Izvestaj novosadskog isturenog odeljenja:
Juce je pala istrazivacka voznja severnim obroncima Fruske Gore. Do pre par dana mi nije ni padalo na pamet da tu postoji gomila puteva i staza kojima se moze vozati. Najbolja stvar: blizu je grada a i nije u onom "planinarskom" delu FG.
Na izlasku iz Sr. Kamenice se skrece levo sa glavnog puta (ako ste presli prugu otisli ste predaleko, pogledati trasu na Google Earth-u) i kroz vikend naselja (sad vec i predgradje grada) se preko brda stize u centar Starih Ledinaca. Put je uzan asfaltni i odlican makadamski. Jedino samo spustanje u Ledince malo losija deonica, zemlja sa vododerinama i kamenjem. Po mokrom bi moglo biti veselo obzirom na klizavost fruskogorskog tla. Oko navigacije nema problema jer ne mozete ni zalutati. Pogresna skretanja su ili slepi putevi koji zavrsavaju na necijim kapijama ili vas vremenom opet izvedu na glavne puteve.
U Ledincima kod obnovljene crkve skrecete desno (ako dolazite iz pravca grada) prema groblju. Kada se prodje groblje, kraj asfalta, odvajate se desno niz brdo (prvo odvajanje. Ako ste prosli ogradjeni objekat sa leve strane-vodovod- opet ste predaleko. U pitanju je par desetina metara). Spust je kroz sumu, nije narocito strm. Podloga je zemlja sa kolotrazima. Prevedeno: zajebano ako je mokro. U podnozju se prelazi preko potoka, juce je bio zanemarljivo sirok ali posle kise je to par metara a podloga naravno blatnjava. Blato je takvo da sam se ja zaglavio i na ravnom delu par stotina metara uzvodno (pogresno skretanje me odvelo do tamo ).
Posle potoka krece uspon. Trava i zemljana podloga, nista strmo. Postoji jedno odvajanje na desnu stranu kojim treba krenuti. Ako ga promasite dolazite do vocnjaka a na kraju i do rampe tako da nema gubljenja. Uspon je kroz sumu, po suvom bez problema. Tu se pomalo gubi jasno definisan put a ni ja nisam siguran da li je bilo nekih odvajanja i pogresnih skretanja... U svakom, obodom livade se izlazi na nesto sto izdaleka lici na odlican poljski put i tu skrecete levo. Put je na par deonica zarastao u siblje ali nije problem da se prodje. Posle prvog siblja se izlazi na livadu
a put ide donjim obodom i na suprotnom kraju opet "nestaje" u siblju. Posle 100-200m se izlazi na "glavni" put kod lovacke ceke. Cela ova deonica je takva da bi se teze, mozda i nikako, proslo nekim 4x4 terencem zbog par zeznutih delova. Motorom nije problem, po suvom naravno (ja imam asfaltne gume koje ne podnose vlaznu travu ni ravnicarsko blato. Zanimljivo da na Kepijadi nisam imao problema sa voznjom kroz blato na planinama, cak ni na strmim usponima-osim blokiranja prednjeg tocka blatom u blatobranu).
Ako skrenete levo ubrzo ulazite u sumu kroz koju vodi lep put sve do kamenoloma Rakovac. Na ulasku u sumu je rampa, ovaj put bila otvorena. Rampa je takodje i na samom izlasku iz sume kod kamenoloma.
Postoji strma precica kojom se vlastitim motorom nisam usudio penjati Tudj' motor+gas i izlazi se bez problema. Dakle sledi povratak kroz sumu do ceke na njivi. Neposredno posle toga je raskrsnica- put levo direktno silazi kod manastira Rakovac (ne znam kakav je put nisam prosao tuda) a pravo se, preko livada sa neverovatnim pogledom na grad (pogledajte slike na Google Earth, lokacija se sa razlogom zove "anfiteatar"), dolazi do naselja.
Tu ima jedna deonica nizbrdo sa jarugama, zemljom i krupnim kamenjem koja bi mogla biti zeznuta ako neko ide sa suvozacem ( a do "amfiteatra" svakako vredi doci- livada sa srusenom kucom u cosku i Pogledom). U zavisnosti kako izmanevrisete kroz naselje izlazi se ili na put Novi Sad-Beocin ili u sam Rakovac. Dalje pisem za prvu varijantu a gledajuci trasu na GE lako ce se prilagoditi i drugoj.
Sa puta NS-Beocin skrecete levo u Rakovac, posle par stotina metara-prvo odvajanje- skrecete desno u brdo prema skoli. Na raskrsnici se ide levo a na mestu gde asfaltni put pravi ostar zaokret levo nas put produzava pravo na makadam ( prema mojoj originalnoj zamisli trebalo je pre te ostre krivine na jednoj raskrsnici skrenuti desno i tada se uopste ne bih zavlacio u sumu i penjao na greben. Taj put ide prakticno paralelno sa glavnim asfaltnim sve do Beocin Sela ali ostaje da ga isprobam) . Makadamom se stize i do poslednje kuce u selu (mozda i neki pl. dom-bilo je puno kola kada sam prolazio) odakle pocinje tehnicki malo zahtevniji uspon- zemljana podloga, rasuto kamenje i jaruge. Dalje se samo prati put, dobro utabana zemlja i trava, do raskrsnice kod lovacke ceke kod koje se opet ide pravo.Desno se spusta u... Negde, ima kuca. Vrlo blizu je jos jedna raskrsnica gde treba produziti srednjim putem uzbrdo preko livade (najslabije uocljiv). Put levo se spusta u Rakovac, put desno zavrsi u necijem dvoristu posle par stotina metara tako da nema problema sa lutanjem. Dakle samo pravo preko livade dok se ponovo ne uhvati put (100-ak m) i dalje samo hrabro napred. Blizu je i kraj livada tj pocetak sume. Ako se dobro secam na ulasku u sumu postoji rampa ali je ona ili otvorena ili se moze lako zaobici (davno bese jucerasnji dan a mozak nije kao nekada). Kroz sumu vodi lepa staza. Svo vreme se vozi grebenom, na zalost zbog drveca pogled ne doseze daleko. Podloga je klizava cim je vlazna a posto je u pitanju suma vlazna je cesto. Na jednoj blagoj uzbrdici, vec blizu asfalta, sam skliznuo u plitku jarugu na putu iz koje se mukom iscupah- jako klizavo a kisa nije padala danima. Na asfalt se izlazi na proplanku izmedju Brankovca i Zmajevca, tu cesto budu konji.
Posto je meni cilj bio na jednom brdu iznad Beocina ja sam na asfaltu isao desno, od Crvenog Cota opet desno prema Beocinu. Sledecu deonicu tj odvajanje za nju je lakse objasniti kada se ide iz pravca Beocina: od cementare uzbrdo prema Cotu, posle 1-1.5km je prvo odvajanje desno i ono nas zanima (silazi se do nekih kuca). Na raskrsnici skrecete levo, na sledecoj raskrsnici desno. Tu "glavni" put ide pravo a to desno izgleda kao da ulazite ljudima u dvoriste jer je kraj asfalta a ni ne vidi se da postoji dalje put. Samo hrabro Posle zadnje kuce krece uspon kroz sumski tunel. Moz' bit zajebano kada je mokro jer je podloga samo zemlja. Tu se drzite tog glavnog puta, odvajanja su uvek nekako na levo. Vrlo brzo pred sobom cete ugledati travnato brdo uz koje vodi strm put- zemlja, kamenje, jaruge i strmo. Nisam siguran kako bi bilo sa suvozacem i sumnjam da je, bar sa mojim gumama, prohodno kada je vlazno. Srecom u pitanju je samo par stotina metara tako da nije problem ni da se proseta a vredi. Brdo je travnato, nazvacemo to pasnjakom. Pogled na ravnicu, Futog, Beocin i u daljini NS. Mir i tisina potpuni, prolaze jedino cobani. Tu je palo suncanje do zalaska sunca, muka jedna E sad, taj put produzava jos dalje, nisam siguran dokle je prohodan ni gde izlazi (gledajuci snimke sa GE izlgeda kao da izlazi negde pri vrhu puta Beocin-Cot). Ja sam krenuo ali sam se brzo i vratio jer mi je vec bilo dosta voznje (sa svim lutanjima, pauzama za fotkanje, uzivanje i ostalo preko 4 sata- dotle je 50km od cega zadnjih 15 i prvih 5 poznatim asfaltom, sve ostalo ili nepoznat asfalt ili off. Do kuce jos 25km asfalta. Sveukupno 70ak km odlicno provedenog dana.
U prilogu su .kmz fajlovi sa trasama pojedinacnih deonica. Ja GPS nisam imao, kartu takodje. Generalno nema se gde zalutati. Moze biti kriticno jedino da se spusti negde odakle je tesko/ nemoguce izaci samostalno po mokrom.
Eto, to bi bilo onako ukratko
Fotke sutra-skroz sam smetnuo sa uma da ih obradim.
EDIT: ubacene fotke
Kamenica-Stari Ledinci-Rakovac.kmz
Rakovac-Brankovac.kmz
Brdo iznad Beocina.kmz
