Gajo Sevojno
-
Broj tema i poruka
1501 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Gajo Sevojno
-
-
Da, ali na stazi nema prirode i pogleda, kao sto rekoh to mi je na mestu broj 2, znaci bitna stavka ali bez mesta broj jedan nije u kompletu tako da.. nemoj da se ljutite, svako ima pravo na mišljenje. Sto se mene tiče, Rumuniju bih ponovo vozio ali tako sto bih otišao u podnozije Transalpine, bukirao hotel na 2 dana i vozio gore-dole... Pozdrav...
-
Bio nedavno druze i mogu ti reci da je za voznju mog motora jedna velika nula, e ako ides sa endurom ili sa gs-om u enduro modu, onda nije lose.. Zavisi sta ko ocekuje od prevoja, ja prvenstveno ocekujem prangijanje i obaranje motora do maksimuma i tako to, a proroda i pogled su mi na mestu broj 2.
-
Strasno loš asvalt na Fargastanu.. Sa spajderom možda neće smetati toliko...
-
Super. I ja bi u Rumuniji vozio samo Transalpinu, onaj drugi transfargastan nije nicemu..
-
Nisam vozio Toskanu, promenio sam planove, umesto Toskane vozio Korziku.. A Toskanu samo malo zagrebao, biće u nekim narednim turama...
-
Hvala. Sto se tiče motora, ova kawa liči na sportaka ali ima i neke touring mogucnosti, vizir može da se digne u 3 položaja veoma jednostavnim pritiskom na dugme, zatim tu je i uspravniji polozaj sedenja, ali ne toliko uspravan kao na primer na gs-u, sto,mi više prija,jer je pritisak rasporedjen na ledja i na ramena. Jedini problem je tvrdo sedište, ali to je muka prva 3 dana dok se pozadina ne navikne. Sve u svemu jako udoban motor za duza putovanja a zaista može da se potera sportski. Za moje prohteve, trenutno najidealnija mašina. U vezi asfalta, hvala na ispravci, ipak je 20 godina u Belgiji uzelo svoj danak.
-
Malo razočaran sa Transfargastanom, rešim da pokušam da dodjem u istom danu do Srbije, gledam navigaciju, do graničnog prelaza Vidin ima 300km, sa današnjih već predjenih 300km, to bi bilo ukupno 600.. Sto da ne. Ali posle 100-150 km kreće da pada kiša, poštedela me je na prevojima, ali ovde u ravnici je došla da naplati dug.Ulazim u Craiova, veliki grad, kao Kragujevac otprilike. Nalazim hotel u samom centru grada u setackoj zoni, luksuzan hotel za 35€ sa doruckom.. Malo šetnje po gradu, veceram neki gadni kebab i na spavanje... Još jedan skoro pa savršeni bajkerski dan je iza mene.
-
Dan 7. Doruckujem u hotelu i gledam prognozu, nije bas dobro, najavljuju kišu. Rešim da krenem prema Transalpini pa ako bide kiša da se vratim u hotel i da provedem još jedan dan u Targu Jiu jer sutradan i narednih dana vremenska prognoza je odlična. Krece uspon ka Transalpini, nebo oblačno ali suvo.. Dobar put, asvalt oštar, na pojedinim delovima malo vlazan ali ništa strasno, uživanje za vožnju, koleno s vremena na vreme zagrebe po asvaltu... Jedan od najboljih prevoja koje sam vozio, sve je tu, i lepa priroda i mogućnost sportske vožnje.. Zatim polako kreće spustanje u niže predele, put je i dalje lep kao i priroda.. Posle odličnih 130km puta, izlazim na auto put i vozim ka podnoziju Transfargastana. Koliko sam bio ocaran sa asvaltom na Transalpini toliko me je Transfargastan razočarao. Lepa priroda i samo to, put je ipak za neki lagani enduro. Izrokan asvalt, prava muka za vožnju...
-
U poredjenju sa Belgijom su mi Nemacka, Italija i Austrija jeftine destinacije... Znaš i sam... Ovde smo svi milioneri, znaš kako mi je policajac rekao kad sam se začudio za kaznu od 400 maraka? Pa šta je to za tebe iz Belgije . .
