... da, ali ne može sa B

Tačno, koncept 3 točka ovde diže cenu (sa X Max 300 na Tricity 300) za 2.000e. Takođe evo uskoro treba da kupim gume, ja tri, vi po dve Ali opet da ne postoji Tricity, ja skuter od 50cc ne bih vozio, morao bih da čekam da polažem za A (B imam od 1988. godine, pa 50cc mogu da vozim). S druge strane, jednog dana kada budem vozio nešto normano , na dva točka sa 650-750cc, sećaću se kako sam ulazio u garažu ili stao na parking, ili samo stao na kratko da napravim fotografiju prirode... pritisnuo dugme za zaključavanje osovine, lagano ustao, pomerao motor stojeći pored njega... a recimo prednost je i dve kacige plus jakna ispod sedišta, jer ima samo 300cc Dakle, ima ponešto i za pohvalu Na kraju, tržište diktira, a ono kaže da je Piaggio MP3 krenuo 2006. i evo dakle punoletstvo modela na tri točka, a uključili su se i drugi igrači, Pežo, Yamaha, ide i dalje, recimo Kymco CV3 550 da parira Peaggio MP3 530, dakle i kubikaže se pojačavaju. Loše stvari propadnu, niko ne proizvodi nešto što se ne prodaje

Tako je i sa svakim automobilom, a i drugim robama... Imam poznanika koji je tada radio uvoz i prodaju Volvoa, Možda ću lupiti cifre jer je od pre 10 godina, ali recimo novi XC90 su Slovenci, Kopar, na hiljade komada kupovali iz proizvodnje po recimo 40K, proizvodno je bilo 35K, kod nas se prodavalo za 70K posle uvoza i carine iz Slovenije. Cifre nisu tačne, ali odnos je bio takav.

Pa i nisam dao 11.000 Sa nekom dodatnom opremom koja je ušla u paket/kredit, dao sam 2.800 za novo, nisam mnogo veći budžet ni imao u džepu tog momenta, a leto bilo na pola. Kupio sam i vozio Tricity 340 dana u prvih 365, mesečno na gorivu sam uštedeo koliko mi je rata kredita. OK, servise, registraciju, plaćam, ali to je mala cena za zadovoljstvo. Dakle, namam još A, imao sam +/- 3K ojra... napravio sam izbor i sada vozim novo, meni je to OK Jedini stvarni izbor je bio Piaggio MP3 ili Yamaha Tricity, moja odluka je doneta na osnovu dve stavke, lepša mi je Yamaha, a takođe su eto bar 14" točkovi, a ne 13" kao kod MP3.

Lično mislim da si u pravu, sa A je daleko veći izbor, ali opet bih, kao početnik, prvo prošao kroz skuter segment/fazu. Mislim da nije pametno odmah zajahati nešto moćno, 650 je već ozbiljna brza sprava, dalje je samo stvar izbora i načina putovanja, nekome više odgovara stil tih 650-750, nekome 1200+. Naravno tu su i offroad ili traklice... Plan mi je da još bar godinu, dve, vozim Tricity, u međuvremenu da položim za A. I onda bi mi sledeći, a moguće i poslednji korak bio ta kubikaža 650-750.

Iskustvo ili si vidovit , odmah u sledećoj poruci potvrda ovoga što si napisao, uzeo @Stefan1991 ono što je i hteo u startu, sa rećom da ga voza Meni je izbor bio sužen na 3-4 modela koji mogu sa B, dok ne položim jednog dana za A. Evo obrnuh godinu dana i 10.000km, nisam se pokajao, naprotiv, shvatio sam da je sposobniji nego što sam znao, tu mislim na izlete i putovanja. Po gradu ne može da se provlači kao 50-125cc, teži je dosta i malo širi, ali ne previše, ide to OK, jedan dan proletos sam baš snimio put do posla i malo drugačije nazad (imam realno 3-4 varijante za odlazak i dolazak, alternative koje izaberem nekada i u sekundi u zavisnosti od stanja na raskrsnici na koju nailazim ).

