Imaju i kamere na parkingu, ako uspe da nabavi snimak, biće još lakše zbog eventualne odštete...

Tako i ja razmišljam, definitivno ekpertiza, pogotovo što je kupio motor u kawasaki garaži sa kojom sam ja imao loša iskustva, ko zna kako su ga sklopili...

Realno, baš, baš čudna stvar, ja sam imao milion jakih kocenja ali nikad ništa slično, obično abs upali, zadrhti ručica kočnice i to je to...

Na svoju ruku je vežbao, i ja sam mu predložio ekspertizu motora..

Da, pocetnik, tek je kupio motor, vozio pre toga po malo skuter ali nikada ozbiljan motor....

Ne znam da li je i sa zadnjom kočio, verovatno da jeste, ali ne verujem da je držao i gas, sigurno je da ga je pustio.. Pitaću ga..

Salto u napred, sa prednjom kočio.

Pozdrav svima, imam jedno pitanje. Jedan moj drug je vežbao na poligonu kocenje sa motorom, i napravio je salto zajedno sa motorom i završio na ledjima a motor pao preko njega i ozbiljno ga povredio, naprslo 7 rebara i slomljena kljucna kost i sve to pri brzini od 40km/h Sve bih razumeo da motor nije bio opremljen sa abs-om. U pitanju je kawasaki versus 650, 2019 godište, glanc nov motor, manje od 1000km na satu... Da li je tu abs senzor otkazao ili je to ipak moguće da se dogodi i pored abs-a??

Pozdrav Mile, ovaj snimak je nasumice izvucen iz gopro kamere, imamo preko 120gb snimka, malo cu se ovih dana pozabaviti sa pravljenjem videa... Bice i boljih izdanja

Sve je počelo one noći kad nas je Slovenka primila promrzle u njen hotel

Video je napravio Mićo, ja nemam pojma kako

jos jedan...

Pravi video je u pripremi, ovo je samo na brzinu izvučeno iz gopro kamere..

Malo vožnje

Evo i rute.

Ja krenuo pre nekoliko godina samo da posla, 5km od kuce, srecom u ful opremi kao i uvek, desi se udes i ja ostanem sa smrskanim stopalom i samlevenim prstima, prstima nije bilo spasa ali zahvaljujuci cizmama,stopalo su hirurzi skrpili i opet mogu da vozim motor i da normalno zivim.. Da mi je bilo vruce, sad bi morao da hodam sa protezom i da vozim motor sa automatskim menjacem... Odluka je na vama...

Uh, mene strah i kad gledam snimak

Vozio obe, i pireli roso 3 i metzeler m7rr, obe drže dobro. Metzeler se brze troši. Pireli je malo tvrdja ali mi nije nikad proklizala nekontrolisano i ima dublju šaru. Po kiši skoro pa ne vozim a vrlo polako kad bas moram tako da ti tu ne mogu pomoći.

Svako ima neko svoje mišljenje zasnovano na iskustvu, jedina prava istina je da, danas ne postoje loše gume. Postoje samo loši vremenski uslovi za pojedine gume. Ja recimo volim miselin i dunlop a bridgston ne bih više nikad stavio na motor jer sam pao sa njom, sto ne znaci nužno da je loša guma ali je je ne bih više vozio, i pre pada sam klizao nekoliko puta sa njom, opominjala je.. Verujem i da te Mitas nisu loše ali se ja ipak ne bih bas usudio da to vozim, ko vozi malo laganije, kao kolega koji kaže da prelazi 25000km sa gumama, onda bez razmišljanja najeftinije gume, svaka će da služi.

Stiže, malo strpljenja, daleko je Španija

Nema problema, tu sam.. Mapu imam samo u navigaciji kao gpx fajl, mislim da Mićo ima. Kada pročita ovo, postaviće...

Sledećih 2 dana vozimo kroz južne obronke Pirineja, tuda još nismo prolazili, brze krivine, dosta lokalnih bajkera iz Barselone, divljaju na R motorima, mi vozimo opušteno i lagano, izduvali smo se dovoljno, da ne kažem izdivljali, sad nam ove krivine deluju široke kao aerodromska pista, tehnički nezahtevne a previše brze za naš ukus. Možda da tražimo novi adrenalin u skokovima sa brane: Stižemo na početnu tačku, još jedna avantura je završena. Prešli smo 4000km za 11 dana kroz prelepe predele, lepo klopali, popili i družili se. Meni drugi set guma skoro pa potrošen, biće taman za još jednu lokalnu vožnju po Belgijskim Ardenima, Milunu i Miću gume skroz gotove, na gs-u prednja guma potrošena za 5000km, sredine još ima ali krajevi oguljeni. Još nešto je oguljeno: Živi i zdravi bili i do sledeće vožnje...

