Dan 8. Došlo je vreme za napuštanje baze u Trebinju i povratak na sever. Kao i prošle godine, odlučio sam da ne vozim iz cuga do Beograda. Tada sam mislio da možda i ne mogu, sada znam da i ja mogu, za Yamahu se ne postavlja pitanje. Odlučio sam da prepolovim put iz drugog razloga, da još jedan dan uživam u odmoru, kao i zbog još jednog kupanja, u slatkoj vodi. Po mislim četvrti put, izašao sam iz Trebinja u smeru ka Nikšiću, ali sam prvi put i dobacio do njega, obodom . Dalje sam vozio preko Šavnika, Durmitora (Žabljak), a prvu pauzu sam napravio na Đurđevića Tari. Nastavak Pljevlja, granica Jabuka, Prijepolje, Nova Varoš, Kokin Brod. Sem na granici, nisam se zaustavljao, nisam slikao, samo uživanje u vožnji, pogotvo u CG delu koji je živopisniji, a i asfalt je bolji. U Kokinom Brodu skrećem levo ka Pribojskoj Banji, samo skrećem, moje odredište je bliže, Radoinjsko jezero. Ono je najmanje i najmanje poznato, inače treće u nizu na reci Uvac. Prvo, Uvačko/Sjeničko, svi znaju i skoro svi su ga posetili zbog meandara Uvca i beloglavih supova. Drugo, Zlatarsko (Kokin Brod) smo takođe svi videli na ovom pravcu ka Crnoj Gori. Reka Uvac je pregrađena i na trećem mestu, čime je nastalo Radoinjsko jezero, po obližnjem mestu Radoinja. Malo, zabačeno, uglavnom ga posećuju samo lokalci i malobrojni gosti u domaćinstvima po okolini, kao ja . Nakon kupanja, otišao sam na kasni ručak, večeru, do obližnjeg kompleksa Vranješa. Prošle godine sam tu i noćio na putu za more, na povratku nisam našao mesto, kao ni sada. Bar je restoran otvorenog tipa . Zlatarsko jezero . Blizu 300km sa malo vozikanja po kraju. Rano leganje, sutra sledi rano ustajanje i preostalih laganih oko 250km kilometara vožnje do Beograda. Planirao sam i neku kajganu za doručak u Koti 555 i onda ili Ibarskom ili preko Topole do kuće. Kažu „mi planiramo Bog se smeje“. Nisam se vratio na 3 točka, nego na 6, ali o tome u poslednjem postu... YT šorts sa mapom vožnje 8. dan

Izvinjavam se, iskačem iz moto teme, ali pogledah Sella Nevea ski mapu, te sam prepoznao Bovec sa strane Slovenije, koliko vidim to je sada spojeno skijalište, ili nije, u smislu može i iz Boveca (Slovenija) da se uđe na skijalište (bila je gondola nekada, "jajčiki" za 4 osobe, penjala se ka vrku Kanin do restorana na 2222m). Da li je jedan skipass, ako znaš? U Bovecu sam 5 puta bio na zimovanju tamo osamdesetih, naravno u Italiju se nije smelo, niti je bilo povezano .

Prošle godine sam bio blizu Budve i iz te "baze" sam obilazio CG, pre svega obalu, od Ade Bojane do Herceg Novog, ali i Lovćen, Durmitor...

Sedmi dan je bio moj poslednji na ovom skraćenom letovanju u Trebinju. Kako sam u pravcu zapada već dobacio dokle se moglo u dnevnim vožnjama po BiH i Hrvatskoj, a obišao sam i okolinu Trebinja, odlučio sam da se okupam i na CG delu Jadrana. Idem opet malo okolo, dakle ne najkraće ka Herceg Novom, nego na Risan i Kotor, pa do Budve, preciznije do Jaza, pošto je poenta osoliti se . Deo odličnog puta ponavljam, do spuštanja u Boku, ali sada skrećem na levo, ka Kotoru. Nikada nisam bio, a nisam ni (za) sada to ispravio, u poseti ostrvu Gospa od Škrpjela. Na susedno ostrvo Sveti Đorđe se i inače stiže teško, tj nije za širu turističku publiku. Uvek je u sezoni gužva i treba dosta vremena za obilazak brodićem. Koga zanima više, a zanimljivo je, evo https://www.portalanalitika.me/clanak/ostrvo-mrtvih-kapetana-crkva-svetog-dorda-kod-perasta  Nastavio sam ka Kotoru, prošetao se po ko zna koji put sjajnim starim gradom, jedina novost je da su sada ozvaničili parkiranje motora ispred zidina, na način da su deo prostora ogradili kao parking, a deo je za pešake, što smatram dobrim rešenjem . Naravno, ograđeno, ali se ne plaća. Dobro, GS naravno parkira izvan ograđenog dela - Dalje sam nastavio kroz tunel, pa ka Budvi, a tu kreće horor. Prošle godine su bili radovi, sada su rovovi. Blokaderi širom Srbije ovde mogu da nauče kako se zaustavlja saobraćaj, u sred sezone . Delom se vozi asfaltom, jedna traka, oko koje je raskopano na pola metra, metar, dubine levo i/ili desno, a delom se vozi po tom raskopanom. Ni motorom se nije lako provući, pogotovo skuterima sa malim točkovima. Ipak, svakako bolje nego u automobilu, pa sam solidno dobro i relativno brzo prošao. Jaz prepun, više volim kada je na 50% kapaciteta. Pola sata brčkanja, do bova i nazad lagano. Povratak u pravcu Tivta još gore. Malo posle Jaza, sve stoji. Krenem da obilazim, u tom delu je još mahom asfalt i obilazim, obilazim, onda kreće deo sa makadamom, obilazim polako. Iz suprotnog pravca u talasima po par automobila, pustim ih pa nastavim. I tako par kilometara, sve stoji na +35. Kada sam posle 4-5km došao to epicentra zastoja, vidim kamion gradilišta zauzeo jednu traku, pa puštaju naizmenično. Ali i kada puste saobraćaj, pošto se vozi po kršu a ne po asfaltu, svi idu lagano i prođe jako malo vozila. Nastavljam ka Tivtu, sada je moja traka prazna, opet gledam jedno 4-5 kilometara kolonu, sada iz suprotnog pravca od Tivta ka Budvi, uglavnom stoji. Odvajam se ka Luštici, pravac opet peščana plaža, Plavi Horizonti. Za motore se ne plaća parkig, ali zato može da se priđe skroz do same plaže, tj restorana , sjajno za sve sa dva točka i za mene sa tri . I ovde gužva, ali ne ometa me da se okupam poslednji put za ovo letovanje. Sušim se uz ćevape, pa nazad za Trebinje. Do pre par godina ovde je bio alakard klasičan restoran, sada je neki menza tipa, ali kako nema izbora, dobar je i ovaj - Na trajektu nema gužve, ulazi se u prvi, idu često. Dalje ka Herceg Novom, malo ispred, u Meljinama, penjanje u brda, pa granica i na kraju Trebinje. Kolima bi ovaj dan bio pakao, meni bilo sjajno. Naprašnjavio sam se na "putu", ali imam zahvalnu boju tricikla pa se prašina malo manje vidi . Sledeći dan napuštam Trebinje, ali ne idem direktno za Beograd, spavanje na pola puta, o tome u narednom postu. Po običaju YT šort sa mapom dnevne vožnje, laganih 200+ kilometara.

Anegdota. Prijatelj Crnogorac, privatnik, zatekao se u Beogradu, obabeze po centu, baš ogladneo, vremena malo, naleti na kiosk, kupi lepu sočnu pljeku... samo što je zagrizao, prvi zalogaj, ruka se spušta na njegovo rame... njegov poznanik, zemljak... Đe si druže? Priča dalje prijatelj... To mi je bio najgori dan par decenija unazad, preseo mi zalogaj, presela mi pljeskavica, što se ne udavih na licu mesta, sada će cela Crna Gora da zna da sam ja, u Beogradu, jeo na ulici, bruka za mene, za familiju... zauvek će me zezati. Da prenesem na tvoj @Sharky - Alex post iznad, i deo „nisu smeli da ga pobaju“, nije to, nego evo zamisli na primer da je @BokyBoy seo i provozao, @RankoBg87 ga na primer snimio i postavio na BJB Forum . Auuu ala bi pala prozivka .

3 točka, staneš na pumpu da doliješ, treći si recimo, zaključaš osovinu, ugasiš, siđeš, protegneš noge, kada se pomeraju ovi ispred tebe, ti stojiš pored motora, rukom ga lagano gurneš/povučeš napred ugašenog, ako je neki nagib povučeš ručnu, na kraju još malo gurneš do creva, sipaš gorivo, on nije ni na centralnom ni na ćopavcu nakrivo, odeš platiš ... tako i na parkingu ili u garaži... ili voziš se van grada i hoćeš nešto da fotkaš, serpentina, nagib, ti staneš sastrane samo na asfaltu, mrtav ladan, zaključaš osovinu + ručna i na bočnom nagibu, on stoji pravo, ni ne gasiš jer ideš na 15 sekudni da škljocneš, sedneš, spustiš ručnu i gas... i sve tako neke situacije sa stajanjima... takođe preko uzdužnih šina po gradu ili belih farbi ili po kiši, sigurniji na 2 prednja točka... Naravno nije vozljiv kao sa jednim točkom, XMAX recimo, ili bilo šta, ali ide to, vozio sam se i po oštrijim krivinama, penjao se recimo iznad Kotora serpentinama do Lovćena, nikakav problem. Jeste i teži, jeste kupuješ gumu više... ali negde dobiješ, negde izgubiš Autoput smor, ide to i do 100-110km/h i po 200km sam išao (BG-Niš-BG), na preticanjima kamiona popnem do maksimalnih 130km/h pa vratim 110km/h, e tu bi bilo lepše 150km/h da se krstari . I potrošnja meni neverovatnih ispod 3 litre (od čepa do čepa, kompjuter slično pokaže) na putu sam sada imao na 2000+ kilometara, a po gradu oko 3.5, zimi ode i do 4, jer ja ga vozim 11.5 meseci, samo da nije minus i sneg .

Polako prolazi kratko letovanje na skuteru, stigao sam do 6. dana. Prethodni, do Pelješca, bila je jedna od dužih tura (preko 300km), pa sam šesti dan rešio da se provozam kratko, lokalno. U Bileći nikada bio nisam, taman da to ispravim i vidim i veliko jezero koje se akumulira iz više izvora i voda iz njega ističe kao reka Trebišnjica. Za početak par kadrova koje sam napravio na polasku iz Trebinja. Bilećko jezero velikim delom pripada opštini Bileća, dakle BiH, ali malim delom i Nikšiću, dakle Crnoj Gori. Provozao sam se hercegovačkim delom obale, do gradića Bileća. Utisak velika voda, nepristupačna obala, sa jednom „plažom“ koju ljudi koriste u letnjim mesecima da se osveže. U Bileći je u doba velike Jugoslavije (SFRJ) bila kasarna poznata po školovanju vojnih oficira pešadije. Bila je grad u gradu sa sopstvenom infrastrukturom, koja je delom izgrađena još u doba Austrougarske, a kroz nju je prošlo na stotine hiljada vojnika. Najzad je i mene neko slikao nakon čega sam istim putem morao nazad ka Trebinju, pa evo još par kadrova Bilećkog jezera. Kako to jutro nisam poranio, a preskočio sam doručak, već je nekako bilo vreme ručku . Po povratku u Trebinje zaputio sam se do restorana Studenac, poznatom po sjajnoj lokaciji uz Trebišnjicu. Poslednji deo dnevnog plana je odlazak na kupanje i odmaranje u kamp na reci Sušici, pritoci Trebišnjice, na oko 15-ak kilometara od Trebinja. Slike su i ovde rečitije od mog pisanja . U jednom momentu u kamp je stiglo pet bajkera, litraši, dugoprugaši sa koferima. Bio sam ubeđen da su GS-ovi, kad ono pet Afrika, Slovaci. Još dva nočenja u Trebinju, dakle još jedan dan za vožnju u kraju. Razmišljam, imam neku ideju... Do tada, evo opet YT šort sa turom kratkih 100km.

Da li postoji granica gde ljudsko oko, mozak, ne prate "K", tj ko vidi razliku recimo 4K i 8K? Slažemo se svi da je od VHS kaseta ili DivX filmova koje smo mi stariji nekada gledali, do ovih FullHD ili 4K ogromna razlika, ali nekako mislim da će to na dalje biti zanemarljivo unapređenje zbog prirode... ili grešim?

Ni mene GoPro12 za sada nije izneverila, imam i koristim dve kartice od 64 i 256GB, ne snimam stalno, samo kada uključim. Da, krivo mi što nešto dobro ne snimim, promakne, ali opet ne pregledavam sate, nemam više živaca za to . Da sam na veme znao da Osmo ima to "snimanje unazad", ne bih kupio GoPro. Opet GoPro mi preživeo čak i gaženje kamere motorom . Dok radi, radi, kad crkne, prelazim na Osmo zbog te opcije @zaludan, jer neću sigurno snimati stalno ceo put. Gaženje GoPro-a, štap i kanap postavljanje je posustalo, pa sam ga testirao na 250kg

@Petre Sad tek vidim, ne znam nikoga, ja sam bio preko booking, neki bio jeftiniji, korektan za prespavati, dvorište za motor, nije u centru, ali je u gradu, čak i peške sam išao do centra, nije veliko Kladovo... simpa centar i pešačka ulica i pored Dunava OK, plaža i niču zgradice Hteo da jedem u "Tekijanac", svideo mi je meni, imao neke i neobičnije stvari koje ne nude okolo u roštiljdžinicama, tipa Miročki grilovani sir... ali bio zatvoren za druge goste, neka proslava, zakupljen.

dakle 5, peti dan letovanja na skuteru Posle prethodne ipak nešto kraće vožnje, krenuo sam u guglmapisanje da vidim dokle bih iz Trebinja mogao da dobacim “uzvodno” u Hrvatsku. Nije problem dobaciti, problem je što se treba i vratiti pre mraka, a da se pri tome ne forsira vožnja, nego nešto vidi, okupa, jede. S mojim trotočkašem nekih 300-400km dnevno je limit. Vadim se na njega, a u stvari se ja zamorim na više kilometara . Takođe nemam neke dodatne farove kakve imaju svi na motorima za duga putovanja, pa izbegavam da me uhvati mrak, van osvetljenih gradova. Matematika je pokazala Pelješac, možda bih moglo da se prebaci i na ostrvo Korčulu, ali kao prvo, to bi onda išlo ka 400+ kilometara, a takođe na Korčulu mora trajektom, što je gubitak vremena čak i ako napravim dobar tajming za odlazak i povratak plovnim putem. Korčula je jednim glasom, znači jednoglasno, otpala . Pelješac je geografski poluostrvo. Kod mesta Ston je kratkim delom "vezan" za kopneni deo Hrvatske, ali kako je BiH pripao Neum, Hrvatska je 2022. godine izgradila Pelješki most kako bi se napravila kopnena veza za kompletan hrvatski deo Jadrana, bez da se prelazi granica, tj. da se u Neumu ulazi u BiH i odmah i izlazi . Sledeća tema je kuda, može odmah ka Dubrovniku, ali taj pravac ću za povratak, može preko Ravno kao prethodnog dana, ali da ne natrčim opet na onog carinika i budem mu sumnjiv, na kraju izabrah da se vozim kroz BiH do njihovog mora u Neumu, pa odatle na Pelješki most. Deo puta kroz BiH sam ponovio, deo kako google maps zapoveda. Nije da imam previše poverenja u njega, pogotovo od kada sam 4x4 vozilo sa blokadama diferencijala, vitlom,... zamenio gradskim skuter trotočkašem, ali rekoh leto je, suvo je, ne žurim pa mogu i da se vratim i probam drugim putem. Jer i makadam sa uzbrdicama nikako nije za Tricity. Kako to biva, posle lepog širokog puta, sledio je neki neprometan uzani, ali ipak asfaltni, koji je išao paralelno sa Trebišnjicom. Ona je inače poznata kao najduža ponornica u Evropi, jer od više izvora koji se akumuliraju u Bilećko jezero, pa daljim površinskim tokom koji prolazi i kroz Trebinje, reka dalje ponire na više mesta, i voda se pojavljuje na više mesta, u vidu novih potoka, koji na kraju svi završe u Jadranskom moru, na potezu od Dubrovnika pa do Neretve. U pećini Vjetrenici pomenuli su da je i sama pećina nastala radom vode nekog kraka Trebišnjice. Prethodne dve slike, opet malo "uhvaćena" Trebišnjica u jezero, akumulaciju Vrutak. Kaže Internet nekih 70 hektara, 5 metara dubine, deo je sistema za hidroelektranu u Čapljini. Neum onako gradić, ništa specijalno ali bar BiH ima more. Prethodno napisano nije najkorektnije, ali nisam imao vremena da duže boravim, a dok sam ga prolazio, to je bio neki "površinski" utisak. Ukoliko neko ima saznanja šta bi u Neumu valjalo videti, posetiti, evo prilike u komentaru ispod, za moj naredni dolazak i za sve koji čitaju . Dolio sam gorivo, em bilo vreme, em jeftinije. Kao klasičan turista slikao sam most iz par uglova i onda prelaz. Posle mosta me skrenulo na neku "obilaznicu", zbog radova valjda na glavnom pravcu, skroz nov asfalt bez horizontalne signalizacije, mahom uz severnu obalu, milina, pista sa pogledom na more, hvala radovima . Onda prelaz na južnu stranu, koja gleda ka ostrvima Mljet i Korčulia, dalje kroz Orebić i tako sam se vozio do najudaljenijeg mesta Lovište. Pelješac je lep i za vožnju, ima krivinarenja, pentranja u brda i spustova skroz do obala. Lovište kao najudaljenija planirana tačka tog dana, simpatično mesto, predivno more, dosegnut. Izabrao sam ga za destinaciju kao kraj asfalta na najzapadnijem delu Pelješca koje gleda ka ostrvu Hvar. Internet kaže mesto od svega 200 stanovnika, pre 50 godina stigao pomenuti asfalt, more toplije nego prosek, sunca više nego prosek, kome treba malo veće mesto u blizini, tu je Orebić na 17km. Kada sada pogledam koliko sam šta fotkao, Lovište 7, Orebić 2, pa procenite moje utiske . Istim putem, što izbegavam, morao sam nazad, ipak je ovo poluostrvo i nema previše smislenih alternativa. Skrenuo sam u Orebić do gradskog dela obale, tek onako reda radi. Bilo je krajnje vreme za odmor, dakle kupanjac i klopa. Unapred sam bio izguglao neki restoran relativno blizu mora, pripada nekom kampu, nisam pamtio imena, navigacija me vodi . Kako sam skuterom, ulaz u kamp prošao je ispod radara, pravio sam se lud, ili je kamp "otvoren". Usledilo je serpentisnko spuštanje pored silnih kampera, što niže mogu, a moglo je baš dobro, skroz do restorana, koji jeste na samoj plaži, idealno. Autom nije baš zgodno, jedna traka mahom, ali kada se organizuje prolaze i veliki kamper kamioni . I onda momenat koji sam najzad dočekao posle blizu 200km vožnje, skidam jaknu i pantalone, pralazim u plažni mod . Pivo posle kupanja, a pre ručka, opet sam se vratio na picu siguricu i realno time je glavni deo plana/dana ispunjen. Neću treći put pričati o povratku za Trebinje, magistralom pored Dubrovnika, ali da ne ostanem dužan imena, kamp je Nevio - Kilometraža 300+ taman .

Naravno da sam razmišljao slično, ali za moj prvi put lakšu varijantu, tj samo Transalpinu i to penzionerski, prvi dan do Kladova dunavskom ispod 300km i noćenje, onda na sever Târgu Jiu, pa mislim Novaci 67c, Obârşia Lotrului, pa ka Sebeș ili pre, recimo Petrești, drugo noćenje, opet laganih ispod 300km. Onda nazad na Transalpinu obrnuto, ali ne znam da li opet sve isto, ili negde, recimo u Obârşia Lotrului skrenuti na zapad ka Petroșani, pa direktno ka Beloj Crkvi (posle može skela ka Ramu ili Kovin Smederevo ili Pančevo), ili, drugačije, da se negde spusti do Dunava, pa uz Dunav sa strane Rumunije opet ka Beloj Crkvi (vidim neki 68a ka Orșova, deluje zanimljivo). Nisam nikada bio u Rumuniji, pa ne znam šta valja u smislu prirode, ali za 14" točkove i asfalta. To sve, povratak je preko 500km, a ozbiljan nepoznat deo, možda još jedno noćenje Orsova... raspitujem se .

Kako nisam nikada vozio ništa brže, ovome sam se lako prilagodio od prvih metara. Opet, da ne lažem, kako veme prolazi,, druga godina sada, shvatam da bi bilo bezbednije da imam(o) više konja, kod tih preticanja. Jel da da je dobar "izgovor" to "bezbednije" ? Vidim kako drugi to lako izvedu, ja nekada moram da se bavim proračunom da li je dovoljno pravca naravno uglavnom samo kod dugačkih kamiona i autobusa i još ako je i uzbrdica... Opet to u mom slučaju vožnji nije ni 1%, pa sam naučio da me ne nervira previše.

Slično sam vozio prošle godine, možda ponovim obrnut smer. Kakav je asfalt preko Miroća, prošle godine nisam se na vreme informisao, pa sam to preskočio kada sam se vraćao iz Kladova? Inače sam, za razliku od tebe, u Kladovu prespavao, nisam nikada bio, pa rekoh da vidim kakvo je mesto. Tako sam i napravio dva klipa, odlazak i povratak Komfort sedište nisam uzimao, nemam neki problem ni sa ovim, ali sam od prvog dana uložio u povišeni vizir, kao i kofer, samo sam čekao par meseci nosač za kofer, taman dok sam i učio da vozim, pa nisam ni putovao -

@Darko Mihajlovic Prvo da odmah odgovorim, nisam bio ja. Ta kombinacija boja, oker i crno, bila je 2023. godine. Yamaha od nastanka ovog modela menja samo kombinacije boja, evo ove 2025. su ubacili belo-crno. Kada sam ja kupio Tricity 300, bili smo baš retki, nešto više je bilo MP3 Italijana trotočkaša. Meni prve godine nije moglo da prođe zaustavljanje, na parkingu, na semaforu, da me ne startuju i pitaju o vozilu. Prošle godine nešto manje, ali opet dosta “upita”, a ove godine baš retko, jer ima ih/nas sve više, a misim da sam im, Barelu, ja prodao par desetina komada nakon tih razgovora sa ljudima. Jer ne lažem, meni Tricity iskreno “radi podao”, pa evo nije punih 2 godine kako vozim, a prešao sam 22.000km. Još kad ljudi čuju da se vozi sa B, da se plaća samo učešče i onda 84 fiksne dinarske rate... Jel čita neko iz Barela ovo da me nešto časte, recimo sledeći servis na 25.000km . Što se tiče ćirilice, probam da je trošim više po mrežama, lepo je imati i znati dva pisma. Kada sam naleteo na ovaj forum, nisam smišljao nik, nisam razmišljao ništa, tako se prijavih u sekundi i eto tako ostade. Vremenom sam shvatio, čitajući po forumu, da je regionalni forum, pa i ako to ne bi trebao da je kao neka provokacija, eto ipak pišem na latinici. A nik ostao. I znači zato me ne taguju, a ja mislio niko me ne zna .

U tekstu za drugi dan ovog skraćenog skuter letovanja, na putu od Mostara ka Trebinju, pomenuo sam da sam prošao u blizini nekih lokaliteta koje ću posetiti naknadno. Posle skoro 800km u prva tri dana, palo mi je na pamet da je momenat za kraću vožnju, pa rekoh da posetim to propušteno u lokalu. Stojan Jovanović rođen je 1610. godine u selu Mrkonjić u Popovom polju nadomak Trebinja, poznatiji nam je kao Sv Vasilije Ostroški. Učio je školu u Manastiru Zavala u selu Ravno, kod strica jeromonoha Serafima, a u trebinjskom manastiru Tvrdoš se zamonašio i dobio ime Vasilije. Tvrdoš sam posetio, danas idem u Mrkonjić i u manastir Zavala. Naravno, par kilometara od manastira nalazi se i najveća i najpoznatija pećina BiH, Vjetrenica. Solo i nenajavljen, rodnu kuću, tj objekte gde sada dolaze poklonici i turisti, video sam samo spolja. Prilaz je strmina, nema baš mnogo mesta za parkiranje, ali je bar samo 100-tinak metara od magistrale. Nastavio sam ka mestu Ravno, odatle se može i ka Hrvatskoj na more, a ja sam skrenuo i provozao još par kilometara do manastira Zavala i pećine Vjetrenice. Promašio sam skretanje za manastir i otišao prvo do pećine, što i nije bitno, oba lokaliteta su mi u planu. U momentu kada sam kupovao kartu za ulaz u pećinu, naišao je autobus Poljaka, tako da sam se priključio njihovoj grupi. Pećina se prolazi, uređeno nekih 600m, istim putem nazad. Ulaz je uzan, nizak pre svega, kacige zato obavezne i daju sigurnost. Kada je spoljna temperatura preko 30 stepeni, kako je bilo, a u pećini je konstatnih 11 stepeni, onda se stvara neki jak i hladan vetar koji u prvih 100-tinak metara u pećini baš onako ohladi za sve pare. Kasnije se „dvorane“ šire i vetra više nema. Hmmm vetar, vjetar, da li to ima veze sa imenom pećine? Pitah sada čatdžipiti i stvarno, baš to što sam pomislio . Ono što nismo videli, neka velika jezera po kojima se čak može i ploviti, prema sajtu, jer doba godine je sušno i vode sada ima u tragovima. Čovekoliku ribicu, koje ovde takođe kao ima, naravno videli nismo. Mada, ne sećam se ni da li sam je video nekada davno kada sam bio u Postojnskoj jami u Sloveniji. A ako se ne sećam, ispadne da nije ni bitno, sa slika u knjigama je se sećam sigurno. Znate onu podelu na sećanje i pamćenje, to nije isto, jedno je šta je stvarno bilo, a drugo šta vi posle mnogo vremena mislite da je bilo i stavili biste ruku u vatru da je tako bilo, a možda nije. https://www.vjetrenica.ba/ Temperaturni šok na izlasku je prijatniji, sunce me ogrejalo, što bi se reklo. Sada iz pravca pećine ugledao sam manastir malo uzbrdo i shvatio gde sam promašio skretanje na dolasku. Ni u Zavali nisam video žive duše, ali bar je sve bilo otvoreno i mogao sam da se prošetam i evo i slikam. https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/category/manastir-zavala/ Seo sam nazad na Tricity, pogledao na sat i šta sad, tek sam na pola dana. Trebišnjica ispred mene, more opet u mislima. U Ravnom sam video putokaz ka Hrvatskoj, pasoš je kod mene, vruće je, pa naravo hajde opet na more. Na granici, neki prelaz Čepikuće, gleda onaj službenik dokumenta, gleda skuter, pa me pita da li sam na tome došao iz Beograda i otkud ja na ovom prelazu. Potvrdih naravno, rekoh vozikam se po kraju, idem da se okupam. Ništa nisam slagao i eto me ubrzo na magistrali uz Jadran. Prva plaža na koju sam naleteo, ili mi bar nije promakla, Veliki Žali, lepo se siđe do mora, našao sam parking u hladu, ležaljke nisu obavezne, a u restorančiću sam prvo proverio da li ima i klope, jer sada sam već ogladneo. Kako na žalost putujem bez lepše polovine, i bilo koga drugoga, neki duži boravci na jednom mestu su mi smor. Znači okupam se, praktično rashladim, nikakvo sunčanje, onda na klopu dok se sušim (ovaj put izbegoh picu i pojedoh neki “traljava trojčica” burger) i palim dalje. Veliki žali mi je bilo što je takav burger sa pepsijem preko 20 ojra, valjda se zato i plaža tako zove, ali nisam proveravao na čatdžipitiju . Negde usput na Jadranki, uvala za one sa skupljim kartama za letovanje... ... a Ja asfaltom dalje povratak ka Dubrovniku. Ukucvam u navigaciju Lapad plažu, jednu od dubrovačkih, prelazim most Franje Tuđmana, onda me put mota ispod mosta, pa u grad, na kraju me dovodi do parkinga pored same plaže. Rampa je podignuta, tačnije u kvaru je, pa nisam morao da razmišljam kakav je status za motore, a parking u hladu, vrh . Još jedno kupanje, toliko je toplo da ne moram ni da se sušim, samo peškirom obrišem kupaće i šorc preko njih. Kucam Trebinje i pratim navigaciju da me provuče kroz Dubrovnik. Deo puta već prepoznajem, i prethodni dan sam se vraćao iz starog grada ka Trebinju. Na kraju nije bilo baš "danas kratko u lokalu", opet 200 kilometara, ali svašta sam video i čak dva kupanja. Lep dan.

Bravo i vama, dva sjajna putopisa sa iste lokacije, mislim na Alpe, danas sam sa zadovoljstvom čitao i gledao, ovo tvoje i @Mr_Wolf. Deo vožnje, ne sećam se tačno šta sve jer bio sam u osnovnoj školi (ali bili smo i do Lihtenštajna, a sećam se Bolcana, Merana, Stelvia, krenuli iz Italije, pa se spustili u Minhen) prešli smo jednom davno "Kecom" / Zatavom 101 / "Stojadinom", kako god zvali auto iz Kragujevca. Imali smo posle godinama na staklu vozila nalepnicu sa Stelvia, ćale ju je ponosno ostavio, do prodaje auta. Troje nas u kolima sa 55KS, napeto je bilo . Nadam se da jednom ponovim Dolomite, Alpe, a nadam se u nekom društvu, deluje opuštenije ovo kako ste išli, jedni druge "naterate" na sporiji tempo i više uživanja i u pauzama. Prva i treća slika sa krivine su stvarno ... nemam reči .

@grafigo Neki Locus Map na telefonu, android, koristim za mape, plaća se sitno, skidao sam zemlje odvojeno isto smešno jeftino, u njemu pustim da snima trek, običan GPX koji posle importujem u Relive. Slike Relive spoji sa telefona ili iz JPG informacije ako su u vreme puta, a može se dodati i ako nije, kada se snađe i ja sam se mučio prvi put, prva tri puta, sada je lakše . Inače Relive sam koristio besplatan, onda uplatio mesec, dva, pa otkazao jesenas, onda mi ponudili na godinu dana za smešno sitno da me vrate, pa sam uplatio . Sve je to jeftino sprem nekih drugih troškova, evo danas registrovao skuter 300cc za 22.000rsd.

Bravo za vožnju, komšija blokadžija, pročitao, odgledao, ti to baš voziš, što bi rekli vi mladi, kidaš. Šteta za vreme, ali tako je to kada biraš juli za put u Alpe . Što se tiče kamera, ne poklapaju nam se mišljenja, a ja ću izneti svoje, tj šta meni prija da gledam, dakle čisto lični stav, ne namećem ga . Prednja kamera mi je najrelanija, čak ako se podesi da manje krivi, još bolje. Idealno da bude vezana za mikrofon i da je na snimku i realan zvuk motora i prirode, meni su ove melodije pokrivalice višak, ne praviš spot. Inste360 su mi, kako vreme prolazi i gledam razne klipove, sve manje zanimljive, ti efekti su izgustirani, ne znam da li si u vožnji došao ili pošao, tj da li si ušao u krivinu, ili tunel... ili si u stvari na običnom pravcu, a meni to deluje kao da je serpentina. Zadnja Insta360 mi je ovde bila kao da gledam video igru na Soniplejstejšnu, a ne realnu vožnju. Jbg, ja sam starog kova, čitaj "mator", pa volim to sirovije, a realnije. Opciju snimanja, ali ne i čuvanja dok ne kažeš kameri "e sad" (kada je prošlo ili krenulo nešto atraktivno), pa imaš sačuvano neki period pre tog "e sad" i dalje kamera nastavi da snima, imao sam još pre 10+ godina na nekim action kamerama "Drift Innovation" koje su se pojavile u doba prvog GoPro. To bi ti baš uštedelo snimanje, tj teži deo, pregledavanje. Ali treba da funkcioniše da te posluša, ono komanda, rukavice, onda kada hoćeš, a ne da te dodatno nervira ako zeza. Mnogo robujemo kamerama, a opet želimo uspomene. Dron stvarno dočara neke stvari neverovatno, postajemo sokolovi. Naravno ako nije prejak vetar, kiša, ako nas ne ometaju drveće ili kablovi... ali vredi ga imati i vredi povremeno potrošiti malo vremena, opet, ako želimo lepše uspomene. I još tri komentara. Relive koristim, ali ne vučem trek u njemu, nego u drugom programu, pa ga importujem u Relive i povežem sa fotografijama ili klipovima. Youtube kvalitet zavisi i od broja pratilaca. Imao sam kanal, monetizovan, sa blizu 50K pratilaca, bolji je bio kvalitet nego kod drugara sa "malim" kanalima. To je glupa fora YT-a, ali može im se. Nedostaje ti klip sa tih bahanalija, žurke, verovatno si zaboravio da ga postaviš . Želim ti još mnogo lepih vožnji, sa manje kiše i pij taj andol ili šta si rekao , nemoj da nas sekiraš.

Trebinje dosegnuto u dva uspešna dana lepe vožnje po lepom vremenu (ja sam od onih „bolje i 35 stepeni nego kiša“). To je bio prvi deo plana, dve dnevne vožnje od tačke A do tačke B. Sada sleduju vožnje od tačke A, do nazad u tačku A . Prošlo je skoro pola veka od kada sam kao klinac šetao pločnicima Dubrovnika i nekako nisam imao strpljenja da to ostavim za neki naredni dan. Opet, da se samo spustim od Trebinja u Hrvatsku, bilo bi baš bezveze, ipak sam pošao da uživam i u vožnjama, a ne samo turizam i osoljavanje u plavetnilima. Idem malo okolo, ispostaviće se krug od 200km, to ovde znači da mora preko treće zemlje, eto me i Crna Goro . Napuštam Trebinje prema Nikšiću, dakle uz Trebišnjicu i Sušicu. Asfalt u ovom delu nije za pohvalu, mnogo su lepši predeli, lepe su posle i krivine na usponu ka granici. Naravno "Nikšič" je čisto tabla u kojem sam pravcu krenuo, posle prelaska granice skrećem na odličan i brz deo ka Boki, spuštanje na Risan, a u stvari na Morinj, gde sam si upriličio malo jači kasni, skoro podnevni doručak. Moglo bi se dakle reči, modernim rečnikom, branč . Ceo potez pored trajekta i do Herceg Novog sam samo lagano krstario, pošto sam se pred klopu skinuo u letnje šorc i sandale. Znam, svi pričamo bezbednost, oprema, ali opet budimo realni, jer, bar ja, kada sam na moru viđao ljude u ful opremi na motorima, to su bili oni na proputovanjima, koji su tada stizali, ili koji su tada polazili dalje. Lokalno, pa ko do plaža vozi u odelu? Da li je daleko veći rizik, jeste, ali ne možemo stalno biti pod staklenim zvonom, bar je to moje mišljenje i ne namećem ga nikome. Tačka koju sam sebi zacrtao kao premijernu posetu je Prevlaka, tj ne poluostvo kao takvo, nego baš najistočnija i najjužnija kota za kopneni deo Hrvatske, Punta Oštro. Tvrđava je zapuštena, nebezbedna po natpisu, možda i zmijarnik, te se u sandalama nisam upuštao u pentranje. Kolika joj je neka vojna vrednost danas u doba dron ratova, ne znam, ali da je Tito "zavukao" nekada „maloj“ Jugoslaviji, dalje Srbiji i Crnoj Gori, a sada samo Crnoj Gori, crtanjem granice na način da poluostrvo pripadne Hrvatskoj, a ne Crnoj gori kako je logično jer je ulaz u zaliv i dakle strateški kontrola celog zaliva, zavukao je. Opet, obe zemlje su u NATO, danas saveznici, a i kome je do ratova, tako daaaa, tvrđava trune. https://sh.wikipedia.org/wiki/Prevlaka Dan je bio julski vruć, već sam se navozao solidno, čekalo me je par sati šetnje po Dubrovniku, dakle bilo je pravo vreme da negde skrenem i bućnem se. Čuo sam da su Kupari, u kojima sam kao dete letovao, još zatvoreni, zapušteni, verovatno neka imovinska ujdurma jer je tu u doba SFRJ bilo vojno odmaralište i hotel. Kupari ostaju za neki naredni put, ali tu je Cavtat. Kratka vožnja do i uz obalu i odabrah jednu od plaža, neki kompleks hotela. Bitno mi je bilo da parkiram u hladovini i blizu vode, što kada nisi kolima, nije preteško . Iznad Dubrovnika postoji vidikovac do koga se može doći i kulturno gondolom iz grada, ali i asfaltom uzanim jednotračnim putem na momente strmim i sa serpentinama, sve nepovoljno sa skuter od 250kg, za mimoilaženje i manevrisanje. Naravno išao sam skuterom, zato i znam . Pogled je lep, tu je i neka opservatorijska tačka, vidikovac, zip lajnovi uključujući SkyBike, mogu se iznajmiti kvadovi, restoran je takođe tu, crkvica... Mene je zanimao samo pogled. Bacio sam ga i krenuo opisanim putem u strmop*zd dole, eh da nisam pomenuo da i vozila nanesu šljunak na asfalt. Nisam pao . Da li je vredelo provozati se do vidikovca? Ovakve slike mogu da se nađu na internetu, ali kada si lično gore, ostaje taj neki utisak i fotografija je i u tebi. Kada je posle gledaš, vraćaš taj osećaj, evo i sada dok pišem ovo . Gužva na magistrali pred grad, gužva u gradu, kolone, obilazio sam na BGD način tj. gde se fizički može. Mislim da sam na jednom semaforu prošao na crveno, neka glupa mercedes raskrsnica, obilazio sam kolonu i nisam na vreme ukapirao kome je koje svetlo na semaforu jer su neka vozila (koja sam obilazio) bila u raskrsnici i na njih sam obraćao pažnju. Pozitivno je da kada se stigne do zidina, postoji besplatan parking za motore, valjda je besplatan ili ću ti i to pismo sada čekati iz zemlje zapadnog suseda . Dubrovnik, pod tim mislim na stari grad, onako baš velik, lepo očuvan i sređen kao i Kotor. Krenuo sam naivno u nekom pravcu, pa skrenuo, pa opet, onda sam shvatio da mi treba telefon, tj mapa. Srećom bila mi je uključena aplikacija koja vuče trek/liniju kuda idem, te sam pokušao da sve prođem uzduž i popreko. Moglo bi, ali opušteno sa razgledanjem, za jedno 12 sati, a ja sam planirao, i po tom suncu imao snage, za oko 3 sata . Ostao mi je utisak lepe atmosfere, ljudi zadovoljni što su na turistički atraktinom mestu, neki odomaćeni se kupaju uz zidine, igraju vaterpolo ili stoni tenis na improvizovanom stolu, neki samo uživaju u šetnji, piću ili ručku u nekom od stotina restorančića, posećuju muzeje, kupuju magnete. E taj sam, za toliko uvek ima mesta u prtljagu . Buža je „plaža“, recimo plažni bar i stenčuge, na koji sam slučajno naleteo na južnim zidinama. Očigledno omiljeno mesto mladih, i onih hrabrijih među njima, koji su skakali sa tih stena. Tu sam baš hteo da odmorim uz Žuju ili Karlovačko, ali baš nije bilo teoretske šanse za mestom, mnogi su čekali da se nešto uprazni. Možda sam nešto bitno propustio, sigurno jesam, a takođe sam i akvarijum i krstarenje brodićem oko grada, ostavio za neku narednu godinu. Sigruno znam da neće proći novih 50 godina do moje nove posete . Nazad ka Trebinju sam krenuo najkraćim putem, na granici nije bila prevelika gužva, bila je u senci, pa se čak nisam ni progurao napred. Po povratku u Trebinje sam testirao drugu piceriju, tj picu, bila je bolja. Da li sam mogao da pojedem picu i u Dubrovniku, mogao sam, cene su iste u Hrvatskoj i BiH, mislim nominalno iste, cifre. Jedino su u Hrvatskoj to evri a u BiH marke, a moja "peperoni" tip pice je tu oko 11-15, nečega, kokakola je 3-4, nečega . I opet "šort" sa animiranim trekom za kraj ovog dana

Lepo je prošlo do Užica, na žalost bez noćenja za mene ovaj put, pa nisam dugo mogao ni da ostanem. S jednim cilindrom povratak traje

Iz istog su legla poniki, "B" klase

Drugi dan je u planu bila kratka vožnja, ispod 150km, do pomenute baze za ovo letovanje u Trebinju. Prelep jutarnji kadar Mostara / Neretve, sa jednog od mostova, taman da dan započne kako treba Na 15-ak kilometara nalazila se sledeća destinacija, mesto Blagaj, reka Buna, po logici krećem od izvora, vrela što bi se reklo, pored koga je pre 500 godina izgrađena Tekija. Internet je tu za više, vredi se informisati https://bs.wikipedia.org/wiki/Tekija_u_Blagaju https://tekijablagaj.ba/ Buna prelazi samo 9km do ušća u Neretvu, koje je još veće čudo prirode. Ljudi su prepoznali lepotu reke i na par mesta postoje nizovi luksuznih, verujem većinom samo vikendica. Neki bi rekli “za one koji znaju šta je dobro”, ma da, mi ostali samo ne znamo, nisu u pitanju pare . A onda spektakl. Neretva najuža. logično izuzeto brza, duboka, Buna se uliva na vrlo neobičan način. Ovo je ono gde reči nisu potrebne. Imam i snimak sa telefona, nemam parkinsonca, ali ni one stik štapove koji amortizuju, pa eto “malo” drhte kadrovi, ne zamerite . Dovoljno vremena je bilo da u vožnji do Tvrdoša dalje uživam i procesuiram, što bi rekli mladi svarim, utiske sa Bune. Put ka Trebinju korektan, delom lošiji asfalt za nas sa 14” točkovima, ali velikom većinom ipak vrlodobar/odličan. Predeli klasična Hercegovina. Prošao sam skretanja za neke lokalitete koje ću posetiti u narednim danima. Tvrdoš manstir takođe datira od pre 500 godina, mada je izgrađen na lokaciji crkvice iz 4. veka. Lep, a preko proizvodnje vina i komercijalizovan, opet par linkova https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%BE%D1%88 https://www.zaduzbine-nemanjica.rs/manastir-Tvrdos/index.htm https://tvrdos.com/ Na preostalom kratkom delu vožnje do Trebinja, prošao sam pored neke “leb te hebo šta je ovo” građevine, fotografisao, nastavio dalje, posle od nekih drugara iz Trebinja saznao, parafraziram “to ti je zamak brata Vuka Draškovića, proglasio se za Kneza”. Koga zanima više, nek se sam informiše u “štampi”, koristan pojam i “Swisslion (Takovo)”. Trebinje, retko koji bajker iz regiona nije bio, kako tokom godine, a hiljade već dve decenije dolaze na godišnje okupljanje u junu. Prvo sam se popeo do Hercegovačke Gračanice na jedan pogled odozgo, a onda se vratio u centar do smeštaja, gde ću biti, sada već bio sam , narednih šest noćenja. Raspakivanje i kratka šetnja po gradu, kroz park do prve picerije, onda dalje platani, stari grad, na kraju sam svratio do kluba Underground koji je tu od 2002., mada se drugar Majo, vlasnik, ugostiteljstvom bavi mnogo duže, nekada sa manjim lokalima u starom gradu (prvi put sam bio tamo 1995/96. još u doba unprofora i policijskog časa, sećam se španskih oficira koji su nam tolerisali duže radno vreme, jer su sa nama sedeli ). Ovaj veliki "novi" lokal je u rok fazonu, svirke uveče četvrtak, petak i subota, parking ispred samo za motore, jer Majo je, što bi se reklo, rođeni bajker. Takođe Majo je čovek koga nema na društvenim mrežama. Koristi, samo za pozive, neki telefon tipa stare Nokie, ali ipak ga “potkače” ponegde, tipa u ovom putopisu na BJB forumu kao učesnika u vožnji: Trasa drugog dana u "šortsu" na YT:

Tačno, ko ima... ja poneo keš za džeparac, uplatio pred put unika osiuranje lica u inostranstvu, moto Evropa paket kod atlasa24 za preko grane i imao sam još važeći amss osiguranje za Srbiju.

Onda je jedino objašnjenje da je čuo da dolazim, pa je opet postavio tablu . Inače, na pumpi sipah za 17KM, dam 10e, kaže lik to ti je to, rekoh ajd važi, dobar ti kurs, ali nema veze . Što bi rekao komšija nešto ispred :