OK, brend je japanski danak mom neiskustvu zbog globalizacije. Ipak, kada ga prodaješ, bolje ćeš proći nego sa modelima sa kopnenog dela Azije bar još koju godinu, možda i deceniju. EDIT: potražih, Tricity se proizvodi/sklapa u Italiji, to i nije toliko loše mislim

Moja logika je bila drugačija. Zašto dati 3.000e za skuter star 15 godina, koliko god pouzdan i kvalitetan... Bolje dati 11.000e za nov. Neko će reći,“lud“, neko „budala“ ali evo da probam da objasnim. Naime neko vreme sam razmišljao o skuteru, kupovini, naravno budžet u džepu mali, par hiljada, ne kupuje mi se mačka u džaku, nisam ni majstor ni poznavalac tehnike da mogu da se snalazim. I onda prođem u jednoj šetnji pored radnje, ugledam u izlogu moje sadašnje poddupno prevozno sredstvo, saputnika, ali što je bitnije ugledam cenu od samo 2.600e, Japanac 300cc, i onda neke tamo rate, neke silne mesece. Jeste, kad sabereš, to se popne na 11K, ali kada se to posmatra onako kako sam to sebi objasnio, a sada i ovde obrazlažem, dao sam samo 2.600e i seo na novo, ispod čekića, nula kilometara, nove gume i sve ostalo, garancija... e onda onih 95e mesečno rate narednih 84 meseca, 7 godina, nije bilo toliko bitno, jer kao prvo, to nije ni 100e mesečno , a kao drugo, rata je fiksna, a ko zna kolika će biti realna kupovna vrednost tih 95e za 3-4 godine, a tek kolika za 5-6-7 godina. Dakle, tih 11K danas nikako nije stvarnih 11K i to je poenta ove matematike. Što se tiče ostalih stvari o kojima se diskutovalo, slažem se da je 300cc dovoljno za izlete u dvoje, a solo sam recimo i sam letos bio do i po CG, može se naravno mnogo dalje dobaciti. Izbegavati jedino makadame, pogotovo sa nagibima, a na autoput može, ali samo ako mora i samo neke kreće deonice (ide skuter i 130km/h, ali krstarećih 100km/h je sporo za autoputeve, toliko idu kamioni i autobusi). Rezime nikoga ništa ne ubeđujem, samo još jedna mogućnost za razmisliti.

Ako može informacija za pravac Brza Palanka - Rudna Glava, da li je asfalt preko Miroča, ovo tamnije pavo, ili je bolja neka od ove dve alternative? 14" točkovi su u pitanju, pa mi je primarno kvalitetnija podloga nego predeli, za ovu deonicu

Gde su, približno, napravljene ove fotografije? Da ti nisu ovi klipovi malo ubrzani

