Ovaj nas smeštaj ocekuje i na povratku. Ujutru doručak mršav, to je jedina mana, ali smo i to u povratku rešili, o tome nešto kasnije.... Sledećeg dana vozimo po provinciji Kantabrija, ovde primećujemo koliko je to nenaseljena regija, vozimo satima po odličnim krivudavim putevima a da ne sretnemo ni jedno vozilo na putu, bukvalno silazimo sa jednog prevoja i odmah sledi penjanje na drugi, asfalt savršenog kvaliteta, kada naidje po neki retki automobil prosto se prepadnemo, odakle sad on ovde.. Uveče odsedamo u lepom hotelu sa bazenom, ja i Mićo koristimo priliku za opuštanje u bazenu, dok se Milun odlučuje za odmor u sobi. Za večeru otkrivamo Španski specijalitet koji oni služe kao predjelo: Odličan pasulj sa kobasicom... Nastavak menija:

Četvrtog dana imamo da premostimo “ najdosadniji “ deo puta, prelazak sa Pirineja na zapad Španije, u tom delu imamo jednu ravnu deonicu od oko 30km, to je najduža ravnica koju smo imali na čitavoj turi. Čak nam i prija malo opuštene vožnje po ravnici. Ravnica: Uveče stižemo u smeštaj, apartman za tri osobe, vlasnik apartmana drži u prizemlju restoran i kafić. Apartman: Za šankom radi mlada devojka od 21-22 godine, prvo pomišljamo da je ćerka od gazde, ali malo kasnije uz neko pivo saznajemo da je radnica i da dolazi iz Rumunije. Razmišljamo kakva je to muka i beda mogla da natera mladu i lepu devojku da dođje u Špansku vukojebinu, daleko od gradova i naselja i da radi za šankom.... Taj kafić je inače jedino mesto u okolini od 30-40km gde se može kupiti hleb, novine i osnovne potrepštine i naravno jedino mesto za izlazak i zabavu lokalaca. Stalni gost kafića je i ovaj simpatični gospodin.

Sledećih dana se nižu krivine na Pirinejima, tada smo još uvek nesigurni da li je prava odluka da napuštamo Pirineje i da idemo u nepoznato kada je već na Pirinejima bajkerska bajka... Ali kao što za sve u životu važi da od boljeg postoji još bolje, tako se i ovde ispostavlja, ali o tome nešto kasnije, sada još uživamo na obroncima Pirineja. Na kraju trećeg dana primećujem da mi se zadnja guma troši velikom brzinom, sa njom sam kući prešao 300km i ovde tri dana vožnje, ukupno 1300km a guma je već 70% potrošena, prostom matematikom zaključujem da imam još maksimum 500-600km do kraja gume.. Drugarima takodje se ubrzano troše gume, Milunu na gsxr-u zadnja a Miću prednja. Prednja guma gs-a, treceg dana:

