Sa tobom i na kraj sveta

Kada sam tek pocinjao da putujem sa motorom, nosio sam 3 puna kofera stvari i još jednu ovakvu dodatnu torbu. I onda sam sa godinama krenuo da smanjujem količinu stvari, da izbacujem nepotrebno i sada otprilike ovako putujem. Čak i sad, ponesem po nešto sto ne koristim..Inače najviše mi mesta zauzmu kisno odelo i patike broj 47. Drago mi je da vam se svidja putopis. Nastavljam uskoro...

Bas tako Mile...

Drago mi je da vam se svidja... Dan 4. Krecem niz Jadransku magistralu, koja sada postaje malo dosadnija za vožnju i zagušena sa saobraćajem za razliku od njenog severnog dela. U jednom momentu ugledam tablu sa natpisom ušće Neretve levo za 2km, pomislim sto da ne, nigde ne zurim. Ispostavilo se da nije ništa naročito. Nastavljam dalje magistralom i ulazim u Bosnu, tačnije Neum, tu pravim pauzu za burek i sipanje goriva. Ovde je vec burek fantastičan. Sledece stajanje je na vidikovcu iznad Dubrovnika, slikam kruzere i cudim se kako su ih majstori uparkirali ovako. Svaka čast... Sledeća stanica je H. Novi svraćam na kratko da se vidim sa kumom koji je tu na letovanju sa sinom. A samo dan ranije mi je poslao “selfi” sa plaže. Nakon pauze krecem uz Kotorski zaliv prema Nikšiću. Prolazim Nikšić i skrećem prema Pluzinama. Na Pluzinskom jezeru pravim novu pauzu i razmišljam šta da radim, okrenuo bi na desno preko Durmitora ali bi me uhvatio mrak u sred nacionalnog parka, odlučujem da nastavljam dalje uz kanjon Tare i da udjem u R. Srpsku i da u Foci ili Gorazdu prespavam ali... Ali odmah posle ulaska u R. Srpsku ugledam sa leve strane lepe kućice i restoran i znak za prenoćište i klopu.. Stanem i udjem u restoran i pitam momka za šankom da li mogu da prespavam tu. Kaže može, cena je 10€. Hmmm, malo sam skeptican šta nude za 10€ ali ajde prihvatim, zatim me momak upita a koliko vas je?? Samo ja, jel problem? Nije problem, mi normalno izdajemo kućice za minimalno 4 osobe ali posto trenutno nema gostiju, nema nikakvih problema.. Ispostavilo je se da sam na kraju dobio kućicu predvidjenu za 8 osoba... i sve to za 10€... Kada sam se smestio i osvezio odlazim nazad u restoran na večeru. Ispostavlja se da su momak za šankom i njegov kolega kuvar Sarajlije koje su igrom prilika završile u ovoj kako oni kažu “ vukojebini”. Veoma otkaceni momci, krećemo sa vrtimo ture, u jednom momentu kuvar iznosi odlične cvarke da zamezimo uz pivo, posle toga mi sprema i večeru. Kada nas je alkohol već dobro uhvatio, kuvar hvata jeza i stavlja ga na poslužavnik i služi ga zacudjenim Česima koji su tu dosli na rafting.. Super vece sa odličnim momcima, razmenili smo brojeve telefona i obećah da ću opet svratiti.. Punog stomaka i raspoložen odlazim na spavanje.

