jos jedan...

Pravi video je u pripremi, ovo je samo na brzinu izvučeno iz gopro kamere..

Malo vožnje

Evo i rute.

Ja krenuo pre nekoliko godina samo da posla, 5km od kuce, srecom u ful opremi kao i uvek, desi se udes i ja ostanem sa smrskanim stopalom i samlevenim prstima, prstima nije bilo spasa ali zahvaljujuci cizmama,stopalo su hirurzi skrpili i opet mogu da vozim motor i da normalno zivim.. Da mi je bilo vruce, sad bi morao da hodam sa protezom i da vozim motor sa automatskim menjacem... Odluka je na vama...

Uh, mene strah i kad gledam snimak

Vozio obe, i pireli roso 3 i metzeler m7rr, obe drže dobro. Metzeler se brze troši. Pireli je malo tvrdja ali mi nije nikad proklizala nekontrolisano i ima dublju šaru. Po kiši skoro pa ne vozim a vrlo polako kad bas moram tako da ti tu ne mogu pomoći.

Svako ima neko svoje mišljenje zasnovano na iskustvu, jedina prava istina je da, danas ne postoje loše gume. Postoje samo loši vremenski uslovi za pojedine gume. Ja recimo volim miselin i dunlop a bridgston ne bih više nikad stavio na motor jer sam pao sa njom, sto ne znaci nužno da je loša guma ali je je ne bih više vozio, i pre pada sam klizao nekoliko puta sa njom, opominjala je.. Verujem i da te Mitas nisu loše ali se ja ipak ne bih bas usudio da to vozim, ko vozi malo laganije, kao kolega koji kaže da prelazi 25000km sa gumama, onda bez razmišljanja najeftinije gume, svaka će da služi.

Stiže, malo strpljenja, daleko je Španija

Nema problema, tu sam.. Mapu imam samo u navigaciji kao gpx fajl, mislim da Mićo ima. Kada pročita ovo, postaviće...

Sledećih 2 dana vozimo kroz južne obronke Pirineja, tuda još nismo prolazili, brze krivine, dosta lokalnih bajkera iz Barselone, divljaju na R motorima, mi vozimo opušteno i lagano, izduvali smo se dovoljno, da ne kažem izdivljali, sad nam ove krivine deluju široke kao aerodromska pista, tehnički nezahtevne a previše brze za naš ukus. Možda da tražimo novi adrenalin u skokovima sa brane: Stižemo na početnu tačku, još jedna avantura je završena. Prešli smo 4000km za 11 dana kroz prelepe predele, lepo klopali, popili i družili se. Meni drugi set guma skoro pa potrošen, biće taman za još jednu lokalnu vožnju po Belgijskim Ardenima, Milunu i Miću gume skroz gotove, na gs-u prednja guma potrošena za 5000km, sredine još ima ali krajevi oguljeni. Još nešto je oguljeno: Živi i zdravi bili i do sledeće vožnje...

Sledećeg dana krećemo nazad, tačno smo pola ture, ja imam nove gume, vozim opušteno dok društvo na svakoj pauzi proverava gume: Lepi predeli, odličan asfalt, krivina na krivinu, bukvalno smo sami na putu, satima nema vozila, samo po nekad prodje po neki hodočasnik na putu prema Santiago de Campostella. Više o hodočašću možete pročitati na blogu Snezane Radoičić koja je baš u periodu kada smo mi vozili prolazila tim krajevima.. U Baskiji često nailazimo na terene namenjene za njihov nacionalni sport, nešto slično skvošu: Komentarišemo medjiusobno kako Španci lepo žive, usporeno, opušteno, do 12 sati nema nikoga na ulicama, svi spavaju. Život tek pocinje predveče i traje do kasno u noć, pre 22h je čudno večerati. Šteta sto nismo imali termos sa kafom da popijemo na putu kao pravi bajkeri, ovako smo morali da se zadovoljimo sa ugovaranjem nekih Rumunki: Opet krivine, dokle više... Vidikovci: Dobar motor: Bezbroj kanjona: Stižemo ponovo u apartman, Rumunka je videla kako stižemo i istrčava iz kafića na parking da nas dočeka, nasmejana, srećna što nas ponovo vidi. Ja je pitam koji ti je motor najlepši, ona bez razmišljanja pokaza rukom na gsxr, uh bio sam se već prepao da će da pokaže na gs-a.. Naravno dozvoljavamo joj da sedne na gsxr i da malo turira da oseti vibracije, uživela je se u ulogu, Milun je bio kao na iglama da slučajno nogom ne zakači polugu menjača, da ne postane leteća Rumunka... Kasnije te večeri: Ujutru dajemo gazdi instrukcije za doručak, pošto je prošlog puta bio tanak, slatkiši i dzemići. Razumemo se i u roku od 15 minuta, iznosi puno prženih jaja, vruć hleb, pržene slanine i kobasice . Ceđeni sok od pomorandže i svežu kafu. Ništa ekstra ne želi da platimo. Svaka čast. Taj dan napuštamo zapad Španije i ponovo ulazimo u regiju Pirineja, tek sad vidimo razliku izmedju ovog zapadnog dela Španije i Pirineja, saobraćaj ponovo počinje da cirkuliše, krivine su i dalje tu ali sa prekidima, nema više deonica od po 200-300km bez prekida. Jasno nam je da smo otkrili možda i najbolju regiju u Evropi za vožnju motora na naš način, nekome bi možda falili gradovi i atrakcije masovnog turizma, nama ne, ovo je ono za čim smo godinama tragali. Naše buduće destinacije se više ne dovode u pitanje. Mada kao što sam na početku rekao, od boljeg uvek postoji bolje.. Čovek se uči dok je živ. Za sada ne znamo za bolje...