-
Dan 6. Krecem prema Rumuniji. Vozim prema Smederevu da bih vozio uz Dunav prema jugu i graničnom prelazu Severin. Prvi put prolazim pored dunava i Đerdapske klisure. Osecaj kao da se vozi uz more, prelepo. Prvu pauzu pravim u kaficu na Srebrnom jezeru.. Dunav je bas ostavio jak utisak na mene. Ovde se definitivno opet vraćam.. Prelazim granicu i po prvi put u životu stupam na Rumunsko tlo. Plan je da spavam u gradu Targu Jiu, do njega sam imao bliži i po mapama dosadniji put ili dalji za nekih 50km koji vodi preko nacionalnog parka Domogled-Valea. Naravno biram dalji put.. U nacionalnom parku odmah primećujem promenjivost Rumunskog asvalta, na momente odličan put, pa onda bez ikakve najave katastrofalan. Znak da je potrebna opreznost.. Takodje srecem se sa velikim brojem pasa lutalica. Prilikom prve pauze za pisanje, u sred posla začuo sam rezanje iza mene, dva velika vucijaka su bila na nekoliko metara od mene. Lagano sam krenuo prema motoru i bez naglih pokreta seo i pun gas, srećom po mene, počeli su da jure zamnom tek kada sam krenuo sa motorom, inače ne bih se lepo proveo... Predvece stižem u Targu Jiu i sedam u prvi kafić da na Bookingu nadjem smeštaj. Ubrzo nalazim hotel u centru za 23€ sa doruckom.. Lepa promena cene u odnosu na Austriju i Italiju pa i Sloveniju.. Hotel savršen za te pare, prosto za ne poverovati. Izlazim u grad da prosetam i da veceram. Posle ukusne i jeftine večere ( pica, kolac, 3 piva ) 10€ u preračunato iz leja, odlazim na spavanje... Sutra me čekaju Transalpina i Transfargastan.
-
Sledećih nekoliko dana provodim kući sa roditeljima, malo se vozim lokalno, Zlatibor, Tara.. Susrecem se sa nekulturom i divljastvom naših “vozača”, najviše mi je smetalo sečenje krivine, svi seku krivinu od vozača juga pa do besnih džipova.. Takodje preticanja, gde idu na motor kao da ne postojim.. Setio sam se forumasa koji su u nekim temama pominjali da nose keramiku od svecice sa sobom pa takvim divljacima bacaju u šoferku komadiće... Podržavam... Zlatibor: U medjuvremenu se dogovaram sa Radmilom, da odvozamo Rumuniju zajedno. Radmilo je drugar koga sam upoznao na ovogodišnjoj turi na Sardiniji. Sjajan vozac a pre svega čovek. Ovo je Radmilo u akciji sa svojim BMW s1000rr. Ispostavlja se da Radmilo zbog obaveza na fakultetu, može tek za vikend u Rumuniju a meni je to prekasno jer moram u Sredu da se pojavim na poslu, tako da odlučujem da krenem sam... Ništa novo za mene ....
-
Hvala, samo nije još gotovo, treba još da se provozam po Rumuniji i da se vratim nazad do Belgije ...
-
Dan 5. Danasnji dan je kratak sto se tiče vožnje. Imam da predjem nekih 150-200 km do kuće. Pozdravljam se sa kuvarom i sankerom i krecem preko Foče, Gorazda i Višegrada prema Tari i granici sa Srbijom. U Visegradu pravim kratku burek pauzu. Posle osrednjeg bureka, nastavljam put. Negde na 4-5 km ispred granice me zaustavlja policija. Kaže pretekao si na punoj liniji sivu skodu oktaviju, u tom momentu dolazi i vozac škode koga su takodje zaustavili. On pokušava da me odbrani, rekao je da je se pomakao u stranu i da nisam prešao preko linije prilikom obilaženja. Ali policajac je uporan, i vadi neku knjigu u kojoj stoji da moram da budem udaljen od vozila koje obilazim najmanje 1,6 metara i da sam u svakom slučaju napravio prekrsaj. Kazna je 400 maraka i mora da me vodi nazad u Višegrad kod sudije da mi oduzme dozvolu.. Tada ga ja upitam, da li možemo to da rešimo bez sudije jer mi je kratak odmor i to bi značilo da ne mogu da nastavim put, već bi se morao vraćati nazad. Onda pocinje uigrana priča, pa ajde vidim da si dobar čovek, imaš 500 metara napred sa desne strane restoran, uplati nam da nesta popijemo i pojedemo i to samo ako hoćeš a ako nećeš teraj dalje... Stanem u restoran, konobarica bez reci uzima novac. Uigrana ekipa, nema šta.. Granicu prelazim bez problema, jer sam uplatio u restoranu, i ubrzo stižem u Sevojno ( Užice). Kući me čekaju verni drugari. Uvece izlazim u provod sa društvom i tako završavam i ovaj peti dan vožnje...
-
Sa tobom i na kraj sveta
-
Kada sam tek pocinjao da putujem sa motorom, nosio sam 3 puna kofera stvari i još jednu ovakvu dodatnu torbu. I onda sam sa godinama krenuo da smanjujem količinu stvari, da izbacujem nepotrebno i sada otprilike ovako putujem. Čak i sad, ponesem po nešto sto ne koristim..Inače najviše mi mesta zauzmu kisno odelo i patike broj 47. Drago mi je da vam se svidja putopis. Nastavljam uskoro...
-
Bas tako Mile...
-
Drago mi je da vam se svidja... Dan 4. Krecem niz Jadransku magistralu, koja sada postaje malo dosadnija za vožnju i zagušena sa saobraćajem za razliku od njenog severnog dela. U jednom momentu ugledam tablu sa natpisom ušće Neretve levo za 2km, pomislim sto da ne, nigde ne zurim. Ispostavilo se da nije ništa naročito. Nastavljam dalje magistralom i ulazim u Bosnu, tačnije Neum, tu pravim pauzu za burek i sipanje goriva. Ovde je vec burek fantastičan. Sledece stajanje je na vidikovcu iznad Dubrovnika, slikam kruzere i cudim se kako su ih majstori uparkirali ovako. Svaka čast... Sledeća stanica je H. Novi svraćam na kratko da se vidim sa kumom koji je tu na letovanju sa sinom. A samo dan ranije mi je poslao “selfi” sa plaže. Nakon pauze krecem uz Kotorski zaliv prema Nikšiću. Prolazim Nikšić i skrećem prema Pluzinama. Na Pluzinskom jezeru pravim novu pauzu i razmišljam šta da radim, okrenuo bi na desno preko Durmitora ali bi me uhvatio mrak u sred nacionalnog parka, odlučujem da nastavljam dalje uz kanjon Tare i da udjem u R. Srpsku i da u Foci ili Gorazdu prespavam ali... Ali odmah posle ulaska u R. Srpsku ugledam sa leve strane lepe kućice i restoran i znak za prenoćište i klopu.. Stanem i udjem u restoran i pitam momka za šankom da li mogu da prespavam tu. Kaže može, cena je 10€. Hmmm, malo sam skeptican šta nude za 10€ ali ajde prihvatim, zatim me momak upita a koliko vas je?? Samo ja, jel problem? Nije problem, mi normalno izdajemo kućice za minimalno 4 osobe ali posto trenutno nema gostiju, nema nikakvih problema.. Ispostavilo je se da sam na kraju dobio kućicu predvidjenu za 8 osoba... i sve to za 10€... Kada sam se smestio i osvezio odlazim nazad u restoran na večeru. Ispostavlja se da su momak za šankom i njegov kolega kuvar Sarajlije koje su igrom prilika završile u ovoj kako oni kažu “ vukojebini”. Veoma otkaceni momci, krećemo sa vrtimo ture, u jednom momentu kuvar iznosi odlične cvarke da zamezimo uz pivo, posle toga mi sprema i večeru. Kada nas je alkohol već dobro uhvatio, kuvar hvata jeza i stavlja ga na poslužavnik i služi ga zacudjenim Česima koji su tu dosli na rafting.. Super vece sa odličnim momcima, razmenili smo brojeve telefona i obećah da ću opet svratiti.. Punog stomaka i raspoložen odlazim na spavanje.