Dan 3. Voznja uz reku Socu je savršenstvo, uvek se lepo osećam na ovom putu, mada je ove godine bilo malo radova na putu i samim tim nekoliko semafora, ali ništa strasno. Put krivudav, sa desne strane reka, prolazi se kroz kanjon, ako postoji bajkerski raj, mislim da ovako izgleda.. Uz povremeno zaustavljanje za kapucino i radensku 3 srca polako napredujem prema Hrvatskoj. U Hrvatsku ulazim na graničnom prelazu Prezid ( Koziji vrh ), i preko planina se polako spustam prema moru. n Naravno i ovde mi je bilo vruće pa sam odlucio da se rashladim u kafeu kod Vere. Čim sam se spustio na Jadransku magistralu, potražio sam pekaru da kupim burek, ali nisam nesta bio oduševljen.. Ipak su Bosanci za burek neprevazidjeni. Posle klope krecem da peglam super deonicu Jadranske magistrale od Karlobaga do Maslenice, nemam slike sa tog dela puta, jer nisam stajao da se ne hlade gumE... Kod Maslenice se iskljucujem sa magistrale i krecem prema nacionalnom parku Krka. Krka je bas lepa, lepi putevi za vožnju, lepo jezero, puno turista i turistickih brodića. Ovde me uvek odusevi intenzivan miris borovine i sume, sličan miris kao pored mora samo mnogo jači. Ponovo krecem prema Jadranskoj magistrali i izbijam na vidikovac iznad Trogira i Splita. Već je kasno, tako da se bacam na pronalaženje smeštaja, posto je zadnja nedelja avgusta, sve je prepuno, na kraju ipak uspevam na bookingu da nadjem smeštaj u Omisu. Ništa posebno, ali ok da se prespava. Odlazim na večeru u obližnji restoran, gde sam se prijatno iznenadio sa ljubaznošću konobara, malo sam se plašio kakve će reakcije biti kada čuju naglasak, ali nikakav problem, još su me pitali jesam li iz Srbije i poželeli mi prijatan boravak. Svaka čast. Sa hranom i cenama sam takodje prijatno iznenadjen, ogromna porcija ukusnog roštilja, supa, salata, grilovano povrće, palačinke, 3 velika piva i još me ne kraju častili sa domaćom lozom. Cena nekih 20€ kad se preracuna iz Kuna. Posle dobre večere pravo u sobu na zzzz, sutra me čeka novi dan...

U mestu Bovec, stajem da sipam gorivo i gledam ponudu na Booking, nalazim hotel u mestu Most na Soci, nekih 40km niz put. Posto je već 20h malo mu dajem po gasu da bih stigao da nesto veceram i posle nekih pola sata sam već u hotelu. Hotel nema restoran već me recepcionar ili gazda, upucuje na piceriju na 50m od hotela. Veceram odličnu picu, zalivam sa nekoliko ledenih Laskih zidara i na sve to nabacujem nekoliko kugli sladoleda... Neko će biti žedan nocas... Inace sve preporuke za piceriju koja se nalazi u samom centru mesta, stvarno ukusna pica i sladoled. Za hotel i nemam reci hvale, stari zapušteni hotel u komunističkom stilu. U pitanju je hotel Most, cena 50€ za memljivu sobu i bajati doručak. Lokacija mu je naprotiv savršena.Ali šta da se radi.. Idemo dalje..

Dan 2. Posle dobrog doručka krecem polako put Italije, put me vodi preko Reschenpass. Prvu pauzu za kratko slikanje pravim u mestu Curon Venosta, da uslikam neobičnu crkvu potopljenu u jezeru. Kako je se taj potop dogodio stvarno nemam pojma tako da neću da pišem o tome, koga zanima verovatno može da se izgoogla.. Nastavljam dalje prema Bolzanu, vrućina je velika, preko 30c, odlučujem da stanem u jedan kafić da se osvezim ali umesto osveženja meni postaje još toplije kad sam ugledao gazdaricu kafica... Sta ću, krecem dalje sa gazdaricom u mislima, i polako počinju da se redjaju savršeni predeli i prevoji na Dolomitima. Detaljnu rutu kuda sam išao, neću pisati jer ni sam ne znam tačno, ali je uglavnom putanja bila sa zapada ka istoku u pravcu Triglava. Plan je da se danas dohvati Slovenija za prenoćište. U sloveniju ulazim na malom prelazu Strmec na Predilu i krecem odličnim putem pored reke Soce na Jug, stajem odmah po ulasku u Sloveniju u podnoziju Mangarta da pitam za prenoćište, ali mi ljubazna devojka kaže da ima samo apartman za 4 osobe za 100€, zahvaljujem se i nastavljam dalje. 9D8C5B7E-809E-4C44-B1F1-06ABAA1203C8.MP4

