Taj deo mog komentara se odnosio na prosečnu brzinu, a ne na potrošnju. Meni lično je bolje kada mi program/softver/mapa daje prosečnu brzinu kretanja, tj. prosečnu brzinu samo vožnje, bez pauza, jer to me zanima. A ne ono kao putuješ 12 sati, 4 sata si proveo na pauzama (sipanje goriva, ručak,...), a onda ti kaže da si vozio prosečno 20km/h, kao da ideš biciklom, glup podatak, bar za mene, moje mišljenje .

@Bojan_Jgd @Blackened Nije poenta "po guglu" ili nečemu drugom, nego samo da li softver/čovek računa ukupno putovanje, kada preračunava "prosečnu brzinu celog putovanja" ili se računa samo "prosečna brzina kretanja", dok se voziš, pauze se ne računaju. Od Beograda do Transalpine severna strana, meni je sa Tricity 300 prosečna brzina (kretanja) bila 65km/h, na povratku istim putem (preko Đerdapa smo išli, @RankoBg87 i ja) 69km/h. Razlika je mislim što je na TA jug-sever bila baš gužva, kolone, popodne, a na povratku jutro, milina . Ranku je sigurno veći prosek, negde se odvajao da nagazi, ja pogotovo na usponima sa 300cc to nisam mogao da pratim, logično . Pošto je ovde tema potrošnja, 3.5l na delovima gde je pretežno bilo i preko 100km/h (autoput, dunavska magistrala,...), na Transalpini 3 litre, od čepa do čepa, pa delio digitgronom . Letos 2000km na moru (BiH, HR, CG, SR) ispod 3 litre, ali zato zimi po gradu, kratke relacije 10-ak i manje kilometara, što kaže @QmBGD penjalo mi se preko 4, čak jednom 4.5 litre.

Odgovor si dobio , samo ću dopuniti, postoji besplatna verzija, dok plaćena može mislim na mesec i/ili na duže, ja sam uplaćivao mesečno prošlo leto, pa otkazao, onda mi oni ponudili neki super popust na godinu dana, baš jak, pa sam uzeo na celu godinu . U plaćenoj ima veći izbor pozadinskih muzika, rezolucija može biti full HD, može više od 10 fotografija da se ubaci, može da se menja brzina prikaza putanje... (fotografije slikane istim telefonom, ReLive ubacuje na mapu sam, ima podatke u jpg za vreme i mesto).

Transalpina pravac sever jug, deo kroz šumu pa do vrha, bolja varijanta i bez gužve jer je ovaj put bilo pre podne . Opet YT šorts mapa, pa YT GoPro kamera.

Na tri točka do Translapine, Rumunija, dan prvi, 500+ kilometara, YT šorts mapa, a i YT GoPro video

Danas nekih 350km do vodopada Bigar u Rumuniji i nazad. Vodopad kao vodopad ništa specijalno, ali put i više nego lep da se ispuni nedelja... Hmmm zvuči poznato ? Da, par postova gore . Dopunio bih za Bigar, ovo nije vreme ni da se on uslika, a ni bilo koji vodopad, jer je sada najmanje vode. Maj i jun su idealni. Mi smo tražili da nam vrate pare, ali reklamacija nije uvažena . @azlatic i ja sa već par puta načelno dogovrali da odemo do Bigara, u subotu veče najzad potvrdili, u nedelju ujutro se spremam, on javlja čuo se, drugim povodom, sa jednim drugarom, hoće i on na vožnju, pa sa drugim, hoće i on, lep dan, što da ne, teško se naterali da sednu na motor . Našli se na pumpi posle pančevca, pitam ih da li im je rekao da sam ja sa skuterom, kažu opušteno, umalo da još jedan drugar dođe sa skuterom... I došao je, njega smo sačekali kod Vračevgajskog jetera u Beloj Crkvi. Odatle petorka do Bigara i nazad do Beograda. Tempo lagan, vreme idealno, popismo kafu kod Bigara u hladu pored reke, ja nisam slikao, zapričali smo se , posle do Bele Crkve, njih četvorica na gurmansku, ja jedini poneo kupaće i otišao do Šljunkare jezera na buć (a ceo put po malo hasao mantije koje sam poneo iz Beograda). Skupili se i nazad na zapad. U Kovinu sladoled pauza, opet sam zaboravio da slikam. Dalje Beograd pred sumrak. Sve idealno. Bigar opet, kao što rekaoh, u maju/junu . Jutjub šorts sa mapom i više fotografija Bigar i Šljunkara...

Za kod sam znao i nisam, tj mislio sam da se koristi kada se naručuje novi ključ, da se po tom broju naruči/kodira. Nisam znao da se može upaliti motor. Za papirnu verziju si u pravu

Nije toliko poenta u saobraćaju, nego da @KoleD priča iz ugla dvotočkaša, koji nemaju takve probleme oko mimoilaženja, a i preticanja su moguća, daleko lakše. A pogledi su sjajni . Ja sam prošle godine prošao, ovde u klipu je od 1. do 6. minuta penjanje i fotke, oduševljen sam i ponoviću takođe. Nisam se vraćao istim putem, išao sam dalje do Mauzoleja/Njegoša, pa se spustio na Cetinje i onda nazad ka moru, tj. Budvi, čisto da bude krug

... i onda sutradan povratak, po mnogima lepši smer sever - jug, a nama svakako... jer smo krenuli izjutra, bez gužve, prvo krivinarenje kroz šumu i neprimetno penjanje od 300 do 1300m visine, odakle kreče onaj planinski deo Transalpine. Nakon silaska sa 2140-ak metara, dosadan deo do granice, do Đerdapa, a onda opet milina Dunavska magistrala. Hteli smo da ručamo u Tekiji, gužva, nismo rezervisali. Nije bilo loše ni kod Donjeg Milanovca, posebo mi se svidelo što je bilo Miročkog grilovanog sira . Na kraju i drugog dana 500+ kilometara, bez kapi kiše . Prvo kratak klip mapa i fotke, onda duži vožnja, Transalpina "samo".

Jedan avgustovski vikend odvojen za Transalpinu . Čekao nas je baš dug put, pogotovo za mojih 300cc, te smo @RankoBg87 i ja bili na naplatnoj ka Nišu već u 6h ujutro . Trasa 500+ kilometara preko Dunavske magistrale (Golubac - Đerdap), onda dosadan deo kroz Rumuniju do mesta Novaci odakle kreće Transalpina, smer jug - sever . Mana prvog dana je stizanje do Transalpine na kraju, znači očekivani umor je tu, a takođe poslepodnevna gužva. Ali zato je vreme bilo savršeno, a predeli, pogotovo za nekoga ko je tu prvi put, fenomenalni, te umor nisam ni osetio . Dva klipa, kraći mapa i fotografije, drugi GoPro.

Za najužu ekipu Yamaha Tricity 300 vlasnika, ili potencijalnih budućih... ja ovu spravu, koja kao i sve, ima prednosti i mane, ipak srdačno preporučujem . Još 2.000 zabavnih kilometara sam prošao letos .

Nedelja prošla, Transalpina sada pravac sever - jug, pre podne, bez gužve, bez kiše, na kraju isto 500+ kilometara, do Beograda. @RankoBg87 Honda NC750 manuelna i ja na Tricity 300 . Realno 300cc je izdržalo, ali na usponima je gas dugo do daske i opet Ranko odlazi , preticanja su teža nego na Hondi,... dakle ako se ima strpljenja i nigde ne žuri, Tricity radi posao . Ne nekim lakat krivinama, malo se teže prolazi jer se Tricity ne naginja kao dvotočkaši, ali meni je, prvog dana još dole u niziji pre Transalpine, na nekim tim krivinama, veća frka bila zbog klizavog asfalta, jer prednje gume su mi prešle 23k (bar su dve ). U delu Transalpine, kako na planini, tako i kroz šumu, asfalt je mnogo pouzdaniji. Kada sam sada gledao ovaj video posle 10-ak dana od vožnje, postao sam još više svestan koliko je Translapina sjajna .

Sada i YT, da ponovim, prošle subote Beograd, Golubac, Đerdap, Rumunija, Transalpina pravac jug - sever, 500+ kilometara do mesta gde smo noćili. @RankoBg87 Honda NC750 manuelna i ja na Tricity 300 .

Jeste tako, ali recimo ja ni za ovaj forum nisam znao, ni jedan model motora nisam znao, nemam dozvolu za motor... samo sam prolazio pored Barela u komšiluku ćesto, video jednom napomenu da Tricity 300 može da se vozi sa B kategorijom, video i da može učešće i 84 rate, a u fazi sam života kada su deca porasla i prestale su mi obaveze oko razvoženja na treninge i sličnih stvari, te mi se kupovina "motora" učinila kao "što da ne" . "Opravdanje" mi je bilo ispunjenje klinačke želje, a takođe lakši odlazak na posao kroz sve luđe gradske gužve, uključujući prednosti lakog parkiranja. Što se tiče misli o nekim putovanjima, jok, ni pomisao, meni je u nekom perifernom vidu bilo da sam na putevima viđao velike motore sa silnim koferima. Gradski deo je bio i ostao primaran. Onda sam probao ono kao do Avale, pa Kosmaj, Bukulja, Fruška gora... naleteo sam i na ovaj forum i počeo da čitam, zapamtio i prvih par nekih modela motora kako ze zovu i izgledaju, čitao neke putopise i neke druge teme... Posle godinu dana vožnje i sticanja pouzdanja, otvorila mi se prošle godine opcija da nedelju dana sebi nešto organizujem. Do CG, što da ne probam, sve sam puno puta prošao kolima, poznato mi je, osećam se "kao kod kuće" na celom putu, jedino kako ćemo motor i ja fizički izdržati i je li takav put uživanje ili mazohizam. Uživanje je bar sa 300 kubika, nisam baš siguran za ove koji idu sa 150, 125 ili 50, ali opet ovi sa litrašima možda misle i da je sa 300 katastrofa . Možda i jeste, ali ja za bolje za sada ne znam .

Iz teme Putopisi, da bude i ovde, da se vidi i za one koji prate samo skuter teme

Nedelja buđenje severno od Transalpine. Prepodnevna vožnja za uživanje, bez gužve koja je bila prethodnog dana popodne na dolasku iz Srbije. Povratak za Beograd smo mislili na Rudna glava Majdanpek, Kučevo... ali su bili neki oblaci i najavljeni pljuskovi, pa smo prelomili da nas to ne zakači u tim šumovitim predelima. Hteli da ručamo u Tekiji, prepun restoran, nedelja pa nije čudo. Nastavili ka Donjem Milanovcu i tu se dopunili gorivom i ručali, ja grilovani miročki sir i malo ćevapa da zamirišu, ne volim da se prejedam kada vozim . Snimali @RankoBg87 Osmo i ja i sa GoPro, ali bar od mene to jednog dana kada se nađe vreme . Eh da, ni kapi kiše na kraju , a na Tricity pokazalo pređenih 1.038km, bar za skuter za vikend dovoljno .

@RankoBg87 morao da se prilagodi 28ks Yamaha Triicity na Transalpini. Sutra povratak .

@RankoBg87 i ja idemo sutra ujutro za Rumuniju iz Beograda, na samo jedno noćenje, samo Translapina, plan oba smera. Idemo preko Požarevca, Golubca, Dunavskom do Đerdapa, Targu Jiu, Novaci, na Transalpinu, kad je pređemo spavamo u nekom selu Capalna na magistrali, to nam je oko 500km prvi dan. Za nazad nismo definisali, drugi dan, nedelja. Neki plan je Transalpina obrnut smer, pa ka Dunavu, pa ili u Srbiju Dunavskom, tj isti put nazad, ili na Rudna Glava - Majdanpek - Kučevo, ili možda Rumunskom stranom uz Dunav pa na Belu Crkvu. Te dve alternative, preko Majdanpeka ili Bele Crkve, su oko sat više vožnje, po google maps. Možda deo u Rumuniji na povratku promenimo, pa sa Transalpine skrenemo na taj potez Petrosani - Targu Jiu... ili ćemo to ze neki drugi put, videćemo. Prvi put u Rumuniju, sigurno ne i poslednji . Samo da mi se Ranko ne smori zbog mog tricikla .

Pitanje oko pumpi, konkretno potez od Đerdapa do početka Transalpine, ako je neko skorije vozio, ove godine, da li rade, nedeljom takođe? Nisam u pisanjima sa vožnji primetio da to neko pominje i da je imao problem, ili mi je promaklo... ali mi je drugar bio terencem u Rumuniji sada za vikend, naišli su na par pumpi koje su pre radile, a sada su zatvorene (područja nekih Nacionalnih parkova i zatvorili ih, ekologija). Plan je sipanje goriva južno od TA, na pomenutom potezu, a posle noćenje odmah severno od TA, i povratak istim putem nazad, da dobaci sa istim rezervoarom do neke pumpe južno. Doduše ima i ovde pumpa, severno od TA, na slikama iz 2023. je radila, to bi bilo još bolje ako radi. Plaćanja su karticama? Menjanje valute možda negde u Tekiji, ili gde u Rumuniji? Google Maps MAPS.APP.GOO.GL Strada Valea Frumoasei, Șugag 517775, Rumänien

Znaš me dugo, ali popravljam se, čak sam i počeo da čitam, u dva navrata, kada sam imao vremena. Onda upadnem u neku gužvu i zaboravim da nastavim. Ovaj put me koštalo, ne previše, ali koštalo, lep dan/vožnja i nešto para.

Dan 9. je za mene bio “Dan D” na ovom putu … srećom, a to je jedina sreća tog dana, bio je to po planu poslednji na ovom skuter letovanju. Kao što sam najavio još u prethodnom pisanju, u Beograd sam stigao na šest točkova umesto na Trisitijevih tri. Realno se sklopilo nekoliko faktora, ali presudno je “ljudski faktor”, čitaj moja “glupost”, i na to se nadovezalo neznanje, opet moje, a kada se spoje glupost i neznanje, a između bude malo i splet nesrećnih okolnosti (poznato ka “Marfi”), nije moglo biti drugačije nego da ne provozam još tih laganih 250km do kuće. Počelo je divnim danom u lepom dvorištu smeštaja. Spakovao sam se i bio spreman za polazak oko 7h. Ostalo je još da zakopčam jaknu, navučem kacigu i rukavice i krenem, usput i da “ključ”, a ustvari “daljinac” motora, stavim u džep. E to nisam uradio, spustio sam ga privremeno na kofer, odradio ostale pomenute operacije i… krenuo. Blagi gas da izađem iz dvorišta na magistralu, par metara uzbrdice preko makadama, na asfaltu sam, krećem nekih 5km ka Kokinom Brodu gde treba da se uključim na glavnu džadu Nova Varoš – Zlatibor i odatle na sever ka Beogradu. Negde posle 3km od smeštaja počinje da mi treperi signalna lampica na instrument tabli, vozim i kontam da ima neke veze sa “ključem”, jer tako je nešto nacrtano. Malo su i krivine na tom potezu, nemam gde bezbedno da stanem, čekam proširenje, pa svetli samo naranžasto a ne nešto jarko crveno , dotle razmišljam, setim se da mi je to treperelo povremeno kada mi je baterija u daljincu/ključu bila pri kraju pre godinu dana… i onda u sekundi hladan znoj, setim se i nečeg drugog, setim se zakopčavanja jakne, stavljanja kacige, navlačenja rukavica i setim se da se ne sećam stavljanja ključa u džep. Utom se pojavljuje neko kao proširenje, ulaz u neku firmu… Nisam još dovoljno pogrešio do tada, pa pojačavam, idemoooo gas gluposti… Kočim, prirtiskam dugme za zaključavanje prednje osovine i… i mahinalno u sekundi, nesvesno, glupo, gasim motor. Silazim, brzim pokretima prepipavam džepove, gledam u bubreg torbici, a u stvari znam da neću naći ključ. Govorim sebi naglas “plače mi se sada”, jer postajem svestan svega. Motor sam ugasio, ćao da ga upalim bez daljinca. Da ga nisam ugasio, refleksno, nesvesno, seo bih na motor i okrenuo nazad da nađem daljinac. Prešao sam dotle oko 5km od smeštaja, lampica se upalila na pola puta, dakle krećem nazad peške, sve vreme blago uzbrdo. Daljinac nije pao u prvih 2-3km povratka. Kacigu i rukavice sam ostavio na motoru, u jakni se kuvam dok pešačim. Naravno nazvao sam prvo gazdu smeštaja da vidi da nije ključ pao na penjanju ka magistrali, ali se ne javlja, nisam ga ni ujutru video u dvorištu, a hteo sam da se pozdravimo. Idem ivicom druma, gledam u asfalt ali i u travu pored. Ništa… i ništa i ništa. To je realno i dobro, nadao sam se da je ključ pao u dvorištu na makadamu. Jeste da ću da se vratim svih 5km peške, ali biću “spašen”. E jok, taj u stvari Barel privezak, sa ključem za kofer, ključem za katanac za točak i sa daljincem, ugledao sam na 100m od mesta gde sam prenoćio, na magistrali, u delovima… Pao je, pregazilo ga je bar jedno vozilo. Privezak na jednoj strani, dve plastike otvorenog daljinaca rasute, neka guma koja je unutar daljinca na trećoj strani, štampana pločica još dalje, baterija pljosnata ispala… sve rasuto u obe trake. Sklapam sve, bar sam našao sve delove. Ono kao promil nade da će to da proradi. Stopiram, staju odmah prva kola, dva momka, prepričam im šta mi se desilo, dovezli me do motora. Trenutak istine, ma važi… mrtav konj. Ovo sam poređao na gomilu za slikanje. Sad mi svih 100% nije dobro. Besan sam na sebe, ali moram da rešavam situaciju. Na put nisam krenuo potpuno nespreman, u smislu uplatio sam osiguranje, ono za čoveka, uplatio sam Atlas 24 za inostranstvo za motor, a imao sam i tekuće, koje mi važi do septembra, AMSS osiguranje za Srbiju. U Srbiji sam, zovem AMSS. E sada, svašta se priča i svašta sam slušao i čitao, moje iskustvo je ovakvo... Ljubazna ženska osoba me je propitala osnovne informacije o osiguranju/ugovoru, o tome šta je problem i gde se nalazim. Rekla mi je da će me neko pozvati. Posle manje od pola sata zove me lik, saradnik AMSS-a iz Nove Varoši, pita o vozilu, problemu i lokaciji. U metar je znao gde sam, pitao me je “jel to tamo kod pilane?”, rekoh baš sam na njihovom ulazu, smetam kampiončinama sa drvima da prolaze, pomerio sam se koliko sam mogao, a da ne smetam ni na magistrali. Opet za menje od pola sata dolaze, njih dvojica, auto i mala prikolica. Kažu na kamion ne može, u veću prikolicu opet teško da se fiksira, ovu su procenili kao idealnu. Tricity je 240kg prazan. Ugurasmo ga nas trojica, preko “rampe”, zaEb jer ima dva točka napred, pa je jedan “visio” u vazduhu na prolasku preko rampe. Fiksiranje, odosmo do pumpe na 100m. Sipali gorivo i čekamo. Mislim se šta čekamo. Dolazi ubrzo drugi auto, izlaze likovi, pozdravljaju se sa ovima, donose nalepnicu, registruju prikolicu tu na pumpi, svaka čast. Krećemo. Do Beograda na šest točkova. Istovar je bio teži od utovara, pozvali smo dodatne snage “pomoć prijatelja/komšija”, ali istovarismo. Ovo nije kraj priče, jel posle gluposti, stižemo do neznanja, mog. Čak i sa situacijom koja se desila, pao ključ, polomio se, ugasio sam motor, opet sam mogao lepo da se dovezem do kuće. Kako? Sad znam, mnogi znaju, ali ovo pišem za neke koji kao ja ne znaju, pa da sada saznaju. Naime, kod kupovine motora, dobio sam i nacrtan ključ na kartonu na kom je neki višecifreni broj. Tada mi je rečeno, ili sam ja tako ukapirao, a nisam se edukovao u “uputsvu za rukovanje motorom”, da to služi kada se naručuje rezervni/drugi ključ za motor. Mislio sam, pogrešno, da se to negde, nekom, izdiktira i oni, Yamaha, ti naprave novi “ključ”. E nije. Oni ti naprave novi, tj kupiš taj “daljinac” i promoću tog koda, tih cifara, ga tek onda kodiraš. Takođe tim kodovima možeš da upališ motor bez daljinca. Da prevedem, da sam znao da to može, tj čemu stvarno služe te cifre, da sam ih imao kod sebe, dovezao bih se do Beograda na Jamahi. Tačno je da posle svakog gašenja moraju ponovo da se ukucaju te cifre, ali to bi u mom slučaju bilo sam jednom, pošto nisam imao goriva za do Beograda, a možda još jednom da sam po planu svratio i u Kotu 555 na doručak. U Barelu su mi posle ispričali da je neki lik putovao danima, ukucavao šifru, jer je izgubio daljinac. I njih, Barel, da pohvalim, imali su daljinac na stanju, odmah su mi rešili/kodirali taj novi, njihov serviser je čak došao do mene odmah posle radnog vremena, jer blizu stanujem, a kodiranje mora na samom motoru. I sada neki kao kraj pisanja o celom putu. Do opisanog momenta posledjeg dana, sve mi je bilo potaman, Tricity sve peglao lepo, potrošnja stalno čak ispod 3 litre, za osam noćenja i sve ostalo otišlo mi je 500e i 20.000rsd (uključujući 9.200 za novi daljinac). Prtljag mi je bio veliki prostor ispod sedišta, centralni kofer i ovaj put sam imao i neki aliekspres ranac nakačen na sedište iza, naravno sa stvarima koje uopšte nisam upotrebio, ali eto kao možda zatrebaju, neka jakna za šetnju po kiši, patike… jer sve vreme je bilo ono baš baš leto. Prešao sam 2.000km, bez ovih na prikolici, posle sam zaboravio da pogledam koliko tačno u kilometar. Ovo mi je bilo drugo skuter letovanje, dve godine vozim Tricity, prešao sam preko 20K kilometara. Sem opisanog, što nije do motora, do sada sve za pohvalu. Vozim dalje… Kao polagaću za A jednog dana, uzeću pravi motor, ali eto posle pune dve godine i dalje sam na tri točka i ja i dalje uživam, i ne žurim sa tim polaganjem, možda na zimu. A možda i ne, jer kad pomislim na učenje za testove, na polaganje...

Браво за вас двоје. Румунија је огромна, за сада само читам путописе, скоро сви имају/имате неку своју путању . Црква је мислим ова, а додатно сам у то убеђен јер је последња слика на гуглу (гугл мапс) са тобом и свештеником Google Maps MAPS.APP.GOO.GL ★★★★☆ · Orthodoxe Kirche За Текијанца ти се дуплирао линк у путопису, овај је исправан (иначе сам и ја тамо желео да клопам, али је тај дан када сам био у Кладову била нека прослава затвореног типа, па ми је то остало за следећи долазак). Krčma kod Tekijanca | Restoranikladovo WWW.RESTORANIKLADOVO.COM Najbolje mesto u gradu za druženje uz gurmanski obrok. Idealna lokacija za opuštanje u toku radne nedelje, organizaciju poslovnog ručka ali i za dobar provod vikendom uz meke note... Ово са временом (невременом), у сред лета је постало баш учестало, на жалост, како тамо Доломити, тако и Румунија.

Dan 8. Došlo je vreme za napuštanje baze u Trebinju i povratak na sever. Kao i prošle godine, odlučio sam da ne vozim iz cuga do Beograda. Tada sam mislio da možda i ne mogu, sada znam da i ja mogu, za Yamahu se ne postavlja pitanje. Odlučio sam da prepolovim put iz drugog razloga, da još jedan dan uživam u odmoru, kao i zbog još jednog kupanja, u slatkoj vodi. Po mislim četvrti put, izašao sam iz Trebinja u smeru ka Nikšiću, ali sam prvi put i dobacio do njega, obodom . Dalje sam vozio preko Šavnika, Durmitora (Žabljak), a prvu pauzu sam napravio na Đurđevića Tari. Nastavak Pljevlja, granica Jabuka, Prijepolje, Nova Varoš, Kokin Brod. Sem na granici, nisam se zaustavljao, nisam slikao, samo uživanje u vožnji, pogotvo u CG delu koji je živopisniji, a i asfalt je bolji. U Kokinom Brodu skrećem levo ka Pribojskoj Banji, samo skrećem, moje odredište je bliže, Radoinjsko jezero. Ono je najmanje i najmanje poznato, inače treće u nizu na reci Uvac. Prvo, Uvačko/Sjeničko, svi znaju i skoro svi su ga posetili zbog meandara Uvca i beloglavih supova. Drugo, Zlatarsko (Kokin Brod) smo takođe svi videli na ovom pravcu ka Crnoj Gori. Reka Uvac je pregrađena i na trećem mestu, čime je nastalo Radoinjsko jezero, po obližnjem mestu Radoinja. Malo, zabačeno, uglavnom ga posećuju samo lokalci i malobrojni gosti u domaćinstvima po okolini, kao ja . Nakon kupanja, otišao sam na kasni ručak, večeru, do obližnjeg kompleksa Vranješa. Prošle godine sam tu i noćio na putu za more, na povratku nisam našao mesto, kao ni sada. Bar je restoran otvorenog tipa . Zlatarsko jezero . Blizu 300km sa malo vozikanja po kraju. Rano leganje, sutra sledi rano ustajanje i preostalih laganih oko 250km kilometara vožnje do Beograda. Planirao sam i neku kajganu za doručak u Koti 555 i onda ili Ibarskom ili preko Topole do kuće. Kažu „mi planiramo Bog se smeje“. Nisam se vratio na 3 točka, nego na 6, ali o tome u poslednjem postu... YT šorts sa mapom vožnje 8. dan

Izvinjavam se, iskačem iz moto teme, ali pogledah Sella Nevea ski mapu, te sam prepoznao Bovec sa strane Slovenije, koliko vidim to je sada spojeno skijalište, ili nije, u smislu može i iz Boveca (Slovenija) da se uđe na skijalište (bila je gondola nekada, "jajčiki" za 4 osobe, penjala se ka vrku Kanin do restorana na 2222m). Da li je jedan skipass, ako znaš? U Bovecu sam 5 puta bio na zimovanju tamo osamdesetih, naravno u Italiju se nije smelo, niti je bilo povezano .

Prošle godine sam bio blizu Budve i iz te "baze" sam obilazio CG, pre svega obalu, od Ade Bojane do Herceg Novog, ali i Lovćen, Durmitor...