- 108 odgovora
-
- 14
-
-
-
Dan 3. Voznja uz reku Socu je savršenstvo, uvek se lepo osećam na ovom putu, mada je ove godine bilo malo radova na putu i samim tim nekoliko semafora, ali ništa strasno. Put krivudav, sa desne strane reka, prolazi se kroz kanjon, ako postoji bajkerski raj, mislim da ovako izgleda.. Uz povremeno zaustavljanje za kapucino i radensku 3 srca polako napredujem prema Hrvatskoj. U Hrvatsku ulazim na graničnom prelazu Prezid ( Koziji vrh ), i preko planina se polako spustam prema moru. n Naravno i ovde mi je bilo vruće pa sam odlucio da se rashladim u kafeu kod Vere. Čim sam se spustio na Jadransku magistralu, potražio sam pekaru da kupim burek, ali nisam nesta bio oduševljen.. Ipak su Bosanci za burek neprevazidjeni. Posle klope krecem da peglam super deonicu Jadranske magistrale od Karlobaga do Maslenice, nemam slike sa tog dela puta, jer nisam stajao da se ne hlade gumE... Kod Maslenice se iskljucujem sa magistrale i krecem prema nacionalnom parku Krka. Krka je bas lepa, lepi putevi za vožnju, lepo jezero, puno turista i turistickih brodića. Ovde me uvek odusevi intenzivan miris borovine i sume, sličan miris kao pored mora samo mnogo jači. Ponovo krecem prema Jadranskoj magistrali i izbijam na vidikovac iznad Trogira i Splita. Već je kasno, tako da se bacam na pronalaženje smeštaja, posto je zadnja nedelja avgusta, sve je prepuno, na kraju ipak uspevam na bookingu da nadjem smeštaj u Omisu. Ništa posebno, ali ok da se prespava. Odlazim na večeru u obližnji restoran, gde sam se prijatno iznenadio sa ljubaznošću konobara, malo sam se plašio kakve će reakcije biti kada čuju naglasak, ali nikakav problem, još su me pitali jesam li iz Srbije i poželeli mi prijatan boravak. Svaka čast. Sa hranom i cenama sam takodje prijatno iznenadjen, ogromna porcija ukusnog roštilja, supa, salata, grilovano povrće, palačinke, 3 velika piva i još me ne kraju častili sa domaćom lozom. Cena nekih 20€ kad se preracuna iz Kuna. Posle dobre večere pravo u sobu na zzzz, sutra me čeka novi dan...
- 108 odgovora
-
- 14
-
-
-
-
U mestu Bovec, stajem da sipam gorivo i gledam ponudu na Booking, nalazim hotel u mestu Most na Soci, nekih 40km niz put. Posto je već 20h malo mu dajem po gasu da bih stigao da nesto veceram i posle nekih pola sata sam već u hotelu. Hotel nema restoran već me recepcionar ili gazda, upucuje na piceriju na 50m od hotela. Veceram odličnu picu, zalivam sa nekoliko ledenih Laskih zidara i na sve to nabacujem nekoliko kugli sladoleda... Neko će biti žedan nocas... Inace sve preporuke za piceriju koja se nalazi u samom centru mesta, stvarno ukusna pica i sladoled. Za hotel i nemam reci hvale, stari zapušteni hotel u komunističkom stilu. U pitanju je hotel Most, cena 50€ za memljivu sobu i bajati doručak. Lokacija mu je naprotiv savršena.Ali šta da se radi.. Idemo dalje..