Volim da vozim u društvu naročito u dobrom društvu i takva vožnja ima zaista puno prednosti. Ali posto sam ja malo čudan tip, meni je samostalna vožnja isto toliko dobra kao ona u dobrom društvu. Tako da se na ovu vožnju od skoro 7000km odlučujem da krenem sam. Nije mi prvi put pa i nemam neku tremu. Uvek mi je najveći strah kod ovih mojih samostalnih vožnji, da se negde ne polomim u nekoj nedođiji pa da nema nikoga da pozove pomoć. Elem, plan ovog putovanja je sledeći: Vožnja iz Belgije do Srbije, kratak odmor kod roditelja, onda dalje ka Rumuniji i obilazak mnogo hvaljenih Transalpine i Transfargastana i povratan nazad u Belgiju. Posto ne volim auto put i vožnja po njemu sa motorom mi nema nikakvog smisla osim prekracivanja ravnih i dosadnih deonica, u okviru ove kilometraže je bilo +- 400km auto puta. Da bih izabrao najbolje i najlepše puteve za vožnju motora, trebalo je se posvetiti planiranju ruta. Ja to radim preko www.roteyou.com zaista dobar i lak sajt za planiranje ruta koji radi na google mapama. Hajde da polako krenemo. Motor kawa z1000sx iz 2017 godine napakovan i spreman za put. Stavljene nove gume pireli diablo rosso 3. Krenuo sam po kiši tako da sam odmah obukao kisno odelo. Danasnji plan je da vozim 200km auto put a ostatak preko Švarcvalda do Austrije i prvog prenoćišta u mestu Pfunds u Austriji. Ali posto kiša nikako da prestane, Švarcvald i lokalne planinske puteve menjam sa mrskim mi auto putem. Tek na ulazu u Austriju prestaje kiša. U hotel stižem oko 20h i bacam se na večeru koja je ukljucena u cenu sobe . Punog stomaka i umoran, odlazima na zzzzzz. Današnjih 880 km je sasvim dovoljno za prvi dan..

Ovih dana se malo vozim po zlatiborskom kraju, ljudi ovo je katastrofalno. Putevi talasasti, puni rupa, ludaka za volanom... Mislim da je samo u Srbiji i Crnoj gori običaj da se u krivini prelazi bela linija sa autom, čini mi se da se takmiče koji će više da predje u suprotnu traku.. Putevi masni, prljavi, ja ne smem da oborim motor uopšte, vozim kao po jajima. Definitivno da živim u Srbiji, ne bih nikada vozio po “ putevima”. Sado -mazo pravi..

Znam, primetio sam. Meni se to stvarno ne svidja.. Najbolji je raspored kao ovaj na slici od mog profila kafa, vožnja pa pivo..

Nikad ne bi pio alkohol i vozio motor. Nekada sam znao pod gasom da sednem u auto, samo me sreća ili Bog sačuvali da nekoga ili sebe ne unesrecim. Kada vidim “ kolege” motoriste koji popiju pivo na vožnji na kojoj vozimo brze gde su milisekunde u reakciji i proceni bitne, meni je to zadnji put da vozim sa njim..

U Srbiji nema gde da se vozi motor, verovatno je to razlog takve rizične vožnje. Zna se gde sme da se oplete po gasu, a to su deonice sa dobrim asvaltom, sa veoma malo saobracaja i ukrštanja puteva i naravno po krivudavim putevima. A to odvrtanje gasa po ravnici, gradu ili po Srpskim magistralama koje su preopterecene sa saobraćajem je za ludake koji žele prerano na onaj svet.. Da me ne shvatite pogrešno, ja nisam neki koji vozi po p.s , naprotiv, ali zna se mesto i vreme za to...

Evo i od mene jedan mali video. Moj opis avanture Sardinija 2018 sledi uskoro, trenutno sam veoma zauzet pa nemam vremena da pišem. Pozdrav za sve ucesnike avanture

Ma teraj na Srpske tablice, niko te neće dirati, samo redovno registruj u Srbiji. Jeste gužva na Švarcvaldu, ali ako ideš glavnim magistralama tipa B500, na svim sporednim putevima nema žive duše. A mnogo su dobri za prangijanje. Ja obožavam Švarcvald, bar 2-3 puta godišnje ga vozim..