Ukoliko ste ljubitelj gradova, spomenika, muzeja, dugačkih ravnica i turističke vožnje motora ovaj putopis vam verovatno neće biti interesantan. Nas trojica drugova ( Milun suzuki gsxr 1000, Mićo BMW R1250gs, i moja malenkost kawasaki z1000sx) smo vrlo kratko diskutovali o ovogodišnjoj destinaciji. Sva trojica od moto putovanja želimo beskrajne krivine, puteve se malo saobraćaja, oštru sportsku vožnju, dugačke dnevne vožnje sa malo pauza i što dalje od naseljenih mesta i ljudi i naravno sve to upakovati sa normalnim cenama smeštaja i sa dobrom jeftinom klopom. 2017. godine smo vozili Pirineje i oni pružaju sve to, gledajući google mape primetili smo da zapadno od Pirineja pa maltene sve do Portugalije se pruža planinski lanac sa prosečnom visinom od 1000m, ogromno prostranstvo koje je veoma slabo naseljeno. Odluka je doneta, krećemo sa istočne strane Pirineja i vozimo prema krajnjem zapadu Španije, tu pravimo okret i vraćamo se na polaznu tačku.Do destinacije odlučujemo da vozimo motore na prikolici da ne bi džabe uništavali motore na auto putu a i naravno zbog uštede guma. Mićo voli da sastavlja rute i to veoma dobro radi, pa je taj zadatak njemu prepušten. Rute je isplanirao do najmanjeg detalja, čak i za pauze je birao kafiće u prirodi sa lepom okolinom. Svako sipanje goriva je isplanirano, prevoji su birani da se voze uzbrdo gde god je moguće...Tura je u roku od 2 nedelje sastavljena, ukupno 4 000km krivina i to kakvih.... Drugari kreću iz Dizeldorfa, ja ih čekam 150km južnije na auto putu, utovaramo i moj motor na prikolicu, avantura može zvanično da počne. Na prvoj pauzi Mićo nas prijatno iznenadjuje, čovek vadi iz kese praseću plećku, kupus salatu, hleb, tanjire i pribor za jelo. Pečenje mi nikada nije bilo ukusnije. Nakon 13 sati vožnje stižemo na početnu tačku u brdima iznad Barselone taman uveče na večeru i pivo. Na hotelskom parkingu ostavljamo auto i prikolicu. Prvog dana odmah iz hotela kreću tehnički zahtevne krivine, mi još ne zagrejani lagano krećemo bez nekog preterivanja. Lepi predeli Pirineja se nižu jedan za drugim, s vermena na vreme stajemo da napravimo po neku sliku. Vožnja kako odmiče dan, postaje sve dinamičnija, sa guma koje smo montirali pred put su pred kraj dana skinute “ chicken strips”, Mićo je inače pred sam put zamenio njegov stari R1200gs za najnoviji model R1250gs, tako da je za njega još uvek privikavanje na novi motor. Predveče stižemo u hotel. Recepciju čuvaju dva Nemačka ovčara.. Inače naš običaj još sa predhodnih tura je, da kad stignemo u hotel, onako u opremi bez ikakvog raspakivanja ili presvlačenja krenemo sa pivom...

Oni su u kategoriji onih koji su se olupali po kiši, pa su naučili da je 70% trenja ( grip-a ) po kiši samo mit..A i vožnja po kiši je zanimljiva koliko i Rumunka bez one stvari.

Pri normalnoj vožnji svakako da st gume duže traju ali pri sportskoj vožnji se skroz istope i pregreju. A i inače slabo vozim po ravnici tako da mi sredina gume i ne igra neku ulogu , obično mi se ivice potoše pre sredine.

Isprobavao u početku turing gume, tipa dunlop road smart, miselin pilot road 4, one se pri ostrijoj vožnji pregreju i zvaću u krivini, klizaju a potroše se i brze nego sport guma. Posle sam prešao na miselin pp 2ct i dunlop sport max, duže su trajale i bolje se ponašale pri oštroj vožnji. U principu sam najviše trošio miselin pp 2ct, uvek odjednom preko neta narucim 4 zadnje i 2 prednje i tako menjam, nekad i na 7 dana Ustedeo sam brdo para, otkad sam uzeo z1000sx..

Vozio sam Gtr 2 sezone, kupio ga novog, prodao sa skoro 40000km, ja sam ga isto maltretirao maksimalno, fuzaustere skroz pokidao, gulio kolenom po asfaltu sve to gtr može ali ima jednu opasnu manu a to su kočnice tj njegova težina od 300+ kg jednostavno pali kočnice, dva jača kocenja i kočnica propada do kraja, jako opasno.. A da ne pričam sto sam paknove menjao na 5000km a zadnju gumu na 1500km. Gtr je odličan i povozan motor ali nije za jurnjavu, može ali nije za to namenjen. Zato sam ga zamenio za z1000sx, e to je već druga priča, ali i na njemu kočnice znaju da otkazu poslušnost mada zaista kod ekstremne vožnje, paknovi traju 10000km a zadnja zna da izdrži i 5000km. Gtr više putni nego sport, sx više sport nego putni.. Uglavnom oba su odlična.

Hvala, svima na sugestijama i predlozima, čak i ovaj za mršavljenje nije loš , ideja je da kupim motor u Belgiji i da ga dovezem na prikolici u Srbiju, pa da tu vozim. Kupio bih motor i u Srbiji ukoliko je stvarno jeftinije..