Ujutru nas čeka malo razočarenje, kiša.. Naime jedna velika mana ovih predela je nestabilno vreme, zbog blizine okeana i Biskajskog zaliva česte su kiše, u razgovoru sa jednim lokalcem saznajemo da imaju i po 300 kišnih dana godišnje. Vlažan asfalt: Vozim sa drugarima desetak minuta po vlažnom putu, ali je to meni mučenje, prvenstveno jer još uvek imam strah zbog pada od pre dve godine, kada sam zbog vlažnog puta i hladnih guma proklizao i razbio tek kupljeni z1000sx. Preko komunikacije im javljam da ja ne vozim danas i da se vraćam u hotel, pošto to veče ostajemo u istom hotelu. Dok vozim nazad, pada mi na pamet da iskoristim taj dan i da zamenim gumu, na google nalazim jednu vulkanizersku radnju koja iskljucivo radi motore, nalazi se u 80km udaljenom Oviedu. Dva mlada momka u roku od 15 minuta menjaju obe gume, uzimam Dunlop sport max 2, prednja i zadnja sa zamenom 260€. U medjuvremenu se vreme prolepšava, pa iskorišćavam i taj dan da do hotela vozim zaobilaznim putevima. Uveče se sastajem sa momcima u hotelu i prepričavamo dogodovštine, oni su taj dan otišli do najzapadnije tačke naše ture. Ja taj dan otkrivam i jedan od najboljih puteva na celokupnoj turi, AS-29 njih dvojica su ga i vozila taj dan, jer je bio već uračunat u Mićovu rutu, a ja sam sasvim slučajno zahvaljujući garminu nabasao na njega: Vožnja ovim putem najviše liči na vožnju po stazi, ja lično nikada nisam vozio po stazi, ali Milun ima iskustva sa staze pa po njegovim rečima je otprilike sličan osećaj, samo što je ova AS-29 staza dugačka preko 50km..

Sledeći dan vozimo kroz provinciju Asturija, ovde se nastavljaju odlični putevi i dalje je skroz nenaseljeno, prevoji su još višlji i idu do 1700m, priroda još impresivnija. Taj dan prolazimo i nacionalni park Picos de Europe, prelepe planine: Na jednoj pauzi uz kafu dobijamo nešta pohovano na tacni, posle pažljivog probanja zaključujemo da smo dobili pohovano žumance uz kafu, čudni običaji.. U večerašnjem smeštaju upoznajemo simpatičnog konobara, koji ne zna reč Engleskog ali daje sve od sebe da se sporazume sa nama, koristi i google prevodilac i još neke aplikacije. Kod njega se raspitujem gde bih mogao da zamenim gumu, preporučuje mi da odem u Lugo, najbliži veliki grad. Za večeru nam predlaže pohovane šnicle, ja naručujem svinjsku tako sto oponašam groktanje svinje, razumeli smo ze bez problema, uz napomenu da bude grande a ne neka mala za devojčice. Ispoštovao nas je maksimalno:

Ovaj nas smeštaj ocekuje i na povratku. Ujutru doručak mršav, to je jedina mana, ali smo i to u povratku rešili, o tome nešto kasnije.... Sledećeg dana vozimo po provinciji Kantabrija, ovde primećujemo koliko je to nenaseljena regija, vozimo satima po odličnim krivudavim putevima a da ne sretnemo ni jedno vozilo na putu, bukvalno silazimo sa jednog prevoja i odmah sledi penjanje na drugi, asfalt savršenog kvaliteta, kada naidje po neki retki automobil prosto se prepadnemo, odakle sad on ovde.. Uveče odsedamo u lepom hotelu sa bazenom, ja i Mićo koristimo priliku za opuštanje u bazenu, dok se Milun odlučuje za odmor u sobi. Za večeru otkrivamo Španski specijalitet koji oni služe kao predjelo: Odličan pasulj sa kobasicom... Nastavak menija:

Četvrtog dana imamo da premostimo “ najdosadniji “ deo puta, prelazak sa Pirineja na zapad Španije, u tom delu imamo jednu ravnu deonicu od oko 30km, to je najduža ravnica koju smo imali na čitavoj turi. Čak nam i prija malo opuštene vožnje po ravnici. Ravnica: Uveče stižemo u smeštaj, apartman za tri osobe, vlasnik apartmana drži u prizemlju restoran i kafić. Apartman: Za šankom radi mlada devojka od 21-22 godine, prvo pomišljamo da je ćerka od gazde, ali malo kasnije uz neko pivo saznajemo da je radnica i da dolazi iz Rumunije. Razmišljamo kakva je to muka i beda mogla da natera mladu i lepu devojku da dođje u Špansku vukojebinu, daleko od gradova i naselja i da radi za šankom.... Taj kafić je inače jedino mesto u okolini od 30-40km gde se može kupiti hleb, novine i osnovne potrepštine i naravno jedino mesto za izlazak i zabavu lokalaca. Stalni gost kafića je i ovaj simpatični gospodin.

Sledećih dana se nižu krivine na Pirinejima, tada smo još uvek nesigurni da li je prava odluka da napuštamo Pirineje i da idemo u nepoznato kada je već na Pirinejima bajkerska bajka... Ali kao što za sve u životu važi da od boljeg postoji još bolje, tako se i ovde ispostavlja, ali o tome nešto kasnije, sada još uživamo na obroncima Pirineja. Na kraju trećeg dana primećujem da mi se zadnja guma troši velikom brzinom, sa njom sam kući prešao 300km i ovde tri dana vožnje, ukupno 1300km a guma je već 70% potrošena, prostom matematikom zaključujem da imam još maksimum 500-600km do kraja gume.. Drugarima takodje se ubrzano troše gume, Milunu na gsxr-u zadnja a Miću prednja. Prednja guma gs-a, treceg dana:

Ukoliko ste ljubitelj gradova, spomenika, muzeja, dugačkih ravnica i turističke vožnje motora ovaj putopis vam verovatno neće biti interesantan. Nas trojica drugova ( Milun suzuki gsxr 1000, Mićo BMW R1250gs, i moja malenkost kawasaki z1000sx) smo vrlo kratko diskutovali o ovogodišnjoj destinaciji. Sva trojica od moto putovanja želimo beskrajne krivine, puteve se malo saobraćaja, oštru sportsku vožnju, dugačke dnevne vožnje sa malo pauza i što dalje od naseljenih mesta i ljudi i naravno sve to upakovati sa normalnim cenama smeštaja i sa dobrom jeftinom klopom. 2017. godine smo vozili Pirineje i oni pružaju sve to, gledajući google mape primetili smo da zapadno od Pirineja pa maltene sve do Portugalije se pruža planinski lanac sa prosečnom visinom od 1000m, ogromno prostranstvo koje je veoma slabo naseljeno. Odluka je doneta, krećemo sa istočne strane Pirineja i vozimo prema krajnjem zapadu Španije, tu pravimo okret i vraćamo se na polaznu tačku.Do destinacije odlučujemo da vozimo motore na prikolici da ne bi džabe uništavali motore na auto putu a i naravno zbog uštede guma. Mićo voli da sastavlja rute i to veoma dobro radi, pa je taj zadatak njemu prepušten. Rute je isplanirao do najmanjeg detalja, čak i za pauze je birao kafiće u prirodi sa lepom okolinom. Svako sipanje goriva je isplanirano, prevoji su birani da se voze uzbrdo gde god je moguće...Tura je u roku od 2 nedelje sastavljena, ukupno 4 000km krivina i to kakvih.... Drugari kreću iz Dizeldorfa, ja ih čekam 150km južnije na auto putu, utovaramo i moj motor na prikolicu, avantura može zvanično da počne. Na prvoj pauzi Mićo nas prijatno iznenadjuje, čovek vadi iz kese praseću plećku, kupus salatu, hleb, tanjire i pribor za jelo. Pečenje mi nikada nije bilo ukusnije. Nakon 13 sati vožnje stižemo na početnu tačku u brdima iznad Barselone taman uveče na večeru i pivo. Na hotelskom parkingu ostavljamo auto i prikolicu. Prvog dana odmah iz hotela kreću tehnički zahtevne krivine, mi još ne zagrejani lagano krećemo bez nekog preterivanja. Lepi predeli Pirineja se nižu jedan za drugim, s vermena na vreme stajemo da napravimo po neku sliku. Vožnja kako odmiče dan, postaje sve dinamičnija, sa guma koje smo montirali pred put su pred kraj dana skinute “ chicken strips”, Mićo je inače pred sam put zamenio njegov stari R1200gs za najnoviji model R1250gs, tako da je za njega još uvek privikavanje na novi motor. Predveče stižemo u hotel. Recepciju čuvaju dva Nemačka ovčara.. Inače naš običaj još sa predhodnih tura je, da kad stignemo u hotel, onako u opremi bez ikakvog raspakivanja ili presvlačenja krenemo sa pivom...

Oni su u kategoriji onih koji su se olupali po kiši, pa su naučili da je 70% trenja ( grip-a ) po kiši samo mit..A i vožnja po kiši je zanimljiva koliko i Rumunka bez one stvari.

Pri normalnoj vožnji svakako da st gume duže traju ali pri sportskoj vožnji se skroz istope i pregreju. A i inače slabo vozim po ravnici tako da mi sredina gume i ne igra neku ulogu , obično mi se ivice potoše pre sredine.

Isprobavao u početku turing gume, tipa dunlop road smart, miselin pilot road 4, one se pri ostrijoj vožnji pregreju i zvaću u krivini, klizaju a potroše se i brze nego sport guma. Posle sam prešao na miselin pp 2ct i dunlop sport max, duže su trajale i bolje se ponašale pri oštroj vožnji. U principu sam najviše trošio miselin pp 2ct, uvek odjednom preko neta narucim 4 zadnje i 2 prednje i tako menjam, nekad i na 7 dana Ustedeo sam brdo para, otkad sam uzeo z1000sx..

Vozio sam Gtr 2 sezone, kupio ga novog, prodao sa skoro 40000km, ja sam ga isto maltretirao maksimalno, fuzaustere skroz pokidao, gulio kolenom po asfaltu sve to gtr može ali ima jednu opasnu manu a to su kočnice tj njegova težina od 300+ kg jednostavno pali kočnice, dva jača kocenja i kočnica propada do kraja, jako opasno.. A da ne pričam sto sam paknove menjao na 5000km a zadnju gumu na 1500km. Gtr je odličan i povozan motor ali nije za jurnjavu, može ali nije za to namenjen. Zato sam ga zamenio za z1000sx, e to je već druga priča, ali i na njemu kočnice znaju da otkazu poslušnost mada zaista kod ekstremne vožnje, paknovi traju 10000km a zadnja zna da izdrži i 5000km. Gtr više putni nego sport, sx više sport nego putni.. Uglavnom oba su odlična.

Hvala, svima na sugestijama i predlozima, čak i ovaj za mršavljenje nije loš , ideja je da kupim motor u Belgiji i da ga dovezem na prikolici u Srbiju, pa da tu vozim. Kupio bih motor i u Srbiji ukoliko je stvarno jeftinije..

Vozio bih ture od nekoliko dana sa stvarima, a ne bih bezao ni skroz od asfalta. Ne bih zalazio po bas teskim terenima za pocetak

Lepa hondica, ona će mi biti prvi enduro koji ću voziti, jer sam na preporuku jednog forumasa uplatio nekoliko sati obuke enduro vožnje. Vozi se Honda crf 250L, ne znam koja je razlika u odnosu na tvoju rally?