za saobracaj, nema razloga da se koristi. Ta deonica je dugacka mozda i manje od 2km ali ne bih se radovao ponovnom prolasku. A nije bilo iskljuceno da cu se istim tim putem vracati nazad jer i dalje nisam bio siguran da li je spust u dolinu uopste prohodan. Posle te jaruge nailazim na katun, put ponovo postaje normalan (makadam sa ostrim kamenjem), ubrzo okolina postaje pitomija, kamenje nestaje i zamenjuje ga trava. Ima vise katuna, mozda vikendica, tako da sam bar znao da ce spust do asfalta biti moguc predvidjenim putem. Jos jedan kratak odmor i nastavljam dalje. Palim motor, ubacujem u brzinu, on se gasi. Nogara dignuta sto znaci da je prekidac copave zavrsio svoj zivotni vek. Inace, vrlo inteligentno je smesten sa donje strane motora, ispod nivoa skid plate-a a u onoj jaruzi sam se vise puta solidno nasadio na kojekakvo kamenje. Pokusavam da ga skinem i eventualno procackam kontakte- odlazi glava na srafu. Plan B je skidanje plastika i ceprkanje po instalaciji te prespajanje kablova. Srecom uz sebe imam selotejp (inace izuzetno vazan sastavni deo vrhunskog nosaca za GPS koji je zbudzen pred Kepijadu- radi pos'o). Kao sto rekoh, put je tu vec normalan losiji makadam. Kada sam na pocetku spusta sreo kola (Golf dvojka, dizel. Beo naravno. Drugaciji izgleda ni ne postoje u ovakvim krajevima) bilo mi je jasno da nece biti nekih problema. Put ide kroz jelovu sumu i svo vreme puca pogled na dolinu duboko ispod. Od prvog sela pocinje asfalt, malo sirok i nov pa onda nikakav. U svakom slucaju zanimljivo za voznju jer je krivudav a saobracaja nema. Kroz Han Bilu stizem do Nove Bile. Da bih izbegao voznju glavnim putem prvom prilikom skrecem na neki lokalni put koji vodi tamo gde mi odgovara. 100m kasnije nestaje asfalta, 200m kasnije nestaje puta. Tj put postoji, samo sto je normalni stari most srusen a zamenila ga je kreacija sklepana od dasaka sirine nesto preko metra. Na trenutak zastajem pa ipak odlucujem da predjem sa sve stajanjem na sredini zbog slikanja. I stvarno sam stao na sredini, spustio noge na most i uvideo da se isti vrlo simpaticno ljulja levo-desno. U prvom trenu sam pomislio da meni nesto ne valja sa centrom za ravnotezu, u sledecem je postalo jasno sta je zapravo u pitanju. Bez puno razmisljanja, prva i gaaaaaas. Na rucak stizem par minuta pre pljuska, tajming savrsen. 85km i 2.5 sata voznje, jos toliko u odmaranju i fotkanju usput. Ona jaruga na Vlasicu je malo bacila sumnju na nacin planiranja rute ali sad' vise nije bilo mesta za izmene. Sve u svemu zagrevanje uspesno zavrseno, sutra je pravi start. U najavi: Radusa (al' za malo), Ramsko jezero, Blidinje jezero, vrh Cvrsnice, kanjon Drezanke (al' za malo), imaginarno busenje gume, Mostar (greskom), Sarajevo (asfaltom-pao mrak). EDIT: Ubacen i tracklog. dan1.gpx

Za potrebe ovog putovanja iz Novog Sada se teleportujem 400km do Novog Travnika, okolina Travnika. Sve asfaltom, cisto vezna deonica. Od granice cak moze i da se uziva u voznji jer pocinju krivine, saobracaja slabo ima Pauza samo za gorivo, protezanje i cekanje da prodje pljusak.

Kao sto rekoh, ruta je na kraju dosta skracena. U originalu je bila planirana i Stara Planina i Kucaj, dakle cela istocna Srbija @ DzOkS: Vise, mnogo vise, na tockovima. Srecom po mene a i njega sve su bila glupava prevrtanja u mestu zbog umora i nedostatka koncentracije. Pocinjem da piskaram

Vlasic, Radusa, Cvrsnica, Jahorina, Bjelasnica, Visocica, Zelengora, Lebrsnik (Bosna), Lukavica Sinjajevina, Durmitor (Crna Gora), Ozren, Pester, Javor, Golija, Zlatibor, Tara (Srbija). 11 dana voznje, skraceno zbog najave loseg vremena i losih odnosa ulicne gume sa mokrim vanasfaltnim terenima Fotke su slozene hronoloskim redom... Putopis tokom narednih dana.

Zavrsene pripreme za putovanje. 15-ak dana, Bosna, Crna Gora, Srbija, solo, kampovanje. Trudio sam se da bude sto vise vanasfaltnih deonica a asfalt koji nije mogao da se izbegne je uglavnom na lokalnim putevima Polazak sutra. EDIT: mozda bude i poneka fotka kad' se vratim, nosim tehniku