Dane 7 i 8 sam spojio u jedan klip, pa će tako i ovaj post da obuhvati oba dana povratka do Beograda. Uvozao sam se te nedelje prilično i sigurno sam bez problema mogao da odvozam i u cugu do kuće. Nekako sam ipak ostao pri prvobitnoj nameri, jer mi je bilo lepo i jer nigde nisam žurio Na polasku pozdrav sa obližnjim Jazom, a za udaljavanje sa obale sam izabrao penjanje iz Petrovca ka Skadarskom jezeru. Ćao Jaz Ćao more Skadarsko jezero Dalje naravno do Podgorice, a takođe naravno, put na sever sada praznim i sjajnim kanjonom Morače. Manastir sam posetio i pre dve godine, ali sam rešio da mi tu bude kraća pauza pred nastavak vožnje ka granici, Kolašin, Mojkovac, Bijelo Polje... Kanjon Morače Manastir Morača Na CG delu granice stotinak kola, obišao... na ulazu u Srbiju 5-6 vozila, stao u "kolonu". Dalje Prijepolje, Nova Varoš, Zlatibor, gde sam noćio jer nisam na vreme rezervisao Vraneše kod Kokinog Broda, u kojima sam noćio na početku putovanja. Granica Zlatibor Prenoćište Rano leganje, rano ustajanje, nisam bio gladan, pa sam na doručak svratio u Kotu 555 na Rudniku, "niđe nikog" u 9h ujutru, taman otvarali. Do kraja, do Beograda, "Ibarskom" bez Ibra Pre klipa sa GoPro kadrovima, neki kao zaključak, preciznije neka moja zapažanja i utisci. Ovo mi je bila prva vožnja koja ne spada u dnevne. Išao sam sam, ali najvećim delom opšte poznatim putevima, koje sam prošao desetinama puta, kolima. Dakle poznato, a ipak ovaj put potpuno drugačije Yamaha... 300 kubika je sve to nosilo bez problema, bukvalno sam samo na nekim preticanjim na usponima poželeo da to može startnije. Takođe, i ako Tricity ide i preko 130km/h, nisam želeo ni metar da vozim autoputevima, em mi je lepše, em ne držim motor dugo u visokim obrtajima. Dok sam na temi puteva, Tricity je za asvalt, 14 inča točkovi i 240kg nisu za makadam ako je iole nagib. Par puta u ovih godinu dana sam se dobrano preznojao, srećom bez padova. Ne idite ako ne morate Manu od 240 kilograma zbog duplih prednjih točkova, Tricity nadoknađuje prednošću takvog koncepta. Milina je zaključati osovinu čak i na bočnom nagibu, povući ručnu, sići sa vozila i škljocnuti kadar, ili lagano pomerati vozilo po parkingu stojeći pored njega. Takođe mali motor je logično mnogo više mesta za stvari, dve full kacige i tanka jakna stanu ispod sedišta, uz kofer koji imam nisam morao da nosim ni dodatni torbu/ranac za zadnje sedište koji sam kupio, naravno za 7 dana letnje garderobe . Na kraju, vozio sam u toj drugoj polovini jula cele nedelje na prosečno +35 stepeni, nema nikakvog grejanja o kojem čitam u putopisima kod velikih kubikaža. Pominju putopisci i potrošnje, rezervoar od 13 litara sam obično praznio i punio oko 10 litara, a mereno do čepa i uz digitron (slično pokazuje i putni kompjuter), potrošnje su bile u rasponu od samo 2.6 litara (od Zlatibora do Trebinja), pa do 3.3 litre. Dakle ako kažem da je prosek 3 litre na celom putu, to je realno. Dajemo hiljade evra na vozilo i razne opreme, srećniji daju i na daleka putovanja, a onda se ložimo kako nam je mala potrošnja To bi uz video u natavku bilo sve za moj prvi malo duži put. Ništa specijalno interesantno za ovakav forum bogat daleko ozbiljnijim pravim vožnjama, ali eto bar sa neku skuter publiku koja se možda razmišlja o nečemu sličnom... ne morate da razmišljate, kad sam i ja sa solidno godina i malo iskustva, sva lagano izgurao

Слабо се овде пише у делу за скутере, па ево једне са почетка лета, кратке (полу)дневне до Рудника, уз тек онако пењање на Авалу и уз посету Опленцу, први пут на 3 точка . Даље Рудник, Кота 555 и повратак Ибарском на ручак

Očigledno zbog devojke, najjači motiv

Bravo za put i putopis, lepa tura, odlično da nisi odustao ili skratio. Par nedostajućih kadrova se prežali, a nama si lepo dopunio neke momente linkovima sa interneta. Ja nisam od, na forumu brojnih, koje si podsetio na njiove puteve, već neko ko se nada da će tebe pomenuti u svom putopisu kada jednom krene na tu stranu. Hvala.

Sjajno Vlajko. Uživanje za čitanje i gledanje slika, a pohvalio bih te secijalno i za linkove koje si postavljao Neke lolacije su mi poznate i bio sam, a za neke nisam ni čuo. Što se tiče Jelenovog grebena, bio sam dva, možda i tri puta, ne mogu sada da se setim, ali mesto je sjajno, jeleni jedu iz ruke, pitomi su i navikli na ljude, u mestašcu je i manastir sa, opet koliko se sećam, najstarijom apotekom u Evropi, ispred su i gajili te neke lekovite biljke, a u istom krugu od par stotina metara je i jedna "Čokoladnica", radnja koju ne treba objašnjavati. Pa eto, ako opet budete išli na tu stranu... izbegni tunel (alternativa recimo prelaz Ljubelj) a ubaci u trek Jelenov greben... i taman poseti novog prjatelja