Vozio bih ture od nekoliko dana sa stvarima, a ne bih bezao ni skroz od asfalta. Ne bih zalazio po bas teskim terenima za pocetak

Lepa hondica, ona će mi biti prvi enduro koji ću voziti, jer sam na preporuku jednog forumasa uplatio nekoliko sati obuke enduro vožnje. Vozi se Honda crf 250L, ne znam koja je razlika u odnosu na tvoju rally?

Puno hvala

Hvala na odgovoru. Ne bih uzimao slabije, ukoliko mi se ne svidi prodacu ga, ovde gde zivim, dosta se voze enduro motori i nije veliki problem za prodaju. A sa druge strane, ako uzmem nesta slabije, poznavajuci sebe, vrlo brzo bih prodao ( cimanje) da zamenim za jace. Na pocetku naravno pazljivo i lagano, jer sam svestan da enduro nema veze sa ovim sto sam do sada vozio, dva sveta razlicita... Zaboravih da napomenem da sam 190cm i 100kg ako to ima neke veze sa izborom motora..

Pozdrav svima, zelim da se oprobam u ofroad voznji, imam iskustvo u voznji motora ( jako veliko) samo po asvaltu ali ofroad voznje su Spanska sela za mene . Koji motor je preporuka, planiram da vozim zapadnu Srbiju za pocetak, Zlatibor, Tara, okolna sela itd... vecinu van puta i asfalta. Gledajuci mape Srbije, shvatio sam da sam zalazio po razno raznim Evropskim vukojebinama a da Srbiju i okolinu svog rodnog mesta najmanje poznajem, zapadna Srbija mi deluje kao raj za enduro voznje i eto tako sam resio da dodam jos jedan hobi na spisak. Oko opreme vec imam neku predstavu sta bi valjalo nabaviti, ali za motor jos nemam pojma. Izdvojio bih nakih 5-6000 € za motor, recimo ovako nesta ? ktm 450 exc WWW.2DEHANDS.BE Ktm 450 exc six days enduro met papieren volledige uitlaat akrapovic carterplaat acerbis titanium foot pegs + schakel-rem pedaal ketting + tandwielen goede staat banden goede staat... Sta gledati prilikom kupovine, koliko km nije puno ili radnih sati ? Hvala unapred na pomoci...

Neces se nesto navozati u Srbiji, ima malo oko kopaonika neka krivinica, ali los asvalt, prljavo, nikad ne znas sta te ceka iza krivine, mnogo cobana koji seku krivine i ne jebu zivu silu.. Imas plus od mene zato sto zelis da vozis motor a da ne obilazis spomenike i gradove, postali smo retka vrsta

Nauci ženu da se ne vozi sa tobom, e tad je pravo uživanje

A jel pale gume na ovom skupu?

Svaka čast

Ja sam sa ovom rol torbom od 40 litara vozio dosta puta i to ture od 6-7000 km, mana je to sto ti se stvari izguzvaju

Pustih suzu na kraju ....

Htedoh i ja da napišem sve ovo sto su kolege iznad napisale ali rekoh ajde da ne kvarim . U zadnje vreme vidim da dosta bajkera obilazi neke gradove, ravnice, zamkove, ruševine... Samo se pitam, a zašto motorom? Zar nije jeftinije, lakše i bezopasnije ići autom na takve vožnje?? Ne razumem šta je fora? Ja ako vozim 10 km po ravnici ili auto putem, toliko se smorim da bi motor najradije gurnuo pored puta i nastavio peške.. Proći tako lepe staze za vožnju motora a zavlaciti se u neke smrdljive gradove i azurne obale je po meni motohuljenje.. Izvinjavam se ako sam bio malo nepristojan, ali sam morao ovo da napišem..

Lepo, al fali onaj osecaj u krivini kad ti bulja gaće zvaće dal će prednji da prokliza

Lepo ste vi obisli

Najgluplje sto mozes uraditi je da zavrnes gas tamo gde nije mesto i vreme, sve ostalo su varijacije i nadogradnja na tu glupost.

Drago mi je da ti je se svidelo.