-
Dan 2. Posle dobrog doručka krecem polako put Italije, put me vodi preko Reschenpass. Prvu pauzu za kratko slikanje pravim u mestu Curon Venosta, da uslikam neobičnu crkvu potopljenu u jezeru. Kako je se taj potop dogodio stvarno nemam pojma tako da neću da pišem o tome, koga zanima verovatno može da se izgoogla.. Nastavljam dalje prema Bolzanu, vrućina je velika, preko 30c, odlučujem da stanem u jedan kafić da se osvezim ali umesto osveženja meni postaje još toplije kad sam ugledao gazdaricu kafica... Sta ću, krecem dalje sa gazdaricom u mislima, i polako počinju da se redjaju savršeni predeli i prevoji na Dolomitima. Detaljnu rutu kuda sam išao, neću pisati jer ni sam ne znam tačno, ali je uglavnom putanja bila sa zapada ka istoku u pravcu Triglava. Plan je da se danas dohvati Slovenija za prenoćište. U sloveniju ulazim na malom prelazu Strmec na Predilu i krecem odličnim putem pored reke Soce na Jug, stajem odmah po ulasku u Sloveniju u podnoziju Mangarta da pitam za prenoćište, ali mi ljubazna devojka kaže da ima samo apartman za 4 osobe za 100€, zahvaljujem se i nastavljam dalje. 9D8C5B7E-809E-4C44-B1F1-06ABAA1203C8.MP4
-
Volim da vozim u društvu naročito u dobrom društvu i takva vožnja ima zaista puno prednosti. Ali posto sam ja malo čudan tip, meni je samostalna vožnja isto toliko dobra kao ona u dobrom društvu. Tako da se na ovu vožnju od skoro 7000km odlučujem da krenem sam. Nije mi prvi put pa i nemam neku tremu. Uvek mi je najveći strah kod ovih mojih samostalnih vožnji, da se negde ne polomim u nekoj nedođiji pa da nema nikoga da pozove pomoć. Elem, plan ovog putovanja je sledeći: Vožnja iz Belgije do Srbije, kratak odmor kod roditelja, onda dalje ka Rumuniji i obilazak mnogo hvaljenih Transalpine i Transfargastana i povratan nazad u Belgiju. Posto ne volim auto put i vožnja po njemu sa motorom mi nema nikakvog smisla osim prekracivanja ravnih i dosadnih deonica, u okviru ove kilometraže je bilo +- 400km auto puta. Da bih izabrao najbolje i najlepše puteve za vožnju motora, trebalo je se posvetiti planiranju ruta. Ja to radim preko www.roteyou.com zaista dobar i lak sajt za planiranje ruta koji radi na google mapama. Hajde da polako krenemo. Motor kawa z1000sx iz 2017 godine napakovan i spreman za put. Stavljene nove gume pireli diablo rosso 3. Krenuo sam po kiši tako da sam odmah obukao kisno odelo. Danasnji plan je da vozim 200km auto put a ostatak preko Švarcvalda do Austrije i prvog prenoćišta u mestu Pfunds u Austriji. Ali posto kiša nikako da prestane, Švarcvald i lokalne planinske puteve menjam sa mrskim mi auto putem. Tek na ulazu u Austriju prestaje kiša. U hotel stižem oko 20h i bacam se na večeru koja je ukljucena u cenu sobe . Punog stomaka i umoran, odlazima na zzzzzz. Današnjih 880 km je sasvim dovoljno za prvi dan..
- 108 odgovora
-
- 14
-
-
-
-
Ovih dana se malo vozim po zlatiborskom kraju, ljudi ovo je katastrofalno. Putevi talasasti, puni rupa, ludaka za volanom... Mislim da je samo u Srbiji i Crnoj gori običaj da se u krivini prelazi bela linija sa autom, čini mi se da se takmiče koji će više da predje u suprotnu traku.. Putevi masni, prljavi, ja ne smem da oborim motor uopšte, vozim kao po jajima. Definitivno da živim u Srbiji, ne bih nikada vozio po “ putevima”. Sado -mazo pravi..
- 1012 odgovora
-
- 2
-
-
- kvalitet asfalta?
- krivine?
- (i 1 more)
-
Znam, primetio sam. Meni se to stvarno ne svidja.. Najbolji je raspored kao ovaj na slici od mog profila kafa, vožnja pa pivo..
-
Nikad ne bi pio alkohol i vozio motor. Nekada sam znao pod gasom da sednem u auto, samo me sreća ili Bog sačuvali da nekoga ili sebe ne unesrecim. Kada vidim “ kolege” motoriste koji popiju pivo na vožnji na kojoj vozimo brze gde su milisekunde u reakciji i proceni bitne, meni je to zadnji put da vozim sa njim..