Jeste, kao 8 dinara...

Da ima motora sa malom kilometrazom, to stoji ali ti motori imaju svoju cenu.. Nema logike da u Srb budu jeftiniji motori nego preko. Lično imam druga koji vozi zzr iz 2012 i ima 8000km a od tih 8 je prešao 6 samnom kada sam ga vodio u Srbiju. I masu drugih znam koji voze 1000km po sezoni. U stvari takvi su u velikoj vecini. Ja lično vozim i po 30000km godišnje i derem ga za sve pare, tako da od mene ne preporučujem kupovinu :)))

Holandjani kupuju motore u Belgiji za preprodaju, iz razloga sto su u Belgiji jeftiniji i najveci razlog je taj sto u Belgiji ne postoji tehnicki pregled za motore, tako da je provera kilometraze jako otezana. Inace ne bih generalizovao stvari, ima i medju Holandjanima itekako prevaranata, a i medju Turcima postenih... Zivim duuuugo ovde pa znam. Inace moj motor je otkupio cistokrvni Holandez..

Ja prodao motor sa 120 000 KM garazisti iz Holandije, posle 2 nedelje na njegovom sajtu vidim moj motor nasminkan i sa 50 000km...

Dobro dosao, zivis na idealnoj lokaciji za voznju motora, imas Svarcvald u blizini, malo se spustis kroz njega i eto te na Alpima... Doteraj taj motor sto pre iz Valjeva ...

Nisam nikada lomio koleno, ali sam imao drugih lomova i raznoraznih povdreda i amputacija delova tela.Moje iskustvo kaze da se treba smiriti i mirovati sto vise,da ne bi posle zalio, sad ti je najvaznije da to krene da zarasta kako treba. Sto se tice tusiranja, to zaboravi, najbolje ti je da higijenu odrzavas sa peskirom koji je nakvasen u vodi sa gelom za tusiranje, zatim ispiranje sa peskirom koji je nakvasen u cistoj vodi. Brz oporavak zelim...

e ovo je pravo cepanje

Kupio pocetkom sezone tcx, zamenio ixs koje sam nosio 4 godine i 80 000km. Neki dan sam ponovo poceo da nosim stare ixs a ove tcx cu da bacim kerovima da se igraju. 1.Pustaju vodu 2. Kada je toplo imam osecaj da mi je stopalo na gomili zara, toliko greju da nije normalno, narocito pete. 3. Kada se pokvasi djon, toliko kliza da nije normalno, par puta mi je skliznula noga sa nogostupa i jednom umalo i motor da oborim na vlaznom asvaltu. Ixs jedino sto je se boja malo ogulila od saltanja, i dan danas ne pustaju vodu i bolje su od novih tcx.

Javljam kako sam prošao... Upisao sam se u pocetnicku grupu, valjda me neće popeglati svi redom

Uh imam 400km do ove staze.. Dobro si me procitao, imam već rezervisan termin na stazi sledeće sedmice. U pitanju je malo brza staza koliko sam video na YouTube snimcima. U pitanju je staza Mettet.Po YouTube snimcima deluje da je brza staza. https://m.youtube.com/watch?v=YNZKxb3-mjk Kao sto rekoh u predhodnim postovima, brzina je jedino sto me odbija od staze, jednostavno ne vidim sebe da cepam 200-250km/h, ili u krivinu sa 150km/h. Na ulici bukvalno ne prelazim 100km/h, pravce kuliram a blage i brze krivine vozim lagano.. Jedino gde volim da vozim brze su oštre spore krivine, gde i ako isklizas ili pogrešiš, nema puno štete, mada sve je to relativno... Probacu ovu mettet stazu pa ću videti, šta i kako. Inače sam posle Sardinije digao motor na stendere i rekao sam sebi, spustas ga ili za stazu ili za neku dužu turu, ova vožnja u lokalu u ovaj ravnici kod mene, više nema smisla.. Sjebasmo temu čoveku skroz..