Skupa video oprema, verovatno Insta360 i pomenuti DJI Mini 4 Pro, ali iskoristio si ih odlično (ovo sa praćenjem ređe ljudi koriste). Nisu bačene pare i hvala za sjajne snimke Treba imati vremena i volje za ovakve kadrove, ali kada se već putuje, vredi i uspomena je posle bolja Mlađi misle da će sve upamtiti i pamte donekle, kasnije, pre ili kasnije ostaje osećaj da je nešto bilo sjajno, ali bez fotografija i snimaka da to upotpune, ostane samo taj dobar osećaj

Pročitah sada i Rumuniju i Staru, minijature/dosetke u pisanju su ti sjajne. Šteta što niste imali više vremena na obe lokacije, da se to sve prođe više i opuštenije. S druge strane, to je dobar razlog da se ode opet Od 2008. vozim terenska 4x4 vozila po celoj Srbiji, koliko god su ove deonice koje si slikao i snimio kao autoput za terence, za motor je baš rizik, pogotovo dve osobe i koferi... Jedino, da se i obori motor, dve osobe ga ipak lakše podignu Za kraj pitanje, a zbog mog nekog plana, i ako se sećaš, da li je interesantniji i kvalitetniji put deo Kučevo - Majdanpek, ili Majdanpek Rudna glava? Kad mi se sklope kockice, planiram Beograd - Golubac - Đerdap, pa gledam za povratak nešto u nastavku da obiđem, mislio sam do Borskog jezera (nisam bio), pa gledam kako da se uključim na to oko Majdanpeka (možda Žagubica, Jasikovo, Debeli lug)...

Prelepo za obilazak leti (kad sneg na 2000+ metara okopni), prošao sam par puta Alpe kao klinac sa roditeljima kolima. Ima dosta varijanti i dosta prevoja, nadam se da ću jednog dana odvozati i kao ti

Dan 6, poslednji na moru, iskoristio sam za obilaženje preostalog dela obale, dakle Bokokotorski zaliv (ne znam zašto sam mislio da se piše/kaže BokAkotorski zaliv), do Herceg Novog i Njivica dakle. Ništa što već X puta nisam prošao tokom decenija, ali uvek kolima. Milina, pogotovo deo od Lepetana do Kotora, gde mi je po prvi put bilo svejedno da li mi neko ide u susret Ipak, za stizanje do te vožnje uz more, morao sam opet kroz Tivat i dakle kroz par gužvi, a tu sam se na jednom kružnom toku zablesao i umesto da nastavim ka trajektu, isključio sam se ka, ispostavilo se, Porto Montenegro. U pokušaju da se vratim, sve bez navigacije (jer koji će mi, samo bi slapac promašio magistralu ka trajektu) prvo upadnem u neku jednosmernu ulicu i na kraju i u slepu ulicu koja vodi do parkinga za autobuse uz jedan od „ulaza“ u Porto Montenegro. Smorio sam se, ali pošto je bila hladovina i parking i za motore, rekoh hajde da protegnem noge 10-ak minuta. Škljocnuh u šetnji par puta, razgledao sam ranijih godina u par navrata jahte i jahtetine (ovo verovatno ne postoji u našem rečniku), sada je hodanje bilo samo u svrhu razmrdavanja kolena. Došao sam okolo naokolo na onaj isti kružni tok, sada se isključio gde treba i ubrzo bio pored mora. Prošao sam trajekt i krenuo dalje uz taj deo zaliva. Uživanje u pogledu, lagana vožnja, malo sam snimao GoPro, jedan škljoc i eto ga već Kotor. Lepe stvari prolete. Ulazio sam u grad sa mišlju gde ću da parkiram. Znam taj jedan parking nasuprot ulaza u stari grad koji sam obično koristio, kad ugledah krdo motora na platou ispred samih zidina. Em ne može bliže, em se ni ne plaća, valjda, možda neko slika i šalje kazne Ozbiljno sam se prošetao po starom gradu, prvi put se penjao i na donje zidine, taj dan je opet bilo preko +35 stepeni i nisam imao volje da se penjem zidinama uz brdo. Mnogo lepih fotki, u jutjub klipu su, ovde nekoliko pretežno manje poznatih kadrova. Vožnja od Kotora ka Kamenarima je potpuno drugačija od prvog dela do Kotora. Obe trake, široko, brze krivine, a opet uz more i opet malo puštah GoPro. Dalje smor, ništa lepo, gužve, hvala skuteru... prošao sam Herceg Novi, krenuo na Prevlaku do Njivica. U stvari tražeći drugi silazak u Njivice koji ne postoji, stigao sam do granice as Hrvatskom. Kako sam iz Beograda krenuo bez pasoša, samo sam se okrenuo, nisam mogao ni da se predomislim, korigujem plan u hodu i uđem i u četvrtu zemlju, e Jugo Silazak u Njivice uzaludan. Uzana ulica koja vodi do neke hotelčine gde nisam smeo da parkiram, a nisam nigde uspeo ni usput. Ništa od silaska do plaže, nazad u Herceg Novi da se okrepim. Šetnja, slikanje već sto puta viđenog, nisam našao mesto u jedinoj piceriji u blizini, a uz more, a jela mi se baš pica... Idem nazad na Jaz da se okupam i jedem. Hm, čak do Budve praktično... e jest nevelika ova CG obala kad ja na taj način menjam plan i razmišljam o sledećoj tački vožnje. Tako i bi, trajekt, poslednje osoljavanje, pica i nazad u apartman na lagano pakovanje za sutrašnji povratak na sever. Došao sam na more preko Jabuke i Durmitora, doduše i Trebinja, a za povratak je planiran kanjon Morače, oslobođen od saobraćajne gužve zahvaljujući autoputu. Zaboravih link za video, pa edit

Dan 5 sam se zaputio na krajnji istok do Ade Bojane. Krenuo sam rano, Budva i Bečići pusti, uslikao sam i Pržno i Sveti Stefan. Vožnja korektna sa pogledom na more, gužve oko Sutomora i Bara, motorom lakše Bu2 Bečići sa Rafailovićima Pržno Sveti Stefan (i dalje zatvoren) Na Adi Bojani sam bio mnogo puta, ali ove godine sam ispravio grešku, neznanje, te sam posetio stari grad Bar. Naravno ne može se meriti sa očuvanim Kotorom, ali vredi posetiti i pročitati istoriju, videti arheološke artikle iz ogromnog razdoblja istorije čovečanstva koji su nađeni na lokalitetu. Niz ugostiteljskih objekata ispred grada, ceđena pomorandža spas posle sat vremena šetnje na +37 stepeni Aba Bojana lepa, smeštaj može biti uz reku ili u obližnjim Donji i Gornji Štoj koji su na magistrali. Za duži boravak obavezno je da vam ne smeta vetar i da volite talase Na kraju i ovog dela objave, klip

Dan 4 je bio rezervisan za Lovćen, Njegoša. Davne 1987. nas četvoro školskih krenuli smo peške iz Cetinja, ili se kaže sa Cetinja , prema mauzoleju. Posle ne znam koliko sati stigli smo do Ivanovih korita, odatle smo stopirali jer bi nas uhvatio mrak do vrha. Kao i svi tinejdžeri bez mozga, mislili smo da je prečica, tj bolja varijanta od krivudavih serpentina, ako negde idemo "prečicom", ravnom linijom u pravcu vrhova... Em kamenje, em nije levo desno, ali je gore dole da poludiš... da skratim, stigli smo tada, a evo krenuo sam i sada do Njegoša, na lakši način . Tivatski aerodrom Novootvorena gondola je u funkciji, ali ona ne vozi do mauzoleja. Takođe, zašto bih se vozio gondolom kada su tu lepe serpentine. Put uzan, ponegde nema ni mimoilaženja, ali nije gust saobraćaj i odvija se nesmetano. Naravno, lakše i lepše je na dva točka, ili u mom slučaju na tri . Pri vrhu postoji jedna ozbiljno dobra, široka deonica sa brzim krivinama, odatle se nastavlja ka Cetinju ili skreće ka mauzoleju. Slike sa vrha su lepe, naravno da je lepši osećaj na licu mesta . Nisam želeo da se vraćam istim putem, pa sam se preko Ivanovih korita spustio ka Cetinju. Put solidan, krivine lepe, nije širok, ali ni uzan kao kotorske serpentine. Na Jazu kupanje i klopa, a posle toga obilazak još dve obližnje plaže, Trsteno i Ploče. Jaz volim, ali je postala glavna budvanska plaža, Trsteno je malo izmešteno, a Ploče treba posetiti. Jaz has Trsteno Ploče Ploče Za kraj posta video klip sa GoPro kadrovima

Dan treći. Imao sam grube planove šta sve u par dana obići na CG obali, ali sam svakog dana ujutro prelamao na koju ću stranu Kako je ovo bio prvi dan na moru, želeo sam da se osolim što pre. Smešten sam blizu Jaza, ali se ipak odlućih za plažu Plavi horizonti na poluostrvu Luštici. Koliko sam i ove godine video, tu se i dalje ništa ne zida, ima samo nekoliko parkinga koji se naplaćuju i plitko peskovito more okruženo borovom šumom i zrikavcima, čisto Pomenuo sam da se parking plaća, da, za automobile, meni je čovek na rampi mahnuo da prođem, a drugi me uputio skroz do restorana na plaži. Pomislih da su me pomešali sa nekim poznatim ili lokalcem Restoran je u odnosu na pre dve godine promenio koncept. Nema kelnera, "samoposluga" sistem, izbor hrane korektan, a u stvari meni najvažnija karakteristika, hladovina drveća je ista Kako se po Luštici na drugim mestima zida, početak poluostrva je sa novim asfaltom, kružnim tokovima, ali tako je do Luštica Bay oblasti, dok je dalje ka Žanjicama stari uzani put prihvatljvog kvaliteta i za skuter. Spustio sam se i parkirao u hladu, mislio sam da sam u Žanjicama, a bio sam u susednom "prekobrda" Mirištu Sišao sam na plažu bočno da je uslikam celu, i igrom slučaja naleteo na poslednji poziv za polazak brodića кa Plavoj špilji. Ko nije išao, sat vremena i samo 15e vredi. Prolazi se i relativno blizu ostrvа Mamulе, nekada i zatvoru, sada hotelu za dublji džep. Na povratku sam se iskrcao na Žanjice, i pre 40-ak godina simpatičnu plažu koja ni danas nije previše urbanizovana zahvaljujući udaljenosti, i preko brdašceta sam se vratio u Mirišta po skuter. Ne preterana gužva i dovoljno lokala na obali, verovatno su razlog i za uvek solidan broj usidrenih čamaca i jahti. Nastavio sam južnom stranom do Rosa, još uži put, težak (do nemoguć) za mimoilaženje automobila. Rose iz prošlog veka pamtim kao manje fensi mesto sa jednm parkingom. I dalje je zadržan taj stari izgled uz more, dok se ne dođe do rizorta zahvaljujući kome se već par godina ni na nekadašnju "slobodnu" plažu više ne može, samo za goste hotela. Prave Crnogorci parkinge i silaske na nove plaže pre samog mesta, ali mi to nije bilo privlačno ni da pogledam, kao da se spuštam u kamenolom. Dva točka napred i zaključana osovina na bočnom nagibu Krug po Luštici sam zatvorio severnom obalom, urbaniji put koji prolazi i kroz Krašiće i Bjelila. Mirnije je more sa te strane, ali je zaliv. Nekako sam uvek više voleo horizont ispred sebe, a ne obalu prekoputa. Posle dva dana putovanja iz Beograda i preko 600km na velikoj vrućini, prvi dan na moru dakle lagan Ovaj put samo 7-8 minuta video Saobraćaj u špicu sezone je za one sa jakim živcima, ili motorom, ovo mi je stiglo preko WeTrasfera, skuter sličan mom, pa sam kao običan prosečan primer postavio da se vidi šta vas čeka ako se zaputite na CG obalu...

Dan 2, uživanje i napor na +35°C Uzbuđenje, a i rano sam legao, te je polazak na prijatnih +19 usledio iz Vraneša oko 7h (nisam sačekao verujem odličan doručak od 8h). U razmišljanju par dana pred put, ideja je bila Prijepolje, pa granični prelaz Jabuka, dalje ka Žabljaku, pa dole na Boku. Dve izmene pred sam polazak, drugar mi je dao alternativu delu puta u regiji Žabljaka, a drugi je još uvek bio na odmoru u Trebinju, te sam tako malo promenio trasu, a takođe na spisak dodao treću zemlju, lepše zvuči Na granici nikoga, inače sam za put na jug izabrao ponedeljak i utorak, oba u prepodnevnim časovima, što se pokazalo kao dobro. Pljevlju sam prošao, na Đurđevića Tari samo škljocnuo, a posle uspona ka Durmitoru sam skrenuo na taj alternativni trek. Ovo prethodo je samo par rečenica, a u stvari sadrži veliko uživanje u vožnji. Od polaska tog dana, dakle južniji deo Srbije i sever Crne Gore... vrh za moje pojmove. Dakle zaobišao sam Žabljak, ali sam prošao pored par jezera, minijaturnog vodopada i posetio sam manastir Podmaslinovo iz 11. veka. 99,9% svega je bio asfalt, što je bitno nama sa skuterima, ali spuštanje do manastira makadamom (preko kilometar) i posle penjanje, auuuu ozbiljan stres za mene. Nagib nije bio velik, zato sam i krenuo, ali na 2-3 mesta se posle zaoštravalo i naravno tu je bilo dodatno neravno i rastresitije. Blago ali neugodno su mi nekoliko puta proklizavali prednji točkovi. Ipak taktika što sporije može, bez da stanem, spustila me je do manastira. Problem je 250kg, ako skuter padne, na kosini sa klizavim osloncem, teško bih ga sam vratio u vozno stanje. Videla me jedna monahinja preznojanog, pomenuh razlog i da ne znam da li ću uspeti na gore... Ona se sigrurno nagledala puno motora, siđu sigurno i sa Tomosom 4, ali ovo moje nit je motor, a teško kao da jeste Mirnim glasom je rekla samo "uspećeš". Nisam baš neki klasični vernik, ali tada poverovah, ta mirnoća mi je bila potrebna Na gore sam išao umerenim gasom, problem je bilo tih par mesta sa strmijim delom, gde su baš zato i rupe i ratresito, te sam tu morao da pojačam gas. Naravno skuter ne ide uvek gde je najbolje i gde sam ja zamislio, a zadnji točak mi je par puta pošteno klizio levo, desno, meni se činilo i po bar pola metra... da skratim, uspeo sam Nađoh se ubrzo iznad Šavnika (iz neklasičnog pravca), mesta koje su u staro doba Juge svi nekako znali, a mislim da nema 200 kuća. Oko Nikšića dosadna deonica, na prilazu i na odlasku nadao sam se pumpi i taman kada sam pomislio da sam u problemu i da li ću dobaciti do Trebinja, pojavi se jedna pred samom granicom. Na granici mali red, nakon toga silazak ka reci Sušici koja se posle uliva u Trebišnjicu. Tu na jednom od kupališta me je u kampu sačekao drugar. Rashadih se pivom i kupanjem, ručao i morao sam dalje ka moru. Ovaj put od Trebinja overio sam samo Hercegovačku Gračanicu, zbog pogleda na ceo grad. Nije bilo vremena za više. Posle još malo vožnje ugledah more. Mnogo je bio vruć ceo dan, dodatno me iscrpeo, te sam umesto varijante da vozim oko celog zaliva, izabrao trajekt i zatim se dokopao smeštaja na par kilometara pred Budvom. Narednih 4 dana se vozim po crnogorskoj obali Pređoh ako je tačna statistika 355km, što je meni rekord za jedan dan, i to po ozbiljnoj vrućini. Ipak sve je ispalo odlično, i klip je bar meni zanimljiviji od prethodnog