Sledećeg dana krećemo nazad, tačno smo pola ture, ja imam nove gume, vozim opušteno dok društvo na svakoj pauzi proverava gume: Lepi predeli, odličan asfalt, krivina na krivinu, bukvalno smo sami na putu, satima nema vozila, samo po nekad prodje po neki hodočasnik na putu prema Santiago de Campostella. Više o hodočašću možete pročitati na blogu Snezane Radoičić koja je baš u periodu kada smo mi vozili prolazila tim krajevima.. U Baskiji često nailazimo na terene namenjene za njihov nacionalni sport, nešto slično skvošu: Komentarišemo medjiusobno kako Španci lepo žive, usporeno, opušteno, do 12 sati nema nikoga na ulicama, svi spavaju. Život tek pocinje predveče i traje do kasno u noć, pre 22h je čudno večerati. Šteta sto nismo imali termos sa kafom da popijemo na putu kao pravi bajkeri, ovako smo morali da se zadovoljimo sa ugovaranjem nekih Rumunki: Opet krivine, dokle više... Vidikovci: Dobar motor: Bezbroj kanjona: Stižemo ponovo u apartman, Rumunka je videla kako stižemo i istrčava iz kafića na parking da nas dočeka, nasmejana, srećna što nas ponovo vidi. Ja je pitam koji ti je motor najlepši, ona bez razmišljanja pokaza rukom na gsxr, uh bio sam se već prepao da će da pokaže na gs-a.. Naravno dozvoljavamo joj da sedne na gsxr i da malo turira da oseti vibracije, uživela je se u ulogu, Milun je bio kao na iglama da slučajno nogom ne zakači polugu menjača, da ne postane leteća Rumunka... Kasnije te večeri: Ujutru dajemo gazdi instrukcije za doručak, pošto je prošlog puta bio tanak, slatkiši i dzemići. Razumemo se i u roku od 15 minuta, iznosi puno prženih jaja, vruć hleb, pržene slanine i kobasice . Ceđeni sok od pomorandže i svežu kafu. Ništa ekstra ne želi da platimo. Svaka čast. Taj dan napuštamo zapad Španije i ponovo ulazimo u regiju Pirineja, tek sad vidimo razliku izmedju ovog zapadnog dela Španije i Pirineja, saobraćaj ponovo počinje da cirkuliše, krivine su i dalje tu ali sa prekidima, nema više deonica od po 200-300km bez prekida. Jasno nam je da smo otkrili možda i najbolju regiju u Evropi za vožnju motora na naš način, nekome bi možda falili gradovi i atrakcije masovnog turizma, nama ne, ovo je ono za čim smo godinama tragali. Naše buduće destinacije se više ne dovode u pitanje. Mada kao što sam na početku rekao, od boljeg uvek postoji bolje.. Čovek se uči dok je živ. Za sada ne znamo za bolje...

Ujutru nas čeka malo razočarenje, kiša.. Naime jedna velika mana ovih predela je nestabilno vreme, zbog blizine okeana i Biskajskog zaliva česte su kiše, u razgovoru sa jednim lokalcem saznajemo da imaju i po 300 kišnih dana godišnje. Vlažan asfalt: Vozim sa drugarima desetak minuta po vlažnom putu, ali je to meni mučenje, prvenstveno jer još uvek imam strah zbog pada od pre dve godine, kada sam zbog vlažnog puta i hladnih guma proklizao i razbio tek kupljeni z1000sx. Preko komunikacije im javljam da ja ne vozim danas i da se vraćam u hotel, pošto to veče ostajemo u istom hotelu. Dok vozim nazad, pada mi na pamet da iskoristim taj dan i da zamenim gumu, na google nalazim jednu vulkanizersku radnju koja iskljucivo radi motore, nalazi se u 80km udaljenom Oviedu. Dva mlada momka u roku od 15 minuta menjaju obe gume, uzimam Dunlop sport max 2, prednja i zadnja sa zamenom 260€. U medjuvremenu se vreme prolepšava, pa iskorišćavam i taj dan da do hotela vozim zaobilaznim putevima. Uveče se sastajem sa momcima u hotelu i prepričavamo dogodovštine, oni su taj dan otišli do najzapadnije tačke naše ture. Ja taj dan otkrivam i jedan od najboljih puteva na celokupnoj turi, AS-29 njih dvojica su ga i vozila taj dan, jer je bio već uračunat u Mićovu rutu, a ja sam sasvim slučajno zahvaljujući garminu nabasao na njega: Vožnja ovim putem najviše liči na vožnju po stazi, ja lično nikada nisam vozio po stazi, ali Milun ima iskustva sa staze pa po njegovim rečima je otprilike sličan osećaj, samo što je ova AS-29 staza dugačka preko 50km..

Sledeći dan vozimo kroz provinciju Asturija, ovde se nastavljaju odlični putevi i dalje je skroz nenaseljeno, prevoji su još višlji i idu do 1700m, priroda još impresivnija. Taj dan prolazimo i nacionalni park Picos de Europe, prelepe planine: Na jednoj pauzi uz kafu dobijamo nešta pohovano na tacni, posle pažljivog probanja zaključujemo da smo dobili pohovano žumance uz kafu, čudni običaji.. U večerašnjem smeštaju upoznajemo simpatičnog konobara, koji ne zna reč Engleskog ali daje sve od sebe da se sporazume sa nama, koristi i google prevodilac i još neke aplikacije. Kod njega se raspitujem gde bih mogao da zamenim gumu, preporučuje mi da odem u Lugo, najbliži veliki grad. Za večeru nam predlaže pohovane šnicle, ja naručujem svinjsku tako sto oponašam groktanje svinje, razumeli smo ze bez problema, uz napomenu da bude grande a ne neka mala za devojčice. Ispoštovao nas je maksimalno: