Što se tiče Bugarske bio sam samo sportskim povodom , u Sofiji 90-ih kada je Zvezda bila tamo domaćin zbog sankcija, kao i 2001. kada smo prošli kroz Bugarsku na putu ka Istanbulu gde je reprezentacija tadašnje Jugoslavije osvojila zlato u košarci. Treći boravak je trajao desetak dana, mislim 2000. godine, u Borovecu na skijanju. Dakle malo bio, a mnogo davno, pa mi je ovaj putopis bio veoma zanimljiv kao štivo za edukaciju. Da nije, ne bih istrajao do poslednjeg slova, doduše sa 3-4 prekida, čitam ga cele nedelje . Bravo za sve, turu, pisanje (do sada sam pročitao Alpe i Bugarsku, ali video sam i ostale naslove), ti si osoba koja se toliko temeljno spremi, da verujem da bi ti se svako, ko nije solista, rado pridružio na vožnjama. Na momente ti je tempo možda prejak, za moje pojmove svakako , a tu ne mislim samo na recimo prvi dan Alpa i poslednji Bugarska (baš velike kilometraže, svaka ti čast na kondiciji ), nego i tipa radi, kroz jedan primer, kreneš iz Velingrada u 9h, voziš 100km do Plovdiva koji je opet veliki grad, da se snađeš, parkiraš, nađeš početak free ture u 11h, obiđete baš svašta nešto, stigneš posle i na obilat ručak i u 14h si već nazad na motoru ka Rodopima. Mi obični smrtnici 2-3 sata samo sedimo u kafani, dok naručimo, dok stigne, lagano da se pojede... Dobro na putovanju može i mora to i kraće/brže, ali svako ostajem da je baš jak tempo . Tako je valjda kada solo ideš, pa slušaš samo svoje telo i misli . Idem na sledeće čitanje .

... a sada nazad do Beograda, preko Majdanpeka Prvi dan jeseni , nedelja 22-09-2024, polazak iz Kladova oko 8h ujutro na hladnih 10 stepeni. Nepotrebno skroz tako rano, jer posle je išlo do 25 stepeni, a put nije dugačak. Boje da sam lagano izjeo neki burek i posle kafice krenuo, danak neiskustvu tj želji da što pre jezdim . Prvo naravno do brane na uslikavanje, a onda dalje tim odličnim delom Dunavske magistrale sa pogledima na Mali i Veliki kazan do mosta preko Porečke reke, koja se uliva u Dunav nizvodno od Donjeg Milanovca (koji se nekada i zvao Poreč). Dalje se nisam vraćao istim putem kojim sam došao prethodnog dana (uz Dunav), nego sam po preporukama koje sam čitao na forumu @the_doctor @Nole Bg i koje mi je potvrdio drugar @zemunac72 skrenuo ka Rudnoj Glavi i dalje ka Majdanpeku. Fotkanje pored rudnika i dalje ka Kučevu, ništa lošija deonica, takoreći sve vreme uz reku Pek (MajdanPek ). Šta reći, priroda lepa, a put nov, napravili Kinezima prilaze Majdanpeku i sada je to trasa zaista za uživanje. Malo je kilometara iza mene, ali ovo je najbolja deonica koju sam do sada vozio. Slobodno preporučite još ovakvih Bonus kome se nisam nadao je još noviji asfalt na potezu od Kučajne (posle Kučaja) ka Petrovcu (na Mlavi), nešto oštrije krivine nego prethodni deo oko Majdanpeka, a svakako mi je bilo na planiranom putu. Naravno posle toliko dobrog, bio je i zez na jednom od pravaca od Petrovca ka Velikoj Plani, poslušah Google da skratim put... auuu, zakrpa, na zakrpu, kilometri i kilometri, 20-30km/h, za moje 14" veliki smor. To su oni "asfaltni putevi" od kojih je bolji običan makadam. Po sećanju je to posle Petrovca, pa kroz Lopušnik, umesto malo duže kroz Pankovo. Dalje Velika Plana, Smederevska Palanka, Mladenovac, Ralja, Vrčin, Beograd. Za taj deo u klipu 1 minut, a prvih 29 minuta su ovi prethodno opisani predivni momenti.

Valjda ste svesni šta ste imali, svaka čast

Beograd, Tumane, Golubac, Kladovo Poslednji dan leta, subota 21-09-2024, tri trake do Vrčina, onda odvajanje na Grocku, pa dalje pored Smedereva i Požarevca ka Salakovcu, u Turiji levo ka manastiru Tumane, dakle prilaz manastiru sa juga (i ta deonica je sjajna, nov asvalt, krivine, priroda). U manastiru gužva, bila je Mala Gospojina, upalih sveće i dalje ka Golubcu, preciznije do tvrđave. Za razgledanje sam odabao srednju plavu trasu koja vodi do visokih kula, ne i do samog vrha gde ide crna trasa. Realno, i ovo mi deluje dovoljno lepo, ali eto ako je neko bio na crnoj trasi, može da prokomentariše razliku. Usledio je glavni povod izleta, Dunavska magistrala. Lično mi je najlepši potez posle Donjeg Milanovca, do Đerdapa. Taj dan sam samo vozio, a sutradan, na povratku sam se zaustavljao na vidikovcima da uživam u pogledu i škljocnem po koju . Odvojio sam vikend za uživanje, nisam žurio nazad isti dan. Šetnja kroz mesto i spavanje u Kladovu. Na osnovu slika sa interneta, planirao sam ranu večeru kod Tekijanca, ali na žalost taj dan je bio zatvoren za goste zbog privatne proslave. Neki drugi put ću probati Grilovani miročki sir i slično, što drugi u blizini nisu nudili. Da upotpuni prikaz, evo 15-ak GoPro minuta, a povratak za Beograd u narednom postu, kad napravim klip od nedelje, delom "dunavska", a onda preko Majdanpeka.

Bravo, fantastično Dobro si se utrenirao na balkanskim vožnjama Biće klipova?

Bravo za inicijativu i volju, vidim da je iz ličnog pozitivnog iskustva Kao što si napisao, ako vreme dozvoli, probaću da se organizujem, sve varijante su mi OK. Ovaj sada vikend, subota, planirao sam niz Dunav do Kladova, pa u nedelju nazad preko Majdanpeka, Petrovca, Mladenovca (bežim od autoputeva ), pa se nadam da ću i sledeći moći jednodnevnu vožnju

Kupujem Prodajem da i naši nešto zarade

Pročitao sam sve, na kraju sam napravio izbor tri "artikla" 1) "Šrafovi" (po 10 manjih i većih) 2) Set, prošireni, za krpljenje, rekoh nije loše imati i malo više alata 3) Kompresor na baterije, ovo sam rizikao da li radi posao, nisam još isprobao, ali tražio sam da se puni na USB pošto to imam i na skuteru Nisam uzimao ampule, valjda će kompresor biti dovoljan Oko 30e je ispalo sve. Kupio sam mir u glavi, nadam se da mi neće zatrebati

Više na to gledam kao na onaj treći točak kod dečijih biciklica, dakle dok ne porastem Ipak, skroz dobra sprava, prijatno sam iznenađen i kada sam video šta sa njom mogu, sada i ne žurim da polažem za A

To je normalno, Pjađo je Golf, mada mislim da je slično svuda u svetu, tj. neće ljudi da rizikuju sa kontinentalno-azijskom markom, pogotovo sada kada ih ima sto i time dodatno gube na vrednosti imena. Par postova unazad je ona statistika, gde za 50% nisam nikada ni čuo. Čak i u svetu automobila mnogo teško se probijaju, mnogi kupe poznati evropski brend, lakše nego da guraju svoje. Naravno par kineskih brendova će uspeti, kao što su uspeli Japanci pre 50 godina, samo ih to sada košta mnogo za reklamu. Na ruku Kinezima idu elektro vozila, jer tu su Evropljani zaostali i da u EU ne uvode nenormalne carine, Kinezi bi ih već pojeli.

... da, ali ne može sa B

Tačno, koncept 3 točka ovde diže cenu (sa X Max 300 na Tricity 300) za 2.000e. Takođe evo uskoro treba da kupim gume, ja tri, vi po dve Ali opet da ne postoji Tricity, ja skuter od 50cc ne bih vozio, morao bih da čekam da polažem za A (B imam od 1988. godine, pa 50cc mogu da vozim). S druge strane, jednog dana kada budem vozio nešto normano , na dva točka sa 650-750cc, sećaću se kako sam ulazio u garažu ili stao na parking, ili samo stao na kratko da napravim fotografiju prirode... pritisnuo dugme za zaključavanje osovine, lagano ustao, pomerao motor stojeći pored njega... a recimo prednost je i dve kacige plus jakna ispod sedišta, jer ima samo 300cc Dakle, ima ponešto i za pohvalu Na kraju, tržište diktira, a ono kaže da je Piaggio MP3 krenuo 2006. i evo dakle punoletstvo modela na tri točka, a uključili su se i drugi igrači, Pežo, Yamaha, ide i dalje, recimo Kymco CV3 550 da parira Peaggio MP3 530, dakle i kubikaže se pojačavaju. Loše stvari propadnu, niko ne proizvodi nešto što se ne prodaje

Tako je i sa svakim automobilom, a i drugim robama... Imam poznanika koji je tada radio uvoz i prodaju Volvoa, Možda ću lupiti cifre jer je od pre 10 godina, ali recimo novi XC90 su Slovenci, Kopar, na hiljade komada kupovali iz proizvodnje po recimo 40K, proizvodno je bilo 35K, kod nas se prodavalo za 70K posle uvoza i carine iz Slovenije. Cifre nisu tačne, ali odnos je bio takav.

Pa i nisam dao 11.000 Sa nekom dodatnom opremom koja je ušla u paket/kredit, dao sam 2.800 za novo, nisam mnogo veći budžet ni imao u džepu tog momenta, a leto bilo na pola. Kupio sam i vozio Tricity 340 dana u prvih 365, mesečno na gorivu sam uštedeo koliko mi je rata kredita. OK, servise, registraciju, plaćam, ali to je mala cena za zadovoljstvo. Dakle, namam još A, imao sam +/- 3K ojra... napravio sam izbor i sada vozim novo, meni je to OK Jedini stvarni izbor je bio Piaggio MP3 ili Yamaha Tricity, moja odluka je doneta na osnovu dve stavke, lepša mi je Yamaha, a takođe su eto bar 14" točkovi, a ne 13" kao kod MP3.

Lično mislim da si u pravu, sa A je daleko veći izbor, ali opet bih, kao početnik, prvo prošao kroz skuter segment/fazu. Mislim da nije pametno odmah zajahati nešto moćno, 650 je već ozbiljna brza sprava, dalje je samo stvar izbora i načina putovanja, nekome više odgovara stil tih 650-750, nekome 1200+. Naravno tu su i offroad ili traklice... Plan mi je da još bar godinu, dve, vozim Tricity, u međuvremenu da položim za A. I onda bi mi sledeći, a moguće i poslednji korak bio ta kubikaža 650-750.

Iskustvo ili si vidovit , odmah u sledećoj poruci potvrda ovoga što si napisao, uzeo @Stefan1991 ono što je i hteo u startu, sa rećom da ga voza Meni je izbor bio sužen na 3-4 modela koji mogu sa B, dok ne položim jednog dana za A. Evo obrnuh godinu dana i 10.000km, nisam se pokajao, naprotiv, shvatio sam da je sposobniji nego što sam znao, tu mislim na izlete i putovanja. Po gradu ne može da se provlači kao 50-125cc, teži je dosta i malo širi, ali ne previše, ide to OK, jedan dan proletos sam baš snimio put do posla i malo drugačije nazad (imam realno 3-4 varijante za odlazak i dolazak, alternative koje izaberem nekada i u sekundi u zavisnosti od stanja na raskrsnici na koju nailazim ).

OK, brend je japanski danak mom neiskustvu zbog globalizacije. Ipak, kada ga prodaješ, bolje ćeš proći nego sa modelima sa kopnenog dela Azije bar još koju godinu, možda i deceniju. EDIT: potražih, Tricity se proizvodi/sklapa u Italiji, to i nije toliko loše mislim

Moja logika je bila drugačija. Zašto dati 3.000e za skuter star 15 godina, koliko god pouzdan i kvalitetan... Bolje dati 11.000e za nov. Neko će reći,“lud“, neko „budala“ ali evo da probam da objasnim. Naime neko vreme sam razmišljao o skuteru, kupovini, naravno budžet u džepu mali, par hiljada, ne kupuje mi se mačka u džaku, nisam ni majstor ni poznavalac tehnike da mogu da se snalazim. I onda prođem u jednoj šetnji pored radnje, ugledam u izlogu moje sadašnje poddupno prevozno sredstvo, saputnika, ali što je bitnije ugledam cenu od samo 2.600e, Japanac 300cc, i onda neke tamo rate, neke silne mesece. Jeste, kad sabereš, to se popne na 11K, ali kada se to posmatra onako kako sam to sebi objasnio, a sada i ovde obrazlažem, dao sam samo 2.600e i seo na novo, ispod čekića, nula kilometara, nove gume i sve ostalo, garancija... e onda onih 95e mesečno rate narednih 84 meseca, 7 godina, nije bilo toliko bitno, jer kao prvo, to nije ni 100e mesečno , a kao drugo, rata je fiksna, a ko zna kolika će biti realna kupovna vrednost tih 95e za 3-4 godine, a tek kolika za 5-6-7 godina. Dakle, tih 11K danas nikako nije stvarnih 11K i to je poenta ove matematike. Što se tiče ostalih stvari o kojima se diskutovalo, slažem se da je 300cc dovoljno za izlete u dvoje, a solo sam recimo i sam letos bio do i po CG, može se naravno mnogo dalje dobaciti. Izbegavati jedino makadame, pogotovo sa nagibima, a na autoput može, ali samo ako mora i samo neke kreće deonice (ide skuter i 130km/h, ali krstarećih 100km/h je sporo za autoputeve, toliko idu kamioni i autobusi). Rezime nikoga ništa ne ubeđujem, samo još jedna mogućnost za razmisliti.

Ako može informacija za pravac Brza Palanka - Rudna Glava, da li je asfalt preko Miroča, ovo tamnije pavo, ili je bolja neka od ove dve alternative? 14" točkovi su u pitanju, pa mi je primarno kvalitetnija podloga nego predeli, za ovu deonicu

Gde su, približno, napravljene ove fotografije? Da ti nisu ovi klipovi malo ubrzani

Dane 7 i 8 sam spojio u jedan klip, pa će tako i ovaj post da obuhvati oba dana povratka do Beograda. Uvozao sam se te nedelje prilično i sigurno sam bez problema mogao da odvozam i u cugu do kuće. Nekako sam ipak ostao pri prvobitnoj nameri, jer mi je bilo lepo i jer nigde nisam žurio Na polasku pozdrav sa obližnjim Jazom, a za udaljavanje sa obale sam izabrao penjanje iz Petrovca ka Skadarskom jezeru. Ćao Jaz Ćao more Skadarsko jezero Dalje naravno do Podgorice, a takođe naravno, put na sever sada praznim i sjajnim kanjonom Morače. Manastir sam posetio i pre dve godine, ali sam rešio da mi tu bude kraća pauza pred nastavak vožnje ka granici, Kolašin, Mojkovac, Bijelo Polje... Kanjon Morače Manastir Morača Na CG delu granice stotinak kola, obišao... na ulazu u Srbiju 5-6 vozila, stao u "kolonu". Dalje Prijepolje, Nova Varoš, Zlatibor, gde sam noćio jer nisam na vreme rezervisao Vraneše kod Kokinog Broda, u kojima sam noćio na početku putovanja. Granica Zlatibor Prenoćište Rano leganje, rano ustajanje, nisam bio gladan, pa sam na doručak svratio u Kotu 555 na Rudniku, "niđe nikog" u 9h ujutru, taman otvarali. Do kraja, do Beograda, "Ibarskom" bez Ibra Pre klipa sa GoPro kadrovima, neki kao zaključak, preciznije neka moja zapažanja i utisci. Ovo mi je bila prva vožnja koja ne spada u dnevne. Išao sam sam, ali najvećim delom opšte poznatim putevima, koje sam prošao desetinama puta, kolima. Dakle poznato, a ipak ovaj put potpuno drugačije Yamaha... 300 kubika je sve to nosilo bez problema, bukvalno sam samo na nekim preticanjim na usponima poželeo da to može startnije. Takođe, i ako Tricity ide i preko 130km/h, nisam želeo ni metar da vozim autoputevima, em mi je lepše, em ne držim motor dugo u visokim obrtajima. Dok sam na temi puteva, Tricity je za asvalt, 14 inča točkovi i 240kg nisu za makadam ako je iole nagib. Par puta u ovih godinu dana sam se dobrano preznojao, srećom bez padova. Ne idite ako ne morate Manu od 240 kilograma zbog duplih prednjih točkova, Tricity nadoknađuje prednošću takvog koncepta. Milina je zaključati osovinu čak i na bočnom nagibu, povući ručnu, sići sa vozila i škljocnuti kadar, ili lagano pomerati vozilo po parkingu stojeći pored njega. Takođe mali motor je logično mnogo više mesta za stvari, dve full kacige i tanka jakna stanu ispod sedišta, uz kofer koji imam nisam morao da nosim ni dodatni torbu/ranac za zadnje sedište koji sam kupio, naravno za 7 dana letnje garderobe . Na kraju, vozio sam u toj drugoj polovini jula cele nedelje na prosečno +35 stepeni, nema nikakvog grejanja o kojem čitam u putopisima kod velikih kubikaža. Pominju putopisci i potrošnje, rezervoar od 13 litara sam obično praznio i punio oko 10 litara, a mereno do čepa i uz digitron (slično pokazuje i putni kompjuter), potrošnje su bile u rasponu od samo 2.6 litara (od Zlatibora do Trebinja), pa do 3.3 litre. Dakle ako kažem da je prosek 3 litre na celom putu, to je realno. Dajemo hiljade evra na vozilo i razne opreme, srećniji daju i na daleka putovanja, a onda se ložimo kako nam je mala potrošnja To bi uz video u natavku bilo sve za moj prvi malo duži put. Ništa specijalno interesantno za ovakav forum bogat daleko ozbiljnijim pravim vožnjama, ali eto bar sa neku skuter publiku koja se možda razmišlja o nečemu sličnom... ne morate da razmišljate, kad sam i ja sa solidno godina i malo iskustva, sva lagano izgurao

Слабо се овде пише у делу за скутере, па ево једне са почетка лета, кратке (полу)дневне до Рудника, уз тек онако пењање на Авалу и уз посету Опленцу, први пут на 3 точка . Даље Рудник, Кота 555 и повратак Ибарском на ручак

Očigledno zbog devojke, najjači motiv

Bravo za put i putopis, lepa tura, odlično da nisi odustao ili skratio. Par nedostajućih kadrova se prežali, a nama si lepo dopunio neke momente linkovima sa interneta. Ja nisam od, na forumu brojnih, koje si podsetio na njiove puteve, već neko ko se nada da će tebe pomenuti u svom putopisu kada jednom krene na tu stranu. Hvala.