Znam da nisam pravi bajker, jer i formalno vozim 3 točka sa B kategorijom. Ipak to mi je bila instant ulaznica za "vetar u kosi", što je opet samo zastarela izreka iz doba dok su kacige nosili mahom samo takmičari Pre sada tačno godinu dana počeo sam bojažljivo, u grču, da se vozim po parkinzima i ulicama Novog Beograda. Tada mi nije padalo na pamet da ću do sledećeg leta preći 10.000km i čak napraviti, za mene avanturu, do mora. Velika inspiracija mi je bio putopis "Solo skidanje mraka - BG - BL - RI - PG - BG". Naime, ko to nije ispratio (neka isprati) @QmBGD je na svom tadašnjem skuteru od 350cc u 4 dana prešao preko 2.200km. Lično nisam taj kapacitet osobe, nemam iskustva ni snage/kondicije, ali eto krenuvši iz Beograda u jedan ponedeljak i vrativši se u naredni, prešao sam 1.750km sa skuterom od 300cc. Putovanje nisam dugo planirao, splet privatnih okolnosti je otvorio opciju. Prva pomisao mi je bila Grčka, dovoljno bi mi bilo i do Halkidikija da se provozam Kasandrom, Sitonijom i do Uranopolisa na Atosu. Međutim put do Grčke je mnogo komplikovanji ako se izbegava auto-put. Da skratim, odlučih da idem do Crne Gore. Pomenuh, nisam u cvetu mladosti već naprotiv klasična kriza srednjih godina (55), daleko sam od pune snage, maksimalno sam vozio 250-300km u danu, pa sam tako i ovde isplanirao po jedno noćenje u Srbiji na odlasku i povratku, kao i 5 noćenja u Crnoj Gori. Pošto sam putovao sam i ležanje na plaži nije opcija, izabrao sam "baznu stanicu" između Budve i Tivta kao najzgodniju za vožnje u raznim pravcima. To bi bio kao neki uvod. Slikao sam telefonom, snimao ponešto sa GoPro i treba vremena da se to sada uklopi, lakše i lepše je voziti Dan prvi, spakovan, prijatno iznenađen da mi čak nije trebala ni dodatna torba/ranac koju sam kupio za zadnje sedište. Kofer i prostor ispod sedišta taman dovoljni za letnji put od nedelju dana. Tu je jednocilindrični motor i puno preostalog mesta velika prednost. Ko ne zna, pod Tricity sedište stanu dve kacige i neka tanja jakna. Spakovao sam se da mi u izvornom stanju stane i kaciga. Pošto nisam morao da pređem veliku kilometražu, krenuo sam lagano pored Avale, ka Mladenovcu, Topola, kafa na Rudniku (555). Dalje Gornji Milanovac, Čačak, pauza Međuvršje. Stao sam da protegnem noge i na Zlatiboru, ručak na Borovoj glavi, na kraju stigao do Zlatara, gde sam noćio u Vranešima. U nastavku putovanja sam uvideo koliko je ovaj prvi dan bio vozački nezanimljiv Tricity je išao dovoljno za moje pojmove početnika, a malo više konja bi samo kod nekih preticanja meni dalo veću sigurnost, pogotovo na usponima. Pre noćenja sam otišao do Radoinjskog jezera koje sam sada prvi put posetio, ne i poslednji, zato sem ove iznad "uvodne" slike, ostale samo sa kraja puta. Jezero inače dobija vodu iz Zlatarskog jezera (Kokin brod), a ono iz Uvačkog jezera, logično to je u stvari sve reka Uvac koja izvire u blizini Sjenice i pregrađivana je na više mesta. Uvac se na na kraju uliva u Lim. Ko ima volje da pogleda i prvi klip (14 minuta), on sadrži i delove vožnje... Uzmite u obzir da su to dva prednja točka, ni 30 konja na 230kg teškom skuteru, plus vozač i prtljag Dakle nije slow motion, nego samo tako izgleda